Oholost vodi do sramote
„Sramota za ohološću stiže, ali mudrost kod smernih se nađe“ (POSLOVICE 11:2).
1, 2. Šta je oholost, i na koje načine ona vodi u propast?
JEDAN zavidni Levit vodi buntovnu rulju protiv Jehovinih naimenovanih vođa. Jedan ambiciozan knez kuje podlu zaveru kako bi oteo presto svoga oca. Jedan nestrpljivi kralj se oglušuje o jasna uputstva Božjeg proroka. Ova tri Izraelca imaju jednu zajedničku crtu: oholost.
2 Oholost je osobina srca koja predstavlja ozbiljnu pretnju po sve (Psalam 19:14). Ohola osoba smelo uzima tu slobodu da radi ono što nema pravo da radi. To često vodi u propast. U stvari, oholost je upropastila kraljeve i zbog nje su se raspala čitava carstva (Jeremija 50:29, 31, 32; Danilo 5:20, DK). Čak su i neke Jehovine sluge upale u tu zamku i doživele propast.
3. Kako možemo saznati koje su opasnosti od oholosti?
3 Biblija s dobrim razlogom kaže: „Sramota za ohološću stiže, ali mudrost kod smernih se nađe“ (Poslovice 11:2). Biblija nam govori o primerima koji potvrđuju istinitost ove poslovice. Istraživanje nekih od tih primera pomoći će nam da vidimo koja opasnost preti kada se pređu dozvoljene granice. Zato, hajde da osmotrimo kako su zavist, ambicija i nestrpljivost doveli do toga da tri pomenuta čoveka postupe oholo, što je dovelo do njihove sramote.
Korej — zavidni buntovnik
4. (a) Ko je bio Korej, i u kojim istorijskim događajima je nesumnjivo i on učestvovao? (b) Koju je dobro poznatu stvar on kasnije organizovao?
4 Korej je bio Levit iz Katove porodice, Mojsijev i Aronov bratanac. Očigledno je decenijama bio lojalan Jehovi. Korej je imao tu prednost da bude među onima koji su čudom oslobođeni kod Crvenog mora, i po svemu sudeći je učestvovao u izvršenju Jehovine presude nad Izraelcima koji su obožavali tele kod gore Sinaj (Izlazak 32:26). Međutim, on je na kraju postao kolovođa u jednoj pobuni protiv Mojsija i Arona u kojoj su učestvovali i Datan, Aviron i Avnan iz Ruvimovog plemena, kao i još 250 izraelskih glavara.a Oni su Mojsiju i Aronu rekli: „Dosta je! jer je ceo zbor, svi su sveti, i Jehova je među nama. Zašto se vi podižete iznad zbora Jehovinog?“ (Brojevi 16:1-3).
5, 6. (a) Zašto se Korej pobunio protiv Mojsija i Arona? (b) Zašto možemo reći da je Korej verovatno potcenjivao svoje mesto u Božjem uređenju?
5 Zašto se Korej pobunio kada je godinama bio veran? Mojsije sigurno nije tlačio Izrael dok ga je vodio, jer je bio „čovek vrlo ustrpljiv, više nego ma koji drugi čovek na licu zemlje“ (Brojevi 12:3). Pa ipak, izgleda da je Korej zavideo Mojsiju i Aronu i kao da mu je smetalo to što su oni istaknuti, što ga je navelo da kaže — i to pogrešno — da su se svojevoljno i sebično uzdigli iznad naroda (Psalam 106:16).
6 Vrlo je verovatno da je Korejev problem delimično bio i u tome što nije cenio prednosti koje je sam imao u Božjem uređenju. Istina, Leviti iz Katove porodice nisu bili sveštenici, ali su zato bili učitelji Božjeg Zakona. Takođe su nosili nameštaj i posuđe iz tabernakla kada je to sve trebalo prenositi. To nije bio makar kakav zadatak, jer su sa svetim posuđem mogli rukovati samo oni koji su bili religiozno i moralno čisti (Isaija 52:11). Dakle, kada je Mojsije stao pred Koreja, on je u stvari pitao: da li mislite da je vaš zadatak toliko beznačajan da morate tražiti još i sveštenstvo? (Brojevi 16:9, 10). Korej nije shvatio da je najveća čast verno služiti Jehovi u skladu s njegovim uređenjem — a ne dobiti neki specijalan status ili položaj (Psalam 84:11).
7. (a) Kako je Mojsije postupio s Korejem i njegovim ljudima? (b) Kako je Korejeva pobuna dovedena do katastrofalnog kraja?
7 Mojsije je pozvao Koreja i njegove ljude da se sledećeg jutra okupe pred šatorom od sastanka s kadionicama i kadom. Korej i njegovi ljudi nisu bili opunomoćeni da prinose kad, pošto nisu bili sveštenici. Ako bi došli s kadionicama i kadom, to bi jasno pokazalo da ti ljudi i dalje smatraju kako imaju pravo da služe kao sveštenici — čak i nakon što su imali celu noć pred sobom da ponovo pretresu tu stvar. Kada su se sledećeg jutra pojavili, Jehova je s pravom pokazao svoj gnev. Što se tiče onih iz Ruvimovog plemena, „zemlja otvori usta svoja i proguta njih“. Ostale, uključujući i Koreja, progutala je vatra od Boga (Ponovljeni zakoni 11:6; Brojevi 16:16-35; 26:10). Korejeva oholost je dovela do krajnje sramote — Božjeg neodobravanja!
Odupiri se ’sklonosti prema zavisti‘
8. Kako se među hrišćanima može manifestovati ’sklonost prema zavisti‘?
8 Izveštaj o Koreju služi nam kao upozorenje. Budući da je kod nesavršenih ljudi prisutna ’sklonost prema zavisti‘, ona se može pokazati čak i u hrišćanskoj skupštini (Jakov 4:5). Na primer, možda gledamo na položaj. Možda bismo poput Koreja mogli da zavidimo onima koji imaju prednosti koje mi želimo. Ili bismo mogli biti poput hrišćanina iz prvog veka po imenu Diotref. On je oštro kritikovao autoritet apostolâ, očigledno zato što je želeo da upravlja. Zaista, Jovan je pisao da Diotref „voli da ima prvo mesto“ (3. Jovanova 9).
9. (a) Koji stav prema skupštinskim odgovornostima treba da izbegavamo? (b) Koje je ispravno gledište o našem mestu u Božjem uređenju?
9 Naravno, nije pogrešno ako hrišćanin poseže za skupštinskim odgovornostima. Pavle je čak i ohrabrio na to (1. Timoteju 3:1). Međutim, na prednosti službe nikada ne treba da gledamo kao na simbol prestiža, kao da smo se time što smo ih dobili pomakli za jedan stepenik više na nekim navodnim stepenicama uspeha. Seti se da je Isus rekao: „Ko hoće da bude velik među vama, neka vam bude sluga, i ko hoće da bude među vama prvi, neka vam bude rob“ (Matej 20:26, 27). Sasvim je jasno da bi bilo pogrešno ako bismo zavideli onima koji imaju veće odgovornosti, kao da naša vrednost pred Bogom zavisi od našeg „čina“ u njegovoj organizaciji. Isus je rekao: „Vi ste svi braća“ (Matej 23:8). Da, bilo da smo objavitelji ili pioniri, tek kršteni ili dugogodišnji čuvari integriteta — svi koji služe Jehovi celom dušom imaju vredno mesto u njegovom uređenju (Luka 10:27; 12:6, 7; Galatima 3:28; Jevrejima 6:10). Stvarno je blagoslov raditi rame uz rame s milionima onih koji teže da primene biblijski savet: „Opašite [se] poniznošću jedan prema drugome“ (1. Petrova 5:5).
Avesalom — ambiciozni oportunista
10. Ko je bio Avesalom, i kako je pokušao da se ulaguje onima koji su dolazili kod kralja na sud?
10 Životni put Avesaloma, trećeg sina kralja Davida, pruža praktičnu pouku o ambicijama. Ovaj prepredeni oportunista je pokušavao da se ulaguje onima koji su dolazili kod kralja na sud. Najpre bi nagovestio kako je David nezainteresovan za njihove potrebe. Zatim bi ostavio suptilnost i prešao pravo na stvar. „Kad bih ja bio postavljen sudijom u zemlji“, rekao bi Avesalom, „svakome koji bi mi dolazio s kakvom rasprom ili tužbom ja bih učinio po pravu.“ Avesalomovom prepredenom politiziranju nije bilo kraja. „Kad bi mu ko pristupio da mu se pokloni“, kaže Biblija, „on bi mu pružio ruku svoju, te bi ga zadržao i poljubio. Tako činjaše Avesalom sa svakim Izraelcem koji dolažaše na sud kralju.“ S kojim rezultatom? „Avesalom primamljivaše srca ljudi Izraelaca“ (2. Samuilova 15:1-6).
11. Kako je Avesalom pokušao da otme Davidov presto?
11 Avesalom je čvrsto rešio da otme očevo kraljevstvo. Pet godina ranije, on je organizovao da se ubije Davidov najstariji sin Amnon, navodno da bi mu se osvetio zato što mu je ovaj silovao sestru Tamaru (2. Samuilova 13:28, 29). Međutim, Avesalom je možda čak i tada imao u vidu presto, gledajući na ubistvo Amnona kao na zgodan način da se reši rivala.b Bilo kako bilo, kada je došao pravi trenutak, Avesalom je krenuo u akciju. Po celoj zemlji se proglasio za kralja (2. Samuilova 15:10).
12. Objasni kako je Avesalomova oholost dovela do sramote.
12 Avesalom je nakratko imao uspeha, jer „zavera posta jaka i narod se sve više sticaše k Avesalomu“. S vremenom, kralj David je bio prisiljen da pobegne kako bi spasao svoj život (2. Samuilova 15:12-17). Međutim, Avesalomova karijera je uskoro prekinuta kada ga je Joav ubio, bacio u jednu jamu i zatrpao kamenjem. Zamisli — ovaj ambiciozni čovek koji je hteo da bude kralj nije čak dostojno ni sahranjen nakon smrti!c Oholost je stvarno dovela Avesaloma do sramote (2. Samuilova 18:9-17).
Odbaci sebične ambicije
13. Kako ambiciozan duh može uhvatiti korena u srcu nekog hrišćanina?
13 Avesalomov dolazak na vlast i pad koji je usledio služi kao pouka za nas. U današnjem nemilosrdnom svetu, sasvim je normalno da se ljudi ulaguju svojim pretpostavljenima, u nastojanju da im se dodvore jednostavno da bi ostavili utisak ili možda da bi dobili neku prednost ili neko unapređenje. U isto vreme, oni se možda hvališu onima koji su im podređeni, u nadi da će steći njihovu naklonost i podršku. Ako nismo pažljivi, takav ambiciozan duh može uhvatiti korena u našem srcu. Očigledno se to desilo kod nekih iz prvog veka, zbog čega je postalo neophodno da apostoli snažno upozore na takve (Galatima 4:17; 3. Jovanova 9, 10).
14. Zašto treba da izbegavamo ambiciozan, hvalisav duh?
14 U Jehovinoj organizaciji nema mesta za hvalisave spletkaroše koji nastoje da „traže svoju slavu“ (Poslovice 25:27, NW). Zaista, Biblija upozorava: ’Istrebiće Jehova sva usta lažljiva [„slatkorečiva“, NW], svaki jezik veličavi‘ (Psalam 12:4). Avesalom je imao slatkorečiva usta. Govorio je razmetljive stvari onima čija mu je naklonost bila potrebna — samo da bi stekao željeni položaj od autoriteta. Nasuprot tome, kako smo blagoslovljeni što smo među bratstvom koje sledi Pavlov savet: ’Ne radite ništa iz svadljivosti niti iz sebičnosti, nego u poniznosti smatrajte druge većima od sebe‘ (Filipljanima 2:3).
Saul — nestrpljiv kralj
15. Kako je Saul u jednom periodu pokazivao da je skroman?
15 Saul, koji je kasnije postao kralj u Izraelu, jedno vreme je bio skroman. Osmotri, recimo, šta se jednom desilo kada je bio mlađi. Kada je Božji prorok Samuilo lepo govorio o njemu, Saul je ponizno odgovorio: „Nisam li ja od plemena Venijaminova, najmanjega plemena Izraelova? I dom moj nije li najmanji od svih domova plemena Venijaminovih? Što mi dakle govoriš tako?“ (1. Samuilova 9:21).
16. Na koji je način Saul pokazao nestrpljivost?
16 Međutim, kasnije je Saulova skromnost nestala. Dok je bio u ratu s Filistejima, povukao se u Galgal, gde je trebalo da sačeka da dođe Samuilo koji će prineti žrtve Bogu i pomoliti mu se. Kada Samuilo nije došao u dogovoreno vreme, Saul je oholo sam prineo žrtvu paljenicu. Samuilo je stigao baš kad je Saul završio. „Šta si učinio?“ pitao je Samuilo. Saul je odgovorio: „Videh da se narod razilazi od mene, da ti ne dolaziš u određeno vreme... Tad se usudih da prinesem žrtvu paljenicu“ (1. Samuilova 13:8-12).
17. (a) Zašto bi na prvi pogled moglo izgledati da je opravdano to što je Saul uradio? (b) Zašto je Jehova prekorio Saula zbog njegovog nestrpljivog postupanja?
17 Na prvi pogled bi moglo izgledati da je opravdano to što je Saul uradio. Na kraju krajeva, Božji narod je bio „u nevolji“, ’pritešnjen‘ i drhtao je jer je bio u očajnoj situaciji (1. Samuilova 13:6, 7). Naravno da nije pogrešno preuzeti inicijativu kada okolnosti to opravdavaju.d Međutim, seti se da Jehova može čitati srca i videti naše najdublje poticaje (1. Samuilova 16:7). Dakle, on mora da je video neke stvari kod Saula koje nisu direktno navedene u Bibliji. Na primer, Jehova je možda video da je Saulova nestrpljivost bila podstaknuta ponosom. Možda je Saula strašno ljutilo to što on — kralj nad celim Izraelom — mora da čeka nekog na koga je on gledao kao na starog, sporog proroka! Bilo kako bilo, Saul je mislio da mu Samuilovo kašnjenje daje za pravo da uzme stvari u svoje ruke i da se ogluši o jasna uputstva koja je dobio. S kakvim posledicama? Samuilo nije pohvalio Saulovu inicijativu. Naprotiv, oštro je ukorio Saula, govoreći: „Sad se tvoje kraljevstvo neće održati... jer ti nisi držao ono što ti je Jehova zapovedio“ (1. Samuilova 13:13, 14). Još jednom je oholost dovela do sramote.
Čuvaj se nestrpljivosti
18, 19. (a) Opiši kako nestrpljivost može dovesti do toga da današnji Božji sluga oholo postupi. (b) Šta treba da upamtimo u vezi s načinom na koji deluje hrišćanska skupština?
18 Izveštaj o Saulovom oholom postupku zabeležen je u Božjoj Reči za našu korist (1. Korinćanima 10:11). Tako je lako da se naljutimo zbog nesavršenosti naše braće. Poput Saula, možemo postati nestrpljivi, smatrajući da ako želimo da se stvari ispravno urade, onda moramo da ih uzmemo u svoje ruke. Recimo, pretpostavimo da se neki brat ističe po izvesnim organizacionim veštinama. Tačan je, upućen u najnoviji način obavljanja skupštinskih stvari i darovit je kao govornik i učitelj. U isto vreme, smatra da drugi ne zadovoljavaju njegova precizna merila, i da nisu ni približno efikasni kao što bi to on voleo. Da li mu to daje za pravo da pokazuje nestrpljivost? Da li treba da kritikuje svoju braću, možda tako što bi sugerisao da kada ne bi bilo njega ništa ne bi bilo obavljeno i skupština bi posrtala? To bi bilo oholo!
19 Stvarno, šta hrišćansku skupštinu drži na okupu? Veštine upravljanja? efikasnost? dubina spoznanja? Doduše, ove stvari su od koristi da bi skupština fino funkcionisala (1. Korinćanima 14:40; Filipljanima 3:16; 2. Petrova 3:18). Međutim, Isus je rekao da će se njegovi učenici prvenstveno prepoznavati po ljubavi (Jovan 13:35). Eto zašto brižne starešine, iako gledaju da sve bude uredno, shvataju da skupština nije neki posao u kojem je potrebno kruto upravljanje; umesto toga, ona je sastavljena od stada kojem je potrebna nežna briga (Isaija 32:1, 2; 40:11). Oholo nepoštovanje ovakvih načela često dovodi do svađa. Nasuprot tome, božanski red dovodi do mira (1. Korinćanima 14:33; Galatima 6:16).
20. Šta ćemo osmatrati u narednom članku?
20 Biblijski izveštaji o Koreju, Avesalomu i Saulu jasno pokazuju da oholost vodi do sramote, kao što se i kaže u Poslovicama 11:2. Međutim, u tom istom stihu stoji i ovo: „Mudrost je kod skromnih“ (NW). Šta je skromnost? Koji nam primeri iz Biblije mogu pomoći da pojasnimo tu osobinu, i kako mi danas možemo pokazivati skromnost? Osmotrićemo ova pitanja u narednom članku.
[Fusnote]
a Budući da je Ruvim bio Jakovljev prvenac, možda je njegovim potomcima koje je Korej naveo da se pobune smetalo što Mojsije — Levijev potomak — ima autoritet da upravlja njima.
b Davidov drugi sin, Hileav, ne spominje se dalje posle svog rođenja. Možda je umro pre Avesalomove pobune.
c U biblijska vremena, sahrana preminule osobe bila je značajna stvar. Dakle, bilo je strašno da osoba ne bude sahranjena i često je to bio izraz Božjeg neodobravanja (Jeremija 25:32, 33).
d Na primer, Fines je brzo preduzeo akciju da bi zaustavio pogibiju u kojoj je stradalo više desetina hiljada Izraelaca, a i David je ohrabrio svoje izgladnele ljude da mu se pridruže kad je u ’Božjem domu‘ jeo hleb za predstavljanje. Nijedan od ovih postupaka Bog nije osudio kao čin oholosti (Matej 12:2-4; Brojevi 25:7-9; 1. Samuilova 21:1-6).
Da li se sećaš?
• Šta je oholost?
• Kako je zavist navela Koreja da oholo postupi?
• Šta učimo iz izveštaja o ambicioznom Avesalomu?
• Kako možemo izbegavati duh nestrpljivosti koji je pokazao Saul?
[Slika na 10. strani]
Saul je postao nestrpljiv i postupio je oholo