Približimo se Bogu
Sudija koji uvek donosi pravedne presude
LJUDI ponekad donose nepravedne ili preterano stroge presude, ali to nije slučaj s Jehovom, Bogom koji ’voli pravdu‘ (Psalam 37:28). On je strpljiv, ali nije popustljiv i odlučno zastupa ono što je ispravno. Osmotrimo šta je učinio kada je jednom prilikom izbila prepirka i pobuna, što je zabeleženo u 20. poglavlju knjige Brojevi.
Izraelcima je pred kraj njihovog putovanja kroz pustinju ponestalo vode.a Počeli su da se prepiru s Mojsijem i Aronom, govoreći: „Zašto ste Jehovin zbor doveli u ovu pustinju da pomremo ovde i mi i naša stoka?“ (4. stih). Ljudi su gunđali da je pustinja „zlo mesto“ gde nema ni „smokava ni grožđa ni narova“ — upravo onog voća koje su izraelske uhode donele iz Obećane zemlje pre mnogo godina. Takođe su se žalili da „nema ni vode za piće“ (5. stih; Brojevi 13:23). Oni su zapravo krivili Mojsija i Arona zbog toga što ta pustinja nije bila poput plodne zemlje u koju je raniji buntovni naraštaj odbio da uđe!
Jehova nije pogubio one koji su prigovarali. Umesto toga, rekao je Mojsiju da uradi tri stvari: da uzme svoj štap, okupi narod i da ’pred njihovim očima kaže steni da im da svoju vodu‘ (8. stih). Mojsije je poslušao prva dva uputstva, ali ne i treće. Umesto da s verom u Jehovu govori steni, on se ogorčeno obratio narodu i rekao: „Slušajte buntovnici! Hoćemo li vam iz ove stene izvesti vodu?“ (10. stih; Psalam 106:32, 33). Zatim je Mojsije dvaput udario štapom u stenu „i poteklo je mnogo vode“ (11. stih).
Mojsije i Aron su tako počinili ozbiljan greh. Bog im je rekao: ’Pobunili ste se protiv moje naredbe‘ (Brojevi 20:24). Zbog toga što su postupili suprotno Božjoj naredbi, postali su buntovnici — upravo ono za šta su optužili narod. Božja presuda je bila jasna: Njih dvojica neće uvesti Izrael u Obećanu zemlju. Da li je ta kazna bila i suviše stroga? Ne, iz više razloga.
Prvo, Bog nije uputio Mojsija da se obrati narodu, a kamoli da ih osudi kao buntovnike. Drugo, Mojsije i Aron nisu dali slavu Bogu. „Niste priznali moju svetost“, kazao je Bog (12. stih). Kada je Mojsije rekao „Hoćemo li vam [mi] iz ove stene izvesti vodu“, izgledalo je kao da su za to čudo zaslužni on i Aron, a ne Bog. Treće, ta kazna je bila u skladu s prethodnim presudama. Kao što je zabranio pređašnjem buntovnom naraštaju da uđe u Hanan, tako je učinio i u Mojsijevom i Aronovom slučaju (Brojevi 14:22, 23). Četvrto, Mojsije i Aron su bili izraelske vođe. Oni kojima je povereno više zaduženja imaju veću odgovornost pred Bogom (Luka 12:48).
Jehova odlučno zastupa ono što je ispravno. Pošto voli pravdu, on nikada ne izriče nepravedne presude. Nema sumnje da takav Sudija zaslužuje naše poverenje i poštovanje.
[Fusnota]
a Nakon izlaska iz Egipta, Izraelci su bili spremni da uđu u Hanan, zemlju koju je Bog obećao Avrahamu. Ali kada je deset uhoda pronelo loš glas o toj zemlji, ljudi su počeli da gunđaju protiv Mojsija. Jehova ih je zato osudio da 40 godina lutaju pustinjom, što je bilo dovoljno vremena da taj buntovni naraštaj umre.