„Vi ste moji svedoci“

1, 2. (a) Šta znači biti svedok i koju važnu činjenicu ignorišu mediji širom sveta? (b) Zašto se može reći da Jehova ne zavisi od sredstava javnog informisanja?

ŠTA znači biti svedok? Prema jednom rečniku, svedok je osoba koja je „prisustvovala nekom događaju i ispričala šta se dogodilo“. Recimo, u Pitermaricburgu, jednom gradu u Južnoafričkoj Republici, već 160 godina izlaze novine koje se zovu Svedok. To ime je odgovarajuće ako se ima u vidu da se od novina očekuje da verno izveštavaju o događajima u svetu. Osnivač pomenutog lista svečano je obećao da će iznositi „istinu, samo istinu i ništa osim istine“.

² Međutim, žalosno je što mediji širom sveta u velikoj meri ignorišu ili čak izvrću neke od najvažnijih činjenica. Jedna takva činjenica jeste i ono što je Bog rekao preko svog proroka Jezekilja: „Narodi [će] znati da sam ja Jehova“ (Jezek. 39:7). Naravno, kao Vrhovni Vladar svega što postoji, Jehova ne zavisi od sredstava javnog informisanja. On ima oko osam miliona Svedoka koji svim narodima govore o onome što je u prošlosti činio za ljude, kao i o onome što danas čini za njih. To mnoštvo svedoči i o budućim blagoslovima koje je Bog obećao ljudima. Kada stavljamo to delo svedočenja na prvo mesto u svom životu, mi zapravo živimo u skladu sa imenom koje nam je Bog dao, kao što stoji u Isaiji 43:10: „’Vi ste moji svedoci‘, govori Jehova, ’i moj sluga kog sam izabrao.‘“

3, 4. (a) Kada su Istraživači Biblije promenili ime i kako je to uticalo na njih? (Videti sliku na početku članka.) (b) Koja pitanja ćemo razmotriti u ovom članku?

³ Ogromna je čast nositi Jehovino ime. Jehova je ’Kralj večnosti‘ i što se tiče svog imena rekao je: „To je moje ime doveka i to je moj spomen iz naraštaja u naraštaj“ (1. Tim. 1:17; Izl. 3:15; uporediti s Propovednikom 2:16). Istraživači Biblije su 1931. godine usvojili ime Jehovini svedoci. Nakon toga, u ovom časopisu su objavljena mnoga pisma braće i sestara koji su izrazili zahvalnost za tu promenu. Objavitelji jedne skupštine iz Kanade napisali su: „Oduševili smo se i obradovali kada smo čuli da smo sada ’Jehovini svedoci‘. Želimo da damo sve od sebe kako bismo živeli u skladu s našim novim imenom.“

⁴ Kako svako od nas može pokazati da ceni to što ima čast da nosi Božje ime? Da li bismo na temelju Biblije mogli da obrazložimo zašto se zovemo Jehovini svedoci?

5, 6. (a) Šta je Bog zapovedio Izraelcima koji su bili roditelji? (b) Šta im je još Bog zapovedio i zašto je to važno za današnje Božje sluge koje su roditelji?

⁵ U Isaijino doba svaki Izraelac je svedočio za Jehovu, a izraelski narod je kao celina bio Božji „sluga“ (Is. 43:10). Na primer, poučavajući svoju decu o tome šta je Bog učinio za njihove pretke, roditelji su u određenom smislu služili kao njegovi svedoci. Recimo, kada je zapovedio Izraelcima da svake godine slave Pashu, Jehova im je još rekao: „Kada vas vaši sinovi pitaju: ’Šta vam znači ova služba?‘, recite im: ’To je pashalna žrtva Jehovi, koji je prošao pored kuća Izraelovih sinova u Egiptu kad je Egipćane udario pomorom, a naše kuće sačuvao‘“ (Izl. 12:26, 27). Moguće je i da su roditelji ispričali deci da je Mojsije prvo tražio od faraona da pusti Izraelce da prinesu žrtve Jehovi u pustinji, ali da mu je on na to rekao: „Ko je Jehova, da poslušam njegov glas i da pustim Izrael?“ (Izl. 5:2). Naravno, možda su im ispričali i da je odgovor na faraonovo pitanje svima postao jasan nakon što je Egipat pretrpeo deset nevolja i nakon što su Izraelci kod Crvenog mora bili izbavljeni od egipatske vojske. Jehova je bio i ostao Svemoćni Bog. Izraelci su takođe postali svedoci toga da je Jehova istiniti Bog i da ispunjava svoja obećanja.

⁶ Izraelci koji su cenili čast što nose Jehovino ime sigurno su o tim zapanjujućim događajima govorili ne samo svojoj deci već i strancima koji su bili robovi u njihovom domu. Pored toga, od njih se isto tako očekivalo da poučavaju svoju decu o Božjim svetim merilima. Jehova im je rekao: „Budite sveti, jer sam ja svet“ (Lev. 19:2; Pon. zak. 6:6, 7). To je odličan primer za današnje bogobojazne roditelje, od kojih Bog takođe očekuje da poučavaju svoju decu o njegovim svetim merilima i da im tako pomažu da iskazuju čast Božjem veličanstvenom imenu. (Pročitati Poslovice 1:8 i Efešanima 6:4.)

 7. (a) Zašto je bilo važno da Izraelci budu verni Jehovi? (b) Koju odgovornost imaju svi koji nose Božje ime?

⁷ Dakle, kada su bili verni Bogu, Izraelci su donosili hvalu njegovom imenu. On im je rekao: „Svi narodi na zemlji videće da nosiš Jehovino ime, i bojaće te se“ (Pon. zak. 28:10). Pa ipak, oni mu najčešće nisu bili verni. Uvek iznova su se okretali idolopoklonstvu. Što je još gore, postali su okrutni poput hananskih bogova kojima su služili tako da su žrtvovali svoju decu i ugnjetavali siromašne. Njihov primer nas na upečatljiv način podseća koliko je važno da se trudimo da budemo sveti poput našeg Boga, čije ime nosimo!

 8. Koji je zadatak Jehova poverio Isaiji i kako je taj prorok na to reagovao?

⁸ Jehova je prorekao da će Izraelci biti svedoci jednog neverovatnog izbavljenja iz zarobljeništva (Is. 43:19). U prvih šest poglavlja Isaijine knjige uglavnom se nalaze Božja upozorenja da će poslati nevolju na Jerusalim i njegove okolne gradove. Budući da tačno zna šta je u nečijem srcu, Jehova je rekao Isaiji da istrajno objavljuje tu poruku iako je Izraelci neće poslušati. Taj prorok je bio zaprepašćen njihovom reakcijom i hteo je da zna koliko će vremena proći dok se Božji narod ne pokaje. Bog mu je rekao: „Dok se gradovi ne pretvore u ruševine i ne ostanu bez stanovnika, dok kuće ne ostanu bez ljudi i dok se zemlja ne pretvori u pustoš.“ (Pročitati Isaiju 6:8-11.)

 9. (a) Kada se ispunilo Isaijino proročanstvo o uništenju Jerusalima? (b) Zašto danas treba da budemo budni?

⁹ Isaija je najmanje 46 godina upozoravao Izraelce na predstojeće uništenje. Jehova ga je postavio za proroka poslednje godine vladavine kralja Ozije, to jest oko 778. pre n. e. Služio je kao prorok do otprilike 732 pre n. e., tokom vladavine kralja Jezekije. To je bilo 125 godina pre nego što je Jerusalim uništen 607. pre n. e. Dakle, Bog je dosta unapred upozorio svoj narod na to šta ga je očekivalo. Slično tome, Jehova danas preko svojih slugu upozorava ljude na ono što ih očekuje. Već 135 godina, od svog prvog izdanja, Stražarska kula poziva svoje čitaoce da uvaže činjenicu da će Satanin poredak uskoro biti uništen i da će nakon toga nastupiti Hiljadugodišnja vladavina Isusa Hrista (Otkr. 20:1-3, 6).

10, 11. Kako su Izraelci u Vavilonu postali svedoci ispunjenja jednog Isaijinog proročanstva?

¹⁰ Mnogi Judejci koji su bili poslušni Bogu i predali se Vaviloncima preživeli su uništenje Jerusalima i odvedeni su u Vavilon (Jer. 27:11, 12). Tamo su, 70 godina kasnije, bili svedoci ispunjenja sledećeg izvanrednog proročanstva: „Ovako kaže Jehova, Otkupitelj vaš, Sveti Bog Izraelov: ’Zbog vas ću ih poslati na Vavilon, polomiću prevornice na zatvorskim vratima.‘“ (Is. 43:14).

¹¹ U skladu s tim proročanstvom, jedne noći početkom oktobra 539. pre n. e., dogodilo se nešto veoma značajno. Dok su vavilonski kralj i njegovi knezovi pili vino iz svetih posuda koje su doneli iz jerusalimskog hrama i hvalili svoje lažne bogove, medo-persijska vojska je osvojila Vavilon. Godine 538. ili 537. pre n. e., kralj Kir, koji je osvojio Vavilon, dozvolio je Judejcima da se vrate u svoju domovinu i obnove Božji hram u Jerusalimu. Isaija je prorekao sve te događaje, uključujući i to da će se Jehova starati za svoje sluge na putu do Jerusalima i da će ih štititi. Bog je rekao da su oni ’narod koji je sebi stvorio da razglasi njegovu hvalu‘ (Is. 43:21; 44:26-28). Kada su se ti nekadašnji izgnanici vratili u svoju domovinu i obnovili Jehovin hram u Jerusalimu, postali su svedoci činjenice da Jehova, jedini istiniti Bog, uvek ispunjava ono što je rekao.

12, 13. (a) Ko je osim Izraelaca učestvovao u obnovi hrama? (b) Šta se očekuje od ’drugih ovaca‘ i koju nadu imaju?

¹² Kada su se Izraelci vratili da obnove hram, pridružilo im se na hiljade neizraelaca, a kasnije su još mnogi postali prozeliti (Jezd. 2:58, 64, 65; Jest. 8:17). Danas „veliko mnoštvo“ Isusovih ’drugih ovaca‘ verno podupire pomazane hrišćane, koji čine ’Izrael Božji‘ (Otkr. 7:9, 10; Jov. 10:16; Gal. 6:16). Pripadnici velikog mnoštva takođe nose ime koje su dobili od Boga — Jehovini svedoci.

¹³ Tokom Hristove hiljadugodišnje vladavine, pripadnici velikog mnoštva imaće divnu mogućnost da onima koji budu uskrsnuli ispričaju kako je izgledalo biti Jehovin svedok u poslednjim danima ovog poretka. Da li ćemo i mi moći to da ispričamo zavisi od toga da li danas svedočimo o Jehovi i da li se držimo njegovih svetih merila. Osim toga, veoma je važno da svakodnevno molimo Boga da nam oprosti grehe i da uvažimo činjenicu da je ogromna čast što kao nesavršeni ljudi smemo da nosimo Božje ime. (Pročitati 1. Jovanovu 1:8, 9.)

14. Koje je značenje Božjeg imena?

¹⁴ Da bismo još bolje razumeli i više cenili čast što nosimo Božje ime, dobro je da razmišljamo o njegovom značenju. Ono se najčešće prevodi kao „Jehova“ i potiče od jednog hebrejskog glagola koji ukazuje na aktivnost i može se prevesti kao „postati“. Zato se uglavnom smatra da ime Jehova znači „On prouzrokuje da postane“. Ta definicija je u skladu s činjenicom da je Jehova Stvoritelj svemira i razumom obdarenih bića i da ispunjava svoju nameru. On izvršava svoju volju i ispunjava svoju nameru uprkos bilo čemu što mogu pokušati da urade njegovi neprijatelji poput Satane.

15. Kako je Jehova otkrio Mojsiju nešto o sebi? (Videti okvir „Ime koje otkriva mnogo toga“.)

¹⁵ Kada je poslao Mojsija da izvede Izraelce iz Egipta, Jehova mu je otkrio nešto o sebi koristeći jedan glagol u prvom licu jednine koji je po značenju blizak njegovom imenu. U Bibliji piše: „Bog reče Mojsiju: ’Postaću što god želim da postanem.‘ I još reče: ’Ovako kaži Izraelovim sinovima: „Postaću poslao me je k vama“‘“ (Izl. 3:14, fusnota). Prema tome, Jehova uvek može postati šta god je potrebno da bi ispunio svoju nameru. On je to pokazao Izraelcima kada ih je izbavio, štitio, vodio i kada se postarao za njihove materijalne i duhovne potrebe.

16, 17. (a) Kako možemo pokazati da smo zahvalni za to što nosimo Božje ime? (b) O čemu će biti reči u sledećem članku?

¹⁶ Jehova i danas postupa u skladu sa značenjem svog imena tako što se stara za naše materijalne i duhovne potrebe. Ali njegovo ime se ne odnosi samo na ono što on može postati. Ono se odnosi i na sve što on prouzrokuje da se događa u vezi s delom koje obavljaju njegovi Svedoci u cilju ostvarenja njegove namere. Duboko razmišljanje o tome podstaći će nas da živimo dostojno Božjeg imena. Na primer, naš brat Kore, koji ima 84 godine i koji već 70 godina revno služi Jehovi u Norveškoj, rekao je: „Za mene je ogromna čast što služim Jehovi, Kralju večnosti, i što pripadam narodu koji nosi njegovo sveto ime. Uvek mi pričinjava zadovoljstvo kada drugima prenosim istinu iz Božje Reči i kada vidim koliko su oduševljeni kada je razumeju. Na primer, mnogo mi znači što mogu da im objasnim zašto je Hristova otkupna žrtva važna za nas i kako nam pruža temelj za večni život u jednom pravednom novom svetu.“

¹⁷ Naravno, na nekim područjima je sve teže pronaći ljude koji žele da saznaju nešto više o Bogu. Pa ipak, verovatno smo svi osetili nešto slično kao i ovaj brat kada smo naišli na nekog ko je bio spreman da razgovara i kome smo mogli reći nešto više o Jehovi i njegovom imenu. Međutim, kako možemo u isto vreme biti Jehovini svedoci i svedočiti za Isusa? U sledećem članku biće više reči o tome.