Vremena i razdoblja u Jehovinim rukama

„Nije vaše znati vremena i časove [„razdoblja“, NW] koje Otac svojom vlašću odredi“ (DELA APOSTOLSKA 1:7).

 1. Kako je Isus odgovorio svojim apostolima na pitanja koja su se ticala vremena?

ŠTA bi za one koji „uzdišu i kukaju zbog svih gadosti koje se čine“ u hrišćanskom svetu i širom zemlje moglo biti normalnije od pitanja kada će se ovaj zli sistem završiti i biti zamenjen Božjim pravednim novim svetom? (Jezekilj 9:4; 2. Petrova 3:13). Apostoli su Isusu baš pred njegovu smrt, a i nakon uskrsenja, postavljali pitanja koja su se ticala vremena (Matej 24:3; Dela apostolska 1:6). Međutim, Isus im u svom odgovoru nije dao povoda za izračunavanje datuma. U jednoj prilici dao im je kombinovani znak, a u drugoj je rekao da ’nije njihovo da znaju vremena i razdoblja koja Otac svojom vlašću odredi‘ (Dela apostolska 1:7).

 2. Zašto se može reći da Isus nije uvek znao vreme koje je njegov Otac utvrdio za događaje koji će se odigrati tokom vremena kraja?

² Iako je Isus Jehovin jedinorođeni Sin, ni on uvek ne zna Očev vremenski plan događaja. U svom proročanstvu o poslednjim danima, Isus je ponizno potvrdio: „O danu tome i o času niko ne zna, ni anđeli nebeski, ni Sin, nego Otac sam“ (Matej 24:36). Isus je bio spreman da strpljivo čeka da mu Otac otkrije tačno vreme za akciju u kojoj će on uništiti ovaj zli sistem stvari.a

 3. Šta možemo naučiti iz Isusovog odgovora na pitanja koja se tiču Božje namere?

³ Iz načina na koji je Isus odgovorio na pitanja o tome kad će se odigrati stvari vezane za ispunjenje Božje namere, mogu se izvesti dva zaključka. Kao prvo, Jehova ima vremenski raspored; kao drugo, on lično ga utvrđuje, i njegove sluge ne mogu očekivati da unapred dobiju preciznu informaciju o njegovim vremenima ili razdobljima.

Jehovina vremena i razdoblja

 4. Koja su značenja grčkih reči prevedenih sa „vremena“ i „razdoblja“ u Delima apostolskim 1:7?

⁴ Šta se podrazumeva pod ’vremenima‘ i ’razdobljima‘? Isusova izjava zabeležena u Delima apostolskim 1:7, sadrži dva vremenska aspekta. Grčka reč prevedena sa „vremena“ označava „vreme u smislu trajanja“, jedan vremenski razmak (kraći ili duži). „Razdoblja“ je prevod reči koja se odnosi na utvrđeno ili određeno vreme, jedno posebno razdoblje, odnosno period, označen izvesnim obeležjima. S obzirom na ove dve izvorne reči, V. E. Vajn iznosi: „U Delima apostolskim 1:7, ’Otac je stavio u svoju nadležnost‘ i vremena (hronos), to jest dužine periodâ, i razdoblja (kairos), to jest epohe obeležene izvesnim događajima.“

 5. Kada je Jehova obavestio Noja o svojoj nameri da uništi iskvareni svet, i koji je dvojaki zadatak Noje izvršavao?

⁵ Pre Potopa, Bog je utvrdio tačnu vremensku granicu od 120 godina za pokvareni svet koji su stvorili ljudi i buntovni materijalizovani anđeli (Postanje 6:1-3). Pobožni Noje je tada imao 480 godina (Postanje 7:6). Nije imao decu i bio je bez njih narednih 20 godina (Postanje 5:32). Mnogo kasnije, tek kada su Nojevi sinovi odrasli i poženili se, Bog je obavestio Noja o svojoj nameri da odstrani zlo sa zemlje (Postanje 6:9-13, 18). Čak i tada, iako je Noje dobio dvojako opunomoćenje, i da gradi arku i da propoveda svojim savremenicima, Jehova mu nije otkrio svoj vremenski raspored (Postanje 6:14; 2. Petrova 2:5).

 6. (a) Kako je Noje pokazao da je vremenske faktore prepustio Bogu? (b) Kako mi možemo slediti Nojev primer?

⁶ Decenijama je — možda pola veka — Noje ’izvršavao sve što mu je Bog zapovedao‘. Noje je to činio po ’veri‘, ne znajući precizan datum (Postanje 6:22; Jevrejima 11:7). Jehova mu nije dao obaveštenje o tačnom vremenskom planu događaja, sve do nedelju dana pre nego što će izbiti Potop (Postanje 7:1-5). Nojevo bezuslovno pouzdanje i vera u Jehovu omogućili su mu da vremenske faktore prepusti Bogu. Kako li je samo Noje bio zahvalan kada je osetio Jehovinu zaštitu u vreme Potopa i kasnije kada je kročio iz arke na očišćenu zemlju! Sa sličnom nadom u izbavljenje, zar ne treba i mi da iskazujemo ovakvu veru u Boga?

 7, 8. (a) Kako su nastale države i svetske sile? (b) Na koji način je Jehova ’odredio vremena i granice stanova ljudi‘?

⁷ Nakon Potopa, većina Nojevih potomaka napustila je pravo obožavanje Jehove. S ciljem da ostanu na jednom mestu, počeli su da zidaju grad i kulu za krivo obožavanje. Jehova je uvideo da je vreme da reaguje. On im je pomešao jezike i ’rasuo ih odande [iz Vavilona] po svoj zemlji‘ (Postanje 11:4, 8, 9). Kasnije, jezičke grupe su prerasle u nacije, a neke od njih su osvojile druge nacije i postale regionalne sile, čak i svetske sile (Postanje 10:32).

⁸ U skladu sa izvršenjem svoje namere, Bog je povremeno određivao državne granice i vreme kada bi određena nacija imala prevlast lokalno ili kao svetska sila (Postanje 15:13, 14, 18-21; Izlazak 23:31; Ponovljeni zakoni 2:17-22; Danilo 8:5-7, 20, 21). Apostol Pavle je ukazivao na ovu stranu Jehovinih vremena i razdoblja kada je grčkim intelektualcima u Atini rekao: ’Bog koji je stvorio svet i sve što je u njemu, učinio je da svi ljudi, koji su svi od jedne krvi izišli, žive po svemu licu zemaljskome, odredivši trajanje vremena i granice njihovih stanova‘ (Dela apostolska 17:24, 26).

 9. Kako je Jehova ’menjao vremena i razdoblja‘ što se tiče kraljeva?

⁹ Ovo ne znači da je Jehova odgovoran za sva politička osvajanja i promene među državama. Međutim, da bi ostvario svoju nameru on može da se umeša kada to reši. Zato je prorok Danilo, koji je bio svedok svrgavanja vavilonske svetske sile i dolaska na njeno mesto Medo-Persije, o Jehovi rekao: „On je onaj koji menja vremena i prilike [„razdoblja“, NW], koji obara i postavlja kraljeve, koji daje mudrost mudrima i znanje razumnima“ (Danilo 2:21; Isaija 44:24–45:7).

„Približavalo se vreme“

10, 11. (a) Koliko je unapred Jehova utvrdio vreme kad će Avramove potomke osloboditi iz ropstva? (b) Šta ukazuje da Izraelci nisu znali tačno kad će biti izbavljeni?

¹⁰ Preko četiri veka unapred, Jehova je utvrdio preciznu godinu kada će poniziti kralja egipatske svetske sile i Avramove potomke osloboditi ropstva. Otkrivajući svoju nameru Avramu, Bog je obećao: „Znaj da će potomci tvoji biti stranci u tuđoj zemlji, i biće robovi i biće mučeni četiri stotine godina. Ali ću ja suditi i narodu kome će oni služiti, i posle će oni izići s velikim bogatstvom“ (Postanje 15:13, 14). U svom pregledu izraelske istorije, koju je izneo pred Sinedrionom, Stefan je ukazao na ovo razdoblje od 400 godina i izjavio: „Približavalo se vreme kad je trebalo da se ispuni obećanje za koje se Bog zakle Avramu, i narod se narodi i namnoži u Egiptu, dok nasta drugi kralj [faraon] u Egiptu, koji ne poznavaše Josifa“ (Dela apostolska 7:6, 17, 18).

¹¹ Ovaj novi faraon je učinio od Izraelaca robove. Mojsije još uvek nije bio napisao knjigu Postanja, mada je verovatno da su Jehovina obećanja Avramu bila prenošena ili u usmenom ili u pismenom obliku. Čak i pored toga, izgleda da Izraelci na temelju dostupnih informacija nisu mogli precizno izračunati datum svog oslobađanja od tlačenja. Bog je znao kada će ih osloboditi, ali izgleda da napaćeni Izraelci nisu to znali. Čitamo: „Posle mnogo vremena umre kralj egipatski, i sinovi Izrailjevi još uzdisahu i vikahu od nevolje, i vika od nevolje njihove dopre do Boga. Bog ču uzdisanje njihovo i opomenu se saveza svoga s Avramom, i Isakom i s Jakovom. Bog pogleda na sinove Izrailjeve i vide ih“ (Izlazak 2:23-25).

12. Kako je Stefan pokazao da je Mojsije postupio pre Jehovinog vremena?

¹² Da Izraelci nisu znali tačno vreme svog izbavljenja može se zaključiti i iz Stefanovog kratkog izlaganja. Govoreći o Mojsiju, on je rekao: „Kad mu bi četrdeset godina, dođe mu na srce da obiđe braću svoju, sinove Izrailjeve. I videvši da se jednome činjaše nasilje, stade da brani i osveti onoga koji beše zlostavljen, i ubi Egipćanina. On mišljaše da će braća njegova razumeti da im Bog njegovom rukom davaše spasenje. Ali oni ne razumeše“ (Dela apostolska 7:23-25, kurziv naš). Mojsije se ovde istrčao 40 godina pre Božjeg vremena. Stefan je naveo da je Mojsije morao čekati 40 godina pre nego što je Bog ’Izraelce izbavio preko njega‘ (Dela apostolska 7:30-36).

13. Kako je naša situacija slična situaciji Izraelaca pre izbavljenja iz Egipta?

¹³ Iako se ’bližilo vreme kad je trebalo da se ispuni obećanje‘ i Bog je već utvrdio tačnu godinu, ipak su Mojsije i svi Izraelci morali iskazivati veru. Morali su čekati na Jehovino određeno vreme, i po svemu sudeći nisu ga mogli unapred izračunati. I mi smo ubeđeni da se naše izbavljenje iz sadašnjeg zlog sistema stvari primiče. Znamo da živimo u ’poslednjim danima‘ (2. Timoteju 3:1-5). Zar ne treba onda da budemo voljni da pokazujemo veru i da čekamo Jehovino vreme za njegov veliki dan? (2. Petrova 3:11-13). Tada ćemo, poput Mojsija i Izraelaca, moći glasno pevati slavnu pesmu izbavljenja, na Jehovinu hvalu (Izlazak 15:1-19).

„Kad se navršiše vremena“

14, 15. Kako znamo da je Bog odredio vreme dolaska svog Sina na zemlju, i šta su proroci pa čak i anđeli budno motrili?

¹⁴ Jehova je bio utvrdio tačno vreme dolaska svog jedinorođenog Sina na zemlju kao Mesije. Pavle je napisao: „Kad se navršiše vremena, posla Bog Sina svoga, koji je rođen od žene, i rođen pod zakonom“ (Galatima 4:4). To je bilo ispunjenje Božjeg obećanja da će poslati Seme — ’[„Šilo“, NW], kom će se narodi pokoriti‘ (Postanje 3:15; 49:10).

¹⁵ Božji proroci — čak i anđeli — budno su motrili „razdoblja“ kada će se na zemlji pojaviti Mesija te tako biti omogućeno spasenje za grešno čovečanstvo. ’To spasenje‘, rekao je Pavle, ’tražiše i ispitivaše proroci koji prorekoše milost koja je vama određena, istražujući vreme i prilike [„razdoblja“, NW] koje je Duh Hristov, koji je u njima bio, pokazivao, i koji unapred dokazaše muke Hristove i slavu koja je imala za njima doći... [„u ove stvari“, NW] anđeli žele da se zagledaju“ (1. Petrova 1:1-5, 10-12).

16, 17. (a) Kojim proročanstvom je Jehova pomogao Jevrejima prvog veka da budu u iščekivanju Mesije? (b) Kako je Danilovo proročanstvo uticalo na to što su Jevreji očekivali Mesiju?

¹⁶ Preko svog proroka Danila — čoveka nepoljuljane vere — Jehova je dao proročanstvo koje se odnosilo na ’sedamdeset nedelja‘. To proročanstvo bi pomoglo Jevrejima prvog veka da saznaju da se približava pojavljenje obećanog Mesije. Proročanstvo je delimično glasilo: ’Otkad se objavi reč, da će se Jerusalim opet prezidati, do pomazanika, do vojvode, biće sedam nedelja, i šezdeset i dve nedelje‘ (Danilo 9:24, 25). Jevrejski, katolički i protestantski izučavaoci u globalu se slažu da su „nedelje“ ovde pomenute nedelje godina. Šezdeset i devet ’nedelja‘ (483 godine) iz Danila 9:25 započele su 455. pre n. e., kada je persijski kralj Artakserks ovlastio Nemiju ’da se Jerusalim opet prezida‘ (Nemija 2:1-8). One su se završile 483 godine kasnije — 29. n. e., kada se Isus krstio i bio pomazan svetim duhom, te tako postao Mesija to jest Hrist (Matej 3:13-17).

¹⁷ Da li su Jevreji prvog veka precizno znali kada su počele te 483 godine, otvoreno je pitanje. Ali, kada je Jovan Krstitelj započeo svoju službu, „narod beše u iščekivanju, i pitahu se svi u sebi nije li Jovan Hristos“ (Luka 3:15). Neki izučavaoci Biblije povezuju ovo iščekivanje s Danilovim proročanstvom. Komentarišući ovaj stih, Metju Henri je zapisao: „Ovde nam se kaže... kako su iz Jovanove službe i njegovog krštavanja, ljudi našli povoda da razmišljaju o Mesiji i to kao da je on već na vratima... Danilovih sedamdeset nedelja tada je isticalo.“ Francusko delo Manuel Biblique od Vigurua, Bakiza i Brasaka navodi: „Ljudi su znali da sedamdeset nedelja godina koje je Danilo utvrdio polako ističu; niko nije bio iznenađen što čuje kako Jovan Krstitelj najavljuje da se približilo kraljevstvo Božje.“ Jevrejski izučavalac Ava Hilel Silver napisao je da je prema „popularnoj hronologiji“ tih dana, „Mesija očekivan oko druge četvrtine prvog veka n. e.“.

Događaji — ne računanja vremena

18. Šta je bio najubedljiviji dokaz Isusovog Mesijanstva, bez obzira što je Danilovo proročanstvo pomoglo Jevrejima da utvrde vreme kad bi se mogao očekivati Mesija?

¹⁸ Iako je hronologija izgleda pomogla jevrejskom narodu da ima uopštenu sliku o vremenu Mesijinog pojavljenja, propratni događaji pokazuju da ona nije doprinela da se većina njih uveri u Isusovo Mesijanstvo. Manje od godinu dana pre svoje smrti, Isus je svoje učenike upitao: „Ko govore ljudi da sam ja?“ Oni su odgovorili: „Jedni vele da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, a drugi da je uskrsnuo neki od starih proroka“ (Luka 9:18, 19). Nemamo izveštaja da je Isus ikada citirao proročanstvo o simboličnim nedeljama kako bi dokazao da je Mesija. Ali, jednom prilikom je rekao: „Ja imam svedočanstvo veće od Jovanova, jer dela koja mi dade Otac da ih svršim, ova dela koja ja činim, svedoče za mene da me Otac posla“ (Jovan 5:36). Isusovo propovedanje, njegova čuda i događaji oko njegove smrti (čudesna tama, cepanje hramske zavese i potres), pre nego razjašnjena hronologija, posvedočili su da je on od Boga poslati Mesija (Matej 27:45, 51, 54; Jovan 7:31; Dela apostolska 2:22).

19. (a) Kako su hrišćani znali da je blizu uništenje Jerusalima? (b) Zašto je ranim hrišćanima, koji su pobegli iz Jerusalima, i dalje trebalo mnogo vere?

¹⁹ Slično ovome, nakon Isusove smrti, ranim hrišćanima nije dat nikakav povod za proračunavanje predstojećeg kraja jevrejskog sistema stvari. Istina, Danilovo proročanstvo o simboličnim nedeljama pominjalo je uništenje tog sistema (Danilo 9:26b, 27). Ali, to bi se dogodilo nakon završetka „sedamdeset nedelja“ (455. pre n. e. — 36. n. e.). Drugim rečima, nakon što su 36. n. e. prvi pagani postali Isusovi sledbenici, hrišćani su bili van vremenskih odrednica iz 9. poglavlja Danila. Njima će događaji, a ne hronologija, ukazivati da jevrejski sistem uskoro mora da se završi. Ovi događaji koje je Isus prorekao, pristizali su ka vrhuncu 66. n. e., kad su rimske legije napale Jerusalim a zatim se povukle. Ovo je vernim, pažljivim hrišćanima u Jerusalimu i Judeji otvorilo mogućnost za ’beg u gore‘ (Luka 21:20-22). Pošto nisu imali nikakve vremenske putokaze, ovi rani hrišćani nisu znali kada će se zbiti uništenje Jerusalima. Kolika vera im je samo bila potrebna da ostave svoje domove, imanja i radnje i da oko četiri godine budu izvan Jerusalima, sve dok se 70. n. e. rimska vojska nije vratila i zatrla jevrejski sistem! (Luka 19:41-44).

20. (a) Kako možemo izvući korist iz primera Noja, Mojsija i hrišćana prvog veka iz Judeje? (b) Šta će se razmatrati u narednom članku?

²⁰ Poput Noja, Mojsija i hrišćana prvog veka iz Judeje, i mi danas s puno poverenja možemo vremena i razdoblja prepustiti u Jehovine ruke. Naše ubeđenje da živimo u vremenu kraja i da nam se bliži izbavljenje ne zavisi od pukog hronološkog izračunavanja, već od događaja iz stvarnog života kojima se ispunjavaju biblijska proročanstava. Nadalje, iako živimo u vreme Hristove prisutnosti, nismo lišeni potrebe da iskazujemo veru i da nadalje bdimo. Moramo i dalje živeti željno očekujući uzbudljive događaje prorečene u Pismu. Ovo će biti tema narednog članka.

[Fusnote]

Kratak osvrt

◻ Šta je Isus rekao svojim apostolima u pogledu Jehovinih vremena i razdoblja?

◻ Koliko je Noje unapred znao kad će izbiti Potop?

◻ Šta ukazuje da Mojsije i Izraelci nisu tačno znali kad će biti izbavljeni iz Egipta?

◻ Kako možemo izvući korist iz biblijskih primera koji se dotiču Jehovinih vremena i razdoblja?

[Slika na 11. strani]

Vera je pomogla Noju da vremenske faktore prepusti Jehovi