Uloga žene u Pismu
„Neka joj bude ime žena čovekova, jer je uzeta od čoveka!“ (POSTANJE 2:23).
1, 2. (a) Kakvo je, prema mišljenju nekih ljudi, biblijsko gledište o ženama? (b) Da ne bismo bili pristrani, kakvo bi poređenje trebalo da učinimo, i šta stoji u jednom rečniku?
KAKVO je biblijsko gledište o ženama? O tome postoje različita mišljenja. U jednoj nedavno izdatoj knjizi povodom toga se navodi: „Opšte je prihvaćeno mišljenje da Biblija omalovažava žene.“ Neki ljudi tvrde da je Biblija, kako u svom hebrejskom tako i u svom grčkom delu, stroga prema ženama. Da li je to istina?
2 Da ne bismo bili pristrani, prikladno bi bilo da ispitamo kako su u biblijska vremena postupali sa ženama narodi koji nisu obožavali Jehovu. U nekim drevnim civilizacijama, koje su obožavale boginju-majku, ženama se iskazivala čast kao simbolima plodnosti. Izgleda da su one bile jako cenjene u Vavilonu i Egiptu. Ali drugde nije bilo tako. U drevnoj Asiriji, muž je, ako je to hteo, mogao da napusti svoju ženu, i čak da je ubije ako je bila neverna. Van kuće, ona je morala da nosi veo. U Grčkoj i Rimu, samo su se bogate žene, od kojih su mnoge bile kurtizane, prostitutke visokog društva, mogle školovati i u izvesnoj meri uživati slobodu. Zato je ohrabrujuće kad čitamo u delu The New International Dictionary of New Testament Theology (Novi međunarodni rečnik teologije Novog zaveta):a „Za razliku od ostalog istočnjačkog (religioznog) sveta, ona [žena u Hebrejskim spisima] se priznaje kao osoba i kao partner svome mužu.“ To je jasno izraženo u zaključnoj knjizi Hebrejskih spisa, u kojoj Jehovin prorok opisuje ženu kao ’druga‘ svome mužu, dodajući: „Da niko ženi mladosti svoje neveran ne bude“ (Malahija 2:14, 15).
Stvorena kao nadopuna mužu
3. i fusnota. (a) Koje je zadatke Jehova dao Adamu kad ga je stvorio? (b) Iako do tada nije imao ženu, šta je istina o Adamu pre stvaranja Eve, i šta je istina o ’poslednjem Adamu‘, Isusu?
3 Prema Bibliji, Jehova je stvorio Adama „od praha zemaljskog“ i postavio ga u Edenski vrt da ga neguje. Bog je Adamu doveo divlje poljske životinje i leteća stvorenja kako bi mogao da ih proučava i nadene im imena. Za sve vreme koje mu je bilo potrebno da to učini, Adam je bio sam. Za izvršavanje svih zadataka koje mu je Jehova do tada poverio on je bio savršen, potpun, ništa mu nije nedostajalo.b On nije imao ’pomoćnicu, kao svoju dopunu‘ (1. Mojsijeva 2:7, 15, 19, 20, New World Translation).
4, 5. (a) Kad više nije bilo dobro za Adama da i dalje bude sam, šta je Jehova učinio? (b) Koji je dugoročan zadatak Jehova dao Adamu i Evi, i šta će to od njih zahtevati?
4 Jehova je, međutim, posle izvesnog vremena izjavio da „nije dobro da čovek i dalje bude sam“, pa se pobrinuo da Adam dobije družicu, koja bi s njim učestvovala u zadacima koji su bili pred njima. Uspavao je Adama, izvadio mu je jedno rebro i stvorio ženu, ’kost od Adamovih kostiju i meso od njegovog mesa‘. Sada je Adam imao „pomoćnicu“, „dopunu“, ili nadopunu. „I blagoslovio ih je Bog i rekao im je Bog: ’Budite plodni i namnožite se i napunite zemlju i sebi je podvrgnite, i imajte u podložnosti ribe morske i leteća stvorenja nebeska i svako živo stvorenje koje se kreće po zemlji‘“ (1. Mojsijeva 1:25, 28; 2:18, 21-23, NW).
5 Zapazimo da je taj zadatak bio dat ’njima‘, i mužu i ženi. Njihova se saradnja ne bi ograničila samo na to da napune Zemlju. Takođe bi uključivala i podvrgavanje zemlje, i vršenje odgovarajuće vlasti nad svim nižim stvorenjima. To bi zahtevalo intelektualne i duhovne osobine, a oboje su, muž i žena, posedovali potreban potencijal da ih razvijaju u skladu sa Božjom voljom.
Razumna uloga žene
6. (a) Šta Biblija govori o odnosu telesne snage čoveka i žene? (b) Kako bi žene dobro učinile da razmisle o tome da prihvate Jehovino uređenje?
6 Naravno, za podvrgavanje zemlje biće takođe potrebna i telesna snaga. U svojoj neograničenoj mudrosti, Jehova je prvo stvorio Adama, onda Evu. Ona je stvorena „od čoveka“, „radi čoveka“, i očigledno sa slabijom telesnom snagom od čoveka (1. Timoteju 2:13; 1. Korinćanima 11:8, 9; uporedi 1. Petrova 3:7). To je životna činjenica koju mnoge feministkinje, a i neke druge žene, izgleda teško prihvataju. One bi sigurno bile srećnije kad bi se potrudile da razumeju zašto je Jehova tako uredio stvari, i tako prihvatile ulogu koju im je Bog dodelio. Osobe koje se žale na Božje uređenje stvari mogle bi da se uporede sa slavujem, koji se ljuti u svom gnezdu zato što nije jak kao galeb, umesto da sleti na visoku granu i zahvalno peva radi jedinstvenog dara koji mu je Bog dao.
7. Zašto je Adam bio u mogućnosti da vrši poglavarstvo nad Evom i decom koja bi se rodila, i da li je to bilo na Evinu štetu?
7 Pre nego što je Eva stvorena, Adam je nesumnjivo stekao veliko životno iskustvo. Za to vreme Jehova mu je dao određena uputstva. Trebalo je da ih Adam prenese svojoj ženi, služeći tako kao Božji govornik. Logično, trebalo je da on predvodi u svim stvarima u vezi sa obožavanjem i bogu odanim aktivnostima, koje je trebalo izvršiti kako bi ispunili svoj zadatak. Kad im se rode deca, on će biti poglavar porodice. Ali, to ne bi bilo na štetu njegove žene. Njoj bi to u stvari koristilo, jer bi imala nekoga ko će je podupirati dok sprovodi svoj od Boga dobijeni autoritet nad svojom decom.
8. Koje je božansko uređenje stvari prikazano u Bibliji?
8 Prema božanskom uređenju stvari, Adam je bio odgovoran Jehovi, Eva je stajala pod poglavarstvom Adama, trebalo je da sva deca budu pod vođstvom svojih roditelja, a životinje su bile u podložnosti ljudima. Čovek i žena imali su svoje određene uloge, i svako od njih je mogao da vodi srećan i produktivan život. Na taj način ’je sve moglo biti pristojno i po redu‘ (1. Korinćanima 11:3; 14:33, 40, fusnota NW).
Greh iskrivljuje ulogu žene
9, 10. Kakve su bile posledice upadanja u greh za čoveka i ženu, i šta je to imalo za posledicu kod mnogih žena?
9 Naravno, provala greha i nesavršenosti u prvobitni Raj poremetila je ovo mirno uređenje (Rimljanima 7:14-20). Donela je poteškoće buntovnom čoveku i njegovoj neposlušnoj ženi (Postanje 3:16-19). Od tada mnogi sebični muževi zloupotrebljavaju svoj položaj poglavara koji im po pravu pripada, nanoseći vekovima mnoge patnje ženama.
10 Predvidevši ovu naročitu posledicu greha, Jehova je rekao Evi: „Žudećeš za svojim mužem, a on će nad tobom vladati“ (1. Mojsijeva 3:16, NW). Ova zloupotreba vladanja nije ispravno vršenje poglavarstva. Ona je odraz čovekovog grešnog stanja kao i ženine nesavršenosti, jer ponekad žene trpe zato što pokušavaju da prisvoje autoritet svojih muževa.
11. Šta je istina o mnogim ženama, i šta je jedna književnica napisala o ženama patrijarhalnog doba?
11 Ali, u meri u kojoj su se držale biblijskih načela, mnoge žene pronašle su ispunjenost i sreću. Bilo je tako još u patrijarhalno doba. Govoreći o tom vremenu u svojoj knjizi La Bible au Féminin (Biblija u ženskom rodu), književnica Lora Ejnard (Laure Aynard) piše: „Ono što je naročito istaknuto u svim tim izveštajima je važnost uloge koju su imale žene, njihov ugled u očima patrijarha, njihova hrabra poduzetnost i atmosfera slobode u kojoj su živele.“
Žene pod Mojsijevim zakonom
12, 13. (a) Kakav je bio status žena pod Mojsijevim Zakonom? (b) Kako su žene stajale u duhovnom pogledu pod Zakonom?
12 Prema Jehovinim zakonima koje je dao preko Mojsija, trebalo je da žene budu ’cenjene‘ (5. Mojsijeva 13:6, NW). Dostojanstvo žene trebalo se poštovati u polnom pogledu, i nijedna žena nije smela da se polno zloupotrebi (Levitik 18:8-19). Muškarci i žene bili su jednaki pred zakonom ako se ustanovilo da su krivi za preljubu, rodoskvrnuće i bestijalnost (Levitik 18:6, 23; 20:10-12). Peta zapovest tražila je da se jednako poštuje otac i majka (Izlazak 20:12).
13 Iznad svega, Zakon je ženama potpuno omogućio da razviju svoju duhovnost. One su izvlačile korist iz čitanja Zakona (Jošua 8:35; Nehemija 8:2, 3). Od njih se tražilo da slave religiozne praznike (Deuteronom 12:12, 18; 16:11, 14). Učestvovale su u nedeljnom Sabatu i mogle su da polože nazirejski zavet (Izlazak 20:8; Brojevi 6:2). Imale su lični odnos s Jehovom i lično su mu se molile (1. Samuelova 1:10).
14. Šta katolički bibličar kaže o hebrejskim ženama, i šta se može reći o ženinoj ulozi pod Zakonom?
14 Dajući komentar o hebrejskim ženama, katolički bibličar Roland de Vo (Roland de Vauh) piše: „Sav težak posao u kući je sigurno pao na nju; brinula je za stada, radila na poljima, priređivala hranu, tkala i slično. Sav taj očigledno naporan posao, međutim, daleko od toga da joj je umanjio status, već joj je donosio ugled... A oni retki odlomci koji nam pružaju letimičan uvid u intimu porodičnog života pokazuju da je izraelsku ženu muž voleo i slušao, i odnosio se prema njoj kao prema sebi ravnoj... I ne postoji sumnja da je to bila uobičajena slika. Bila je verni odraz kao svetinja čuvane nauke iz Knjige Postanja, gde se za Boga kaže da je stvorio ženu kao pomoćnicu čoveku, kojoj on mora prionuti (Postanje 2:18, 24); a u poslednjem poglavlju Poslovica pevaju se hvalospevi dobroj domaćici, koju njena deca blagosiljaju i koja je ponos svog muža (Postanje 31:10-31)“ (Ancient Israel — Its Life and Institutions). Neosporno je da, kad se Zakon sledio u Izraelu, sa ženama se nije postupalo loše.
Istaknute žene
15. (a) Kako Sarino ponašanje prikazuje ispravan odnos između muža i žene? (b) Zašto je Rahabin slučaj vredan pažnje?
15 U Hebrejskim spisima nalazimo mnoge primere žena koje su bile istaknute sluškinje Jehove Boga. Sara pruža divan primer u tome kako bogu odana žena može istovremeno biti podložna svom mužu i pomoći mu u donošenju odluka (Postanje 21:9-13; 1. Petrova 3:5, 6). Rahabin slučaj vredan je pažnje. Pokazuje da je Jehova lažno optužen da ima rasne predrasude i da je strog prema ženama. Rahaba je bila neizraelska bludnica. Ne samo da ju je Jehova prihvatio kao obožavaoca, već ju je zbog njene velike vere, potkrepljene delima, uključujući promenu načina života, proglasio pravednom. Osim toga, nagradio ju je istaknutom prednošću da postane pretkinja Mesije (Matej 1:1, 5; Jevrejima 11:31; Jakov 2:25).
16. Kakav primer pruža Abigaila, i zašto je njen način postupanja bio pravedan?
16 Abigailin primer pokazuje da Jehova ne traži od žene da bude slepo podložna svom mužu. Njen muž je bio bogat čovek, s velikim stadima ovaca i koza. Ali, bio je „tvrd i rđav“. Abigaila je odbijala da sledi loš put svog muža. Pokazujući razboritost, razumevanje, poniznost i dragovoljnost, ona je sprečila situaciju koja je mogla biti pogubna za njen dom, a Jehova ju je bogato blagoslovio (1. Samuelova 25:2-42).
17. (a) Kakvu su istaknutu prednost imale neke žene u Izraelu? (b) Koju pouku sadrži primer Marije za hrišćanke kojima su možda dodeljene određene službene prednosti?
17 Nekoliko žena bile su čak proročice. Jedna od njih bila je Debora, u vreme Sudija (Sudije, poglavlje 4 i 5). Hulda (Holda) je poslužila kao proročica u Judi, pre samog razorenja Jerusalima (2. Kraljevima 22:14-20). I slučaj Marije (Mirjam) vredan je pažnje. Iako se o njoj govori kao o proročici, poslatoj od Jehove, očigledno joj je u jednom času ta prednost udarila u glavu. Propustila je da prizna autoritet koji je Jehova dodelio njenom mlađem bratu Mojsiju da vodi Izrael, i bila je zbog toga kažnjena, iako se očigledno pokajala i povratila se (Izlazak 15:20, 21; Brojevi 12:1-15; Mihej 6:4).
Žene pod judaizmom
18, 19. Kakav je bio status žena pod judaizmom, i kako je do toga došlo?
18 Kao što smo videli, Mojsijev zakon je štitio prava žena i, kad se sledio, omogućavao da žene žive zadovoljno. Međutim, kako je vreme prolazilo, posebno posle uništenja Jerusalima 607. pre n. e., razvila se religija judaizma, temeljena više na usmenim predanjima nego na napisanom Jehovinom Zakonu. Od četvrtog veka pre n. e., judaizam je prihvatio veliki deo grčke filozofije. Grčki filozofi su u celini malo obraćali pažnju pravima žena, pa je i unutar judaizma došlo do jednakog pada statusa žena. Od trećeg veka pre n. e., žene su se u jevrejskim sinagogama počele odvajati od muškaraca i odvraćati od čitanja Tore (Mojsijevog zakona). Encyclopaedia Judaica priznaje: „Kao posledica toga, bilo je malo školovanih žena.“ Školovanje je uglavnom bilo za dečake.
19 U svojoj knjizi Jerusalem in the Time of Jesus (Jerusalim u vreme Isusa), Dž. Džeremajas (J. Jeremias) piše: „Kad se sve uzme u obzir, položaj žena u religioznom zakonodavstvu najbolje je izražen u ovoj stalno ponavljanoj formuli: ’Žene, nejevrejske sluge i deca‘... Svemu tome možemo dodati da je bilo mnoštvo prezrivih mišljenja izraženih o ženama... Zato imamo utisak da je Judaizam u Isusovo vreme takođe imao veoma nisko mišljenje o ženama.“
Verne žene koje su očekivale Mesiju
20, 21. (a) Uprkos omalovažavajućem stavu jevrejskih religioznih vođa prema ženama, ko se nalazio među onima koji su pažljivo iščekivali, budući da se vreme Mesije primaklo? (b) Šta pokazuje da su Jelisaveta i Marija bile duboko odane Bogu?
20 Ovaj omalovažavajući stav prema ženama bio je još jedan način na koji su jevrejski rabini ’svojim predanjem obezvredili reč Božju‘ (Marko 7:13, NW). Ali, budući da se vreme dolaska Mesije približilo, neke bogu odane žene su uprkos tom preziru budno i pažljivo iščekivale. Među njima bila je Jelisaveta, žena levitskog sveštenika Zaharije. Ona i njen muž bili su „pravedni pred Bogom, jer su hodali bez krivice u skladu sa svim zapovestima i Jehovinim pravnim zahtevima“ (Luka 1:5, 6, NW). Jehova je Jelisaveti ukazao naklonost time što je, iako nerotkinja i već u godinama, postala majka Jovana Krstitelja (Luka 1:7, 13).
21 Podstaknuta svetim duhom, Jelisaveta je izrazila veliku ljubav prema još jednoj Bogu odanoj ženi tog vremena, rođakinji po imenu Marija. Kad je, krajem 3. godine pre n. e., anđeo Gabrijel obavestio Mariju da će na čudesan način začeti dete (Isusa), oslovio ju je sa „Visoko počašćena“, dodajući: „Jehova je s tobom.“ Uskoro zatim, Marija je posetila Jelisavetu, koja je blagoslovila i nju i nerođeno dete koje je nosila, nazivajući Isusa svojim ’Gospodom‘ i pre nego što se rodio. Tom prilikom je Marija počela izražavati hvalu Jehovi, koja snažno svedoči o njenoj dubokoj odanosti Bogu (Luka 1:28, 31, 36-55, NW).
22. Koja je bogobojazna žena posle Isusovog rođenja pokazala da se nalazi među onima koji su očekivali Mesiju?
22 Kad se Isus rodio i kad ga je Marija donela u hram u Jerusalim da ga predstavi Jehovi, još jedna bogobojazna žena, proročica Ana, u poodmakloj starosti, izrazila je svoju radost. Počela je hvaliti Jehovu i govoriti o Isusu svima koji su željno očekivali obećanog Mesiju (Luka 2:36-38).
23. Kako apostol Petar govori o vernim prethrišćanskim ženama, i koja će pitanja biti istražena u sledećem članku?
23 Zato, kad se približilo vreme za Isusovu zemaljsku službu, još uvek je bilo ’svetih žena koje su se uzdale u Boga‘ (1. Petrova 3:5). Neke od tih žena postale su učenice Hrista. Kako je Isus postupao prema njima? Ima li i danas žena koje rado prihvataju svoju ulogu kako je opisuje Biblija? Ova pitanja ćemo istražiti u sledećem članku.
[Fusnote]
a Tom 3, str. 1055.
b „Poslednji Adam“, Isus Hrist, bio je isto tako savršena, potpuna osoba, iako nije imao ljudsku ženu (1. Korinćanima 15:45, NW).
Pitanja za ponavljanje
◻ Kako se postupanje prema ženama u Izraelu razlikovalo od postupanja u drugim zemljama?
◻ U kakvom su uzajamnom položaju bili Adam i Eva, i zašto?
◻ Kakav je bio status Izraelki pod Zakonom, i da li su, s obzirom na duhovnost, bile u nepovoljnom položaju?
◻ Koje su neke pouke koje treba izvući iz života istaknutih žena u Hebrejskim spisima?
◻ Kakvi se divni primeri vere mogu naći uprkos gledištima u judaizmu?
[Okvir na 10. strani]
„ŽENA KOJA SE BOJI JEHOVE“
„10 Ko li može vrednu ženu naći ona mnogo više od bisera vredi. 11 Srce muža njena na nju se oslanja, i neće mu nikad napretka faliti. 12 Ona njemu uvek dobro, ne zlo čini, preko sviju dana svog života. 13 Ona njemu vunu i lan uvek nađe, i radosno svojim rukama se trudi. 14 Ona je kao lađa, lađa trgovačka: iz daleka sebi hranu svoju nosi. 15 Ona već pre zore na noge ustaje, uređuje hranu za svu kuću svoju, i posao deli sluškinjama svojim. 16 Misli i na njivu, i nabavlja ti je, i od rada ruku svojih vinograd ti sadi. 17 Opasuje snagom sebi svoja bedra i mišice svoje krepi. 18 Oseća da joj je rad dobar, i žižak se njezin ni noću ne gasi. 19 Rukom svojom maši se preslice, i prstima svojim vreteno drži. 20 Pruža ruku nevoljničku, pruža ruku siromahu. 21 Snega se za kuću svoju ne plaši, jer joj je u skerlet kuća odevena. 22 Ona sebi jorgane priprema, i odela od tankoga lana ona ima i od skerleta. 23 Poštovan je muž njen od svakoga, kad na gradskim vratima sa starcima zbori. 24 Košulje ona kroji i prodaje, i pojase trgovcima razdaje. 25 Uživa u snazi i u časti, i smeška se svojoj budućnosti. 26 Usta svoja pametno otvara, i ljubazne nauke su joj na jeziku. 27 Gleda što se kući dešava, a hleba tajnosti nikada ne jede. 28 Sinovi joj ustaju i blagosiljaju je, i muž njen ustaje i hvalu joj daje. 29 Devojaka mnogo ima uzoritih, ali ih ti sve skupa nadvisuješ. 30 Ljupkost je zamamna, lepota je tašta, ali žena koja ima straha od Gospoda [žena koja se boji Jehove, NW] to je ona koja će odneti hvalu. 31 Dajte joj nagradu za plod ruku njenih, i nek je na vratima hvale dela njena!“ (Poslovice 31:10-31).
[Slika na stranama 8, 9]
Položaj žene u porodici bio je dostojanstven