Koliko je tačan jevrejski kalendar?

PREMA jevrejskom kalendaru, četvrtak, 16. septembra 1993, bio je praznični dan Roš hašana. Po tradiciji se tada šofar, ili truba od ovnujskog roga, oglasio da bi objavio dolazak nove godine. Ta godina je 5754. (jevrejski kalendar), i ona traje od 16. septembra 1993, do 5. septembra 1994.

Odmah primećujemo da postoji razlika od 3 760 godina između jevrejskog računanja vremena i zapadnjačkog, ili gregorijanskog, kalendara koji je sada u opštoj upotrebi. Zašto postoji ta razlika? I koliko je tačan jevrejski kalendar?

Utvrđivanje početne tačke

Svaki sistem računanja vremena mora imati jednu specifičnu početnu ili referentnu tačku. Na primer, hrišćanski svet računa vreme od godine za koju se pretpostavlja da je u njoj rođen Isus Hrist. Za datume od tada kaže se da su u hrišćanskoj eri. Oni se često označavaju oznakom A.D., od latinskog anno Domini, što znači „u godini Gospoda“. Datumi pre tog perioda označavaju se pre Hr., „pre Hrista“.a Tradicionalni Kinezi na sličan način računaju vreme od 2698. pre n. e., početka vladavine legendarnog Huang-Tia, Žutog Cara. Tako je 10. februar 1994. označio početak kineske lunarne 4692. Šta je, međutim, s jevrejskim kalendarom?

Jevrejska enciklopedija kaže: „Sadašnja uobičajena metoda među Jevrejima za beleženje datuma nekog događaja jeste da se navede broj godina koje su protekle od stvaranja sveta.“ Taj sistem, poznat među Jevrejima kao Era stvaranja, ušao je u opštu upotrebu oko devetog veka n. e. Zato datumima u jevrejskom kalendaru obično prethodi oznaka A.M. Ona stoji za anno mundi, što je skraćeni oblik od ab creatione mundi, a znači „od stvaranja sveta“. Pošto je tekuća godina A.M. 5754, prema ovom sistemu računanja vremena, na „stvaranje sveta“ se gleda kao da se odigralo pre 5 753 godine. Pogledajmo kako se to određuje.

„Era stvaranja“

Judejska enciklopedija (1971) pruža sledeće objašnjenje: „U različitim rabinskim računanjima ’Era stvaranja‘ je počela u jesen jedne od godina između 3762. i 3758. pre n. e. Međutim, od 12. veka n. e., postalo je prihvaćeno da je ’Era stvaranja‘ počela 3761. pre n. e. (tačnije, 7. oktobra te godine). To računanje se temelji na sinhronizmima hronoloških elemenata izraženih u Bibliji i kalkulacija koje se nalaze u ranoj postbiblijskoj jevrejskoj literaturi.“

Sistem datiranja od „stvaranja sveta“ u suštini se temelji na rabinskim interpretacijama biblijskog izveštaja. Zbog svog verovanja da je svet i sve na njemu stvoreno za šest doslovnih dana od 24 sata, rabinski izučavaoci, kao i oni iz hrišćanskog sveta, pretpostavljaju da se stvaranje prvog čoveka, Adama, odigralo iste godine kad i stvaranje sveta. Međutim, to je daleko od tačnog.

Prvo poglavlje Postanja počinje navodom: „U početku stvori Bog nebo i zemlju.“ Zatim nastavlja s opisivanjem onoga što je Bog učinio u šest uzastopnih „dana“ da bi pretvorio zemlju od ’puste i prazne‘ u odgovarajuće mesto stanovanja za ljude (Postanje 1:1, 2). Između te dve etape mogli su proteći milioni godina. Nadalje, stvaralački dani nisu bili periodi od 24 sata, kao da je Stvoriteljevim aktivnostima bilo postavljeno takvo jedno ograničenje. Na to da „dan“ u tom kontekstu može biti duži od 24 sata ukazuje se Postanjem 2:4, koje govori o svim stvaralačkim periodima kao o jednom „danu“. Prošle su mnoge hiljade godina između prvog i šestog stvaralačkog dana, kada je bio stvoren Adam. Datiranje stvaranja Adama u isto vreme kad i fizičkih nebesa i Zemlje niti je biblijsko niti je naučno. Ipak, kako je bilo određeno da je „Era stvaranja“ počela 3761. pre n. e.?

Temelj za hronologiju

Nažalost, većina jevrejske literature na kojoj su se računanja koja osmatramo temeljila više ne postoji. Ono što ostaje jeste hronološko delo izvorno zvano Seder ʽOlam (Poredak sveta). Pripisuje se talmudskom izučavaocu Joseu ben Halafti iz drugog veka n. e. Ovo delo (kasnije nazvano Seder ʽOlam Rabbah da bi se razlikovalo od jedne srednjovekovne hronike pod naslovom Seder ʽOlam Zuṭa) pruža jednu hronološku istoriju od Adama do jevrejske pobune protiv Rima pod lažnim Mesijom Bar Kohbom u drugom veku n. e. Kako je pisac sakupio takve informacije?

Dok je Jose ben Halafta nastojao da sledi biblijski izveštaj, on je dodavao svoja sopstvena tumačenja tamo gde tekst nije bio eksplicitan s obzirom na uključene datume. „U mnogim slučajevima... on je davao datume prema tradiciji, i, osim toga, izjave i halakot [tradicije] prethodnih rabina i njegovih savremenika“, kaže Jevrejska enciklopedija. Drugi su manje ljubazni u svojoj proceni. The Book of Jewish Knowledge (Knjiga jevrejskog spoznanja) tvrdi: „On je računao od Ere stvaranja i, u skladu s tim, pripisivao imaginarne datume različitim jevrejskim događajima za koje se smatralo da su se odigrali od Adama, prvog čoveka, do Aleksandra Velikog.“ Ali kako su takva tumačenja i dodaci uticali na tačnost i autentičnost jevrejske hronologije? Da vidimo.

Tradicije i tumačenja

U skladu s rabinskom tradicijom, Jose ben Halafta izračunao je da je drugi hram u Jerusalimu trajao ukupno 420 godina. To je bilo temeljeno na rabinskom tumačenju Danijelovog proročanstva o „sedamdeset nedelja“, ili 490 godina (Danijel 9:24). Taj vremenski period primenjivao se na interval između uništenja prvog hrama i opustošenja drugog. Dopuštajući 70 godina za vavilonsko izgnanstvo, Jose ben Halafta je došao do zaključka da je drugi hram trajao 420 godina.

Međutim, ovo tumačenje upada u ozbiljan problem. I godina vavilonskog svrgavanja (539. pre n. e.) i godina drugog uništenja hrama (70. n. e.) poznati su istorijski datumi. Dakle, period drugog hrama bi morao da iznosi 606 godina umesto 420. Pripisujući tom periodu samo 420 godina, jevrejska hronologija promašuje za 186 godina.

Danijelovo proročanstvo ne govori o tome koliko će dugo ostati u postojanju hram u Jerusalimu. Umesto toga, ono je proreklo vreme kad će se pojaviti Mesija. To proročanstvo jasno ukazuje da „od kad izide riječ da se Jerusalim opet sazida do pomazanika vojvode biće sedam nedelja, i šezdeset i dvije nedelje“ (Danijel 9:25, 26, DK). Iako je temelj hrama bio postavljen u drugoj godini jevrejskog povratka iz izgnanstva (536. pre n. e.), „riječ“ da se ponovo izgradi Jerusalim nije izašla sve do „dvadesete godine kralja Artaksersesa“ (Nehemija 2:1-8). Tačna svetovna istorija utvrđuje tu godinu kao 455. pre n. e. Računanje unapred 69 „nedelja“, ili 483 godine, vodi nas do 29. n. e. To je bilo vreme pojavljivanja Mesije, prilikom Isusovog krštenja.b

Jedna druga tačka rabinskog tumačenja koja je dovela do velikog raskoraka u jevrejskoj hronologiji odnosi se na vreme Avrahamovog rođenja. Rabini su dodali godine uzastopnih generacija zabeleženih u Postanju 11:10-26 i pripisali periodu od Potopa do rođenja Avrahama (Avrama) 292 godine. Međutim, problem leži u rabinskom tumačenju stiha 26, koji kaže: „A Tara poživje sedamdeset godina, i rodi Avrama, Nahora i Arana“ (DK). Iz ovoga, jevrejska tradicija pretpostavlja da je Tara imao 70 godina kad se rodio Avram. Ipak, taj stih ne kaže određeno da je Tara postao Avramov otac kad je imao 70 godina. Umesto toga, stih samo kaže da je on postao otac tri sina nakon što je imao 70 godina.

Da bismo ustanovili tačnu starost Tare prilikom rođenja Avrahama, treba samo da nastavimo da čitamo pripovedanje Biblije. Iz Postanja 11:32 do 12:4, mi saznajemo da su nakon Tarine smrti u starosti od 205 godina, Avraham i njegova porodica napustili Haran po Jehovinoj naredbi. U to vreme Avraham je imao 75 godina. Dakle, Avraham mora da je bio rođen kad je Tara imao 130 godina, a ne 70. Tako je period od Potopa do rođenja Avrahama trajao 352 godine, umesto 292 godine. Ovde jevrejska hronologija greši za 60 godina.

Religiozni ostatak prošlosti

Takve greške i neslaganja u Seder Olam Rabi i drugim talmudskim hronološkim delima dovode do mnogo zbunjenosti i znatne rasprave među jevrejskim izučavaocima. Iako su vršeni mnogi pokušaji da se ova hronologija uskladi s poznatim istorijskim činjenicama, oni nisu u potpunosti bili uspešni. Zašto ne? „Njihov interes nije bio toliko akademski koliko religiozni“, primećuje Judejska enciklopedija. „Tradicija se morala podržati po svaku cenu, naročito uprkos otpadničkim sektašima.“ Umesto da eliminišu konfuziju prouzrokovanu svojim tradicijama, neki jevrejski izučavaoci su pokušali da diskredituju biblijske izveštaje. Drugi su pokušavali da nađu podršku u vavilonskim, egipatskim i hinduističkim legendama i tradicijama.

Kao posledica toga, istoričari više ne gledaju na „Eru stvaranja“ kao na ozbiljan primerak hronološkog dela. Mali broj jevrejskih izučavaoca bi nastojao da ga odbrani, i čak takva autoritativna priručna dela kao što su Jevrejska enciklopedija i Judejska enciklopedija imaju uopšte negativan stav prema njemu. Dakle, na tradicionalnu jevrejsku metodu računanja vremena od stvaranja sveta ne može se gledati kao na tačnu s gledišta biblijske hronologije, otkrivajućeg proročanskog kalendara Jehove Boga.

[Fusnote]