Pobožne porodice iz prošlosti — obrazac za naše vreme

PORODICA — Ujedinjene nacije su pokušale da je učine žarištem svetske pažnje. Kako? Time što su 1994. godinu proglasile „Međunarodnom godinom porodice“. Iako su svetske vođe, sociolozi i porodični savetnici brzi da se žale na takve stvari kao što su porast vanbračne dece i vrtoglavi rast stope razvoda, oni su spori u pronalaženju upotrebljivih, realističnih rešenja za takve probleme.

Da li je moguće da Biblija ima rešenja za porodične probleme? Za neke može izgledati naivno sugerisati da bi Biblija mogla biti od pomoći u današnjim porodicama. Konačno, ona je napisana vekovima pre u ambijentu i kulturi Srednjeg istoka. U mnogim delovima sveta život se drastično promenio od biblijskih vremena. Ipak, Biblija je bila nadahnuta od Jehove Boga, onoga kome svaka porodica duguje svoje ime (Efescima 3:14, 15; 2. Timoteju 3:16). Šta Biblija kaže o porodičnim problemima?

Jehova tačno zna šta je potrebno da bi porodični život bio prijatan i ispunjavajuć. Stoga njegova Reč, Biblija, ima mnogo toga da kaže o porodičnom životu, nešto od toga u obliku saveta. Biblija takođe sadrži primere porodica koje su primenjivale božanska načela. Kao razultat toga, one su uživale stvarnu bliskost i zadovoljstvo. Pogledajmo porodični život u biblijsko vreme i osmotrimo koje se lekcije mogu naučiti.

Poglavarstvo — da li je teškoća?

Na primer, razmotrimo pitanje porodičnog poglavarstva. U patrijarhalno doba, ljudi poput Avrama, Isaka i Jakova bili su neosporni „poglavari porodice“ (Dela apostolska 7:8, 9, NW; Jevrejima 7:4). Knjiga Novi maniri i običaji biblijskog doba (The New Manners and Customs of Bible Times), od Ralfa Gauera (Ralph Gower) kaže: „Porodica je bila . . . ’malo kraljevstvo‘ kojim je vladao otac. On je vladao nad ženom, decom, unučadi i slugama — svima u domaćinstvu.“ Zaista, patrijarsi su često imali autoritet i nad porodicama svojih sinova. (Uporedi s Postanjem 42:37.)

Zar to nije muškarcima pružalo dozvolu da ugnjetavaju svoje žene i decu? Nipošto. Istina, Bog je rekao prvoj ženi, Evi: „Želje će te tvoje vući k mužu svome, ali će on nad tobom vlast imati“ (Postanje 3:16). Ove reči su ukazale kako će uglavnom proći udate žene, ali one nisu opisale kako je trebalo da bude među Božjim pravim obožavaocima. Trebalo je da bogobojazni supruzi zadrže u mislima Jehovinu prvobitnu nameru. Jehova je načinio ženu da bude čovekov „pomoćnik koji bi bio njemu sličan“, a ne njegov rob (Postanje 2:20). Zato što su pobožni ljudi ranog doba priznavali svoju vlastitu podložnost i odgovornost Bogu, oni nisu zloupotrebljavali svoj autoritet. Daleko od toga da su tretirali svoje žene i decu kao puke robove, bogobojazni patrijarsi su prema njima pokazivali iskrenu ljubav i naklonost.

Letimičan osvrt na naklonost koju su deca obično sticala dat je u Postanju 50:23. Tamo se kaže o Josifovim praunucima: „Rodiše se na njegovim kolenima.“ Iako bi ovo jednostavno moglo značiti da je Josif priznao tu decu kao svoje potomke, to bi takođe moglo ukazivati da se on nežno igrao s decom, ljuljajući ih na svojim kolenima. Današnji očevi čine dobro ako pokazuju sličnu naklonost prema svojoj deci.

Kao poglavari porodice, bogobojazni patrijarsi su se takođe brinuli za duhovne potrebe svoje porodice. Nakon što su izašli iz arke posle globalnog potopa, „Noje načini oltar Gospodu . . . i prinese na oltar žrtve paljenice“ (Postanje 8:20; uporedi s Jovom 1:5). Verni patrijarh Avram je postavio dobar primer time što je članovima porodice pružao ličnu pouku. On je ’zapovedio sinovima svojim, i domu svome nakon sebe, da se drže puteva Gospodnjih i da čine što je pravedno i dobro‘ (Postanje 18:19). Tako je poglavarstvo puno ljubavi doprinosilo emocionalnoj i duhovnoj dobrobiti porodica.

Hrišćanski muškarci danas slede ovaj obrazac. Oni iskazuju poglavarstvo u pogledu obožavanja time što pomažu svojoj porodici da se povinuje Božjim zahtevima i time što sami pružaju dobar primer (Matej 28:19, 20; Jevrejima 10:24, 25). Poput patrijarhâ, hrišćanski muževi i očevi takođe uzimaju vreme da pruže ličnu pouku članovima svoje porodice.

Preduzimanje odlučne akcije

Kada je konačno otplatio ogroman dug svom tastu, patrijarh Jakov je pitao: „Kad ću ja za svoju kuću da radim?“ (Postanje 30:30). Nalik svim očevima, Jakov je osećao pritisak zadovoljavanja materijalnih potreba svoje porodice, i naporno je radio da bi to postigao. Postanje 30:43 kaže: „Tako se čovek sve više obogati i on imaše mnogo sitne stoke, sluškinja i sluga, kamila i magaraca.“

Međutim, nekoliko godina kasnije, nakon što se Jakov preselio u zemlju Hanansku, očigledno nije ni slutio da je njegova kćerka Dina razvila opasnu naviku druženja s paganskim Hanancima (Postanje 34:1).a On je takođe propustio da reaguje kada je postao svestan prisutnosti paganskih parafernalija u svom domaćinstvu. U svakom slučaju, nakon što je jedan Hananac tragično silovao Dinu, Jakov je preduzeo odlučnu akciju. „Bacite tuđe bogove koji su kod vas, očistite se“, naredio je (Postanje 35:2-4).

Hrišćanski očevi moraju biti budni kada je u pitanju duhovnost njihove porodice. Ako postoje ozbiljne pretnje duhovnoj dobrobiti porodice, kao što je prisustvo nemoralne literature ili nezdrave muzike u kući, oni moraju preduzeti odlučnu akciju.

Interesantno je da su takve verne žene kao Sara, Reveka i Rahilja takođe vršile značajan uticaj u porodici. Iako su bile podložne svojim muževima, one se nisu ustručavale da preduzmu inicijativu kada je to bilo prikladno i neophodno. Na primer, Izlazak 4:24-26 nam govori da kada su Mojsije i njegova porodica išli u Egipat, „Gospod [„Jehovin anđeo“, Septuaginta] navali na njega i htedne da učini da umre.“ Očigledno je Mojsijev sin bio u opasnosti da bude pogubljen jer je Mojsije propustio da ga obreže. Sefora je preduzela brzu akciju i obrezala svog sina. Kao posledica toga anđeo ga je ostavio. Hrišćanske supruge danas takođe mogu preduzeti inicijativu kada situacija to čini prikladnim.

Očinska pouka pod Mojsijevim zakonom

Godine 1513. pre n. e. kada je Izrael postao nacija završeno je patrijarhalno doba (Izlazak 24:3-8). Očevi su i dalje služili kao poglavari porodice. Međutim, porodični zakon postao je podređen nacionalnom Zakonu koji je Bog dao Mojsiju a kojim su upravljale naimenovane sudije (Izlazak 18:13-26). Levitsko sveštenstvo je preuzelo žrtvene aspekte obožavanja. Ipak, otac je i dalje igrao važnu ulogu. Mojsije je podsticao: „Ove zapovesti koje ti ja danas dajem drži u srcu svome. Objasnićeš ih sinovima svojim, i govorićeš o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležiš i kad ustaješ“ (Ponovljeni zakoni 6:6, 7).

Zakon je obezbeđivao prilike, kao što je Pasha, tokom kojih je mogla biti pružana pouka i formalno i neformalno. Kako bi se približavao datum Pashe, 14. nisan, jevrejske porodice bi počele da se pripremaju za svoje uobičajeno putovanje u Jerusalim (Ponovljeni zakoni 16:16; uporedi s Lukom 2:41). Koje bi dete propustilo da se upetlja u uzbuđenje takvih priprema? Putovanje je samo po sebi bilo očaravajuće. Do tada se završila kišna sezona, a prolećno sunce je počelo da briše zimsku hladnoću iz vazduha. Kako se sneg s planine Ermon topio, reka Jordan bi plavila svoje obale.

Duž puta, očevi su mogli poučavati svoju decu ne samo o geografiji njihove zemlje već takođe i o bogatoj istoriji povezanoj s mestima kraj kojih su možda prolazili. To je moglo uključiti planine Eval i Garizim, gde su čitana prokletstva i blagoslovi Zakona. Možda su takođe prolazili pored Vetilja, gde je Jakov imao viziju o nebeskim lestvama. Kakva uzbudljiva diskusija bi usledila! Kako je putovanje napredovalo i porodicama se pridruživali putnici iz drugih delova zemlje, svi bi uživali u izgrađujućem druženju.

Konačno bi porodica ušla u Jerusalim, ’divan u lepoti‘ (Psalam 50:2). Izučavalac Alfred Ederšajm (Alfred Edersheim) kaže: „Mnogi od tih pilgrima morali su da kampuju izvan gradskih zidina. Oni koji su se smestili unutar zidina imali su besplatan smeštaj.“ Da, mladi Jevreji su dobili pouku iz prve ruke o bratskoj ljubavi i gostoljubivosti. Godišnji kongresi Jehovinih svedoka služe sličnoj svrsi danas.

Konačno bi stigao 14. nisan. Pashalna životinja bi bila zaklana i pečena nekoliko sati. Blizu ponoći porodica bi jela jagnje, beskvasni hleb i gorko bilje. Prema običaju sin bi pitao: „Šta znači za vas ovaj običaj?“ Očevi bi onda dali formalnu pouku, govoreći: „Ovo je žrtva pashe Gospodnje, koji prođe kuće sinova Izrailjevih u Egiptu, kad udari Egipćane, a domove naše sačuva“ (Izlazak 12:26, 27; 13:8).

Izraelski kralj Solomon je rekao: ’Ima vreme smeha i vreme kad se igra‘ (Propovednik 3:4). Izraelskoj deci je bilo dopušteno vreme za rekreaciju. Isus Hrist je očigledno gledao decu kako se igraju na trgovima (Zaharija 8:5; Matej 11:16). Nije bilo neobično da imućni roditelji organizuju prijatna porodična okupljanja koja su se odlikovala pevanjem, igranjem i gošćenjem (Luka 15:25). Hrišćanski roditelji danas isto tako preuzimaju inicijativu u pružanju zdrave rekreacije i druženja svojoj deci.

Majke i deca u jevrejskom društvu

Koju su ulogu igrale majke pod Mojsijevim zakonom? Poslovice 1:8 su zapovedale: „Slušaj sine, poučenja oca svoga, i nauk majke svoje ne napuštaj.“ Unutar okvira autoriteta svog muža, jevrejska supruga bi primenjivala od Boga date zahteve u porodičnom životu. Trebalo je da joj njena deca iskazuju čast, čak i kad ostari (Poslovice 23:22).

Majka je takođe imala veliki udeo u poučavanju svoje dece. Skoro da se isključivo ona brinula za odojče dok nije bilo dovoljno staro da bude odbijeno od sise, što je nesumnjivo dovelo do bliske veze između majke i deteta (Isaija 49:15). Dok su očevi poučavali svoje sinove nekom zanatu, majke su učile svoje kćerke domaćinskim veštinama. Majke su takođe snažno uticale na svoje sinove. Na primer, kralj Lemuil je imao koristi od ’izreka kojima ga je naučila mater njegova‘ (Poslovice 31:1).

Sposobna jevrejska žena takođe je uživala znatnu slobodu u ’nadgledanju onoga što se u kući dešava‘. Prema Poslovicama 31:10-31, ona je mogla nabavljati zalihe za domaćinstvo, ulagati u nekretnine i čak upravljati malim poslovima. Za zahvalnog supruga, njena vrednost bila je ’mnogo veća od vrednosti bisera‘!

Obrazac za danas

U biblijska vremena porodično uređenje delovalo je u korist emocionalnog i duhovnog rasta svih njenih članova. Trebalo je da očevi iskazuju svoj autoritet s puno ljubavi u korist svoje porodice. Trebalo je da preuzmu vođstvo u obožavanju. I očevi i majke su pokazivali interes za svoju decu — poučavajući ih i obučavajući ih, obožavajući s njima i obezbeđujući rekreaciju za njih. Pobožne majke dokazale su se dragocenim pomoćnicima, poštujući poglavarstvo svog supruga dok su preuzimale inicijativu u korist svoje porodice. Poslušna deca donosila su radost svojim roditeljima i Jehovi Bogu. Zaista, bogobojazna porodica iz biblijskog doba bila je izvanredan obrazac za naše vreme.

[Fusnota]

[Slika na 23. strani]

Tvoja porodica može biti isto tako srećna kao porodice koje su obožavale Jehovu u biblijska vremena