„Kaži mi, kaži, kako da te zovem“

(J. J. Zmaj, „Đulići“, XVII)

Jedna Etiopljanka je rodila sina. Ali njena radost se pretvorila u tugu kada je videla da se njena beba ne pomera. Kada je baka uzela beživotnog mališana da ga okupa, dečak se odjednom pomerio, udahnuo i zaplakao! Njegov otac se na amharskom (amarinja) zove Čudo i dečak je po njemu dobio ime Čudo se desilo.

U Burundiju je jedan čovek pobegao da bi se sakrio od vojnika koji su hteli da ga ubiju. Dok se krio u polju, zakleo se Bogu da će, ako preživi, svog prvenca nazvati Manirakiza, što znači „Bog je spasitelj“. Pet godina kasnije, taj čovek je iz zahvalnosti što je preživeo, svom prvencu dao ime kao što se i zakleo.

NEKIMA izgleda neobično davati deci imena koja imaju simbolično značenje, ali taj običaj seže u daleku prošlost. U stvari, u Bibliji se može naći stotine takvih imena. Ako razumemo šta znače imena mnogih ličnosti, čitanje Biblije biće nam zanimljivije. Pogledajmo nekoliko primera.

Imena sa značenjem u hebrejskom delu Svetog pisma

Jedno od prvih imena koja se spominju u Bibliji jeste Sit, što znači „dodeljen“. Njegova majka Eva objasnila je zašto je izabrala to ime za svog sina: „Bog mi je dao drugog potomka umesto Avelja koga je Kain ubio“ (Postanak 4:25). Sitov potomak Lameh dao je svom sinu ime Noje, što znači „počinak“ ili „uteha“. Lameh je rekao zašto je svom sinu dao to ime: ’On će doneti utehu u našem poslu i u mukama naših ruku koje nam zadaje zemlja koju je Jehova prokleo‘ (Postanak 5:29).

Bog je nekim odraslim osobama promenio ime, kako bi ukazao na njihovu ulogu u nekom proročanstvu. Na primer, promenio je Avramovo ime, koje znači „otac uzvišenosti“, u Avraham, koje znači „otac mnoštva“. Kao što i njegovo ime kaže, Avraham je postao predak mnogih naroda (Postanak 17:5, 6). Pogledajmo i primer Avrahamove žene Saraje. Moguće je da njeno ime znači „svadljiva“. Sigurno je bila srećna kada je Bog njeno ime promenio u Sara, što znači „kneginja“, a to je ukazivalo da će postati pretkinja mnogih kraljeva (Postanak 17:15, 16).

Nadalje, Bog je birao imena za neku decu. Primera radi, Avrahamu i Sari je rekao da svom sinu daju ime Isak, što znači „smeh“. To ime ih je stalno podsećalo na to kako su reagovali kad su čuli da će pod starost dobiti sina. Dok je njihov voljeni sin rastao u vernog Božjeg slugu, sa Sarinog i Avrahamovog lica nije silazio osmeh dok su ga gledali (Postanak 17:17, 19; 18:12, 15; 21:6).

Za razliku od njih, Isakova snaha Rahela dala je svom najmlađem sinu ime iz sasvim drugačijeg razloga. Dok je na porođaju umirala, nazvala je svog sina Venonija, što znači „sin moje tuge“. Njen ožalošćeni muž Jakov malo je izmenio ime i nazvao dečaka Venijamin što znači „sin desnice“. To je ukazivalo ne samo na povoljan položaj koji će imati već i na podršku koju će pružati (Postanak 35:16-19; 44:20).

Katkad su imena davana u skladu s fizičkim karakteristikama neke osobe. Recimo, Isak i Rebeka su imali sina koji se rodio s gustom crvenom dlakom poput vune, pa su ga nazvali Isav. Zašto? Na hebrejskom to znači „dlakav“ (Postanak 25:25). U knjizi o Ruti se kaže da je Nojemina imala dva sina. Jedan se zvao Malon, što znači „iznemoglost“, a drugi Heleon, što znači „slabost“. Ne kaže se da li su ta imena dobili po rođenju ili kasnije, ali izgleda da su ona bila prikladna, budući da su umrli kao mladi ljudi (Ruta 1:5).

Još jedna česta praksa je bila menjanje imena. Nakon što je izgubila muža i sinove, Nojemina je bila lišena sredstava za život. Kada se vratila u Vitlejem, više nije želela da je zovu Nojemina, jer njeno ime znači „moje veselje“. Zato je rekla: „Ne zovite me Nojemina! Zovite me Mara [što znači „gorčina“], jer me je Svemoćni ispunio velikom gorčinom“ (Ruta 1:20, 21).

Nadalje, još jedan običaj bio je davanje imena deci po nekom značajnom događaju. Tako je prorok Agej dobio svoje ime, koje znači „rođen na praznik“.a

Imena sa značenjem u hrišćanskom dobu

Isusovo ime ima važno proročansko značenje. Pre nego što se rodio, Bog je njegovim roditeljima rekao: ’Dajte mu ime Isus‘, što znači „Jehova je spasenje“. Zašto? ’On će spasti svoj narod od njihovih greha‘, rekao je anđeo koji je razgovarao s Josifom (Matej 1:21; Luka 1:31). Kada je prilikom krštenja Isus pomazan svetim duhom, njegovom imenu je dodata hebrejska reč „Mašiah“, to jest Mesija. U grčkom jeziku je to preneseno sa „Hristos“, to jest Hrist. I hebrejski i grčki izraz znače „Pomazanik“ (Matej 2:4).

Isus je za svoje učenike birao neka opisna imena. Na primer, Simonu je dao semitsko ime Kifa, što znači „stena“. Kifa je postao poznatiji po grčkom ekvivalentu za svoje ime, koje na našem jeziku glasi „Petar“ (Jovan 1:42). Revnu braću Jakova i Jovana, zvao je „Voanerges“, što znači „sinovi groma“ (Marko 3:16, 17).

I Isusovi učenici su imali običaj da drugima daju imena koja su ih prikladno opisivala. Jedan primer je učenik Josif, koga su apostoli prozvali Varnava, što znači „sin utehe“. Varnava je opravdao to ime, budući da je drugima pružao utehu i olakšanje (Dela apostolska 4:34-37; 9:27; 15:25, 26).

Važnost našeg imena

Kada smo se rodili, nismo mogli birati svoje ime. Međutim, ono što možemo birati jeste kakvu će osobu naše ime predstavljati (Poslovice 20:11). Zašto ne bismo sebi postavili sledeća pitanja: ’Da Isus ili apostoli mogu da mi daju neko ime, kako bi ono glasilo? Koje bi ime opisalo moju najizraženiju osobinu ili koje bi ime opisalo ono po čemu sam poznat?‘

O ovome treba ozbiljno razmisliti. Zašto? „Bolje je izabrati dobro ime nego veliko bogatstvo“, napisao je mudri kralj Solomon (Poslovice 22:1). Ako u svojoj sredini stičemo dobro ime, to jest reputaciju, posedujemo nešto dragoceno. Međutim, daleko je važnije da stičemo dobro ime kod Boga, jer ćemo tada dobiti nepropadljivo blago. U kom smislu? Bog je obećao da će imena onih koji ga se boje zapisati u svoju ’knjigu sećanja‘ i da će im podariti večni život (Malahija 3:16; Otkrivenje 3:5; 20:12-15).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 15. strani]

Koje bi ime najbolje opisalo ono po čemu sam poznat(a)?

[Okvir/Slika na 14. strani]

Ko je bio Emanuilo?

Neka biblijska imena su bila proročanska i opisivala su ono što će osoba raditi. Na primer, prorok Isaija je pod nadahnućem napisao: „Evo, devojka će zatrudneti i rodiće sina i daće mu ime Emanuilo“ (Isaija 7:14). Emanuilo znači „s nama je Bog“. Neki biblisti su pokušavali da prvo ispunjenje ovog proročanstva povežu s nekim od izraelskih kraljeva ili Isaijinih sinova. Međutim, jevanđelista Matej je pokazao da se ovo Isaijino proročanstvo u potpunosti ispunilo na Isusu (Matej 1:22, 23).

Neki tvrde da ako se ime Emanuilo odnosi na Isusa, onda Biblija naučava da je Isus Bog. Međutim, ako bismo sledili tu logiku, onda bi i Elijuj, koji je utešio i ispravio Jova, takođe bio Bog. Kako to? Njegovo ime znači „Bog moj je On“.

Isus nikada nije tvrdio da je Bog (Jovan 14:28; Filipljanima 2:5, 6). Pa ipak, on je savršeno odražavao ličnost svog Oca i ispunio sva Božja obećanja o Mesiji (Jovan 14:9; 2. Korinćanima 1:20). Ime Emanuilo dobro opisuje Isusovu ulogu kao Mesije, Davidovog potomka i onog koji dokazuje da je Bog sa svojim slugama.

[Slika]

EMANUILO „s nama je Bog“

[Okvir/Slika na 15. strani]

Najznačajnije ime na svetu

Božje ime se u Svetom pismu pominje oko 7 000 puta. Njegovo ime, koje se piše hebrejskim slovima kao יהוה, na našem jeziku glasi Jehova (Jahve). Koje je značenje tog imena? Kada je Mojsije pitao Boga u vezi s njegovim imenom, Bog je rekao: „Postaću što god želim da postanem“ (Izlazak 3:14). Dakle, Božje ime je garancija da će on postati što god je potrebno kako bi ispunio svoju volju (Isaija 55:8-11). Kada Bog nešto obeća, možemo sa sigurnošću planirati svoj život, oslanjajući se na to obećanje. Zašto? Zbog onog što njegovo ime, Jehova, znači.

[Slika na 13. strani]

AVRAHAM „otac mnoštva“

[Slika na 13. strani]

SARA „kneginja“