Osuđuješ li svet svojom verom?

„Verom Noje . . . izgradi arhu za spasenje svojih ukućana; i tom je verom osudio svet“ (JEVREJIMA 11:7, NS).

 1, 2. Šta možemo da naučimo ako pobliže osmotrimo Nojev život?

JEHOVA je podario Noju i njegovoj porodici — ukupno osam osoba — prednost da kao jedini ljudi prežive potop. Život svih drugih Nojevih savrmenika bio je prekraćen kad ih je Bog zbrisao u mokri grob. Prema tome, Noje je naš zajednički predak i treba da mu budemo vrlo zahvalni što je pokazao veru.

² Možemo mnogo da naučimo ako pobliže osmotrimo Nojev život. Iz Biblije saznajemo zašto mu je Bog ukazao milost i spasao ga, dok je ostale ljude njegove generacije uništio. Iz istog božanskog izveštaja se jasno vidi da naša generacija stoji pred sličnim Božjim sudom. U vezi toga Isus je izjavio: „Jer će tad biti nevolja velika, kakva nije bila od postanja sveta do sad, niti će ikad biti“ (Matej 24:21, Ba). Ako oponašamo Nojevu veru možemo da gajimo sigurnu nadu da ćemo da preživimo predstojeće uništenje ovog zlog sistema (Rimljanima 15:4; uporedi Jevrejima 13:7).

 3. Zašto je Jehova prouzrokovao potop?

³ Za 1 656 godina od stvaranja Adama do potopa vrlo malo ljudi je naginjalo da čini dobro. Moral se stropoštao na neobično nizak nivo. „Jehova vide da je nevaljalstvo ljudi veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo k zlu upravljene“ (1. Mojsijeva 6:5, Ba). Nasilje, strast za zadovoljstvom i prisustvo utelovljenih anđela, koji su ženili žene i rađali džinovske potomke — sve je to dovelo do izvršenja Božjeg suda na tom svetu ljudi drevnog vremena. Bog je rekao Noju: „Kraj svakome tijelu dođe preda me, jer napuniše zemlju bezakonja.“ Strpljenje Stvoritelja, „sudije cijele zemlje“, bilo je na izmaku (1. Mojsijeva 6:13; 18:25).

Noje je hodio sa Bogom

 4. a) Kako je Jehova gledao na Noja, i zašto? b) Kako se pokazala Božja ljubav u slučaju Noja i njegove porodice, dok je Božja pravda zahtevala uništenje tadašnjeg zlog sveta?

⁴ Kako se samo Noje razlikovao od generacije svojih dana! On „nađe milost pred očima Jehovinim. . . . Noje beše čovek pravedan i bezazlen celog svog veka; svagda hodaše Noje po volji Božjoj“ (1. Mojsijeva 6:8, 9, Ba). Kako je Noje hodio sa Bogom? Tako što je ispravno postupao, što je na primer kao zastupnik pravednosti propovedao i u veri i poslušnosti gradio arhu. Mada je taj stari svet bio uništen, jer je bio potpuno pokvaren, Bog „sačuva Noja, propovednika pravde, i sa njim još samo sedmoricu i navede potop na svet bezdušnika“ (2. Petrova 2:5, Ba). Da, naš ljubazni i pravedni Jehova Bog nije uništio pravedne sa zlima. On je uputio Noja da izgradi ogromnu arhu da spase sebe, svoje domaćinstvo i jedan broj životinja, tako da bi posle potopa zemlja ponovo bila nastanjena. I Noje učini „baš tako“ (1. Mojsijeva 6:22, NS).

 5. Šta se u Svetom pismu kaže o Nojevoj pravdi i njegovoj veri?

⁵ Kad je arha bila gotova, Bog je rekao Noju: „Uđi u korablju ti i sav dom tvoj, jer te nađoh pravedna pred sobom usred ovog naraštaja.“ Pavle je to ovako sažeo: „Verom je Noje pokazao bogobojaznost pošto beše primio božansku opomenu o onome što se još nije videlo i izgradi arhu za spasenje svojih ukućana; i tom je verom osudio svet i postao naslednik pavednosti koja je po veri“ (1. Mojsijeva 7:1, Ba; Jevrejima 11:7, NS).

 6. Kako je Noje osudio svet svojih dana svojom verom?

⁶ Noje je imao izvanrednu veru. Verovao je u ono što je Bog rekao o istrebljenju tadašnje generacije. Noje je imao lekoviti strah, da se ne dopadne Jehovi pa je po njegovom nalogu poslušno gradio arhu. Uz to on je kao propovednik pravde učio druge o dolazećem uništenju. Doduše, oni nisu sledili njegove reči, ali on nije dozvolio da ga taj zao svet ’upresuje u svoj kalup’ (Rimljanima 12:2, Filips). Noje je svojom verom štaviše osudio svet zbog njegove pokvarenosti i pokazao da zaslužuje uništenje. Njegova poslušnost i pravedna dela dokazuju da su osim njega i njegovih pripadnika još i drugi mogli da prežive, da su bili spremni da promene svoj način življenja. Da, Noje je dokazao da je uprkos pritiska koji je na njega vršilo njegovo nesavršeno telo, uprkos pokvarenog sveta oko sebe i Đavolovih naprezanja, bilo moguće da vodi Bogu dopadljiv život.

Zašto će Bog da uništi ovaj sistem

 7. Kako znamo da živimo u poslednjim danima?

⁷ Iz decenije u deceniju svet se u 20. veku uplitao u sve dublju pokvarenost. To je posebno slučaj od početka prvog svetskog rata. U čovečanstvu na primer toliko preovladava polni nemoral, zločin, nasilje, ratovi, mržnja, sebičnost i zloupotreba krvi da se osobe koje vole pravednost pitaju, da li te prilike mogu da postanu još gore. Međutim Bibija je predskazala taj razvoj za vreme našeg neobično lošeg naraštaja i tim još jednom potvrđuje da živimo u „poslednjim danima“ (2. Timoteju 3:1-5; Matej 24:34).

 8. Šta su neki kazali o pojmu greha?

⁸ Pojam greh je u današnje vreme izbrisan iz misli ogromne većine. Pre više od 40 godina papa Pije XII je izjavio: „Greh našeg veka se sastoji u tome da je izgubljen svaki smisao za greh.“ Tako nešto kao što je greh i krivica današnja generacija odbija. Dr Karl Meninger je u svojoj knjizi Šta li je postalo od greha piše: „Reč ’greh’ je . . . skoro nestala — reč i pomisao. Zašto? Zar niko više ne greši?“ Mnogi su izgubili sposobnost da razlikuju dobro od zla. Ali to nas ne iznenađuje, jer je Isus predskazao takav razvoj, kad je govorio o ’znaku njegove prisutnosti’, koji treba da bude vidljiv u „vreme kraja“ (Matej 24:3; Danilo 12:4).

Primer suda u Nojevim danima

 9. Kako je Isus uporedio događaje Nojevih dana sa onim što se događa za vreme njegove prisutnosti?

⁹ Isus je pokazao paralelu između događaja Nojevih dana i onoga što će se desiti za vreme njegove prisutnosti u kraljevskoj moći od 1914. Izjavio je: „Baš kao što je bilo u Nojevo vreme, tako će biti u prisutnosti Sina čovečijeg [Isusa]. Kao što su u ono vreme pred potop jeli i pili, ženili se i udavali, sve do dana kad je Noje ušao u arhu; i nisu ni primetili dok nije došao potop i sve ih odneo, tako će biti i u prisutnosti Sina čovečijeg“ (Matej 24:37-39, NS).

10. Kako ljudi u suštini ne primećuju značajne događaje koji su u vezi Hristove prisutnosti?

¹⁰ Da, danas je kao u Nojevim danima — ljudi ništa ne primećuju. Oni su potpuno zauzeti sa stvarima svakidašnjeg života i sa sebičnim nastojanjima, i ne žele da uvide da se sadašnje prilike uočljivo razlikuju od onih iz prošlosti i tačno odgovaraju onom što je Isus naveo kao znak vremena kraja. Već godinama Jehovini svedoci ukazuju jednoj generaciji u sadašnjem vremenu da je Isusova prisutnost kao mesijanskog kralja na nebu počela 1914. i da ide paralelno sa „svršetkom sistema stvari“ (Matej 24:3). Većina se ruga na vest o Kraljevstvu, ali čak je i to predskazano, jer je apostol Petar napisao: „Znajući pre svega da će u poslednje dane pojaviti se rugači koji će živeti po svojim strastima, i govoriti: ’Gde je obećanje pojavljenja njegova?; jer od kad oci pomreše, sve stoji kao od početka stvorenja’“ (2. Petrova 3:3, 4, Ba).

11. Zašto će današnja generacija da bude bez opravdanja kad počne velika nevolja?

¹¹ Međutim, današnja generacija će biti bez opravdanja kad počne velika nevolja. Zašto? Zato što Biblija izveštava o Božjim sudovima u drevno vreme koji su primer za to što će Bog da učini u našim danima (Juda 5-7). Biblijska proročanstva koja se ispunjavaju neposredno pred našim očima pomažu da spoznamo gde se mi nalazimo u bujici vremena. Današnja generacija je takođe svedok propovedničke delatnosti Jehovinih svedoka i zna da se oni drže svog integriteta tako čvrsto kao i Noje.

12. Kako Petar poredi uništenje sveta u Nojevom vremenu i uništenja koje će zadesiti „sadašnja nebesa i zemlju“?

¹² Petar je izjavio šta će se desiti sa onima koji ne primećuju te činjenice. On je kao i Isus ukazao na događaje iz Nojevih dana, rekavši: „Oni hoće da neznaju da su nebesa još pre, rečju Božjom, postajala kao i zemlja izvučena iz vode i sastavljena s vodom, i da po tome tadašnji svet bi vodom potopljen i pogibe; dočim su sadašnja nebesa i zemlja tom istom Rečju zadržana, i čuvaju se za oganj, za dan suđenja i pogibli bezdušnih ljudi“ (2. Petrova 3:5-7, Ba).

13. S obzirom na buduće značajne događaje na koje Petrove reči treba da pazimo?

¹³ S obzirom na ovaj neodloživi Božji sud ne dozvolimo da nas rugači obmanu ili zaplaše. Mi ne moramo da delimo njihovu sudbinu. Petar savetuje: „Pošto sve ovo treba tako da se raspadne, kakvi onda morate vi biti u svetim postupcima vladanja i delima bogoodanosti, očekujući i čvrsto držeći u mislima prisutnost Jehovinog dana, u kome će se nebesa u vatri raspasti a elementi od užarene vrućine rastopiti! Prema njegovom obećanju očekujemo nova nebesa i novu zemlju, u kojima pravednost stanuje“ (2. Petrova 3:11-13, NS).

Oponašaj Nojevu veru da bi preživeo

14. Uz pomoć kojih pitanja možemo da se preispitamo?

¹⁴ U našem naprezanju da dobijemo i sačuvamo kandidaturu za preživljenje, mi stojimo danas pred istim zahtevima kao Noje i njegova porodica. Slično Noju, Jehovini svedoci osuđuju svet svojom verom, koja je poduprta dobrim delima. Ipak svaki od nas bi mogao da se pita: „Kako je sa mnom lično? Ako bi velika nevolja sutra došla, da li bi Bog tada smatrao da sam dostojan da je preživim? Imam li hrabrosti — kao Noje, koji se pokazao ’besprekoran među svojim savremenicima’ — da budem drukčiji od sveta? Ili da li je drugima ponekad teško da na osnovu mog postupanja, moje spoljašnosti ili mog odevanja, uoče razliku između mene i neke svetske osobe?“ (1. Mojsijeva 6:9). Isus za svoje učenike kaže: „Oni nisu deo ovoga sveta, kao što ni ja nisam deo ovoga sveta“ (Jovan 17:16, NS; uporedi 1. Jovanova 4:4-6).

15. a) Kako prema 1. Petrova 4:3, 4 treba da gledamo na naš raniji, svetski način mišljenja i ponašanja? b) Šta treba da radimo ako nas nekadašnji svetski prijatelji kritikuju?

¹⁵ Petar piše: „Dosta je što smo prošlo vrme života proveli ispunjujući volju paganaca, hodeći u razvratu, za žudnjama, u pijanstvu, u prekomernom jedenju i pijenju i u poganom idolopoklonstvu. Zato se oni čude što vi ne trčite s njima u taj vrtlog razvrata, i kleveću vas“ (1. Petrova 4:3, 4, Ba). Možda te tvoji nekadašnji prijatelji kleveću, jer hodiš s Bogom i ne nastavljaš više njihovim tokom. Međutim, ti možeš da se ponašaš kao Noje i da ih osudiš svojom verom i svojim u skromnosti učinjenim delima (Mihej 6:8).

16. Kako je Bog gledao na Noja, i uz pomoć kojih pitanja možemo da ispitamo naše ponašanje?

¹⁶ Bog je Noja smatrao pravednim čovekom. Taj verni patrijarh „nađe milost pred očima Jehovinim“ (1. Mojsijeva 6:8). Ako tvoje misli i tvoje ponašanje preispitaš u svetlu Božjih merila, dolaziš li tada do uverenja da on odobrava sve tvoje postupke i sva mesta koja posećuješ? Baviš li se nekada sa nedostojnim zabavama, koje su danas uobičajene? Kao što nam Božja reč kaže, mi treba da razmišljamo o čistim, naprednim i izgrađujućim stvarima (Filipljanima 4:8). Studiraš li marljivo Božju reč da bi ’obučio svoju moć zapažanja za razlikovanje između dobra i zla’? (Jevrejima 5:14). Odbijaš li loše društvo i ceniš li zajednicu suobožavaoca Jehove na hrišćanskim sastancima i u drugim prilikama? (1. Korinćanima 15:33; Jevrejima 10:24, 25; Jakov 4:4).

17. Kao Jehovini svedoci po čemu možemo da budemo slični Noju?

¹⁷ Posle izveštaja o tome kako treba da se dovrši arha u Bibliji piše: „Noje je učinio sve onako kao što mu je Bog zapovedio. Baš tako učini“ (1. Mojsijeva 6:22, NS). Taj bogobojazni čovek je takođe marljivo propovedao kao Jehovin svedok. Slično Noju, ti možeš kao redovan propovednik pravde čvrsto da zastupaš ono što je pravedno. Nastavi neumorno da razglašavaš upozorenje pre kraja današnjeg zlog sveta, i ako samo malo njih sluša. Radi zajedno sa svojom braćom u veri tako da bi pre kraja moglo da se sprovede delo pravljenja učenika (Matej 28:19, 20).

18. Na osnovu čega Jehova odlučuje ko će da preživi veliku nevolju?

¹⁸ Bog postavlja ista pravedna merila, kao u Nojevim danima, i sada odlučuje ko će da preživi veliku nevolju, a ko da pogine. Isus je sadašnje delo razlučivanja uporedio sa delatnošću jednog pastira, koji razdvaja ovce od jaraca (Matej 25:31-46). Ljudi čiji se život vrti oko sebičnih želja i težnji, ne žele da stari svet prestane, i oni neće preživeti kraj. Ali ko se ne ukalja prljavštinom ovoga sveta, sačuva jaku veru u Boga i nastavi da propoveda vest o Carstvu i da upozorava na dolazeći Jehovion sud, uživaće Božju milost i preživeti. Isus je rekao: „Tada će biti dvojica u polju: jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti; Dve će žene mleti na žrvnju: jedna će se uzeti, a druga ostaviti“ (Matej 24:40, 41, NS; 2. Solunjanima 1:6-9; Otkrivenje 22:12-15).

Nasledi blagoslove sa Nojem

19. Koje su skupljanje predskazali Isaija i Mihej za poslednje dane?

¹⁹ U sličnim proročanstvima Božji proroci Isaija i Mihej su opisali šta će se desiti u poslednjim danima. Oni su videli šta se danas pred našim očima ispunjava: Pravedno nastrojeni ljudi napuštaju stari svet i dolaze ka simboličnoj gori čistog obožavanja. Oni upućuju poziv drugima: „Dođite da se popnemo na goru Jehovinu, idimo u dom Boga Jakovljeva, da nas svojim putevima uči, da hodimo stazama njegovim“ (Isaija 2:2, 3, Ba; Mihej 4:1, 2). Da li ti hodiš sa tim srećnim mnoštvom?

20. Koje će blagoslove da uživaju oni koji svojom verom osuđuju svet?

²⁰ Isaija i Mihej su takođe opisali kakve će blagoslove da uživaju oni koji svojom verom osuđuju svet. Među njima će stvarno da vlada mir i pravda i neće se više učiti ratu. Oni će imati osiguranu nadu na nasledstvo od Jehove i „svaki će kod svoje loze sedeti i pod svojom smokvom“. Ali svaki pojedinac mora jasno da se odluči, jer kako Mihej pokazuje postoje dve mogućnosti: „Dok u ime svoga boga svaki narod ide, ići ćemo mi u ime Jehove, Boga svoga, uvek i doveka“ (Mihej 4:3-5, Ba; Isaija 2:4).

21. Kako možeš ti da dobiješ divan blagoslov večnog života na zemlji?

²¹ Iz Svetog pisma može jasno da se sazna, šta je potrebno za preživljenje velike nevolje: jaka vera. Noje je imao takvu veru. Ali kako je s tobom? Ako imaš takvu veru, tada ćeš kao i on da postaneš „naslednik pravednosti koja je po veri“ (Jevrejima 11:7, NS). Noje je preživeo od Boga najavljeno uništenje, koje je došlo na njegovu generaciju. Posle potopa je živeo još 350 godina. Ne samo to. On će da bude uskrsnut sa izgledom za večni život na Zemlji. Kakvog li divnog blagoslova! (Jevrejima 11:13-16). I ti možeš da uživaš u tom blagoslovu zajedno sa Nojem i njegovom porodicom kao i milionima drugih pravdoljubivih ljudi. Kako? Tako da istraješ do kraja i da osudiš svet svojom verom.

Da li se sećaš?

◼ Zašto je za hrišćane značajno osmatranje Nojevog života?

◼ Šta ne primećuju ljudi današnje generacije, što vodi do njihovog uništenja?

◼ Kako možemo, slično Noju, da osudimo svet?

◼ Kako možemo da budemo slični Noju, propovedniku pravde?