Koja je Božja namera za čovečanstvo?

 1-4. (a) Koja je bila Božja prvobitna namera za čovečanstvo? (b) Zašto se čovek pokazao neposlušnim? (Vidi okvir, strana 13.)

OBEĆANJE o svetu bez rata, kako je otkriveno u Isaiji 2:2-4 i Miheju 4:1-4, pruža nam ne samo dobro utemeljenu nadu za blisku budućnost, već nam takođe govori nešto veoma važno o našem Stvoritelju. On je Bog namere. Proročanstvo iz 2. poglavlja Isaije u stvari je deo dugog niza proročanstava koja se protežu od prvih strana Biblije pa sve do poslednje, jasno nam razjašnjavajući kako će Bog ostvariti svoju prvobitnu nameru.

² Kad je Bog stvorio prvi ljudski par, jasno im je rekao koja je bila njegova namera za njih. U 1. poglavlju Postanja, stihu 28, čitamo: „Blagoslovi ih, i reče im Bog: Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču.“ Kad tu zapovest povežemo s onim što je navedeno u sledećem poglavlju Postanja — „Gospod, Bog, uze čoveka i namesti ga u vrtu Edenskom da ga radi i da ga čuva“ — postaje jasno da je Bog nameravao da taj prvobitni par, zajedno sa svojim potomstvom, proširi Raj izvan granica Edenskog vrta, tako da konačno obuhvata celu planetu Zemljua (Postanje 2:15).

³ Koliko bi dugo uživali u svom rajskom domu? Pisma indirektno ukazuju da je čovek stvoren da živi večno na Zemlji. Smrt bi došla na čovečanstvo samo ako ne bi bili poslušni svom Stvoritelju, kao što je navedeno u 2. poglavlju Postanja, stihovima 16 i 17: „Gospod Bog, dade čoveku ovu zapovest: Jedi slobodno sa svakoga drveta u vrtu; ali s drveta poznanja dobra i zla ne jedi, jer u koji dan okusiš s njega umrećeš.“ Prema tome, razumno je zaključiti da bi neprestana poslušnost dovela do neprestanog života, večnog života, u tim rajskim uslovima (Psalam 37:29; Poslovice 2:21, 22).

⁴ Međutim, jedan anđeo, o kome se kasnije govori kao o Satani (što znači „Protivnik“), uticao je da prvi par zloupotrebi svoju slobodnu volju, izabravši da bude neposlušan Bogu (Job 1:6-12; uporedi Deuteronom 30:19, 20). Stvarajući iluziju da govori zmija, taj buntovni anđeo je ubedio Evu i, preko nje, Adama da će postati mudriji i da će njihovi životi biti potpuniji ako se ne podlože Bogu kao Vrhovnom Autoritetub (Postanje 3:1-19). Zbog svoje otvorene pobune, bili su osuđeni na smrt. Da li je to značilo da je Božja namera za čovečanstvo osujećena ili da je pretrpela neuspeh? Ne, umesto toga, to je značilo da će biti potrebno još jedno sredstvo da se ispuni Božja prvobitna namera o rajskoj Zemlji napunjenoj poslušnim ljudima koji se raduju večnom životu. Kako će se to ostvariti?

Obećano Seme

 5, 6. (a) Šta je Bog obećao kao rešenje za probleme na Zemlji koje je prouzrokovala Satanina pobuna? (b) Šta je Bog obećao Avrahamu?

⁵ Objavljujući presudu protiv onih koji su bili uključeni u pobunu protiv njegovog autoriteta, Jehova Bog je objavio da će podići „sjeme“, ili „potomstvo“, koje će poništiti štetu koju je prouzrokovao podstrekač te pobune. Bog je simboličnim izrazima govorio o zmiji, koja je predstavljala Satanu, kako joj to Seme udara ili gnječi glavu, čime okončava Satanino postojanje i pobunu. Kroz godine se taj stih iz Postanja tumačio na različite i protivrečne načine. Ali, pošto je reč „sjeme“ upotrebljena u mnogim proročanstvima, druga povezana obećanja otkrivaju šta to znači (1. Mojsijeva 3:15, DK).

⁶ Izraz „sjeme“ često je povezano sa izvršenjem Božje namere za čovečanstvo kao celinu. Kao što je zapisano u Postanju 22:18, vernom Hebreju Avrahamu Bog je dao sledeće obećanje: ’U tvom će se porodu [„sjemenu“, DK] blagosloviti svi narodi zemlje, jer si glas moj poslušao.‘ (Naglašeno od nas.) Bog je pokazao posebno zanimanje za Avrahama kao čoveka koji ga je tražio u istini. Međutim, iako je Bog direktno nagradio Avrahama, ovaj citat jasno pokazuje da se Bog nije zanimao samo za Avrahama, niti isključivo za njegove telesne potomke. Bog je čvrsto držao u mislima svoju prvobitnu nameru o rajskoj Zemlji za celo čovečanstvo, ’sve narode‘. Sada je Avrahamu otkrivao da će, kao posledica njegove vernosti, imati prednost da proizvede „sjeme“ pomoću koga će se blagosloviti sve nacije.

 7, 8. Kako je to obećano Seme postalo povezano s konceptima kraljevanja i Mesije?

⁷ Avraham je bio otac mnogih velikih nacija (Postanje 17:4, 5). Ali, Jehova Bog je jasno otkrio kroz koju će od tih rodoslovnih loza doći obećano Seme, donoseći blagoslove celom čovečanstvu (Postanje 17:17, 21). I Avrahamov sin Isak i unuk Jakov spomenuti su da pripadaju toj lozi koja će proizvesti „sjeme“. Jedna od nacija koja je proizašla od Avrahama bila je nacija Izrael, koja se sastojala od 12 plemena što su poticala od sinova Jakova, Avrahamovog unuka. U toj naciji će se konačno pojaviti obećano „sjeme“ (1. Mojsijeva 26:1, 4; 28:10, 13-15, DK).

⁸ Proročanstvo je kasnije otkrilo da će specijalno seme, ili vladar, doći posebno kroz pleme Jude. Postanje 49:10 navodi: ’Skiptar se neće odvojiti od Jude, ni palica zapovesti od nogu njegovih, dok ne dođe odmor [„Šilo“, NW]‘ i narodi mu se ne pokore.‘⁠³ Biblijski komentator Raši (Rashi) navodi da fraza ’dok ne dođe Šilo‘ znači „dok Kralj Mesija ne dođe, čije će biti kraljevstvo“.⁠⁴ Poput Rašija, mnogi biblijski komentatori razumeli su da to proročanstvo ima mesijansko značenje.

 9. (a) Šta je Bog obećao kralju Davidu s obzirom na Seme? (b) Kako su povezana obećanja iz Postanja 49:10 i Psalma 72:7, 8?

⁹ Prvom vladaru iz Judine loze, kralju Davidu, Bog je obećao: „Dom tvoj... i presto je tvoj zauvek utvrđen“ (2. Samuelova 7:16). Bog je nadalje obećao: ’Podignuću potomstvo tvoje nakon tebe. On će biti onaj koji će meni dom sazidati i ja ću njega za uvek na presto utvrditi‘ (1. Letopisa 17:11, 12). Davidov sin i naslednik, kralj Solomon, zaista je izgradio Jehovinu kuću, ili hram, ali on očigledno nije vladao zauvek. Međutim, neko iz Davidovog semena biće taj isti „Šilo“, ili „Mesija“, prorečen u Postanju 49:10. Proročanski govoreći o njemu, kralj David je pisao: „Procvetao u dane njegove pravednik, i mir bio sve dok mesec teče! Vladao on od mora do mora i od reke do krajeva zemlje!“ (Psalam 72:7, 8).

10. Šta je trebalo da se postigne preko Semena obećanog u Postanju 3:15 i kako se to slaže s obećanjem datim Avrahamu?

¹⁰ Ako sledimo postepeno otkrivanje kroz proročanstvo, možemo razumeti da će se blagoslovi obećani Avrahamu — ’u tvom će se porodu blagosloviti svi narodi zemlje‘ — u stvari ispuniti kroz tog istog Vladara iz Davidove loze (Postanje 22:18). Na taj su se način proročanstva o Semenu povezala s nadom jevrejske nacije u Mesiju, tokom čije će vladavine zemlja imati potpuni mir. U stvari, on je „sjeme“ spomenuto u 1. Mojsijevoj 3:15 (DK) koje će okončati prvobitnu pobunu protiv Božjeg suvereniteta i poništiti štetu koja je nastala iz toga (Psalam 2:5, 8, 9). Druga pitanja i informacije o tom obećanom Mesiji obrađena su na stranama 24-31. Ali, razmotrimo sada Božje daljnje postupke sa Avrahamovim potomcima.

Svrha saveza Zakona

11-13. Kako je savez Zakona koristio naciji, i da li je trebalo da traje večno?

¹¹ Izraelci su postali nacija nekoliko stotina godina nakon Avrahamovog vremena. Bog je oslobodio te potomke iz zarobljeništva u Egiptu i pod vođstvom Mojsija, jednog drugog čoveka vere koga je On izabrao, Bog je s njima zaključio poseban savez, ili sporazum (Izlazak 19:5, 6; Deuteronom 5:2, 3). Taj savez Zakona dao je toj naciji jasna uputstva s obzirom na to kako je Bog želeo da bude obožavan. On ih je organizovao kao naciju za takvo obožavanje.

¹² Možemo zapaziti da je taj savez od početka bio uslovan. Pre nego što je naciji Izrael otkrio Deset zapovesti i celi savez koga su one bile deo, Bog ih je informisao: ’A sad ako vi slušate glas moj, i čuvate savez moj, bićete moji ispred svih naroda, jer je sva zemlja moja. Vi ćete za mene biti kraljevstvo sveštenika i svet narod‘ (Izlazak 19:5, 6). Da bi ih Bog nastavio koristiti kao cenjeni posed, trebalo je da ga verno slušaju. To su bili uslovi tog saveza.

¹³ Obećana nagrada za njihovu vernost — da će služiti kao kraljevstvo sveštenika — otkriva da savez Zakona nije bio sam sebi cilj, već je umesto toga bio prelazni korak ka pripremanju sveštenstva koje će pomoći drugim nacijama da upoznaju pravog Boga. Od samog početka, Božja namera je bila da se blagoslovi celo čovečanstvo, a ne samo narod jedne nacije (Postanje 22:18).

14. Koje su druge koristi rezultirale iz saveza Zakona?

¹⁴ Pošto savez Zakona nije bio sam sebi cilj, koja je bila njegova svrha? On je nesumnjivo razotkrio i osudio sve lažne religiozne koncepte koje je čovek počeo da nezavisno razvija od vremena pobune u Edenskom vrtu (Deuteronom 18:9-13). On je takođe zaštitio naciju Izrael od odvratnih običaja i obožavanja okolnih nacija time što je sveo na najmanju meru svaki kontakt s tim nacijama (Deuteronom 7:1-6). Sve dok bi Izrael držao taj Zakon, oni bi bili sačuvani u čistom religioznom stanju, u kome bi konačno mogli i prepoznati i pozdraviti obećano Seme, ili Mesiju.

15, 16. Koje važne duhovne pouke uključene u savez Zakona takođe ukazuju na njegovu privremenu prirodu?

¹⁵ Savez Zakona takođe je istakao potrebu za iskupljenjem, uključujući dobro definisan sistem žrtava koje su bile integralni deo jevrejskog obožavanja (Levitik 1:1-17; 3:1-17; 16:1-34; Brojevi 15:22-29). Od vremena pobune Adama i Eve, čovečanstvo je izgubilo savršenstvo koje bi im omogućilo da žive večno u savršenom zdravlju (Postanje 2:17). Kao rezultat prvog greha, potomstvo Adama i Eve (svi rođeni nakon te pobune) nasledilo je nesavršenost i urođenu sklonost ka grehu (Postanje 8:21; Psalam 51:7 [51:5, DK]; Propovednik 7:20). Nesavršenstvo je dovelo do bolesti, starenja i smrti, kao i do stvaranja prepreke između čoveka i Boga (1. Kraljevima 8:46; uporedi Jeremijine tugovanke 3:44). Bio je potreban neki temelj da se otkloni ta šteta kao i da se savlada nesavršeno stanje čoveka i da se donese okajanje za to. Muževi vere uvek su bili snažno svesni te potrebe (Job 1:4, 5; Psalam 32:1-5).

¹⁶ Savez Zakona je naglasio da Bog ima zakonska merila kojima se mora udovoljiti. Zakon je takođe pružio temelj za razumevanje kako će Božja merila pravde biti u potpunosti zadovoljena.c Pripreme žrtava u savezu Zakona nikako nisu mogle obnoviti Božju prvobitnu nameru za čovečanstvo, pošto je njihov efekat bio privremen, ističući stanje greha, ali ga ne otklanjajući ili sprečavajući. Prema tome, Zakon je bio prelazan korak koji bi pomogao toj organizovanoj naciji obožavalaca da u odgovarajuće vreme razume kako da prepozna Seme i kako će to Seme otkloniti štetu prouzrokovanu Adamovim grehom. Gde je Tora ukazivala na to?

Obećanje o proroku poput Mojsija

17, 18. Šta je mišljeno Božjim obećanjem iz Deuteronoma 18:15, 18, 19, da će podići proroka?

¹⁷ U 18. poglavlju Deuteronoma, 15. stihu, Mojsije je rekao naciji Izrael: „Gospod, Bog tvoj, podignuće ti usred tebe, između braće tvoje, proroka kao što sam ja: Njega poslušajte!“ U tom istom poglavlju, u stihovima 18 i 19, Jehova je rekao Mojsiju, onome koga je imenovao za posrednika između sebe i svog naroda, govoreći: „Podignuću im proroka između braće njihove, kao što si ti, i metnuću reči svoje u usta njegova, i on će im kazivati sve što mu zapovedim. Ako neko ne posluša reči mojih, koje će on u moje ime govoriti, od toga ću ja račun tražiti.“ Kako treba razumeti ovo proročanstvo?

¹⁸ Prorok koji je ovde spomenut očigledno je specifičan i specijalan pojedinac. Kontekst jasno pokazuje da to nije samo opšte načelo s obzirom na Božju nameru da nastavi podizati proroke za tu naciju, kako neki pretpostavljaju. Hebrejska reč za proroka (naviʼ) nalazi se u jednini, upoređujući ga s Mojsijem, koji je bio jedinstven u istoriji te nacije. Pored toga, zaključne reči iste knjige Deuteronoma navode: „Ali se ne pojavi više u Izraelu prorok kao Mojsije, koga Bog pozna licem k licu“ (Deuteronom 34:10-12). Ove reči je verovatno zabeležio Jošua, sin Nunov, koji je i sam bio veliki vođa i prorok imenovan od Boga. Ali iz njegovog vlastitog izraza nema sumnje da u sebi nije video ispunjenje Mojsijevih reči o proroku poput Mojsija. Dakle, šta je Bog imao na umu kad je obećao da će podići proroka poput Mojsija? Kakav je bio Mojsije?

Prorečeni novi savez

19. (a) Kako je Mojsije bio jedinstven? (b) U kojoj je daljnjoj ulozi prorok poput Mojsija trebalo da služi?

¹⁹ Mojsije je bio veliki vođa; bio je zakonodavac, prorok, čudotvorac, učitelj i sudija. Takođe je bio posrednik, jedini prorok koji je posredovao u savezu između Boga i čoveka (u ovom slučaju, nacije Izrael). Prorok koji bi zaista bio poput njega trebalo bi da uradi nešto slično. Da li to znači da je Bog nameravao da savez Zakona bude zamenjen drugim savezom? Da, jeste. Preko proroka Jeremije, Bog je jasno naveo svoju nameru da zaključi novi savez. Novi savez će zahtevati novog posrednika. Samo neko poput Mojsija mogao je da odgovara zahtevima za takav zadatak. Ako razmotrimo šta taj novi savez donosi sa sobom, možemo bolje razumeti ulogu posrednika.

20, 21. (a) Šta je obećano u Jeremiji 31:31-34? (b) Šta je bila određena svrha novog saveza? (v) Kao rezultat, šta će biti sa savezom Zakona?

²⁰ Oko 900 godina nakon Mojsija, Jeremija je naciji Izrael preneo Božje reči: ’Evo idu dani, govori Gospod, kad ću činiti s domom Izraelovim i s domom Judinim nov savez. Ne kô savez koji s ocima njihovim učinih, kad ih za ruku uzeh da ih iz zemlje egipatske izvedem, a koji oni prekršiše, govori Gospod; nego evo saveza koji ću sa domom Izraelovim urediti posle ovih dana. Jer ću im oprostiti nedela njihova i greha njihovog neću više pominjati‘d (Jeremija 31:31-34).

²¹ Ako je trebalo da prorok poput Mojsija služi kao novi posrednik novog saveza, onda takođe postaje jasno da svi specifični detalji obožavanja zahtevani pod Mojsijevim zakonom neće biti na snazi trajno, već samo dok se ne uspostavi taj novi savez. Zaista, kad Bog obezbedi temelj za ’oproštenje nedela njihovih i da greha njihovih neće više pominjati‘, više neće biti potrebe za celim sistemom žrtava obezbeđenih preko hramske pripreme, koji je donosio samo privremeno oproštenje. Uspostavljanjem novog saveza, ceremonijalni aspekti saveza Zakona, kao što je držanje Sabata i praznika, takođe neće više imati isto značenje. U svoje određeno vreme, Bog će zaista otkriti šta on zahteva od onih koji se nalaze u toj obećanoj pripremi novog saveza (Amos 3:7).

Blagoslovi za sve nacije

22, 23. (a) Koja je bila svrha novog saveza s obzirom na nacije? (b) Kako druga proročanstva pokazuju koja je bila Božja namera za sve nacije?

²² Razumevanje da je prorok poput Mojsija i Avrahamovo Seme jedna te ista osoba pomaže nam da uvidimo još jedan vrlo važan aspekt novog saveza; to će biti pravno sredstvo pomoću koga će ljudi iz svih nacija moći da obožavaju pravog Boga. Pošto 1. Mojsijeva 22:18 (DK) kaže da će se pomoću tog „sjemena“ ’blagosloviti svi narodi na zemlji‘, jasno je da u jednom trenutku u ljudskoj istoriji Bog se više neće baviti isključivo samo s jednom nacijom, potomcima Avrahama. Nakon što je nacija Izrael služila u toj važnoj ulozi obezbeđivanja tog obećanog Semena i nakon uspostavljanja novog saveza, obožavanje pravog Boga biće omogućeno ljudima iz svih nacija i rasa.

²³ Sigurno je da niko ne bi mogao razumno osporiti Božju pravičnost u tome što je dozvolio iskrenim ljudima iz svih nacija i rasa da ga obožavaju. To je bila Božja namera od početka, a mnoga proročanstva iz Biblije potvrđuju činjenicu da će se ljudi iz svih nacija blagosloviti pomoću Avrahamovog semena (Zaharija 8:20-23). Jedan primer može se pronaći u 3. poglavlju Sofonije, stihu 9, gde Bog objavljuje: ’Tada ću ja narodima čista usta dati da svi ime Gospodnje prizivlju, i da mu svi složno služe‘. Sâmo proročanstvo iz 2. poglavlja Isaije spomenuto na početku ove brošure ističe taj ujedinjujući aspekt Božjeg obožavanja, s ljudima iz mnogih nacija koji se obraćaju da mu služe u istini, učeći puteve mira; ono takođe ističe kada će se to dogoditi: „To će se dogoditi na kraju danâ“ (Isaija 2:2, JP) Šta se podrazumeva tim izrazom, ’kraj danâ‘?

24. (a) Šta se podrazumeva pod izrazom ’kraj danâ‘? (b) Šta je opisano u 38. i 39. poglavlju Ezekjela?

²⁴ Pisma uvek iznova govore o danu kad će Bog sve nacije dovesti na sud (Isaija 34:2, 8; Jeremija 25:31-35; Joel 3:2; Abakuk 3:12; Sofonija 1:18; 3:8). Od odbacivanja Božjeg suvereniteta u Edenskom vrtu, neuspeh čovečanstva da uspešno vlada sobom postaje sve očigledniji. Ljudske vladavine su potpuno podbacile, prouzrokujući neizrecive patnje. Ako bi se dozvolilo da se to nastavi u ovom dobu nuklearnog naoružanja i svetom raširenog zagađenja čovekove okoline, čovek bi mogao da uništi sebe i svoj zemaljski dom. Zato će Bog intervenisati, koristeći svog imenovanog Mesiju, Seme (Psalam 2:1-11; 110:1-6). Prorok Ezekijel predvideo je konačnu Božju bitku protiv čovečjih vladavina. U 38. i 39. poglavlju svoje knjige, on opisuje Božji rat protiv ’Goga u zemlji Magog‘ (Ezekijel 38:2). To je opšte prihvaćeno kao proročanstvo o poslednjim danima. Pažljivo proučavanje Pisama otkriva da je „Gog“ na ovom mestu simbolično ime za tog istog duhovnog buntovnika, Satanu, koji je Adama i Evu naveo na put neposlušnosti Bogu. Poraz tog duha zajedno s njegovim snagama, koji su dugo vremena Božji neprijatelji, u stvari je početni deo ispunjenja prvobitnog obećanja da će „sjeme“, slikovito govoreći, smrtonosno zgaziti glavu ’zmije‘, Satane (1. Mojsijeva 3:15, DK).

25. Šta je prorečeno da će se dogoditi nakon uništenja Sataninih snaga?

²⁵ Nakon uništenja Sataninih snaga, biće obnovljeni prvobitni edenski rajski uslovi. Ali, ovaj put će čovečanstvo, pod pripremom novog saveza, biti poslušno Bogu (Isaija 11:1-9; 35:1-10). Ne samo da će biti oprošteni gresi, nego će čovečanstvo biti potpuno obnovljeno do savršenstva (Isaija 26:9). Kao rezultat, biće im dodeljen večni život (Psalam 37:29; Isaija 25:8). U to će vreme čak i mrtvi, i oni koji su umrli verni Bogu i milijarde onih koji nikad nisu imali potpunu mogućnost da nauče istinu o njemu, biti obnovljeni u život — uskrsnuće! (Danijel 12:2, 13; Isaija 26:19). Zar nas takva divna nada ne približava Bogu koji je zamislio takve stvari?

26. Šta dolazak proroka poput Mojsija zahteva od nas?

²⁶ To su samo neki od blagoslova za ljude iz svih nacija koji će prepoznati i poslušati glas proroka poput Mojsija, Semena koje će vladati na Davidovom prestolju „sve dok mesec teče“, što znači zauvek (Psalam 72:7). S obzirom na tog proroka poput Mojsija, Deuteronom 18:19 takođe kaže: „Ako neko ne posluša reči mojih, koje će on u moje ime govoriti, od toga ću ja račun tražiti.“ Da li ćeš uzeti vremena, da li ćeš preduzeti potrebne napore, da prepoznaš tog Proroka poput Mojsija, tog Mesiju, učeći time sve što Bog zahteva? Da li ćeš lično upoznati pravog Boga?

[Fusnote]

[Okvir na 13. strani]

KO JE SATANA?

BIBLIJA govori o Satani, ne kao o „naginjanju na zlo“ u čoveku, već kao o nevidljivom duhovnom stvorenju, anđelu (Job 1:6). Kao jedan od anđela, ili Božjih sinova, on je stvoren savršen, ali je kasnije sam prouzrokovao da postane prvi buntovnik, ili protivnik, protiv Boga (Deuteronom 32:4; uporedi Ezekjel 28:12-17). Kao deo svoje pobune protiv Božjeg suvereniteta, on optužuje ljude da su neverni i da postupaju samo u ličnom interesu. Zapazi neke biblijske stihove koji otvoreno razotkrivaju Satanine podmukle pokušaje da ljude navede na put neposlušnosti i neispravnog ponašanja:

1. Job 1:6-12; 2:1-7

2. 1. Letopisa 21:1

3. Zaharija 3:1, 2

[Okvir/Slike na stranama 16, 17]

ZAŠTO BOG DOPUŠTA ZLO?

MOŽDA si se nekad u životu zapitao: ’Ako Bog postoji, zašto dopušta patnje?‘ ili: ’Ako patnje postoje uz Božju dozvolu, zašto to traje tako dugo?‘ Pitanja ove prirode teško je rešiti, posebno kad se povežu sa holokaustom, koji je možda više od bilo kog pojedinačnog događaja postao konačni simbol ljudske patnje. U svojim naporima da pronađu objašnjenje, neki poriču postojanje Boga, dok drugi poriču postojanje zla. Da li su takvi zaključci realistični? Da li postoji zadovoljavajući odgovor?

² Neki tvrde da pitanja ovakve prirode ne treba ni postavljati. Međutim, verni proroci, kao što je Abakuk, nisu smatrali neispravnim da postave takva pitanja. Abakuk je pitao Boga: „Dokle Gospode?... zavapih, ali ti ne slušaš! Zavapih ja k tebi zbog nasilja, ali ti ne izbavljaš! Zašto činiš da ja zlobu gledam, i nepravdu zašto gledaš?“ (Abakuk 1:2, 3).

³ Nažalost, ima onih koji ne mogu prihvatiti nijedan odgovor, bez obzira da li je on ispravan ili pogrešan. Okrutni događaji i čovekova brutalnost sprečavaju ih da dođu do nepristrane analize. Zato osoba koja traži odgovor mora pošteno proceniti svoje vlastito gledište kao i razumnost datog objašnjenja.

Staviti krivicu tamo gde pripada

⁴ Bog ne učestvuje, i nikad nije učestvovao, u čovekovim zločinima. Međutim, izvesna religiozna učenja prenose tu ideju, čineći tu stvar još komplikovanijom. Na primer, zbog verovanja koja tvrde da je ovaj svet probno tlo za budući život i da Bog kroz smrt „uzima“ voljene osobe, čak i malu decu, izgleda da je on lično odgovoran za nesreće, zločine i katastrofe. Isto se može reći i s obzirom na doktrine o predodređenju i sudbini. Ima i onih koji holokaust pokušavaju objasniti izrazima ’božanske kazne za svetovnost evropskih jevreja‘ ili kao ’Božji način da natera svet da uvidi potrebu za jevrejskom državom‘. Za mnoge su takvi zaključci ne samo neprihvatljivi već i uvredljivi.

⁵ Zar takva verovanja ne kleveću Boga? Zar nije čovek, a ne Bog, odgovoran za sve nepravde počinjene kroz vekove? (Propovednik 8:9). Upravo je onako kako je rekao istoričar Arnold Tojnbi: „Ljudska bića su jedinstvena po tome što su sposobna da budu zla, zato što su jedinstvena po tome što su svesna onoga što rade i što donose svojevoljan izbor.“e Zato je čovekova zloupotreba vlastite slobodne volje dovela do neizrecive patnje. Zašto ga onda Bog nije stvorio na takav način da ne može povrediti svog bližnjeg?

⁶ Čovek je stvoren po Božjem „obličju“ i s darom slobodne volje (Postanje 1:26). Da to nije bio slučaj, čovek ne bi mogao doživeti zadovoljstvo i radost povezanu sa spontanim obavljanjem dobrih stvari za druge. Savest ne bi imala nikakvog značenja, a čovekovo postojanje bilo bi slično postojanju nižih oblika života. Slobodna volja je blagoslov za čoveka i čini ga ljudskim bićem, umesto robotom. Ali slobodna volja uključuje slobodu izbora, uključujući pogrešan ili štetan izbor. Međutim, prihvatanje činjenice da Bog nije odgovoran za zlo ne odgovara na pitanja: Zašto ga on dozvoljava? i: Zašto nije odmah okončao patnju?

Kako je Bog to mogao dozvoliti?

⁷ Zašto zlo postoji kad ima sila koja je sposobna da ga zaustavi? Biblijski odgovor na to pitanje prvenstveno se nalazi u izveštaju koji govori o prvom čoveku i ženi, Adamu i Evi. Knjiga Postanja, u 2. i 3. poglavlju, navodi da su oni izabrali da budu neposlušni Bogu time što su jeli ’s drveta poznanja dobra i zla‘. Njihova neposlušnost pokrenula je važna sporna pitanja. Onaj koji ih je naveo da se pobune (vidi okvir, strana 13) učinio je to kad je rekao: „Nećete vi umreti“, dovodeći time u pitanje Božju istinitost, pošto je Bog jasno naveo da će neposlušnost biti kažnjena smrću (Postanje 2:17; 3:4). Kušač je nastavio rekavši: „Bog zna da [će] vam se u onaj dan u koji okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi, poznajući dobro i zlo“ (Postanje 3:5). Jasna implikacija bila je da je Bog bio nepravedan zadržavajući nešto od njih. Tako su bačene sumnje na pravovaljanost Božjih zakona i njegovog načina vladanja. To je predstavljalo napad na Božju suverenost, na njegovo sâmo pravo da bude jedini i apsolutni Vladar čovečanstva.

⁸ Pokrenuta su duboka sporna pitanja: Da li je čoveku zaista potrebno Božje vođstvo da uspešno upravlja sobom i celom Zemljom? Ako nije, onda je Bog možda bio nepravedan time što je zahtevao poslušnost od njega. Ako je čovek sposoban da vlada sam sobom, zašto Bog treba da bude taj koji će odlučivati šta je ispravno i pogrešno za čoveka? Pogubljenje prestupnika ne bi pružilo odgovor na ta pitanja. Samo će s prolaskom vremena ljudi pokazati čovekovu nesposobnost da efikasno vlada sobom.

Ko ima pravo da odluči?

⁹ Možda je glavno pitanje, na koje svako od nas mora lično odgovoriti, sledeće: Zar Bog nema pravo da odluči koje su stvari od prvenstvene važnosti i kada treba da se obave? Mnogima je teško da prihvate sugestiju da je neko sporno pitanje ili moralno pitanje dovoljno važno da se opravda dopuštenje ljudske patnje. Ali, zar nije razumno prihvatiti da Bogu njegovo dalekosežno gledište omogućuje da postupa u najboljim interesima za sva svoja stvorenja?

¹⁰ Prorok Isaija je pisao: ’Jer moje misli nisu vaše misli ni putevi vaši moji putevi, — govori Gospod‘ (Isaija 55:8). Bog sigurno nije nezainteresovan za ljudske patnje, ali, pošto je svemudar i večan, on je u najboljem položaju da odredi ne samo sve faktore koji su uključeni u ta sporna pitanja već i kako ih i kada treba rešiti na najveću korist svih kojih se to tiče.

¹¹ Dopuštajući dovoljno vremena da se reše postavljena pitanja, Bog uspostavlja trajni presedan. Ako u budućnosti ponovo bude izazvano Božje iskazivanje suverenosti, više neće biti potrebno da se dozvoli pobuna kako bi se dokazala ta tvrdnja (Nahum 1:9). Sve što treba da bude dokazano, već će biti dokazano. U međuvremenu, mi imamo prednost da zauzmemo Božju stranu u tom pitanju, kao što su učinili mnogi verni pojedinci starog vremena. Jov je, na primer, iako potpuno nesvestan razloga za svoju patnju, bio odlučan da ostane lojalan Bogu (Job 2:9, 10). Zar Bog, čovekov Stvoritelj, ne zaslužuje takvu lojalnost?

Kakvo je Božje rešenje?

¹² Vremenski period koji je Bog dozvolio da se reše razna sporna pitanja koja su u to uključena približava se kraju. Zlo i svi koji ga prouzrokuju uskoro će biti uklonjeni (Poslovice 2:21, 22; Danijel 2:44). Sam Bog će osigurati večni mir i sreću za čovečanstvo na rajskoj Zemlji (Isaija 14:7). Kao Bog pravednosti, Jehova neće zaboraviti one koji su nepravedno patili i umrli. Oni će uskrsnuti, biće obnovljeni za život upravo ovde na Zemlji (Job 14:14, 15; Isaija 25:6-8). Prema Božjoj vlastitoj nameri, „što je prije bilo ne će se pominjati niti će na um dolaziti“. Večni život u perspektivi pružiće obilnu mogućnost da ljudi ispravno razumeju Božje razloge za dopuštanje zla. Niko od onih koji prime takve blagoslove neće biti nezadovoljan zbog svoje prošle patnje ili patnje drugih. ’Radovanje doveka radi onoga što ću ja stvoriti‘ biće više nego dovoljna kompenzacija (Isaija 65:17, 18, DK).

¹³ Pomoću Biblije, Bog nam je jasno rekao zašto patnja postoji. Međutim, jedan kratak članak ne može odgovoriti na sva pitanja koja su povezana s tako dubokim spornim pitanjem.f Potpun odgovor može se naći samo pomoću temeljnog istraživanja Biblije u svim njenim fasetama. Da li ćeš prihvatiti taj izazov i biti spreman da takvom istraživanju posvetiš potrebno vreme? Sporna pitanja o kojima se radi čine to vrednim truda.

[Fusnote]

 1-3. Kako neki pokušavaju rešiti pitanje zašto postoji patnja?

 4, 5. Koja su neka verovanja koja kleveću Boga?

 6. Šta je uključeno u slobodnu volju čovečanstva?

 7, 8. Koja su sporna pitanja pokrenuta rano u istoriji čovečanstva?

 9-11. Zašto je Bog tako dugo dopuštao patnje?

12, 13. Kako će Bog uskoro obnoviti pravdu na Zemlji?

[Slika na 15. strani]

Zašto je Bog zahtevao žrtve kao deo saveza Zakona?