Šta kaže Biblija

Abortus — rešenje za prenaseljenost?

KAKO u prošlosti tako i danas abortus je uobičajeno sredstvo kontrole rađanja, bilo da je to u skladu sa državnom politikom ili zbog lične odluke.

U jednim kanadskim novinama stoji u izveštaju pod naslovom „Kineska agonija od 53 miliona pobačaja“ da kinesko ministarstvo zdravlja navodi taj zapanjujući broj za vremensko razdoblje od 1979. do 1984. Taj broj pobačaja u rasponu od pet godina odgovara dvostrukom broju stanovnika Kanade!

Procenjuje se da se u Japanu izvrši godišnje 30 posto prekida trudnoće, odnosno 2,1 milion. U znak sećanja na poneko nerođeno dete postavljaju se u budističkim hramovima širom zemlje figurice od gipsa, kamena ili plastike.

U Švedskoj, na drugoj strani zemljine kugle, pravo na pobačaj postoji od 1946. godine i to iz „medicinskih, socijalno—medicinskih, humanih i eugeničkih razloga, kao i u slučaju povrede zametka“. Žene u Švedskoj i u ostalim zemljama smatraju pobačaj društveno prihvatljivim, i uopšte uobičajenim postupkom za ograničavanje veličine porodice.

Popularan običaj iz starog vremena

U staroj Atini pobačajima se regulisao rast stanovništva. „Dobrovoljno ograničavanje porodice bilo je svakodnevna pojava, a događalo se u vidu sprečavanja začeća, pobačaja ili čedomorstva“, piše istoričar Vil Durant u svom delu Kulturna istorija čovečanstva.

Pobačaj je bio uobičajen i u Rimskom carstvu. Iz kog su se razloga vršili pobačaji? Vil Durant objašnjava: „Žene su više želele da imaju seksualnu privlačnost nego majčinsku lepotu; izgleda da je želja za individualnom slobodom bila u suprotnosti sa potrebama rase. . . . Od onih koji su sklapali brak većina je izgleda ograničavala porodicu pobačajima, ubijanjem dece, koitus interuptus i kontracepcijom.“ Zar razlozi za porast pobačaja u današnjem vremenu nisu slični?

Gledište prvih hrišćana

Potpuno suprotno tome, prvi hrišćani su bili odlučno protiv pobačaja. Vil Durant navodi: „Pobačaj i čedomorstvo, što je desetkovalo pagansko društvo, hrišćani su smatrali ubistvom, stoga nečim zabranjenim.“ I dok je ograničavanje rađanja bilo istaknut društveni fenomen grčke i rimske ere, hrišćani su odlučno zastupali strog moralni kodeks, koji je naglašavao poštovanje svetosti života. Kao nekad u starom Izraelu, deca su i među hrišćanima bila znak blagoslova od Stvoritelja. Psalmist je rekao: „Gle! Sinovi su nasledstvo od Jehove; plod utrobe njegova je nagrada“ (Psalam 127:3, NS).

Iz Reči Božje, Biblije jasno proizlazi da Jehova, „izvor života“, priznaje pravo nerođenog deteta na život. U Bibliji čitamo da on ne gleda na nerođeno dete kao samo na komad tkiva. Psalmist opisuje sledećim rečima Božju zainteresovanost za njegova divna dela stvaranja: „Ti (Jehova) me zaklanjaš u utrobi matere moje. . . Oči su ti videle čak moj zametak i u tvojoj su knjizi svi njegovi delovi zapisani“ (Psalam 36:9; 139:13—16 NS).

Osim toga, Jehova poziva na odgovornost svakog pojedinca koji u vezi s još nerođenim detetom nehotice zahvati u prirodni tok stvari. Iz Mojsijevog zakona je vidljivo da je takva osoba bila pozivana na odgovornost, jer čitamo: „Ako se ljudi pobiju i udare trudnu ženu, te ona pobaci, ali druge štete ne bude, onda onaj koji ju je udario neka plati odštetu koju zatraži njen muž. On neka plati kako suci odrede. Bude li drugog zla, neka je kazna život za život“ (2. Mojsijeva 21:22, 23, ST).

Dakle, ako Jehova smatra nepažnjom prouzrokovano ugrožavanje života još nerođenog deteta postupkom koji povlači za sobom ozbiljne posledice, koliko li je onda veća odgovornost kod namernih zahvata u slučaju pobačaja! A pošto u svom zakonu zapisanom u 21. Poglavlju 2. Mojsijeve Bog nije utvrdio nikakva ograničenja obzirom na starost nerođenog deteta, svi dokazi s tim u vezi postaju neodrživi.

Rešenje za prenaseljenost

Obzirom na sve veće pomanjkanje životnih namirnica i stambenog prostora, kao i na smanjivanje zaliha vode, neki tvrde da bi selektivni pobačaj kao sredstvo ograničavanja trudnoće mogao dolazećim naraštajima olakšati pritisak. Ali, da li je to jedina mogućnost za regulisanje svetskog stanovništva?

Pre 6.000 godina Jehova Bog je objavio svoju nameru u vezi sa stanovništvom planete Zemlje—rekavši prvom ljudskom paru: „Budite plodni i namnožite se i napunite zemlju i vladajte njom“ (1. Mojsijeva 1:28, NS). Zapazimo da je Božja izrazita namera bila da se zemlja napuni, a ne prepuni. Stvoritelj će uspostaviti ravnotežu—pobrinuće se da zemlja bude u razumnim granicama nastanjena, takođe će osigurati ekonomsku ravnotežu, kao i proizvodnju dovoljne količine hrane (Isaija 65:17—25).

Razumno je da se prihvati da će Stvoritelj čoveka i njegove sposobnosti razmnožavanja sve regulisati, tako da se uspostavi savršena ravnoteža. Neće biti potrebni pobačaji da bi se ograničio porast stanovništva. Jehova će se kroz Carstvo svog Sina Isusa Hrista pobrinuti da zemlja odgovarajuće svojim okolnostima bude nastanjena poslušnim ljudima, koji će živeti u raju proširenom širom sveta (Isaija 55:8—11; Otkrivenje 21:1—5).

[Slika na 28. strani]

„Sa šest meseci zametak može da gleda, sluša, doživljava, oseća pa čak i uči“ (Dr. T. Verni, autor knjige „Tajni život novorođenčeta“)