Nada u raj opravdana uprkos neposlušnosti ljudi

 1. Gde se nakon izvesnog vremena mogu videti prvi čovek i prva žena, i u kakvoj se okolini nalaze?

VREME je prošlo. Prvi čovek i prva žena nisu više nedužno goli. Odeveni su u duge haljine od kože. Trenutno se nalaze s one strane ulaza u savršeni Edenski vrt. Njihova leđa su okrenuta vrtu. Oni posmatraju prirodu ispred sebe. Sve što vide je neobradiva zemlja. Očigledno Božiji blagoslov ne počiva na njoj. Pred njima raste trnje i korov. Da li je to zemlja koju su prema njihovom nalogu trebali da podlože? To da, ali prvi čovek i žena nisu sada tu napolju, da bi proširili Edenski vrt na tu neobradivu zemlju.

 2. Zašto čovek i žena ne pokušaju ponovo da uđu u rajski vrt?

² S obzirom na takav suprotan prizor zašto se ne vrate u rajski vrt? To je lako reći, ali pogledaj, ko se nalazi iza njih na ulazu vrta! Tamo stoje stvorenja, koja nikada ranije nisu videli, čak ni u vrtu. To su heruvimi sa plamenim sečivom mača koji se neprestano okreće. Čovek i žena ne bi nikada prošli živi pored njih u vrt (1. Mojsijeva 3:24).

 3. Šta se dogodilo da su se životne okolnosti za prvi ljudski par drastičo izmenile?

³ Šta se dogodilo. Tajna nije tako zagonetna da bi ostala hiljadama godina neispitana. Jednostavno je da se objasni. Prvi čovek i žena su trebali da dopuste da se ostvare divni izgledi koji su proizlazili iz Božjeg naloga, koji im je bio dat na njihov dan venčanja, ali pod uslovom da budu poslušni svom nebeskom Ocu i u najmanjim stvarima. Njihova savršena poslušnost je trebala da se ispita jednostavnom zabranom hrane: Oni nisu smeli da jedu od ploda sa „drveta poznanja dobra i zla“ (1. Mojsijeva 2:16, 17, Ba). Ako bi to učinili protiv Božje naredbe, tada bi sigurno umrli. Tako je Adam kao Božji prorok objasnio svojoj ženi, mlađem ljudskom stvorenju. Ali na iznenađenje, nahaš, zmija, je osporila istinitost onoga što je Bog rekao Adamu, kad ga je upozorio da ne jede od zabranjenog „drveta poznanja dobra i zla“. Zmija je navela ženu da veruje da će postati kao bog, ako prekrši Božji zakon i jede od zabranjenog ploda, i da bi tako u vezi odlučivanja šta je dobro i šta zlo, postala nezavisna od njega (1. Mojsijeva 3:1-5).

Nije izmišljena priča

 4, 5. Kako apostol Pavle pokazuje da izveštaj o prvoj ženi, koju je zmija prevarila, nije bio legenda?

⁴ Da li je to neverovatno? Zvuči li to previše na bajku, na neku legedndu, koja se ne zasniva na činjenicama, i tako za savremenog čoveka neprihvatljiva? Ne, ne za jednog još danas mnogo čitanog pisca, jednog poverljivog autora, jednog posebno izabranog apostola, koji je bio svestan ispravnosti onoga što je zapisao. Skupštini zrelih hrišćana u gradu svetske mudrosti, u Korintu, apostol Pavle je pisao: „Ali kao što zmija zavede Evu lukavstvom svojim, tako se plašim da se i misli vaše ne iskvare i ne odvrate od čistote koja je u Hristu“ (2. Korinćanima 11:3, Ba).

⁵ Teško da bi se Pavle pozvao na neku izmišljotinu, na neku bajku, i da bi uz pomoć nekih fantazija izneo svoj argument tim Korinćanima, koji su sa mitovima paganskih grčkih religija bili dobro upoznati. Apostol je potvrdio da je ’zmija zavela Evu lukavstvom svojim’ tim što je citirao iz nadahnutih Hebrejskih spisa, koje je označio kao „reč Božiju“ (1. Solunjanima 2:13, Ba). Sem toga apostol je pisao jednom hrišćanskom nadgledniku koji je imao dužnost da uči „primer zdravih reči“: „Jer je Adam najpre napravljen, pa onda Eva; i nije Adam bio zaveden, nego žena, zavedena, postade prestupnica“ (2. Timoteju 1:13, Ba; 1. Timoteju 2:13, 14, Ba).

 6. a) Kako se Adamov prestup razlikovao od ženinog prestupa? b) Zašto možemo da budemo sigurni da žena nije izmislila priču o zmiji?

⁶ To što je žena prevarena od zmije nije nikakva legenda, nego činjenica, baš kao što su posledece njene neposlušnosti, jedenja zabranjenog ploda, neoborive istorijske činjenice. Pošto je u Božijim očima postala kriva za prestup, ona je navela svog muža da joj se priključi u jelu. Adam svakako nije jeo zato što je bio potpuno prevaren (1. Mojsijeva 3:6). U zapisima da su oboje kasnije morali da polože račun pred Bogom, piše: „Čovek odgovori: Žena koju si pored mene postavio dade mi s drveta, te jedoh. Jehova, Bog, reče ženi: Zašto si to učinila? - A žena odgovori: Zmija me zavede, te pojedoh“ (1. Mojsijeva 3:12, 13, Ba). Žena nije izmislila nikakvu priču o onoj nahaš, onoj zmiji, i Jehova Bog nije shvatio njeno objašnjenje kao slobodnu izmišljotinu ili kao legednu. On je zmiju tretirao kao oruđe koje je upotrebljeno da zavede ženu da pogreši protiv svog Boga i Stvoritelja. Za Boga bi bilo van njegovog dostojanstva da se bavi sa nekom izmišljenom zmijom.

 7. a) Kako se u Bibliji opisuje daljnji Božiji postupak protiv zmije? b) Kako bi zmija koja je prevarila prvu ženu mogla i nas da prevari? (Osloni se na fusnotu.)

⁷ Izveštaj o Božijem daljnjem postupku protiv te zmije u Edenskom vrtu opisuje: „Reče Jehova, Bog, zmiji: Kad si to učinila, bićeš prokleta pred svakom životinjom i pred svim zverima poljskim; na trbuhu ćeš se vući i prah ćeš svih dana veka svoga jesti. Metnuću neprijateljstvo između tebe i žene, i između potomstva tvoga i potomstva njezina, i ono će ti glavu zgaziti, i ti ćeš ga u petu ujedati“ (1. Mojsijeva 3:14, 15, Ba). Svaki trezven sud sudi po činjenicama i proverava stvarne dokaze, a ne legende. Jehova Bog nije sebe samoga smatrao za budalu da bi doneo presudu mitskoj zmiji, nego je izrekao presudu nad zaista postojećim stvorenjem, koje je bilo odgovorno za svoje delo. Ne bi bilo smešno, već žalosno ako bi nas ta zmija navela da pomislimo kako ona nikada nije postojala, da je to samo fantazija i da prema tome nije odgovorna ni za kakav prestup.a

 8. Kakvu je presudu Bog doneo ženi, i kako se to odrazilo na njene kćeri i unuke?

⁸ U zapisima koji se odnose na ženu, izveštaj o zmiji se smatra kao činjenica i glasi: „A ženi reče: Tebi ću otežati muke trudnoća tvojih; u bolovima ćeš decu rađati a želje će te tvoje vući k mužu svome, ali će on nad tobom vlast imati“ (1. Mojsijeva 3:16, Ba). Prilikom njenog venčanja sa Adamom Bog nije ništa slično rekao kad je dodelio nalog: „Rađajte se, množite se i napunite zemlju“ (1. Mojsijeva 1:28, Ba). Blagosloveni nalog za savršeni ljudski par je ukazivao na mnoge trudnoće žene, ali ne na prerane patnje i ekstremne porođajne bolove, i takođe ne na potlačivanje od strane supruga. Ova presuda koja je donešena nad prestupnicom zakona delovala je na njene kćeri i unuke iz generacije u generaciju.

Božji zakon proslavljen presudom nad Adamom

 9, 10. a) Koje je upozorenje Bog uputio Adamu lično, i kakve bi bile posledice ako bi se Bog čvrsto držao takve kazne? b) Kakvu je presudu izrekao Bog Adamu?

⁹ Koje promenjene okolnosti su trebale da nastupe i to ne samo za ženu nego i za čoveka, koga je ona navela da joj se priključi u njenom prestupu? Bog je čoveku lično rekao: „Ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš“ (1. Mojsijeva 2:17, Ba). Da li će se Bog kao sudija čvrsto držati takve konačne presude, samo zato što je Adam jeo od jednog ploda? Zamislimo šta bi izvršenje takve kazne povuklo za sobom! Uzbuđujuća nada, koju su gajili Adam i Eva na dan njihove svadbe, bi propala, to jest propao bi izgled da se čitava Zemlja napuni sa potomstvom savršenog ljudskog roda, koji bi u večnoj mladosti naseljavao rajsku Zemlju, i to u miru sa svojim Bogom i nebeskim Ocem. Bog sigurno nije delovao protiv svoje vlastite divne namere u pogledu čovečanstva i njegovog zemaljskog zavičaja, kad je strogo primenio smrtnu kaznu nad praroditeljima čitavog čovečanstva. Zato osmotrimo Božju odluku koja je jasno zapisana u biblijskom izveštaju:

¹⁰ „I reče čoveku: Što si poslušao glas žene svoje i okusio s drveta za koje sam ti dao ovu zapovest: Ne jedi s njega!, zemlja će biti prokleta s tebe. S mukom ćeš se od nje hraniti svih dana veka svoga; trnje i korov će ti rađati, i ti ćeš jesti zelje poljsko. Sa znojem lica svoga naješćeš se hleba, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si ti prah i u prah ćeš se vratiti“ (1. Mojsijeva 3:17-19, Ba).

11. Koje činjenice u pogledu poslušnosti prikazuju da je Adam zaslužio Božiju presudu?

¹¹ Tadašnja presuda je značila izvršenje smrtne kazne za čoveka, bez obzira na posledice po Božju nameru, da se napuni rajska zemlja sa savršenim muškarcima i ženama, koji bi u ljubavi i miru jedno s drugim i zauvek održavali i negovali rajski vrt na celom svetu. Čovek nije slušao Božji glas, koji mu je rekao da ne sme da jede od zabranjenog „drveta poznanja dobra i zla“, nego glas svoje žene. I ako on sam nije slušao glas svog Boga i Stvoritelja, zar bi tada stalno učio svoju decu da to čine? Da li bi mogao da ukaže na svoj vlastiti primer, da ih pouči da budu poslušni Jehovi? (Uporedi 1. Samuilova 15:22).

12, 13. a) Kako bi se Adamov greh odrazio na njegovu decu? b) Zašto Adam ni u kom slučaju nije zaslužio da večno živi u raju, ni uopšte na Zemlji?

¹² Da li bi Adamova deca mogla savršeno da drže Božiji zakon, kao što je on ranije u svojoj ljudskoj savršenosti bio u stanju. Zar on prema zakonima nasleđa ne bi na svoju decu preneo svoje slabosti i svoju naklonost da ne sluša Božiji, nego neki drugi glas? Istorijske činjenice daju odgovor na ova pitanja (Rimljanima 5:12).

¹³ Da li je takav muškarac, koji se u izjavljivanju savršene ljubavi Bogu u korist nekog ljudskog stvorenja odvratio od savršene poslušnosti Bogu, zaslužio da živi zauvek u raju ili uopšte na Zemlji? Zar ne bi bilo opasno da mu se dozvoli da živi večno na Zemlji? Da li bi se dozvolom da večno živi kao prestupnik proslavio Božji zakon i da li bi Božja apsolutna pravda došla do izražaja, ili bi to bio podsticaj za nepoštovanje Božjih zakona, i da li bi to pokazalo da je Božja reč nepouzdana?

Isterani iz Edenskog vrta

14. Kako biblijski izveštaj opisuje Božije postupanje protiv Adama i njegove žene?

¹⁴ Iz biblijskog izveštaja saznajemo kako je Bog u vezi tih stvari odlučio: „Jehova, Bog, načini Adamu i ženi njegovoj haljine od kože i obuče ih u njih. Jehova, Bog, reče: Eto čovek posta kao jedan od nas s poznanja dobra i zla; ali sad da ne pruži ruke svoje i ubere i s drveta života i okusi, pa da do veka živi. I Jehova, Bog, istera ga iz vrta Edenskoga da radi zemlju od koje je uzet. Tako on istera Adama, i na istočni ulaz u vrt Edenski postavi heruvine koji vitlaju plamenim mačevima da brane put ka drvetu života“ (1. Mojsijeva 3:21-24, Ba).

15. a) Kako je Bog imao obzira prema osećaju srama koji su Adam i njegova žena imali zbog svoje golotinje? b) Kako je bio isteran prvi ljudski par iz Edenskog vrta? v) U kojim promenjenim okolnostima su se nalazili Adam i njegova žena van Edenskog vrta?

¹⁵ Božanski sudija je imao obzira prema osećaju stida, koji su Adam i njegova žena imali sada kao grešnici zbog svoje golotinje. Ne objašnjavajući pobliže, Bog ih je snabdeo sa dugim odelima od kože, koja su trebala da zamene pregače, koje su sami ispleli od smokvinog lišća (1. Mojsijeva 3:7). Odela od kože su bila trajnija i bolje su štitila od trnja i korova kao i od drugih stvari van vrta, na koje su mogli da se povrede. Pošto su posle svog greha imali lošu savest pokušali su da se sakriju od Boga pod drvećem Edenskog vrta (1. Mojsijeva 3:8). Sada, pošto su osuđeni, osetili su jedan oblik božanskog pritiska jer su od Boga isterani iz Edenskog vrta. Poterani su na istok i malo kasnije su se našli van vrta — zauvek prognani iz njega! Oni više nisu radili na povećanju tog vrta i na proširivanju rajskog stanja do Zemljinih krajeva. Od sada su trebali da jedu hleb, koji su morali da proizvedu iz poljskih biljaka, a to nije moglo da ih održava u večnom životu. Bili su odsečeni od „drveta života“. Nakon nekog izvesnog, neodređenog vremena morali su da umru.

Jehovina prvobitna namera se ne može osujetiti

16. Šta Bog nije nameravao, i zašto ne?

¹⁶ Da li je Bog sada odlučio da uništi Zemlju sa Suncem, Mesecom i zvezdama u univerzalnom požaru samo zato što su ovo dvoje stvorenja od praha pogrešili protiv njega? Zar na taj način ne bi bila osujećena njegova slavna namera — sve zbog toga što ga je jedna nahaš pokrenula? Da li bi jedna jednostavna zmija mogla da uništi njegovu nameru? Na dan Adamovog i Evinog venčanja izjavio im je svoju nameru, blagoslovivši ih i objavivši svoju volju sa njima: Oni su trebali da napune Zemlju sa savršenim ljudskim rodom, da čitavu Zemlju podlože kao savršeni Edenski vrt i da zajedno sa svim drugim ljudima u miru podlože manja stvorenja na kopnu i vodi. Kakva upečatljiva vizija ostvarene Božje namere, koju je tokom hiljada godina u šest dana stvaranja pripremio! Zar tako pohvalna namera treba da ostane neostvarena samo zbog jedne zmije i zbog tvrdoglavosti prvog ljudskog para? Teško! (Uporedi Isaija 46:9-11.)

17. Šta je Bog odlučio da radi u pogledu sedmog dana, i kako će prema tome da završi taj dan?

¹⁷ Bio je još sedmi dan, dan Božjeg odmora. Bog je odlučio da blagoslovi i da posveti taj dan. Ništa nije smelo da ga učini prokletim danom, i svakom prokletstvu, koje bi neko pomislio da nanese na taj dan odmora, bi se suprotstavio i pretvorio u blagoslov, tako da bi dan završio s obilnim blagoslovom. Čitava Zemlja je trebala da postane sveto mesto, gde se Božja volja vrši kao na nebu, i to bi bilo postignuto preko savršenog ljudskog roda. (Uporedi Matej 6:10.)

18, 19. a) Zašto nastradali potomci grešnog ljudskog para mogu da se raduju? b) O čemu će biti reči u sledećim člancima?

¹⁸ Bog ni u kom slučaju nije bio razočaran. On nije napustio svoju nameru. Odlučio je da se opravda i da dokaže da je apsolutno pouzdan i da svoje namere takođe potpuno ostvaruje sebi na čast (Isaija 45:18). Nesavršeni, potomci koji pate zbog grešnosti prvog ljudskog para mogu da budu srećni i da se nadaju da će Bog da ostvari svoju prvobitnu nameru na njihovu večnu korist. Već su hiljade godina njegovog dana mirovanja izbrisani i završni deo dana na kom će da počiva njegov naročiti blagoslov, mora da je blizu. „Veče“ njegovog dana mirovanja se približava kraju, i kao kod prethodnih šest dana stvaranja mora da dođe „jutro“. Kad to „jutro“ postigne svoju savršenost i svim posmatračima omogući da vide slavno ostvarenje nepromenljivih Božjih namera, moći će da se napiše: ’I bi veče i bi jutro, dan sedmi.’ Zaista divan izgled!

¹⁹ Razmišljanje o svemu tome može da nas odnese u uzbuđujuće očekivanje. U sledećim člancima će biti više reči o veličanstvenim izgledima raja, o izgledima za poslušne ljude koji vole Božiji zakon.

[Fusnota]

Šta bi ti rekao?

◼ Zašto je prvi ljudski par izgubio svoj rajski zavičaj?

◼ Zašto nije legenda da je Evu prevarila zmija?

◼ Kakvu je presudu Bog izrekao nad Adamom, i kako je Božiji zakon na taj način proslavljen?

◼ Zašto Bog nije bio razočaran u pogledu svoje namere, da napuni Zemlju sa savršenim ljudima i da je pretvori u raj?