Da li si ušao u božji odmor?
„Koji uđe u pokoj [„odmor“, NW] njegov, taj počiva od dela svojih“ (JEVREJIMA 4:10).
1. Zašto je odmor tako poželjan?
ODMOR. Kako prijatna i lepa reč! Pošto živimo u današnjem užurbanom i grozničavom svetu, većina nas se slaže da je malo odmora i te kako dobrodošlo. Bilo da smo mladi ili stari, u braku ili sami, mi osećamo jak pritisak i iscrpljenost već od samog svakodnevnog života. Za one koji imaju telesna ograničenja ili slabosti, svaki dan je izazov. Kao što Pismo kaže, ’sva tvorevina uzdiše i muči se do sada‘ (Rimljanima 8:22, Ča). Onaj ko se odmara nije bezuslovno lenj. Odmor je ljudska potreba koja se mora zadovoljiti.
2. Od kada se Jehova odmara?
2 I sam Jehova Bog se odmara. U knjizi Postanja čitamo: „Tako se dovršiše nebesa i zemlja i sva vojska njihova. Do sedmoga dana svrši Bog delo svoje, koje učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih koja učini.“ Jehova je tom ’sedmom danu‘ pridao posebnu važnost, jer nadahnuti izveštaj nadalje kaže: „Bog blagoslovi sedmi dan i posveti ga“ (Postanje 2:1-3).
Bog se odmara od svog rada
3. Šta ne mogu biti razlozi zbog kojih se Bog odmara?
3 Zašto se Bog odmara „u sedmi dan“? Naravno, on se ne odmara zato što se umorio. Jehova ima ’veliku silu i moć‘ i „ne muči se on niti sustaje“ (Isaija 40:26, 28). Bog nije počeo da se odmara zato što je morao da napravi pauzu niti da promeni tempo, jer nam je Isus rekao: „Otac moj stalno radi, pa radim i ja“ (Jovan 5:17, Ča). U svakom slučaju, „Bog je Duh“ i nije ograničen telesnim ciklusima i potrebama fizičkih stvorenja (Jovan 4:24).
4. Na koji je način „sedmi dan“ bio drugačiji od prethodnih šest ’dana‘?
4 Kako možemo steći izvestan uvid u razlog zbog čega se Bog odmara „u sedmi dan“? Tako što ćemo zapaziti da, iako je bio veoma zadovoljan onim što je postigao tokom dugog perioda od šest prethodnih stvaralačkih ’dana‘, Bog je specifično blagoslovio „sedmi dan“ i ’posvetio‘ ga. Concise Oxford Dictionary definiše „svet“ kao „isključivo posvećen ili izdvojen (za nekog boga ili za neku religioznu svrhu)“. Tako Jehovino blagosiljanje ’sedmog dana‘ i posvećenje tog dana pokazuje da taj dan i njegov ’počinak‘ moraju imati neke veze s njegovom svetom voljom i namerom, a ne s nekim njegovim potrebama. Koja je to veza?
5. Šta je Bog pokrenuo tokom prvih šest stvaralačkih ’dana‘?
5 Tokom šest prethodnih stvaralačkih ’dana‘, Bog je načinio i pokrenuo sve kružne tokove i zakone koji kontrolišu funkcionisanje zemlje i svega na njoj. Naučnici sada otkrivaju koliko su čudesno osmišljene sve te stvari. Pri kraju ’šestog dana‘, Bog je stvorio prvi ljudski par i smestio ga u „vrt u Edemu prema istoku“. Na kraju, Bog je objavio svoju nameru s obzirom na ljudsku porodicu i zemlju sledećim proročanskim rečima: „Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom, i imajte vlast nad ribama morskim i nad pticama nebeskim, i nad svim životinjama koje se po zemlji miču“ (Postanje 1:28, 31; 2:8).
6. (a) Na kraju „šestog dana“, šta je Bog mislio o svemu što je stvorio? (b) U kom smislu je „sedmi dan“ svet?
6 Kad se „šesti dan“ stvaranja završio, izveštaj nam kaže: „Tada pogleda Bog sve što je stvorio, i gle, sve dobro beše“ (Postanje 1:31). Bog je bio zadovoljan sa svim što je načinio. Tako se on odmorio od daljnjeg stvaralačkog rada s obzirom na zemlju, to jest prestao je s tim radom. Međutim, ma kako da je taj rajski vrt tada bio savršen i divan, on je obuhvatao samo jedno malo područje, i na zemlji su bila samo dva ljudska stvorenja. Bilo bi potrebno vreme da zemlja i ljudska porodica dođu u stanje koje je Bog imao na umu. Iz tog razloga, on je odredio „sedmi dan“ da se u njemu sve što je on stvorio u šest prethodnih ’dana‘ dalje razvija u skladu s njegovom svetom voljom. (Uporedi s Efescima 1:11.) Kako bi se približavao kraj „sedmog dana“, zemlja bi postala globalan raj večno nastanjen porodicom savršenih ljudi (Isaija 45:18). „Sedmi dan“ je izdvojen, to jest posvećen, za izvršenje i ispunjenje Božje volje s obzirom na zemlju i čovečanstvo. U tom smislu on je „svet“.
7. (a) U kom pogledu se Bog odmara „sedmog dana“? (b) Kako će sve ispasti kad se završi „sedmi dan“?
7 Tako se Bog „u sedmi dan“ odmorio od svog stvaralačkog rada. To je kao da je zastao i dozvolio da ono što je pokrenuo dalje ide svojim tokom. Bio je potpuno uveren da će do kraja „sedmog dana“ sve ispasti upravo onako kako je on to nameravao. Čak i ako bude prepreka, one će biti savladane. Svi poslušni ljudi će imati koristi kad se Božja volja potpuno ostvari. Ništa neće to sprečiti, pošto „sedmi dan“ ima Božji blagoslov i „posvećen“ je. Kakav slavan izgled za poslušno čovečanstvo!
Izrael nije ušao u Božji odmor
8. Kada su i kako Izraelci počeli da drže Sabat?
8 Nacija Izrael imala je koristi od Jehovine pripreme za rad i odmor. Još pre nego što je Izraelcima dao Zakon kod gore Sinaj, Bog im je preko Mojsija rekao: „Promislite da vam je Gospod subotu dao; zato vam on šestog dana daje hranu za dva dana. Neka svaki ostane na svome mestu i nek niko ne izlazi sa svog mesta u sedmi dan.“ Zbog toga „narod počinu [’držao je Sabat‘, NW] u sedmi dan“ (Izlazak 16:22-30).
9. Zašto je zakon o Sabatu bez sumnje bio dobrodošla promena za Izraelce?
9 Ova priprema je bila nešto novo za Izraelce, koji tek što su bili izbavljeni iz egipatskog ropstva. Iako su Egipćani i drugi merili vreme periodima od pet do deset dana, porobljenim Izraelcima verovatno nije bilo dozvoljeno da imaju jedan dan za odmor. (Uporedi s Izlaskom 5:1-9.) Zato je razumno zaključiti da je izraelski narod pozdravio ovu promenu. Umesto da na zahtev da drže Sabat gledaju kao na neki teret ili ograničenje, sigurno im je bilo drago da se drže toga. U stvari, Bog im je kasnije rekao da Sabat treba da služi kao podsetnik na njihovo ropstvo u Egiptu i na to što ih je on izbavio (Ponovljeni zakoni 5:15).
10, 11. (a) Ako bi bili poslušni, čemu su se Izraelci mogli nadati? (b) Zašto Izraelci nisu ušli u Božji odmor?
10 Da su Izraelci koji su s Mojsijem izašli iz Egipta bili poslušni, imali bi prednost da uđu u obećanu „zemlju u kojoj teče mleko i med“ (Izlazak 3:8). Tu bi doživeli pravi odmor, ne samo na Sabat već celog svog života (Ponovljeni zakoni 12:9, 10). Međutim, nije bilo tako. O njima je apostol Pavle napisao: „Jer koji behu oni koji, čuvši ga, pobuniše se, ako to nisu bili svi oni koji iziđoše s Mojsijem iz Egipta? A na koje je Bog gnevan bio četrdeset godina, nego na one koji sagrešiše, i čiji leševi u pustinji padoše? A kojima se zakle da neće ući u pokoj njegov, nego onima koji behu neposlušni? I vidimo da i ne mogoše ući zbog neverstva svoga“ (Jevrejima 3:16-19).
11 Kakva snažna pouka za nas! Zbog nedostatka vere u Jehovu, taj naraštaj nije dobio odmor koji im je on obećao. Umesto toga, izginuli su u pustoši. Nisu shvatili da su kao Avramovi potomci tesno povezani s Božjom voljom, da blagoslovi sve narode na zemlji (Postanje 17:7, 8; 22:18). Umesto da rade u skladu s božanskom voljom, potpuno su ih smele njihove svetovne i sebične želje. Nemojmo nikada poći tim putem! (1. Korinćanima 10:6, 10).
Ostaje odmor
12. Koji je izgled još uvek postojao za hrišćane iz prvog veka, i kako su to mogli postići?
12 Nakon što je ukazao na to da Izrael nije ušao u Božji odmor zbog nedostatka vere, Pavle je obratio pažnju svojim suvernicima. Kao što je zabeleženo u Jevrejima 4:1-5, on ih je uverio da „još postoji obećanje da se ulazi u pokoj [„odmor“, NW]“ Božji. Pavle ih je podstakao da pokazuju veru u ’dobru vest‘, jer „mi koji verujemo, mi ulazimo u pokoj“. Pošto je Zakon već bio uklonjen Isusovom otkupnom žrtvom, Pavle ovde nije govorio o doslovnom odmoru koji je bio omogućen Sabatom (Kološanima 2:13, 14). Citirajući Postanje 2:2 i Psalam 95:11, Pavle je podsticao jevrejske hrišćane da uđu u Božji odmor.
13. Citirajući Psalam 95, zašto je Pavle skrenuo pažnju na reč „danas“?
13 Mogućnost ulaska u Božji odmor trebalo je da za jevrejske hrišćane bude „dobra vest“, baš kao što je sabatni odmor trebalo da bude „dobra vest“ za Izraelce pre njih. Zato je Pavle podstakao suvernike da ne naprave istu grešku koju su Izraelci napravili u pustoši. Citirajući stihove koji su u našim Biblijama u Psalmu 95:7, 8, on je skrenuo pažnju na reč „danas“, iako se već davno Bog počeo odmarati od stvaranja (Jevrejima 4:6, 7). Šta je Pavle hteo da kaže? Da je „sedmi dan“, koji je Bog izdvojio da se u njemu u potpunosti izvrši njegova namera s obzirom na zemlju i čovečanstvo, još uvek trajao. Prema tome, bilo je hitno da suhrišćani rade u skladu s tom namerom umesto da budu zaokupljeni sebičnim ciljevima. On je još jednom upozorio: „Da ne otvrdnu srca vaša.“
14. Kako je Pavle pokazao da Božji „odmor“ još traje?
14 Pored toga, Pavle je pokazao da obećani „odmor“ nije bio samo u tome da se Izraelci nastane u Obećanoj zemlji pod vođstvom Isusa Navina (Isus Navin 21:44). „Jer da im je Isus doneo pokoj [„odmor“, NW]“, podsticao je Pavle, Bog „ne bi posle toga govorio za drugi dan“. S obzirom na to, Pavle je dodao: „Ostala je dakle narodu Božjemu još jedna subota za počivanje [„sabatni odmor“, NW]“ (Jevrejima 4:8, 9). Šta je taj „sabatni odmor“?
Uđi u Božji odmor
15, 16. (a) Koje je značenje izraza „sabatni odmor“? (b) Šta znači ’počinuti od svojih dela‘?
15 Izraz „sabatni odmor“ prevod je grčke reči koja znači „sabatovati“ (Kingdom Interlinear). Profesor Vilijam Lejn kaže: „Ovaj izraz je dobio svoju specifičnu nijansu iz sabatnog uputstva koje je u judaizmu nastalo na temelju Izl. 20:8-10, gde je naglašeno da odmor i hvala idu zajedno... [On] naglašava posebni aspekt veselja i radosti, izražen u obožavanju i hvaljenju Boga.“ Dakle, obećani odmor nije samo oslobođenje od posla. To je promena sa iscrpljujućeg, besciljnog rada na radosnu službu koja donosi čast Bogu.
16 To potvrđuju Pavlove sledeće reči: „Jer koji uđe u pokoj [„odmor“, NW] njegov, taj počiva od dela svojih kao i Bog od svojih što počinu“ (Jevrejima 4:10). Bog nije počeo da se odmara sedmog stvaralačkog dana zato što je bio umoran. Umesto toga, on je prestao da stvara na zemlji da bi dozvolio da se delo njegovih ruku razvija i dođe u punu slavu, na njegovu hvalu i čast. Kao deo Božjeg stvarstva, i mi treba da se uklopimo u tu pripremu. Treba da ’počinemo od naših dela‘, to jest, treba da prestanemo da pokušavamo da se opravdavamo pred Bogom u nastojanju da postignemo spasenje. Umesto toga, treba da verujemo da naše spasenje zavisi od otkupne žrtve Isusa Hrista, preko čega će sve biti ponovo dovedeno u sklad s Božjom namerom (Efescima 1:8-14; Kološanima 1:19, 20).
Božja reč je jaka
17. Koji put telesnog Izraela moramo izbegavati?
17 Izraelci nisu ušli u Božji obećani odmor zbog svoje neposlušnosti i nedostatka vere. Stoga je Pavle podstakao jevrejske hrišćane: „Postarajmo se, dakle, da uđemo u taj pokoj [„odmor“, NW], da niko ne padne dajući jednak primer neposlušanja“ (Jevrejima 4:11). Većina Jevreja iz prvog veka nije pokazala veru u Isusa, i mnogi od njih su strašno propatili kad je jevrejski sistem stvari došao svom kraju 70. n. e. Kako je samo presudno da danas imamo veru u Božju reč obećanja!
18. (a) Koje je razloge za pokazivanje vere u Božju reč naveo Pavle? (b) Kako je Božja reč „oštrija od svakoga mača“?
18 Imamo valjane razloge da pokazujemo veru u Jehovinu reč. Pavle je napisao: „Reč Božja je živa i jaka, i oštrija od svakog mača na obe strane naoštrena, i prodire čak do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga [„moždine“, Ča], i sudi i o osećajima i o mislima srca“ (Jevrejima 4:12). Da, Božja reč, to jest poruka, ’oštrija je od svakog dvoseklog mača‘. Trebalo je da se jevrejski hrišćani sete šta se dogodilo njihovim praocima. Ignorišući Jehovinu presudu da će izginuti u pustoši, oni su pokušali da uđu u Obećanu zemlju. Ali Mojsije ih je upozorio: „Amaličani i Hananeji [su] tamo pred vama, i izginućete od mača.“ Kad su Izraelci tvrdoglavo navalili, „siđoše Amaličani i Hananeji, koji behu nastanjeni na onoj gori i razbiše ih, i teraše ih do Horme“ (Brojevi 14:39-45). Jehovina reč je oštrija od svakog dvoseklog mača, i svako ko je namerno ignoriše sigurno će požeti posledice (Galatima 6:7-9).
19. Koliko snažno Božja reč „prodire“, i zašto treba da priznamo da smo odgovorni Bogu?
19 Kako samo snažno Božja reč ’prodire čak do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i moždine‘! Ona prodire u misli i motive ljudi, figurativno sekući sve do moždine u samom središtu kostiju! Iako su se Izraelci koji su bili oslobođeni iz egipatskog ropstva složili da će držati Zakon, Jehova je znao da oni duboko u sebi nisu cenili njegove pripreme i zahteve (Psalam 95:7-11). Umesto da vrše njegovu volju, oni su bili zainteresovani za zadovoljavanje svojih telesnih želja. Zato nisu ušli u Božji obećani odmor već su izginuli u pustoši. To treba da uzmemo k srcu, jer „nikakvo stvorenje nije sakriveno pred [Bogom], nego je sve golo i otkriveno pred očima onoga kome mi treba da odgovaramo“ (Jevrejima 4:13). Ispunimo zato naše predanje Jehovi i ne ’odstupajmo da propadnemo‘ (Jevrejima 10:39).
20. Šta je pred nama, i šta sada moramo raditi da bismo ušli u Božji odmor?
20 Premda „sedmi dan“ — Božji dan odmora — još uvek traje, Bog pazi na izvršenje svoje namere s obzirom na zemlju i čovečanstvo. U veoma skoro vreme, Mesijanski Kralj, Isus Hrist, preduzeće akciju da zemlju očisti od svih protivnika Božje volje, uključujući i Sotonu Đavola. Tokom Hristove hiljadugodišnje vladavine, Isus i njegovih 144 000 suvladara dovešće zemlju i čovečanstvo do stanja koje je Bog imao na umu (Otkrivenje 14:1; 20:1-6). Sada je vreme da dokažemo da je volja Jehove Boga u samom centru našeg života. Umesto da nastojimo da se opravdavamo pred Bogom i da unapređujemo vlastite interese, sada je vreme da se ’odmorimo od naših dela‘ i svesrdno služimo interesima Kraljevstva. Na taj način i time što smo i dalje verni našem nebeskom Ocu, Jehovi, mi ćemo imati prednost da se radujemo koristima Božjeg odmora sada i u svu večnost.
Možeš li objasniti?
◻ Zašto se Bog odmara „u sedmi dan“?
◻ Koji su odmor Izraelci mogli imati, ali zašto nisu ušli u njega?
◻ Šta moramo raditi da bismo ušli u Božji odmor?
◻ Kako je Božja reč živa, snažna i oštrija od svakog dvoseklog mača?
[Slika na stranama 16, 17]
Izraelci su držali Sabat, ali nisu ušli u Božji odmor. Da li znaš zašto?