Prinositi prihvatljive žrtve Jehovi

JEDNOM u prošlosti, na istočnom ulazu u Edenski vrta mogao se videti jedan izuzetan fenomen. Tamo su snažni heruvimi čuvali stražu, i njihova preteća pojava jasno je stavljala do znanja da niko ne sme da se usudi da prođe. Prolaz je podjednako branila i plamena oštrica mača koji se vitlao i ona je noću verovatno bacala zastrašujuće svetlo na okolno drveće (Postanje 3:24). Koliko god da je to bilo fascinantno, svaki posmatrač je ostajao na povećoj udaljenosti.

Verovatno su Kain i Avelj puno puta posetili to mesto. Pošto su se Adamu i Evi rodili van tog vrta, mogli su samo da nagađaju kako je izgledalo živeti u Raju s dobro zalivenim, bujnim zelenilom i mnoštvom voća i povrća, što su njihovi roditelji iskusili. Sada nema sumnje da je i to malo što se moglo videti od Edena izgledalo neobrađivano i zaraslo.

Adam i Eva su bez sumnje objasnili svojoj deci zašto je vrt bio zapušten i zašto su bili prognani iz njega (Postanje 2:17; 3:6, 23). Koliko mora da su Kain i Avelj bili razočarani! Mogli su da vide vrt, ali nisu mogli da uđu u njega. Bili su tako blizu Raja, a ipak tako daleko od njega. Nesavršenost ih je uprljala, i Kain i Avelj nisu baš puno toga mogli da urade u vezi s tim.

Odnos između njihovih roditelja sigurno nije mogao popraviti stvari. Kada je osudio Evu, Bog je rekao: „Želje će te tvoje vući k mužu svome, ali će on nad tobom vlast imati“ (Postanje 3:16). U skladu s tim proročanstvom, Adam mora da je sada dominirao nad svojom ženom, i možda se prema njoj više nije ophodio kao prema saradnici i pomagaču. A izgleda da je i Eva pokazivala nezdravu zavisnost od tog čoveka. Jedan komentar ide tako daleko da njene „želje“ opisuje kao „žudnju koja se graniči s bolešću“.

Do koje je mere ova bračna situacija uticala na poštovanje sinova prema njihovim roditeljima Biblija ne govori. Međutim, Adam i Eva su svojoj deci očigledno pružali primer koji je uznemiravao.

Izabiranje drugačijeg puta

Na kraju, Avelj je postao pastir, a Kain se prihvatio ratarstva (Postanje 4:2). Nema sumnje da je Avelj, dok je čuvao svoja stada, imao dosta vremena za razmišljanje o jednom drugom proročanstvu izrečenom pre nego što su njegovi roditelji bili isterani iz Edena: „Metnuću neprijateljstvo između tebe i žene, i između potomstva tvoga i potomstva njezina, i ono će ti glavu zgaziti, i ti ćeš ga u petu ujedati“ (Postanje 3:15). Mora da se Avelj pitao: ’Kako će se ispuniti Božje obećanje da će seme zgnječiti zmiju, i kako će seme biti ujedeno za petu?‘

Nakon nekog vremena, verovatno kada su već bili odrasli ljudi, Kain i Avelj su prineli žrtvu Jehovi. Pošto je Avelj bio pastir, ne iznenađuje što je on prineo od „prvina stada svoga i od pretiline njihove“. Za razliku od njega, Kain je prineo „prinos od roda zemaljskoga“. Jehova je prihvatio Aveljevu žrtvu, ali „na Kajina i na njegov prinos ne pogleda milostivo“ (Postanje 4:3-5). Zašto ne?

Neki ukazuju na činjenicu da je Aveljeva žrtva bila od ’prvine stada njegovoga‘, dok je Kainova bila samo „prinos od roda zemaljskoga“ (kurziv naš). Ali problem nije bio u kvalitetu poljoprivrednih proizvoda koje je Kain prineo, jer izveštaj kaže da je Jehova milostivo pogledao „na Avelja i na njegov prinos“, a da nije milostivo pogledao „na Kajina i na njegov prinos“ (kurziv naš). Dakle, Jehova je prvenstveno gledao na stanje srca obožavaoca. Radeći tako, šta je opazio? Jevrejima 11:4 kažu da je Avelj „verom“ prineo svoju žrtvu. Dakle, Kainu je izgleda nedostajala vera koja je Aveljevu žrtvu učinila prihvatljivom.

U pogledu toga, vredno je zapaziti da je u Aveljevo prinošenje žrtve bilo uključeno i prolivanje krvi. Moguće je da je on ispravno zaključio da će Božje obećanje o semenu koje će biti ujedeno za petu iziskivati žrtvovanje života. Tako bi Aveljevo prinošenje žrtve bila molba za pomirenje, i ono je pokazalo veru da će Bog u odgovarajuće vreme obezbediti žrtvu pomirenja za grehe.

Nasuprot njemu, Kain je verovatno poklonio tek nešto više od površne pažnje žrtvi koju je prineo. „Njegova žrtva je bila puko priznanje da je Bog dobročinitelj“, navodio je jedan biblijski komentator iz 19. veka. „Ona je pokazala da on ne priznaje nikakvu stvarnu neslogu između njega i Stvoritelja, ni bilo kakvu potrebu za priznavanjem greha, niti da zavisi od pomirenja.“

Nadalje, kao prvorođenac, Kain je možda čak drsko pretpostavljao da je on obećano seme koje će uništiti Zmiju, Sotonu. I Eva je takođe mogla da gaji takve ambiciozne želje u vezi sa svojim prvorođenim sinom (Postanje 4:1). Naravno, ako je ovo bilo ono što su Kain i Eva očekivali, onda su se grdno prevarili.

Biblija ne kaže kako je Jehova pokazao svoje odobravanje Aveljeve žrtve. Neki ukazuju na to da ju je spalila vatra s neba. U svakom slučaju, nakon što je shvatio da je njegova žrtva bila odbijena, „Kajin se mnogo rasrdi i lice mu se namršti“ (Postanje 4:5). Kain je srljao u propast.

Jehovin savet i Kainova reakcija

Jehova je razgovarao s Kainom. „Što se srdiš i zašto ti je lice namršteno?“ upitao je. To je Kainu pružilo dobru priliku da podrobno ispita svoja osećanja i poticaje. „Ako dobro činiš“, nastavio je Jehova, „ispravićeš lice svoje, ali ako zlo činiš, to greh s tvog praga vreba i žudnja je njegova na tebe okrenuta; ali ti trebaš da ga savladaš“ (Postanje 4:6, 7, /vidi okvir na 23. strani/).

Kain nije poslušao. Umesto toga, izveo je Avelja u polje i ubio ga. Kasnije, kada ga je Jehova upitao gde je Avelj, Kain je povećao svoj greh jednom laži. „Ne znam“, brzo je uzvratio. „Zar sam ja čuvar brata svoga?“ (Postanje 4:8, 9).

I pre i posle Aveljevog ubistva, Kain je odbio da ’dobro čini‘. Izabrao je da greh ovlada njime, i zbog toga, bio je prognan s područja na kom je živela ljudska porodica. Bio je postavljen jedan „znak“, možda jednostavno zvanična naredba, da niko ne osvećuje Aveljevu smrt ubijanjem Kaina (Postanje 4:15, NW).

Kain je kasnije izgradio jedan grad, i dao mu naziv po svom sinu. Ništa ne iznenađuje što su njegovi potomci postali poznati po nasilju. Na kraju je Kainova linija prekinuta kada je Potop Nojevih dana zbrisao sve nepravedne ljude (Postanje 4:17-24; 7:21-24).

Biblijski izveštaj o Kainu i Avelju nije sačuvan jednostavno za čitanje u dokolici. Umesto toga, „za našu se nauku napisa“ i ’koristan je za poučavanje, za prekorevanje‘ (Rimljanima 15:4; 2. Timoteju 3:16, Savremeni srpski prevod). Šta možemo naučiti iz ovog izveštaja?

Pouka za nas

Poput Kaina i Avelja, današnji hrišćani su pozvani da prinose Bogu žrtvu — ne doslovnu žrtvu paljenicu, već „žrtvu hvale, to jest, plod usana koje daju javnu izjavu za njegovo ime“ (Jevrejima 13:15, NW). To se sada izvršava na svetskom nivou, pošto Jehovini svedoci propovedaju dobru vest o Božjem Kraljevstvu u više od 230 zemalja (Matej 24:14). Da li učestvuješ u tom delu? Onda možeš biti siguran da ’Bog nije nepravedan da zaboravi trud tvoj i ljubav koju si pokazao za ime njegovo‘ (Jevrejima 6:10).

Kao što je bilo i s Kainovim i Aveljevim žrtvama, tvoja žrtva se ne procenjuje po njenom spoljašnjem izgledu — na primer, samo po broju sati koje si proveo u službi. Jehova dublje gleda. Jeremija 17:10 kaže da on „prozire srce“ i čak „kuša bubrege“ — najdublje misli, osećanja i poticaje nečije ličnosti. Tako je u stvari u pitanju poticaj, a ne količina. Zaista, bilo da je velika ili mala, žrtva je vredna Bogu kada se prinosi iz srca koje je motivisano ljubavlju. (Uporedi Marka 12:41-44 sa 14:3-9.)

U isto vreme treba da budemo uvereni da Jehova neće prihvatiti žrtve s manom, kao što nije prihvatio ni Kainovu žrtvu s pola srca (Malahija 1:8, 13). Jehova zahteva da mu daš najbolje od sebe, da mu služiš svim srcem, svom dušom, svim umom i svom snagom (Marko 12:30). Da li činiš to? Onda imaš dobar razlog da budeš zadovoljan svojom žrtvom. Pavle je pisao: „Svaki neka ispita svoja dela i imaće razlog da se sam za sebe hvali, a ne za drugoga“ (Galatima 6:4).

Kain i Avelj su zajedno odrasli. Ali vreme i okolnosti su svakome dali mogućnost da razvije jedinstvene osobine. Kainov stav su sve više mučili ljubomora, rivalstvo i napadi gneva.

Nasuprot njemu, Avelj je kod Boga upamćen kao pravednik (Matej 23:35). Njegova čvrsta rešenost da se po svaku cenu dopadne Bogu učinila je da Avelj bude prijatno drugačiji od nezahvalnika iz njegove porodice — Adama, Eve i Kaina. Biblija nam govori da iako je umro, Avelj „još govori“. Njegova verna služba Bogu deo je trajnog istorijskog zapisa koji se nalazi u Bibliji. Sledimo Aveljev primer tako što ćemo neprestano prinositi Bogu prihvatljive žrtve (Jevrejima 11:4).

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 23. strani]

Uzor za hrišćanske savetnike

„ŠTO se srdiš i zašto ti je lice namršteno?“ Ovim pitanjem, Jehova je ljubazno rezonovao s Kainom. On nije terao Kaina da se promeni, jer je Kain bio osoba sa slobodnom voljom. (Uporedi s Ponovljenim zakonima 30:19.) Međutim, Jehova se nije ustezao da opiše posledice Kainovog svojevoljnog puta. On ga je upozorio: „Ako zlo činiš, to greh s tvog praga vreba i žudnja je njegova na tebe okrenuta“ (Postanje 4:6, 7).

Vredno je zapaziti da se čak i pored ovog snažnog ukora, Jehova prema Kainu nije ophodio kao prema ’izgubljenom slučaju‘. Umesto toga, on je rekao Kainu kakvi ga blagoslovi čekaju ukoliko promeni svoj put, i izrazio je uverenje da Kain može savladati ovaj problem ukoliko izabere da tako uradi. „Ako dobro činiš“, rekao je Jehova, „ispravićeš lice svoje.“ Takođe je pitao Kaina u vezi s njegovim ubilačkim gnevom: „Trebaš [„Hoćeš li“, NW] da ga savladaš.“

Danas, starešine u hrišćanskoj skupštini treba da oponašaju Jehovin primer. Kao što je primećeno u 2. Timoteju 4:2 (NW), oni povremeno moraju ’ukoriti‘ i ’prekoriti‘, otvoreno pokazujući posledice svojevoljnog puta onoga ko je zalutao. Istovremeno, starešine treba da ’opominju‘. Grčka reč parakleo znači „ohrabriti“. „Ovaj savet nije oštar, polemičan niti kritičan“, primećuje Theological Dictionary of the New Testament. „Činjenica da još jedno od značenja ove reči može biti uteha ukazuje na to isto.“

Značajno je što jedna srodna grčka reč, parakletos, može da se odnosi na pomoćnika ili na advokata u nekoj pravnoj stvari. Dakle, čak i kada daju konkretan ukor, starešine treba da upamte da su pomoćnici — a ne protivnici — osobi kojoj je potreban savet. Poput Jehove, starešine treba da budu pozitivne, pokazujući uverenje da osoba kojoj se pruža savet može savladati problem. (Uporedi s Galatima 6:1.)

Naravno, na kraju je na pojedincu da li će primeniti savet (Galatima 6:5; Filipljanima 2:12). Savetnici mogu primetiti da neki ne paze na njihova upozorenja, baš kao što je i Kain izabrao da ignoriše ukor samog Stvoritelja. Međutim, kada oponašaju Jehovu, savršenog Uzora za hrišćanske savetnike, starešine mogu biti sigurne da čine ono što treba.