Lojalno sarađivati s Jehovom
„Ti si mene, Bože, od mladosti moje učio, i do danas kazujem čudesa tvoja“ (PSALAM 71:17).
1. Kako to da se rad može označiti Jehovinim darom?
RAD je Božji dar ljudima. Našim praroditeljima Adamu i Evi, Jehova je rekao: „Napunite zemlju i sebi je podvrgnite.“ Bio je to izazovan radni zadatak, ali bez daljnjeg odgovarao je njihovim sposobnostima. Telesni i umni napori uzdizali su njihovu životnu radost daleko iznad onoga što bi mogle da osećaju životinje s kojima su delili svoje zemaljsko prebivalište (1. Mojsijeva 1:28, NW).
2, 3. (a) Šta rad danas predstavlja za mnoge i zašto? (b) Koju mogućnost obavljanja jednog naročitog posla treba da uzmemo u obzir?
2 Čak u našim nesavršenim okolnostima, „težak rad“ prema rečima mudrog Solomona, koji prouzrokuje „dobro“ je „dar Božji“ (Propovednik 3:13, NW). Čovek treba stalno da zapošljava svoje umne i telesne sposobnosti. Obeshrabrujuće je da ništa ne radimo. Međutim, nije svaki posao ugodan i nagrađujući. Za mnoge je posao naporno mučenje koje prihvataju samo da bi zaradili za životno izdržavanje.
3 Za razliku od toga, postoji jedan zaista nagrađujući posao i svi su pozvani da sudeluju u njemu. Ali, ko ga obavlja nailazi na mnoge protivnike i probleme, koje treba savladati. Zašto je važno da smo osposobljeni za taj posao? Kako to postižemo? Pre nego što odgovorimo na ta pitanja, pozabavićemo se pitanjem:
Za koga mi radimo?
4. Kakav rad je pričinjavao Isusu radost i zadovoljstvo?
4 Isus Hrist je rekao: „Moja je hrana da vršim volju onoga koji me je poslao i da završim njegovo delo“ (Jovan 4:34, NW). Isusu je pričinjavalo veliku radost i zadovoljstvo da lojalno radi za Jehovu. To je bila svrha njegovog života i na kraju svoje službe od tri i po godine mogao je s pravom da kaže svom nebeskom Ocu: „Ja sam te proslavio na zemlji, dovršivši delo koje si mi dao da činim“ (Jovan 17:4, NW). Fizička hrana je potrebna za održavanje života, a to se isto može reći i za rad duhovne prirode. Isus je to naglasio jednom drugom prilikom, kada je rekao: „Starajte se ne za hranu koja propada, nego za onu koja ostaje za večni život“ (Jovan 6:27). Naprotiv, rad koji je u duhovnom smislu neproduktivan vodi do razočarenja i smrti.
5. Ko je pružao otpor dobrom poslu koji je izvršavao Isus i zašto?
5 „Moj otac je do sada neprestano delovao, i ja delujem neprestano.“ Isus je ove reči uputio Jevrejima koji su ga kritikovali, jer je na Sabat izlečio čoveka koji je 38 godina bolovao (Jovan 5:5-17). Iako je Isus izvršavao Jehovino delo, religiozni protivnici nisu hteli priznati tu činjenicu, pa su pokušali da ga na svaki mogući način spreče u tome. Zašto? Jer su bili od svog oca, Satane, Đavola, koji je uvek pružao otpor Jehovinom delu (Jovan 8:44). Pošto se ’Satana pretvara u anđela svetla‘ i pri tom se može poslužiti „svakim zlobnim zavođenjem“, potreban nam je duhovno oštar pogled i jasna sposobnost razmišljanja, da bismo prepoznali njegova dela kao takva. Inače bi se moglo dogoditi da počnemo da radimo protiv Jehove (2. Korinćanima 11:14; 2. Solunjanima 2:9, 10).
Protivnici na delu
6. Zašto su otpadnici „prevarni radnici“? Prikaži to.
6 Neki, na primer određeni otpadnici, nelojalno rade kao Satanini pomoćnici na tome da potkopaju veru novih članova hrišćanske skupštine (2. Korinćanima 11:13). Umesto da jednostavno koriste samo Bibliju kao temelj istinitog poučavanja, pokušavaju na sve načine da omalovažavaju New World Translation of the Holy Scriptures, dokazujući da Jehovini svedoci upotrebljavaju samo taj prevod, kako bi poduprli svoje nauke. Ali, to nije tako. Skoro stotinu godina Svedoci su koristili prvenstveno King James i katolički Douay prevod Biblije, kao i ostale prevode koji su bili na raspolaganju na različitim jezicima, samo da bi se upoznala istina o Jehovi i njegovim namerama. I uz pomoć tih starijih prevoda oni su objavili istinu o stanju mrtvih, odnosu između Boga i njegovog Sina, i zašto samo malo stado odlazi na nebo. Osim toga, upućene osobe znaju da su se Jehovini svedoci u svom delu evanđelizacije širom sveta stalno koristili različitim prevodima Biblije. Ipak, od 1961, rado upotrebljavaju New World Translation, s njegovim modernim, tačnim i vrlo čitkim prevodom.
7. (a) Zašto je Isus odbio mnoge koji su tvrdili da veruju u njega? (b) Zašto je važno da sledimo savet iz 1. Jovanove 4:1?
7 Isus je rekao da će on odbiti mnoge koji tvrde da veruju u njega. On je, doduše, priznao da će prorokovati u njegovo ime, isterivati demone i činiti „mnoga silna dela“. Ipak, on je ta dela označio „bezakonjem“ (Matej 7:21-23). Zašto? Zato jer dotični ne vrše volju njegovog nebeskog Oca, pa su za Jehovu Boga bezvredni. Neuobičajena dela, čak naizgled čudesna dela, mogu još i danas poticati od Satane, prepredenog varalice. Preko 60 godina posle smrti i uskrsenja Isusa Hrista, apostol Jovan je u svom prvom pismu dao sledeći savet: „Ne verujte svakom nadahnutom izvoru, nego ispitajte nadahnute izvore, da vidite da li potiču od Boga.“ Mi moramo isto da postupimo (1. Jovanova 4:1, NW).
Beskorisna dela
8. Kakvo treba biti naše stanovište prema delima tela?
8 Čak ako ne sudelujemo u delima koja su štetna u duhovnom pogledu, naš će mukotrpan rad biti bezvredan ako služi samo zadovoljavanju požuda palog tela. Apostol Petar je rekao da smo dovoljno dugo živeli „vršeći volju paganaca, hodeći u razvratu, za žudnjama, u pijanstvu, u prekomernom jedenju i pijenju i u poganom idolopoklonstvu“ (1. Petrova 4:3, 4). To naravno ne znači da su svi koji su sada Bogu predani hrišćani činili takve stvari, nego to znači da se stanovište onih na koje se to odnosi, trebalo tada brzo menjati dok se razvijala njihova duhovna vizija. Doduše, treba računati da će svet sramotno govoriti o njima radi njihovog obraćenja. Ali, ako žele da budu lojalni saradnici u Jehovinoj službi, moraju da se menjaju (1. Korinćanima 6:9-11).
9. Šta učimo iz iskustva jedne Svedokinje koja se školovala za opersku pevačicu?
9 Jehova nam je dao mnogo toga čemu se možemo radovati, između ostalog i muziku. Ipak, ako „sav svet leži u vlasti onoga koji je zao“, znači u vlasti Satane, Đavola, ne pripada li onda tome i svet muzike? (1. Jovanova 5:19, NW). Da, muzika može biti podmukla zamka, kako je to utvrdila Silvana. Ona je imala priliku da se u Francuskoj školuje za opersku pevačicu. „Još uvek sam jako želela da služim Jehovi“, objasnila je. „Radovala sam se služeći kao pomoćni pionir i nadala sam se da ću obe te stvari moći međusobno da uskladim u svom životu. Prvi problem s kojim sam se susrela u svojoj karijeri bio je nemoral. U početku su me kolege smatrale naivnom kada se nisam slagala s njihovim nemoralnim razgovorima i postupcima. Kasnije sam u toj pokvarenoj sredini otupela, postavši tolerantna prema stvarima koje Jehova mrzi. Jedan od mojih učitelja stalno me je prisiljavao da stvorim religiju od svog pevanja, i učio me je da na pozornici budem agresivna i da se osećam superiornijom od svih drugih. U svemu tome nisam se dobro osećala. Konačno, trebalo je da se pripremam za jedan poseban nastup. Molila sam se Jehovi da mi jasno pokaže kojim putem treba da idem. Iako sam dobro pevala i osećala pouzdanje, nisam bila izabrana. Kasnije sam saznala razlog. Rezultati su bili tajno i unapred utvrđeni. Ali, tako sam dobila jasan odgovor na moju molitvu, pa sam zato odlučila da napustim opersku pozornicu i da kod kuće dajem časove pevanja.“ Ta se sestra kasnije udala za jednog starešinu iz hrišćanske skupštine, u kojoj sada zajedno lojalno služe u unapređivanju interesa Kraljevstva.
10. Koji zaključak izvlačiš iz Isusovih reči prema Jovanu 3:19-21?
10 Isus je rekao: „Jer svaki koji zlo čini, mrzi na svetlost i ne ide k svetlosti, da se ne otkriju dela njegova...“ S druge strane „ko po istini radi, ide k svetlosti, da se vide dela njegova, jer su po Bogu učinjena“ (Jovan 3:19-21). Kakav divan blagoslov da delujemo u skladu s Jehovinom voljom i njegovom namerom! Da bi to uspelo mi moramo neprestano da ispitujemo svoja dela u svetlu Reči Božje. Nikada nismo prestari i nikada nije prekasno da bismo menjali svoj način života i prihvatili poziv da započnemo s nagrađujućom službom za Jehovu.
Danas činiti „dobra dela“
11. Za koja se takozvana „dobra dela“ neki zalažu i zašto takva delatnost može dovesti do razočarenja?
11 Posao koji se danas isplati mora odgovarati hitnosti našeg vremena. Mnogi iskreni ljudi se slažu u tome i sami su zaposleni sa takozvanim „dobrim delima“, koja čine u korist čovečanstva uopšte, ili u interesu neke posebne stvari. Ali, kako razočaravajuća može biti delatnost takve vrste! U izveštaju CAFOD (katoličkog fonda za pomoć prekomorskim zemljama u razvoju) koji izlazi u Velikoj Britaniji, pisalo je sledeće o akciji fonda za suzbijanje gladi: „Pre tri godine... utrošeni su milioni funti za pomoć gladnima. Hiljade su bile spašene od smrti. Danas je njihov život ponovo u opasnosti... Ali, kako to? Šta je krenulo na zlo?“ Prema navodima časopisa CAFOD Journal, objašnjava se kako dugoročni problemi nisu nikada bili ispravno pretresani a „sredstva koja bi bila nužno potrebna za poboljšanje položaja ljudi, korišćena su za podgrejavanje sukoba [građanskog rata]“. Nesumnjivo su nekome poznati slični stavovi i drugih dobrotvornih organizacija.
12. Samo kako mogu biti rešeni današnji svetski problemi?
12 Glad je vrlo hitan problem. Ali, ko upozorava na to da su današnje tragedije, glad i rat, ispunjenje proročanstva Isusa Hrista, koje ukazuje na kraj sadašnjeg sistema stvari? (Matej 24:3, 7). Ko je objavio dokaze da su ti događaji u vezi s jahanjem četiri jahača, koji su na tako živ način predstavljeni u 6. poglavlju biblijske knjige Otkrivenje? Sigurno, Jehovini svedoci koji su to lojalno radili putem časopisa Kula stražara. Zašto? Da bi pokazali kako konačno rešenje svih problema nadilazi ljudske mogućnosti. To ne znači da su hrišćani ravnodušni prema svetskim problemima. Daleko od toga. Oni su saosećajni i učiniće sve što je u njihovoj moći da bi ublažili patnje. Ipak, smatraju da je očigledna činjenica da problemi sveta neće nikada biti rešeni bez Božje intervencije. Sve dok se Satani bude dozvolilo da bude vladar sveta, biće siromašnih kao i ostalih problema (Marko 14:7; Jovan 12:31).
Najdragoceniji posao
13. Koje je danas najhitnije delo i ko ga izvršava?
13 Danas je najhitnija potreba da se propoveda dobra vest da će Jehovino Kraljevstvo uskoro zameniti sve svetske vladavine i doneti olakšanje za kojim čeznu svi bogobojazni ljudi (Danijel 2:44; Matej 24:14). Isus Hrist je učinio objavljivanje nebeskog Kraljevstva svojim životnim zadatkom, iako je propovedao samo u Palestini. Danas to delo propovedanja obuhvata celu Zemlju, kao što je Isus i prorekao (Jovan 14:12; Dela 1:8). Imati u Božjem delu čak i malo udela, neuporediva je prednost. Muškarci i žene, stari i mladi, ljudi koji nikada nisu ni sanjali da bi jednom mogli da budu propovednici dobre vesti, prednjače u delu evanđelizacije koje danas izvršavaju Jehovini svedoci. Poput Noja i njegove porodice oni lojalno obavljaju Božje delo po Njegovom nalogu kao i Njegovom snagom, i to kao početni takt kraja sadašnjeg sistema stvari (Filipljanima 4:13; Jevrejima 11:7).
14. Kako propovedanje spašava život, a u isto je vreme zaštita?
14 Delo svedočenja koje danas, u ovim poslednjim danima izvršavaju Jehovini svedoci, doprineće spasavanju života onih koji slušaju i koji postupaju u skladu s dobrom vešću (Rimljanima 10:11-15). To delo je zaštita čak i za samog propovednika. Pošto smo iskreno zainteresovani da pomognemo ljudima koji imaju veće probleme nego mi, nećemo biti prekomerno zabrinuti radi nekih vlastitih problema. Mi shvatamo da svet želi da se i mi prilagodimo njegovim nižim merilima. Zato, puneći svoj um Božjim mislima dok propovedamo, jačamo svoju veru, što je za nas veoma važno. Jedan Svedok je rekao: „Ako ne bih pokušao da menjam ljude koje susrećem, moglo bi se dogoditi da oni mene promene.“ (Uporedi 2. Petrova 2:7-9).
Sarađivati sa skupštinom
15. Koje su odgovornosti danas poverene potpastirima i kakvo bi trebalo biti stanovište muškaraca u skupštini prema 1. Timoteju 3:1?
15 Kad novozainteresovani dođu u skupštinu oni dolaze pod zaštitu Velikog Pastira, Jehove Boga i njegovog Uzornog Pastira Isusa Hrista (Psalam 23:1; Jovan 10:11). Ovi su nebeski Pastiri zastupljeni na Zemlji preko lojalnih potpastira stada, a za to su imenovani muževi po skupštinama (1. Petrova 5:2, 3). Biti na takvoj dužnosti u današnjim poslednjim danima, dragocena je prednost. Posao pastira je težak zadatak. Uključuje ne samo prednjačenje u poučavanju i delu evanđelizacije u skupštini, nego i to da zaštiti stado od duhovnih razbojnika, kao i od burne atmosfere sveta u kome živimo. Nijedan posao za kojim bi mogli težiti muškarci u skupštini nije tako nagrađujuć kao briga za duhovno dobro članova stalno rastuće hrišćanske skupštine (1. Timoteju 3:1; uporedi Isaija 32:1, 2).
16. U kom smislu se hrišćanski starešine dopunjuju?
16 Ipak, nikada ne smemo zaboraviti da su ti pastiri ljudi različitih ličnosti, i da kao svi drugi u stadu imaju i svoje slabosti. I dok se jedan ističe u određenom području pastirske delatnosti, darovi nekog drugog koriste skupštini u nekom drugom pogledu. Kao hrišćanske starešine oni se dopunjuju u svom poslu, jačajući tako skupštinu (1. Korinćanima 12:4, 5). Među njima nikada ne bi smeo da se pojavi takmičarski duh. Oni zajednički štite i unapređuju interese Kraljevstva, dok u molitvi Jehovi ’podižu lojalno ruke‘, moleći ga pri svakom savetovanju i donošenju odluka za njegov blagoslov i vođstvo (1. Timoteju 2:8).
17. (a) Koju obavezu imamo? (b) Šta moramo bezuslovno izbegavati ako želimo ispuniti svoje obaveze?
17 Delo propovedanja je sada, dok se približava kraj Sataninoj vladavini, još hitnije. Pošto smo pronašli istinu Jehovine reči, mi smo kao Jehovini svedoci obavezni da iskoristimo svaku priliku za širenje dobre vesti. Posla ima dovoljno i mi možemo ostati sve do kraja zaposleni u tome. Ne dopustimo nikada da nas odvrati hedonistička, nemoralna težnja za zadovoljstvima ili da nas pritesni materijalizam. Ne smemo se upuštati u spekulativna razmišljanja, ni u raspravljanje, jer je to beskorisno i oduzima vreme (2. Timoteju 2:14; Titu 1:10; 3:9). Kad su učenici pitali Isusa: „Gospode, hoćeš li sada ponovo uspostaviti kraljevstvo Izraelovo?“, upravio je njihove misli na važan zadatak koji im je predstojao, rekavši: „Bićete mi svedoci u Jerusalimu i po čitavoj Judeji i Samariji, sve do najudaljenijih delova zemlje.“ Taj povereni posao je na snazi sve do današnjeg dana (Dela 1:6-8, NW).
18. Zašto je tako nagrađujuća saradnja s Jehovom?
18 Sarađivati s Jehovom time da propovedamo zajedno s njegovom skupštinom širom sveta donosi sreću i zadovoljstvo i daje našem životu pravi smisao. Tako se svakome ko ljubi Jehovu pruža prilika da dokaže svoju lojalnost i odanost prema njemu. Ovo se delo sa svojim mnogim vidovima službe neće nikada više ponoviti. S izgledom na večni život nastavimo „prinositi Bogu svetu službu s bogobojaznošću i strahopoštovanjem“ — njemu na slavu, a za naše spasenje (Jevrejima 12:28, NW).
Kako glase tvoji odgovori?
◻ Koji je posao pričinjavao Isusu radost i zadovoljstvo?
◻ Ko se protivi Jehovinom delu i zašto?
◻ Koje se poređenje može povući između takozvanih „dobrih dela“ u svetu i propovedanja dobre vesti o Kraljevstvu?
[Slika na 11. strani]
Isus je opunomoćio svoje učenike da idu i propovedaju