Možemo zamisliti kako je bilo Noju i njegovoj porodici prvih četrdeset dana nakon što je Jehova zatvorio vrata arke. Dok nemilosrdna kiša dan za danom dobuje po krovu, njih osmoro se već polako navikavaju na nov način života — brinu jedni o drugima, održavaju svoj dom i staraju se o životinjama. A onda se u jednom trenutku ta ogromna konstrukcija snažno uzdrmala. Arka se pokrenula! Nabujale vode je nose i podižu sve više i više, sve dok nije „plovila visoko iznad zemlje“ (Postanak 7:17). Kakav izvanredan dokaz sile Svemoćnog Boga, Jehove!

Dok je arka prepuštena uzburkanom moru, njeni putnici osluškuju zavijanje i škripu ogromnih dasaka. Da li se Noje brine da arka neće izdržati pod naletom talasa? Ne. Možda današnji skeptici to dovode u pitanje, ali Noje nije gajio sumnje. Biblija kaže: „Verom je Noje [...] sagradio arku“ (Jevrejima 11:7). U šta je Noje verovao? Jehova je sklopio savez s njim — obećao je da će njega i njegovu porodicu zaštititi tokom Potopa (Postanak 6:18, 19). Zar onaj koji je stvorio svemir, zemlju i sva živa bića na njoj ne može da sačuva arku? Naravno da može. Noje se s dobrim razlogom uzda u to da će Jehova održati obećanje. I zaista, on i njegova porodica su se ’spasli prošavši kroz vodu‘ (1. Petrova 3:20).

Nakon četrdeset dana i četrdeset noći, kiša konačno prestaje. Po našem kalendaru, bilo je to negde u decembru 2370. pre n. e. Ali putovanje arkom još nije došlo svom kraju. Ovo usamljeno plovilo pluta na beskrajnoj vodenoj površini, visoko iznad planinskih vrhova (Postanak 7:19, 20). A unutra sve vrvi životom. Noje sa svojim sinovima, Simom, Hamom i Jafetom, obavlja teže poslove u brizi oko životinja. Oni ih hrane, brinu o njihovom zdravlju i čiste mesta gde spavaju. Kao što je učinio da ta divlja stvorenja budu pitoma kada su ulazila u arku, Bog se sigurno pobrinuo da tako ostane i za vreme Potopa.a