Spasti život u vreme gladi

 1. Kako je Josif mudro postupao u rodnim godinama i kakav je bio rezultat?

ČIM je postavljen za upravnika životnih namirnica, Josif je obišao egipatsku zemlju. Sve je dobro organizovao pre nego što su počele rodne godine. Sada je zemlja dala bogate prinose, „pune ruke“. Josif je stalno prikupljao životne namirnice sa njiva koje su bile oko svakog grada i čuvao ih u dotičnom gradu. „Nakupi Josif žita vrlo mnogo koliko je pijeska morskoga, tako da ga presta mjeriti, jer mu ne bješe broja“ (1. Mojsijeva 41:46—49).

 2. Kroz koju ličnu žrtvu je ljudima bilo moguće da dobiju hranu?

² Sedam rodnih godina je isteklo i glad je započela kao što je Jehova predskazao — glad, koja nije vladala samo u Egiptu nego „po svijem zemljama“. Kada je gladni narod Egipta počeo Faraonu da viče za hleb, ovaj je rekao: „Idite k Josifu, pa što vam on kaže ono činite.„ Josif je prodavao žito Egipćanima dok su imali novaca. Onda je uzeo njihovu stoku u otkup. Na kraju je narod došao Josifu i rekao: „Kupi nas i njive naše za hleb, da s njivama svojm budemo robovi Faraonu.„ Tako je Josif kupio svu zemlju Egipćana za Faraona (1. Mojsijeva 41:53—57; 47:13—20).

Priprema za duhovnu ishranu

 3. Ko bi prema Isusovom proročanstvu brinuo za hranu u pravo vreme?

³ Za Egipćane je žito koje je Josif delio značilo život. Isto tako prava duhovna hrana je životno važna za jačanje hrišćana koji su se preko većeg Josifa, Isusa Hrista predali Jehovi i postali njegovi robovi. Isus je za vreme svoje zemaljske službe unapred predskazao da će njegovi pomazani sledbenici nositi odgovornost za deljenje ovih zaliha hrane. Postavio je pitanje: „Ko je, u stvari, verni i razboriti rob, kojeg je gospodar njegov postavio nad služinčadi svojom da bi im dao hranu na vreme? Srećan je onaj rob koga gospodar, kad dođe, nađe da čini tako“ (Matej 24:45, 46, NS).

 4. Kako današnja priprema klase ,,roba“ odgovara onome što je organizovano u Josifovim danima?

⁴ Verni ostatak ove klase „razboritog roba“ preduzima sve što je u saglasnosti sa Svetim pismom, brinući kako za Jehovine krštene svedoke tako i za zainteresovane ljude iz sveta da dobiju životno spasavajuću duhovnu hranu“. „Rob“ smatra ovu odgovornost kao svetu dužnost i preuzeo ju je kao svetu službu za Jehovu. Osim toga organizovao je skupštine i snabdeva ih sa biblijskom literaturom u takvoj količini da raspolažu sa dovoljno „semena“ Carstva da ga u javnosti na njima dodeljenim njivama poseju. To odgovara onome što je Josif preduzeo u svoje vreme time da je premestio narod u gradove i snabdeo ih sa hranom i to ne samo za održavanje života nego i za sejanje za kasniju žetvu (1. Mojsijeva 47:21—25; Marko 4:14, 20; Matej 28:19, 20).

 5. a) Kojim potrebama Božjeg domaćinstva ,,rob“ poklanja posebnu pažnju u kritičnom vremenu? b) Kako se „obilje“ za koje se u 1986. godini u duhovnom pogledu pobrinuo može uporediti sa rezervama Josifovog vremena?

⁵ Čak ako je delo propovedanja u javnosti zabranjeno i Jehovini svedoci progonjeni, „verni rob“ smatra snabdevanje sa duhovnom hranom kao svetu odgovornost (Dela apostolska 5:29, 41, 42; 14:19—22). U katastrofama kao što su oluje, poplave i zemljotresi, „rob“ se brine da budu zadovoljene kako fizičke tako i duhovne potrebe Božjeg domaćinstva. Štaviše svedoci, koji su se nalazili u koncentracionim logorima bili su redovno snabdeveni sa literaturom. Državne granice takođe ne mogu sprečiti da duhovnu hranu dobiju oni kojima je potrebna. To zahteva hrabrost, veru u Jehovu a često i znatnu dosetljivost da se ne prekine sa snabdevanjem. „Rob“ je samo u 1986. godini proizveo „obilje“ od 43 958 303 Biblija i uvezanih knjiga kao i 550 216 455 časopisa — zaista velika količina, kao peska u moru!

Osveta, kazna ili milosrđe

 6, 7. a) Kako je glad učinila da je deset Josifove polubraće palo pred njim na kolena? b) U kom pogledu je sada i sam Josif isproban?

⁶ Najzad je glad prešla i na hanansku zemlju. Jakov je poslao deset Josifove polubraće u Egipat da kupe žita. Ali Venijamina, Josifovog jedinog brata nije poslao s njima plašeći se kako je rekao „da ga ne bi zadesilo kakvo zlo“. Pošto je Josif bio nadležan za prodavanje žita, njegova braća su došla kod njega i pala na kolena pred njim. Nisu prepoznali svog brata a Josif je znao ko su oni bili (1. Mojsijeva 42:1—7).

⁷ Sada se Josif setio onoga što je o njima sanjao. Ali šta je trebao da radi? Da li da im se osveti? Da li da im oprosti sve što je doživeo radi njih s obzirom na njihovu veliku nevolju? Kako je sa bolnom tugom koju su naneli svom ocu? Treba li se ona zaboraviti? Kako su njegova braća mislila sada o velikoj nepravednosti koju su učinili? U ovoj stvari je Josif isto bio iskušan. Da li će njegov način postupanja odgovarati stavu koji će veći Josif, Isus Hrist kasnije obelodaniti? Kako se njegov stav ispoljio, opisuje se u 1. Petrovoj 2:22, 23 kao što stoji: „Koji grijeha ne učini, niti se nađe prevara u ustima njegovijem. Koji ne psova kad ga psovaše; ne prijeti kad strada; nego se oslanjaše na onoga koji pravo sudi.“

 8. Od čega se Josif dao voditi i šta se time u odnosu na Isusa i njegove učenike predočava?

⁸ Pošto je Josif u toku događaja mogao spoznati Božju ruku, savesno je pazio na Božje zakone i temeljna načela. Isus je isto tako stalno žudio da čini volju njegovog oca dok je svakom koji je verovao u njega stavljao večni život u izgled (Jovan 6:37—40). Njegovi pomazani učenici takođe udovoljavaju svojoj svetoj odgovornosti da kao „poslanici mesto Hrista“ „kažu narodu sve reči o ovom životu“ (2. Korinćanima 5:20; Dela apostolska 5:20).

 9, 10. a) Kako je Josif postupio i zašto? b) Kako je Josifova saosećajnost uporediva sa Isusovom saosećajnošću?

⁹ Josif se nije odmah otkrio svojoj braći. Umesto toga oštro je govorio s njima preko tumača rekavši: „Vi ste uhode!“ Pošto su spomenuli jednog mlađeg brata, Josif je od njih zatražio da dokažu istinitost svojih reči time da su tog brata doveli u Egipat. Josif je čuo kako su pokajnički jedan drugom kazali da ovaj preokret događaja mora biti osveta zato što su njega, Josifa prodali u ropstvo. Okrenuvši se od njih Josif je plakao. Pa ipak zavezao je Simeuna da ostane kao talac tako dugo dok ponovo ne dođu i sa Venijaminom (1. Mojsijeva 42:9—24).

¹⁰ Josif se nije osvetio za njemu nanetu nepravdu. Hteo je ustanoviti da li je njihovo kajanje bilo istinito i od srca, tako da bi im mogao ukazati milosrđe (Malahija 3:7; Jakov 4:8). Pun saosećajnosti, uporedive sa Isusovom saosećajnošću, Josif nije samo njihove vreće napunio žitom nego im je i njihov novac vratio, svakom u njegovu vreću. Osim toga snabdeo ih je hranom za put (1. Mojsijeva 42:25—35; uporedi Matej 11:28—30).

11. a) Na šta je Jakov bio primoran nakon nekog vremena i zašto je najzad pristao na to? b) Kako se i nama obećava Božja ljubav u Rimljanima 8:32 i u 1. Jovanovoj 4:10?

¹¹ Napokon su sve pojeli što su kupili. Jakov je molio devet sinova da se vrate u Egipat i da opet kupe hranu. Pre toga je u vezi Vanijamina rekao: „Neće ići sin moj s vama, jer je brat njegov umro i on ostao sam, pa ako bi ga zadesilo kako zlo na putu na koji ćete ići, svalili biste me stara s tugom u grob.“ Ipak nakon mnogo nagovaranja i kad je Juda lično preuzeo odgovornost za Venijamina, kolebajući se odobrio je da povedu dečaka (1. Mojsijeva 42:36 do 43:14).

12, 13. a) Kroz koju probu je Josif hteo saznati kako su njegova braća bila u srcu nastrojena? b) Zašto ga je rezultat ovlastio da ukaže milosrđe?

¹² Kada je Josif video da je Venijamin došao sa braćom, pozvao ih je u svoju kuću gde je pripremio gozbu. Pobrinuo se je da Venijaminova porcija bude pet puta veća nego od drugih. Onda je svoju braću stavio na poslednju probu. Opet je svakome u vreću vratio njegov novac a u grlo Venijaminove vreće naredio je da se stavi njegova srebrna čaša. Posle njihovog odlaska, za njima je poslao čoveka što je upravljao njegovom kućom koji ih je optužio za krađu i pretresao njihove vreće. Kad je čaša pronađena u Venijaminovoj vreći, braća su razderala svoje haljine. Tada su svi vraćeni i izvedeni pred Josifa. Juda je uzbuđenim rečima molio za milosrđe i ponudio se da bude rob umesto Venijamina da bi se dečak mogao vratiti svome ocu (1. Mojsijeva 43:15 do 44:34)

¹³ Josif je sada bio uveren da su se njegova braća u srcu promenila i svoje osećaje nije mogao više prikrivati. Pošto je sve ostale poslao napolje rekao je: „Ja sam Josif, vaš brat; onaj koga ste prodali u Egipat. Ali se nemojte uznemiravati i prekoravati što ste me ovamo prodali; jer Bog je onaj koji me pred vama poslao da vas održi u životu . . . da vam se sačuva ostatak na zemlji te da vam život spasi velikim izbavljenjem.“ Onda je pozvao svoju braću: „Žurite se k mome ocu te mu recite: ... siđi k meni bez oklevanja. Nastanićeš se u kraju Gošenu... Ondje ću se za te brinuti, jer će glad potrajati još pet godina. Tako nećeš oskudevati ni ti, ni tvoja obitelj, niti iko tvoj“ (1. Mojsijeva 45:4—15, ST).

14. Koju je radosnu vest primio Jakov?

¹⁴ Kad je Faraon čuo za vest o Josifovoj braći, uputio je Josifa da pošalje egipatska kola po svog oca i svu njegovu porodicu te ih dovede u Egipat da im da najbolji komad zemlje. Kada je Jakov čuo šta se sve dogodilo, njegov duh je oživeo pa je povikao: „Dosta mi je kad je još živ sin moj Josif; idem da ga vidim dokle nijesam umro!“ (1. Mojsijeva 45:16—28).

Velika količina duhovne hrane

15. Od koga očekujemo duhovnu hranu danas i pod kojim uslovom nam je osigurana obilnost?

¹⁵ Šta to sve znači za nas danas? Budući da smo stalno svesni naših duhovnih potreba, obraćamo se onome koji je mnogo veći od ljubaznog Faraona u Josifovo vreme, naime suverenom Gospodu Jehovi. On se brine u današnjim turobnim danima ovog sveta, koji u odnosu na biblijske istine gladuje, ne samo za hranom nego i za vođstvom i upravljanjem. Mi se naprežemo za interese njegovog Carstva i donosimo takoreći ceo desetak u njegovu riznicu. Kako je velikodušno otvorio „ustave nebeske“ i izliva blagoslov „da vam bude dosta“! (Malahija 3:10).

16. a) Samo gde se danas može naći životno—spasavajuća „hrana“? b) Kako je sejanje „žita“ prošireno za gladno čovečanstvo?

¹⁶ Na desnoj Jehovinoj strani nalazi se njegov upravitelj životnih namirnica, na prestolu uzdignuti car, proslavljeni Isus Hrist (Dela apostolska 2:34—36). U to vreme ljudi su morali da se prodaju kao robovi da bi ostali na životu a danas moraju svi koji imaju želju da žive da dođu k Isusu, da postanu njegovi učenici i da se predaju Bogu (Luka 9:23, 24). Kao što je Jakov uputio svoje sinove da idu Josifu i nabave hranu, tako Jehova vodi ljude koji se kaju svom voljenom Sinu, Isusu Hristu (Jovan 6:44, 48—51). Isus skuplja svoje sledbenike u, sa gradovima uporedive skupštine — danas širom sveta 52 000 brojno jakih — gde sa obiljem duhovne hrane bivaju nahranjeni i još dodato „žito“ primaju kao „seme“ za sejanje na njivi (1. Mojsijeva 47:23, 24; Matej 13:4—9, 18—23). Ovi Jehovini svedoci su voljni radnici. Sve više njih se dobrovoljno stavlja na raspolaganje za punovremensku pionirsku službu. U jednom jedinom mesecu prošle godine učestvovalo je 595 896, najviši broj, u ovom prednosnom delu. To iznosi prosečno više od 11 pionira po skupštini!

17. Koje proročanstvo u izvesnom pogledu liči izveštaju o ujedinjenju deset polubraće sa Josifom?

¹⁷ Značajno je da su se svih deset Josifove polubraće koji su se sada kajali za njihov raniji stav i način postupanja u Egiptu sa njim ujedinili. Zajedno sa Sodomom Egipat simbolično predstavlja svet u kojem je Isus pribijen na stub (Otkrivenje 11:8). To nas podseća na proročanstvo iz Zaharije 8:20—23, koje dostiže vrhunac u opisu od „deset ljudi“ koji kažu: „Idemo s vama“, što znači sa Jehovinim pomazanim narodom od kojega još jedan ostatak služi na Zemlji.

18. Kojoj okolnosti u novo vreme je jednaka Venijaminu posebno ukazana milost?

¹⁸ Ali šta se može kazati za Venijamina jedinog Josifovog brata čije teško rađanje je Rahilju, Jakovljevu voljenu ženu, koštalo života? Venijamin je od Josifa bio posebno povlašćen. Budući da su obojica od iste majke bez sumnje su se bolje slagali. Verovatno je iz tog razloga Venijamin dobio petostruku porciju kada su svih 12 braće u Josifovoj kući na gozbi bili opet ujedinjeni. Ne predstavlja li Venijamin vrlo dobro ostatak pomazanih svedoka u današnje vreme od kojih su većina koji danas žive skupljeni od 1919. na strani Gospoda? Ova klasa „Venijamina“ je zaista primila posebnu „porciju“ od Jehove, o čemu njegov duh svedoči njihovom duhu (Rimljanima 8:16). Članovi ove klase su takođe u odnosu na njihovu besprekornost ispitani, dok su im Gospodnje „ovce“ izvršile određene službe (Matej 25:34—40).

19. Kakva se paralela može osmotriti između preseljenja Izraelovih ukućana u zemlju Gesemsku i skupljanja Božjeg naroda u današnje vreme?

¹⁹ Kada se Faraon pobrinuo da Jakov i njegovi ukućani dođu u Egipat, broj muških „duša“ iznosio je 70, što je interesantno da je to multiplikand od 7 tako i od 10. Oba ova broja upotrebljavaju se simbolično u Svetom pismu i to „7“ za nebesku i „10“ za zemaljsku potpunost (Otkrivenje 1:4, 12, 16; 2:10; 17:12). Ovo događanje nalazi paralelu u današnje vreme, gde smemo računati sa tim da Jehova dovodi svakog pojedinog člana njegove porodice od svedoka u njegovu „zemlju“ — u duhovni raj, kojem se sada radujemo (Uporedi Efescima 1:10). „Jehova poznaje one koji su njegovi“ i pušta ih već sada da se nasele „na najboljem mestu ove zemlje“, koja odgovara zemlji Gesemskoj, ondašnjem području Faraonove vladavine (1. Mojsijeva 47:5, 6; 2. Timoteju 2:19).

20. Zašto bi se trebalo radovati uprkos današnje duhovne gladi?

²⁰ U Josifovim danima gladne godine su sledile rodne godine. Danas one idu paralelno. Nasuprot duhovne gladi koja vlada van Jehovine zemlje milosti, ima na mestu Jehovinog obožavanja obilje duhovne hrane (Isaija 25:6—9; Otkrivenje 7:16, 17). Da, dok hrišćanstvo pogađa glad za slušanjem Jehovine reči, kao što je Amos prorekao, Jehovina reč izlazi iz nebeskog Jerusalima. Kako li nas to raduje! (Amos 8:11; Isaija 2:2, 3; 65:17, 18).

21. a) Koju veliku prednost imamo danas? b) Za šta bi trebali biti zahvalni i kako možemo izraziti našu zahvalnost?

²¹ Pod vođstvom većeg Josifa, Isusa Hrista, imamo danas veliku prednost da smo sakupljeni u sa gradovima uporedive skupštine. Tamo se možemo naslađivati izobiljem sadržajne duhovne hrane i takođe seme istine posejati, te proširiti dobru vest o obilnoj duhovnoj hrani. To činimo na korist svima onima koji ispunjavaju postavljene uslove od Jehove, suverenog vladara i koji na ljubazan način prihvataju od njega učinjene pripreme. Kako li možemo biti zahvalni našem Bogu za dar njegovog Sina, većeg Josifa, koji služi kao mudri upravitelj duhovne hrane! On je od Jehove opunomoćen da u današnje vreme duhovne gladi bude spasitelj života. Neka bi svako od nas po njegovom primeru i pod njegovim vođstvom sa revnošću Bogu prinosio svetu službu!

Spoznaješ li paralelu?

◻ Kako Josif kao upravitelj životnih namirnica liči na Isusa?

◻ Šta se u Josifovoj drami može uporediti sa postojanjem Božjeg sluge kroz predanje?

◻ Koju su osobinu pokazali Josif i Isus kao primer za nas?

◻ Kakvo primerno deljenje hrane postoji danas kao i u Josifovo vreme?

◻ Na šta nas treba navesti osmatranje ove drame?

[Slika na 13. strani]

Kao 70 duša Jakovljevih ukućana, dolazi i potpuni broj Jehovinih „ovaca“ u dobru „zemlju“ — u duhovni raj, kojem se sada radujemo

[Slika na 14. strani]

Novovremenska klasa „Venijamina“ je od Hrista posebno povlašćena, time što obilno dobija „hranu u pravo vreme“