Božja namera da čovek uživa u raju

„Jehova, Bog, uze čoveka i namesti ga u vrtu Edenskom da ga radi i da ga čuva“ (1. MOJSIJEVA 2:15, Ba).

 1. Koju je prvobitnu nameru imao Stvoritelj u pogledu poslušnih ljudi?

BILA JE to prvobitna namera Stvoritelja — a još je i danas — da se poslušni ljudi raduju životu, bez starenja, u neiscrpnoj, večno trajnoj mladosti, slobodnoj od svake dosade, jer uvek ima nešto smisaono da se radi, da se raduju životu u kom ljudi na nesebičan način ukazuju i primaju ljubav — savršenom životu u raju! (1. Mojsijeva 2:8; uporedi Luka 23:42, 43).

 2. a) Šta se moralo dogoditi kad se prvi čovek svesno probudio u život? b) Kada, gde i u koje je vreme godine bio stvoren prvi čovek?

² Da bi se u to uverili, treba da se prenesemo u vreme kad se upravo stvoreni Adam svesno probudio u život, kad je pregledao svoje telo i sve oko sebe video, čuo i osetio — kad je u jednom momentu shvatio, da živi. To se odigralo oko 6 000 godina ranije, godine 4026. pre naše ere prema podacima iz Svetog pisma. To se odigralo na području gde se danas nalazi Turska, to znači u jugozapadnom delu sada Azija nazvanom kontinentu, negde u blizini reka Eufrata i Tigra i tako na severnoj polulopti naše Zemljine kugle. Verovatno je to bilo oko 1. oktobra, pošto je u većini starih kalendara čovečanstva sa brojanjem vremena počinjano otprilike ovim datumom.

 3. a) U kakvom je stanju prvi čovek došao u život? b) Kakvo je ime dobio prvi čovek, i šta ono znači?

³ Prvi čovek je oživeo potpuno odrastao, bio je savršeno oblikovan, savršeno zdrav i moralno savršen. Njegovo ime koje se u biblijskom izveštaju više puta ponavlja, skreće našu pažnju na ono od čega je izgrađen, jer je glasilo ’Adama. Zemlja ili Zemljino tlo, iz kog je on napravljen, nazvano je ’adama. Prema tome, s pravom može da se kaže da vlastito ime prvog čoveka, Adam, znači „Zemaljski čovek“. Kakva je to senzacija morala biti za Adama kad je oživeo, to jest kad je postao svesna i inteligentna osoba!

 4. Koje neobično buđenje nije doživeo prvi čovek, i prema tome čiji potomak nije bio?

⁴ Kad je taj prvi čovek, Adam — razumom obdareno stvorenje — oživeo i otvorio svoje oči, on nije ležao na maljavim grudima i snažnim dugim rukama ženskog majmunu sličnog stvorenja, za koje bi prionuo, kojem bi gledao u oči i koje bi usrdnom naklonošću nazvao majka. Prvi čovek Adam nije doživeo tako neobično buđenje u život. Nije bilo, ni tada a ni kasnije, kad je prvi put video takvog majmuna, nikakvih rodbinskih veza između njih. Na dan njegovog stvaranja ništa nije ukazivalo da je bio potomak ili daleki rođak nekog majmuna ili nekog majmunu sličnog stvorenja. Da li je prvi čovek ostavljen u nedoumici u vezi svog postanka? Nikako!

 5. Šta je Adam definitivno znao o parku sličnom vrtu i o sebi samom?

⁵ Naravno da u početku nije znao kako su nastale sve te divne stvari koje je video. On se nalazio u raju, u jednom parku sličnom vrtu, koji nije ni planirao niti podizao. Kako je on nastao? Pošto je čovek opremljen sa savršenom inteligencijom i sposobnošću mišljenja, hteo je to da zna. On nije mogao da se koristi ranijim iskustvima. Svakako, bio je svestan da se nije sam načinio, da se nije sam od sebe razvio. Ovo stanje nije postigao svojim zalaganjem. (Uporedi Psalam 100:3; 139:14).

 6. Kako li je Adam reagovao na život u savršenom zemaljskom domu?

⁶ Prvi čovek, Adam je moguće na početku bio previše uzbuđen zbog potpuno novog iskustva, što živi u savršenom zemaljskom domu, da bi razmišljao odakle je došao i zašto živi. Verovatno je uzvikivao od radosti. Bio je svestan da reči izlaze iz njegovih usta. Čuo je sebe samoga kako govori čovečijim jezikom i stavlja primedbe na divne stvari koje je video i čuo. Kako je samo bilo lepo da se živi u tom rajskom vrtu! Kad je pun radosti prikupljao pojedinosti iz svih pogleda, šumova, mirisa i utisaka, bio je naveden da razmišlja. Da smo se mi nalazili na njegovom mestu, sve bi to bila tajna za nas, tajna koju ne bi mogli da odgonetnemo.

Egzistencija čoveka nije tajna

 7. Zašto Adam nije dugo bio u neznanju zašto živi i zašto se nalazi u rajskom vrtu?

⁷ Za Adama, prvog čoveka, ta situacija u kojoj se nalazio — živeo je sam, jer u rajskom vrtu nije bilo nikoga ko bi bio kao on — nije dugo bila zagonetka. Čuo je glas, neko je govorio sa njim! Čovek je mogao da razume ono što je rečeno. Ali gde je bio govornik? Čovek nije video onoga što govori. Glas je dolazio iz nevidljivog predela, i reči su bile njemu upućene. Bio je to glas onoga što je načinio čoveka, glas njegovog Stvoritelja! I čovek je mogao na istom jeziku da mu odgovori. Da, on je govorio sa Bogom, Stvoriteljem. Čoveku nije bio potreban komplikovani moderni radio-prijemnik, da bi čuo Božiji glas. Bog je direktno razgovarao sa svojim stvorenjem.

 8, 9. a) Koja su pitanja bila odgovorena Adamu, i koju je očinsku brigu primio? b) Kakav je odgovor dobio Adam od svog nebeskog Oca?

⁸ Čovek je sada znao da nije sam i na osnovu toga se sigurno osećao još bolje. Na umu su mu bila mnoga pitanja koja je mogao da postavi Nevidljivom, koji je s njim govorio. Ko je načinio njega i vrt miline? Zašto je bio tamo postavljen, i šta je trebao da učini sa svojim životom? Da li je njegov život imao određen smisao? Prvom čoveku, Adamu je ukazana očinska briga, jer je za zadovoljstvo njegovog radoznalog uma dobio odgovore na pitanja. Kakva li je radost morala biti za njegovog Stvoritelja, njegovog Životodavca, nebeskog Oca, da čuje kako čovek počinje da priča i kako je njegove prve reči izgovarao! Koliko mora da je bio srećan nebeski Otac kad je čuo da njegov sin razgovara sa njim! Pitanje koje je možda prvo postavljeno, glasi: „Kako sam postao?“ Nebeski Otac je rado odgovorio na to, i tako priznao prvog čoveka kao svog sina. Čovek je bio ’sin Božiji’ (Luka 3:38). Jehova se pokazao kao otac prvog čoveka, Adama. Odgovor koji je Adam dobio na svoje pitanje od svog nebeskog Oca i koji je preneo svom potomstvu, glasio je u suštini ovako:

⁹ „Jehova, Bog, stvori čoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah života; i čovek posta živo biće. Jehova, Bog, nasadi zatim vrt u Edenu prema istoku, i onde namesti čoveka koga stvori. Jehova, Bog, učini te iz zemlje nikoše svakojaka drveta lepa za gledanje i dobra za jelo, i drvo života usred vrta, i drvo poznanja dobra i zla. Iz Edena izviraše voda i natapaše vrt, a odande se delijaše u četiri reke“ (1. Mojsijeva 2:7-10, Ba).b

10, 11. a) Koje je činjenice Adam jasno saznao, a na koja druga pitanja je još trebao da dobije odgovor? b) Šta je nebeski Otac odgovorio Adamu?

¹⁰ Adamov živahni, neiskusni duh je željno upijao ova zadovoljavajuća uputstva. Sada je znao da ne potiče iz nevidljivog područja iz kog je govorio njegov Stvoritelj i Graditelj. Umesto toga bio je izgrađen od zemlje na kojoj je živeo i prema tome bio zemaljsko biće. Njegov životodavac i otac je bio Jehova Bog. Adam je bio „duša živa“. Pošto je svoj život dobio od Jehove Boga bio je „sin Božiji“. Drveće u Edenskom vrtu je rađalo plodove koji su bili dobri za jelo; on ih je jeo, da bi kao živa duša održao život. Ali zašto je morao uopšte da ostane u životu, i zašto je bio postavljen na Zemlju, u taj Edenski vrt? On je bio savršeno oblikovan, inteligentan čovek sa telesnim sposobnostima, i imao je pravo to da zna. Kako bi inače mogao da ispuni svoju svrhu postojanja i da činjenjem božanske volje obraduje svog Stvoritelja i oca? Odgovore na ova razumna pitanja dobio je u sledećem objašnjenju:

¹¹ „Jehova, Bog, uze čoveka i namesti ga u vrtu Edenskom da ga radi i da ga čuva. Jehova, Bog, dade čoveku ovu zapovest: Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (1. Mojsijeva 2:15-17, Ba).

12. Zašto Adam mora da je bio zahvalan svom Stvoritelju, i kako je čovek mogao na taj način da slavi Boga?

¹² Adam mora da je bio zahvalan svom Stvoritelju zato što mu je u lepom vrtu dodelio smisaon posao. Sada je poznavao volju svog Stvoritelja i mogao je nešto da čini za njega na Zemlji. Sada je nosio odgovornost, naime da obrađuje Edenski vrt i da ga neguje, a to je bio lep zadatak. Na taj način je Edenski vrt čuvan u stanju koje je Jehovi Bogu, Stvoritelju vrta, pričinjavalo čast i doprinosilo njegovoj slavi. Kad god bi Adam ogladneo pri poslu, mogao je da jede do god se ne nasiti sa drveća iz vrta. Tako bi mogao da obnovi svoju snagu i da neodređeno, beskonačno produži svoj srećni život. (Uporedi Propovednik 3:10-13.)

Izgled na večni život

13. Kakav je izgled imao prvi čovek, i zašto?

¹³ Beskrajno? To mora da je bila skoro neverovatna pomisao za savršenog čoveka Adama! Ali zašto ne? Njegov Stvoritelj nije nameravao da razori majstorski podignut Edenski vrt. Zašto bi on uništio svoje vlastito delo ako je bilo tako dobro i ako u njemu dolazi njegova kreativnost do izražaja? Logično je da to nije nameravao da učini (Isaija 45:18). I pošto je taj neuporedivi vrt trebao da se održava bio je neko potreban ko će se za njega brinuti, neko kao savršeni čovek, Adam. Da taj, kao upravnik postavljeni čovek nije jeo plod od zabranjenog „drveta poznanja dobra i zla“, ne bi nikada umro. Savršeni čovek je mogao večno da živi.

14. Kako je Adam mogao večno da živi u raju?

¹⁴ Adam je imao mogućnost večno da živi u rajskom Edenskom vrtu. Mogao je večno da uživa u životu, pod uslovom da ostane savršeno poslušan svom Stvoritelju, tim što ne bi nikada jeo plod koji je Stvoritelj zabranio čoveku. Bog je želeo da savršeni čovek bude poslušan i večno živi. Zabrana da ne jede od „drveta poznanja dobra i zla“ nije bila izdata zato što bi plod bio smrtonosan. Tu se radilo samo o kušnji, da li je čovek savršeno poslušan svom Ocu. Čovek je na taj način imao mogućnost da pokaže svoju ljubav prema Bogu, svom Stvoritelju.

15. Zašto je Adam mogao da gleda u susret divnoj budućnosti i da očekuje dobro iz ruku svog Stvoritelja?

¹⁵ S obzirom da je savršeni čovek imao unutrašnju sigurnost da nije bio nenameran slučaj, nego da je imao nebeskog Oca, da je bio obavešten o svrsi svog postojanja i da je u izgledu imao večni život u raju, gledao je u susret divnoj budućnosti. Jeo je sa drveća, koja su bila dobra za jelo, ali se čuvao od „drveta poznanja dobra i zla“. Želeo je da dobije dobro iz ruku svoga Stvoritelja. Posao savršenog čoveka, da održava Edenski vrt, bio je dobar i ispunjavao ga je.

Nema potrebe za posebna objašnjenja

16-18. Koje „tajne“ Adam nije smatrao da je obavezan da ispituje, i zašto ne?

¹⁶ Dnevno svetlo je nestajalo kad je veliko videlo dana zalazilo, čije je kretanje čovek mogao da posmatra na nebu. Padala je tama, noć, i Mesec se pojavio. Čovek se pri tom nije plašio; Mesec je bio manje videlo koje upravlja noću (1. Mojsijeva 1:14-18). Verovatno su svici leteli kroz vrt, čije je hladno svetlo svetlucalo s vremena na vreme kao male svetiljke.

¹⁷ Kad je pala noć i mrak ga iznenadio, osetio je potrebu za spavanjem, kao što su i životinje činile. Kad se ponovo probudio, bio je gladan i jeo sa dobrim apetitom plodove sa dozvoljenog drveća, da bi „doručkovao“.

¹⁸ Osvežen i vrlo ojačan noćnim odmorom, ponovo je usmerio svoju pažnju ka dnevnom poslu. Posmatrajući mnogo zelenilo oko sebe, nije osetio potrebu da mora da prodre u tajnu onoga što su ljudi hiljadama godina kasnije označili kao fotosinteza — onaj zagonetni postupak kod kojeg hlorofil, zeleni biljni pigment, uz pomoć energije sunčeve svetlosti proizvodi hranljiva sredstva za čoveka i životinje i pri tome istovremeno uzima ugljen-dioksid, koji ljudi i životinje ispuštaju, a daje kiseonik koji ovi opet udišu. Čovek može to da označi kao tajnu, ali za Adama nije bilo potrebno da to reši. To je bilo čudo čovečijeg Stvoritelja. On je razumeo taj postupak, jer ga je pokrenuo na korist stvorenjima na Zemlji. Tako je savršenoj inteligenciji prvog čoveka bilo dovoljno da zna da je Bog, Stvoritelj, pustio te stvari da rastu i da je Bog dodelio posao čoveku, da se brine za oblike biljnog života u Edenskom vrtu. (Vidi 1. Mojsijeva 1:12.)

Sam — ali ne bez radosti

19. Šta Adam nije učinio mada je shvatio da je bio sam, da nikoga nije bilo njemu sličnog na Zemlji?

¹⁹ Pouka čoveka od njegovog nebeskog Oca još nije bila završena. Čovek se sam brinuo za Edenski vrt, pošto nije bilo nikoga na Zemlji, ko bi mu bio sličan, da mu se priključi ili pomogne. On je bio jedini zastupnik čovečijeg oblika života. Ipak on nije krenuo u potragu za nekim sebi sličnim, da bi imao zemaljsku pratnju. On takođe nije pitao Boga, svog nebeskog Oca, da mu dâ jednog brata ili sestru. To što je bio sam nije ga nateralo da izludi, niti da izgubi radost u životu ili na poslu. On se družio sa Bogom. (Uporedi Psalam 27:4.)

20. a) Šta je za Adama bila najveća sreća? b) Zašto za Adama ne bi bila nepodnošljiva tegoba da tako i dalje živi? v) O čemu će biti reč u sledećem članku?

²⁰ Adam je znao da je on a i njegov posao bio pod nadzorom njegovog nebeskog Oca. Bila je najveća sreća da se dopadne svom Bogu i Stvoritelju, čija se slava očitovala u svim divnim delima stvaranja, koja su okruživala čoveka. (Uporedi Otkrivenje 15:3.) Ako bi dalje tako živeo to ne bi bila nepodnošljiva tegoba ili dosadan zadatak za savršenog uravnoteženog čoveka, koji je mogao da razgovara sa svojim Bogom. I Bog je dao Adamu interesantan i fascinirajući posao, koji je trebao da mu pričinjava veliko zadovoljstvo i radost. Sledeći članak će govoriti više o rajskim blagoslovima i izgledima koje je Adam uživao iz ruke svog ljubaznog Stvoritelja.

[Fusnote]

„Jednoj je, ime Pishon i ona teče oko cele zemlje Havilske, u kojoj ima zlata. Zlato je te zemlje čisto. Tu ima i bdela i dragoga kamena oniha. Drugoj reci je ime Gihon. Ona teče oko cele zemlje Kuške. Trećoj je reci ime Hidekel. Ona teče istočno od Asirije. Četvrta je reka Eufrat“ (1. Mojsijeva 2:11-14, Ba).

Kako bi ti odgovorio?

◼ Zašto Adam nije dugo bio u neznanju o svojoj egzistenciji?

◼ Kakav je posao Bog dao Adamu, i kako on mora da je reagovao?

◼ Kakav je izgled imao savršen čovek, i zašto?

◼ Zašto Adam nije sebi postavio životni zadatak da ispituje tajne?

◼ Zašto Adamu nije oduzelo životnu radost to što je kao čovek bio sam?