Ne ujarmljujte se s nevernicima

„Ne ujarmljujte se s nevernicima. Jer . . . kakav deo ima vernik s nevernikom?“ (2. KORINĆANIMA 6:14, 15, NS).

 1. Kako je jedna sestra otišla tako daleko da se udala za nevernika?

JEDNA svedokinja Jehove sa srednjeg zapada Sjedinjenih Američkih Država izgubila je pre nekoliko godina supruga u automobilskoj nesreći. „U početku sam bila potpuno slomljena“, priseća se ona, „ali odlučna da zbog toga ne prekinem sa služenjem Jehovi. Međutim, nakon nekoliko godina ja sam se u društvu bračnih parova u skupštini osećala poput petog točka na kolima. Kćerka i ja nismo bile uvek pozivane na porodične izlete. Kad sam videla hrišćanske parove kako međusobno iskazuju naklonost, osećala sam se još više odbačenom. Izgleda da niko nije uočio kako postajem duhovno sve slabijom. Kad me je jedan čovek iz sveta s kojim sam radila, pozvao na ručak, odazvala sam se. I pre nego što sam se snašla, zaljubila sam se u njega. Konačno sam postala tako slabom, i savladana samoćom da sam pristala na udaju.

 2. Zašto je želja za udajom ili ženidbom nešto sasvim prirodno i šta bi brak trebao biti?

² Da, želja za životnim partnerom može biti vrlo jaka, a to je i sasvim prirodna stvar. Jehova je rekao: „Nije dobro da čovjek bude sam, načiniću mu pomoć kao što je on (njegovu skladnost, njemu odgovarajuću)“ (1. Mojsijeva 2:18, St, Novi svet prevod Biblije s objašnjenjima, fusnota). Brak je trebao biti bliska, trajna veza jedinstva između čoveka i njegove žene. Jehova je, a ne Adam rekao: „Čovek će ostaviti oca i majku, te će prionuti uz ženu svoju, i tako će dvoje biti jedno telo“ (1. Mojsijeva 2:22-24, NS; uporedi Matej 19:4-6). Možda i tvoje srce čezne za takvim skladom.

 3, 4. (a)  Kako Biblija opominje da se ne ulazi u blisku vezu s nevernikom? (b) Kako se Pavlov savet u vezi nejednakog jarma može primeniti na brak? (v) Kako su hrišćani Korinta razumeli izraz „nevernik“? (Vidi fusnotu).

³ Međutim, Biblija nas opominje da ne stupamo u blisku vezu s nevernikom. Apostol Pavle je to izrazio sledećim rečima: „Ne ujarmljujte se s nevernicimaa („Ne budite istog mišljenja s nevernicima“, Bruns). Jer . . . kakav deo ima vernik s nevernikom?b (2. Korinćanima 6:14, 15, NS). Pavle je možda imao u mislima odredbu iz Mojsijevog zakona, koja je zabranjivala da se u isti jaram za oranje upregnu zajedno vo i magarac (5. Mojsijeva 22:10). Magarac je manjeg rasta, a nije ni jak poput vola, pa bi u tom nejednakom jarmu morao trpeti. I brak je sličan jarmu u kojem su muž i žena takoreći vezani jedan za drugog. Ako bi hrišćanin stupio u brak s nevernikom, bio bi to nejednaki jaram (Matej 19:6). Takav jaram često predstavlja za brak dodatni pritisak i povećano opterećenje (Uporedi 1. Korinćanima 7:28).

⁴ Ali, kao što je vidljivo iz iskustva spomenutog u uvodu, neki su hrišćani odlučili venčati se za nevernika. Zašto je nekima teško venčati se „samo u Gospodu“? (1. Korinćanima 7:39, NS).

Zašto se neki okreću nekuda drugde

 5. Prikaži kako se razvijaju osećaji nežnosti prema neverniku.

⁵ Ne mora da znači da dotični odmah zanemaruje Božji savet. Uzmimo za primer neku sestru, hrišćanku koja bi se rado udala. Možda ona želi hrišćanskog supruga, ali u krugu njenih prijatelja vernika izgleda da nema odgovarajuće braće. Ona već razmišlja o svojim godinama, i možda bi želela imati porodicu. Strah od toga da ne ostari sama, kao i potreba da bude voljena mogu oslabiti njenu otpornost. I ako tada jedan čovek iz sveta pokaže zanimanje za nju, možda će joj biti teško da mu se suprotstavi. On je možda prijazan i ugodan, možda ne puši, niti se služi lošim rečnikom. I sada se kod nje javljaju pokušaji opravdanja: „On je bolji od mnoge braće koju poznajem.“ „Pokazuje zanimanje za proučavanje.“ „Poznajem sestre koje su se udale za nevernika, koji je na kraju postao brat.“ „Čak u nekim hrišćanskim brakovima nije sve u redu.“ (Vidi Jeremija 17:9.)

 6, 7. (a) Kako jedna neudata sestra opisuje svoju očajnu situaciju? (b) Koje pitanje zaslužuje da se ispita?

⁶ Da, hrišćanin koji nije u braku, a koji se želi udati ili oženiti može u određenim okolnostima biti jako utučen, gotovo očajan. „Vrlo je malo prikladne braće“, rekla je jedna neudata sestra opisujući situaciju u svom području. „Zato je broj neudatih sestara izvanredno visok. Sestri čija je mladost na izmaku, preostaje samo izbor da se uopšte ne udaje, ili da to učini prvom prilikom koja joj se za to pruži.“

⁷ Ipak, jasan biblijski savet glasi: „Ne ujarmljujte se s nevernicima“ (2. Korinćanima 6:14, NS). Da li je taj Božji savet strog ili nerazuman?

Izraz Božje brige pune ljubavi

 8. Kako je Jehova pokazao da mu leži na srcu naše dobro?

⁸ Jehova je jako zainteresovan za naše večno dobro. Zar nije on dao, za sebe vrlo visoku cenu, naime, svog Sina kao „otkup u zamenu za mnoge“? (Matej 20:28, NS). Zar nije on taj koji ’nas uči za našu korist‘? (Isaija 48:17, NS). Zar nije obećao da ’neće dopustiti da budemo iskušani iznad naših snaga‘? (1. Korinćanima 10:13, NS). Dakle, ako nam kaže da ne ulazimo u jaram s nevernikom, logično je da mu leži na srcu naše dobro. Razmotrimo sada kako je ta opomena izraz njegove brige pune ljubavi za nas.

 9. (a) Kako je Pavle opomenuo hrišćane da ne ulaze u blisku vezu s nevernikom? (b) Šta znači grčka reč prevedena sa „sklad“ i kako ona predočava teškoću koja se javlja kad hrišćanin uđe u jaram s nevernikom?

⁹ Stvoritelj je želeo da brak bude najbliskija veza među ljudima, u kojoj bi muž i žena bili „jedno telo“ (1. Mojsijeva 2:24). Da li hrišćanin postupa mudro ako u tako blisku vezu ulazi s nevernikom? Pavle je na to odgovorio s više snažnih pitanja, na koja sledi negativan odgovor: „Šta ima pravednost s bezakonjem? Ili, šta je zajedničko svetlosti i tami? Nadalje, kakav sklad [grčki: simfonesis] postoji između Hrista i Belijala (Satane)? Kakav deo ima vernik s nevernikom?“ (2. Korinćanima 6:14, 15, NS). Grčka reč simfonesis znači doslovno „složno zvoniti“ [od sin („sa“, „zajedno“) i fone („zvuk“)]. Odnosi se na sklad koji se postiže muzičkim instrumentima. Između Hrista i Satane ne postoji naravno nikakav sklad. I u nejednakom jarmu jako je teško mužu i ženi „udarati u iste žice“. Oni su poput dva muzička instrumenta, koji nisu jedan s drugim u skladu, i koji proizvode neprijatne tonove umesto muzike.

10. Koji su bitni elementi srećnog braka i koje prednosti postoje u istom jarmu?

¹⁰ Kako bi se onda duhovni čovek mogao radovati potpunom skladu sa fizičkim čovekom? (1. Korinćanima 2:14). Zajednička verska gledišta, temeljna načela i ciljevi, važni su elementi srećnog braka. Ništa ne daje veću snagu braku od obostrane predanosti Stvoritelju. Ako se radi o istom jarmu, tada se muž i žena mogu međusobno hrabriti u obožavanju. Oboje se mogu obratiti Svetom Pismu da bi otklonili različitosti u mišljenjima. Dakle, nije li potpuno jasno da nas Jehova upućuje da ne ulazimo u jaram s nevernikom jer želi da gajimo najbližu moguću vezu s našim bračnim partnerom?

11. Zašto je u Izraelu bila strogo zabranjena bračna veza s nekim ko nije obožavao Jehovu i koja pitanja potiču na razmišljanje?

¹¹ Ako slušamo biblijsku zapovest poštedećemo sebe bolnih posledica koje se često javljaju kad hrišćanin uđe u jaram s nevernikom. Na primer, postoji mogućnost da nevernik odvrati hrišćanskog partnera od služenja Jehovi. Zapazimo da je s tim u vezi Jehova upozoravao i Izraelski narod. Svaka bračna veza s nekim ko nije obožavao Jehovu bila je strogo zabranjena. Zašto? „Jer bi ona odvratila od mene sina tvoga“, rekao je Jehova opominjući, „drugim bi bogovima on služio“ (5. Mojsijeva 7:3, 4, St). Obzirom na protivljenje od strane partnera nevernika, može se pojaviti naginjanje da se ide linijom manjeg otpora. Suviše olako se misli: „Meni se to neće dogoditi.“ Ipak, dogodilo se to i mudrom čoveku kakav je bio Solomun. Zar se jednako ne bi moglo i nama dogoditi? (1. Carevima 11:1-6; uporedi 1. Carevima 4:29, 30).

12. Kako je Božji zakon koji je strogo branio brak sa strancem, služio Izraelcima kao zaštita? Prikaži to.

¹² Čak ako vernik ne bude odveden od pravog obožavanja, još uvek ostaju problemi i opterećenja koja često donosi sa sobom religiozno razdeljeni dom. Vratimo se još jednom zakonu koji je Bog dao Izraelskom narodu. Pretpostavimo da je neka Izraelka pristala na brak s Hananejcem. Kakvo bi poštovanje prema zakonima njenog Boga imao taj čovek obzirom na seksualno ponašanje koje je prevladavalo u zemlji Hanan! Da li bi se na primer tokom njene menstruacije voljno odrekao polnog odnosa, kako se to tražilo u Mojsijevom zakonu?c (3. Mojsijeva 18:19; 20:18; uporedi 3. Mojsijeva 18:27). Pretpostavimo da se Izraelac oženio Hananejkom. U kojoj bi ga ona meri podržala kad bi tri puta godišnje odlazio u Jerusalim da tamo prisustvuje godišnjim svečanostima? (5. Mojsijeva 16:16). Očigledno je Božji zakon koji je zabranjivao takvo sklapanje braka, služio Izraelcima kao zaštita.

13. (a) Zašto svetski čovek ne poseduje biblijski školovanu, hrišćansku savest? (b) Kom su pritisku i kakvim problemima izloženi neki u religiozno razdeljenom domu?

¹³ A kako izgleda danas? Moralna merila svetskih ljudi znatno se razlikuju od onih u Bibliji. I bez obzira koliko bi jasno određeni mogli izgledati neki ljudi iz sveta, oni ne poseduju biblijski školovanu, hrišćansku savest. Oni nisu godinama proučavali Reč Božju, nisu ’obnovili svoj um‘, niti su ’svukli staru ličnost‘ (Rimljanima 12:2; Kološanima 3:9). Dakle, hrišćanin koji ulazi u jaram s nevernikom, izlaže se opasnosti da će morati podnositi patnje i veliku tugu. Neki su uvek iznova izloženi pritisku da se upuste u perverzne polne odnose ili da slave svetske praznike. Neki se čak žale na samoću. Jedna sestra je pisala: „Najteža samoća koju je moguće predstaviti jeste samoća koja se oseća u braku s nekim ko ne ljubi Jehovu. Tada se nema nikoga s kim bi se mogla deliti istina, najvažnija stvar u svom životu.“

14. (a) Zašto je u razdeljenom domu teško odgajati decu „stegom i ozbiljnom opomenom od Jehove“? (b) Kako može razdeljeni dom delovati na decu?

¹⁴ U razdeljenom domu može biti jako teško odgajati decu „stegom i ozbiljnom opomenom od Jehove“ (Efescima 6:4, NS). Na primer, da li će nevernik dozvoliti deci da posećuju sastanke ili da sudeluju u službi propovedanja? Tada su deca često rastrgana u svojim osećajima — ona ljube roditelje, ali samo jedan od roditelja ljubi Jehovu. Jedna sestra koja se udala za nevernika rekla je: „U svom 20-godišnjem braku podnosila sam velike patnje. Moji su sinovi odrasli u vrlo nemirnoj atmosferi, napetih osećaja i sada su u svetu. Moja se kćerka često ljuti, jer je zbog očevog prava na posetu puno puta odvojena od mene. A sve te probleme imam samo zato jer sam sa 18 godina zanemarila jedno Jehovino temeljno načelo.“ Koje temeljno načelo? Ne ujarmljuj se s nevernikom!

15. Zašto nam Jehova zapoveda da ne ulazimo u jaram s nevernikom?

¹⁵ Jehova očigledno želi da učinimo najbolje od našeg života. Ono što traži od nas — uključujući i njegov zahtev da ne ulazimo u jaram s nevernikom — za naše je dobro (5. Mojsijeva 10:12, 13). Onaj ko se oženi ili uda za nevernika omalovažava biblijski savet, praktičnu mudrost, kao i često bolna iskustva drugih.

Pitanja koja se često postavljaju

16, 17. (a) Kako mogu osećaji okrnjiti naše razumne misli, ako nismo pažljivi? (b) Treba li ignorisati Božji savet samo zbog izuzetnih slučajeva u kojima je hrišćanin venčan za nevernika a sada oboje služe Jehovi? Objasni to.

¹⁶ Ako nismo budni naše bi razumne misli mogle biti okrnjene osećajima. Na kraju bismo mogli misliti kako je naš slučaj izuzetak. Razmotrimo s tim u vezi neka pitanja koja se često postavljaju.

¹⁷ Kako je u slučaju ako brat ili sestra stupe u brak s nevernikom i sada oboje služe Jehovi? Oni su ipak prestupili Jehovina temeljna načela. Da li opravdava cilj sredstvo? Kako Bog gleda na one koji zanemare njegov savet jasno je vidljivo u slučaju Jevreja, koji su se vratili iz vavilonskog ropstva. Kad su neki od njih uzeli paganke za žene, biblijski pisci Jezdra i Nemija nisu se ustručavali da osude njihov način postupanja. Ti su Jevreji „neverno postupali“, učinili su „veliko zlo“ i opteretili se „krivicom“ (Jezdra 10:10-14; Nemija 13:27). Ima još nešto što treba uzeti u obzir: Ako ne uvažimo Božji savet, štetimo sebi u duhovnom pogledu, jer smo time povredili svoju savest. Neka sestra čiji je suprug nevernik na kraju postao brat u veri, rekla je: „Kod mene se još uvek primećuju emocionalni ožiljci. Ne mogu vam reći kako se strašno osećam kad drugi pokazuju na nas i govore: ’Kod njih je sve dobro prošlo‘.“

18. Šta je mudro učiniti ako se osećaš privučenim nekome ko još nije kršten i šta time pokazuješ?

¹⁸ Kako je u slučaju ako se osećamo privučenima nekome ko doduše, proučava Bibliju i posećuje sastanke, ali još nije kršten? Mi se radujemo svakome ko pokazuje zanimanje za biblijske istine. Ipak, postavlja se pitanje da li trebaš postupiti odgovarajuće svojoj naklonosti. Otvoreno rečeno, mudro je ugovoriti sastanak tek nakon što se tvoj prijatelj krsti i kad pokaže napredak u donošenju plodova duha Božjega (Galatima 5:22, 23). Možda nije lako slediti taj savet, ali ako tako postupiš ti pokazuješ predanost biblijskim temeljnim načelima; time polažeš odličan temelj prave sreće u braku. Ako je tvom prijatelju uistinu stalo do tebe i ako iskreno ljubi Jehovu, on će nesumnjivo biti spreman čekati tako dugo dok oboje ne budete „u Gospodu“ — to znači da se i on preda Bogu i krsti — pa da se onda počnete zabavljati. Seti se takođe da pravoj ljubavi ne smeta ako vreme prolazi (1. Korinćanima 7:39; 1. Mojsijeva 29:20).

19. Na šta moraš misliti ako ti nije lako naći bračnog partnera među braćom u veri?

¹⁹ A šta ako nije lako naći odgovarajućeg bračnog partnera među braćom u veri? „Imam 26 godina, neudata sam i zaista usamljena“, rekla je jedna sestra. Priznajemo, biti neudat nije uvek jednostavno. Ali, problemi koje donosi sa sobom nejednaki bračni jaram mogu biti još teži. Slušati Božji savet može zahtevati veru, samosavladavanje i strpljivost, ali budi uveren da Jehova zna šta je za tebe najbolje, i da ti on to može i dati (1. Petrova 5:6, 7). Učini to predmetom svoje molitve i tada čekaj na Jehovu (Psalam 55:22). U sadašnjem sistemu stvari niko ne živi potpuno zadovoljavajućim životom. Ti možda svim srcem čezneš za partnerom. Drugi imaju opet svojih problema, od kojih neki i ne mogu biti rešeni u današnjem sistemu. Tek u dolazećem novom svetu biće potpuno zadovoljene „želje svih živih“ (Psalam 145:16).

20. Kako je jedna neudata sestra izrazila svoju odlučnost i koje ćeš zadovoljstvo osetiti, ako budeš i ti tako odlučan ili odlučna?

²⁰ A do tada budi odlučan da ne uđeš u jaram s nevernikom. Jedna 36. godišna neudata sestra izrazila je sledećim rečima svoju odlučnost: „Svakodnevno se molim Jehovi za bračnog partnera. Ne želim ga tražiti izvan Jehovine organizacije, iako se javljaju ta iskušenja. U međuvremenu želim raditi na osobinama, kroz koje bih poboljšala svoju ličnost, da postanem duhovno sposobnom ženom, kakvu traži duhovni muškarac.“ Da li si i ti slično odlučna ili odlučan? Ako da, tada ćeš osetiti zadovoljstvo koje proizlazi iz lojalnosti prema Bogu pravednosti (Psalam 37:27, 28).

[Fusnote]

Možeš li objasniti

◻ Kako opominje Biblija da se ne ulazi u blisku vezu s nevernikom?

◻ Zašto neki kršteni hrišćani traže bračnog partnera izvan skupštine?

◻ Kako je Jehovino upozorenje o nejednakom jarmu zaista izraz njegove brige za nas, pune ljubavi?

◻ Koja se pitanja u vezi s traženjem partnera često postavljaju i kako bi odgovorio na njih?