Da li si „bogat pred Bogom“?
„Tako prolazi onaj ko skuplja blago za sebe, a nije bogat pred Bogom“ (LUKA 12:21)
1, 2. (a) Za šta su ljudi spremni da podnesu velike žrtve? (b) S kojim izazovom i s kojom opasnošću se hrišćani suočavaju?
POTRAGA ZA BLAGOM nije samo igra koju vole da igraju mala deca. To je i stvarna životna drama koja se puno puta ponavljala u raznim epohama i zemljama. Na primer, zlatna groznica u 19. veku u Australiji, južnoj Africi, Kanadi i Sjedinjenim Državama privukla je ljude iz mnogih udaljenih krajeva koji su bili spremni da ostave dom i porodicu kako bi potražili sreću u nepoznatim, a ponekad i negostoljubivim zemljama. Da, mnogi su spremni na velike rizike i izuzetne žrtve kako bi stekli bogatstvo za kojim žude.
2 Iako danas većina ljudi ne učestvuje u doslovnoj potrazi za blagom, oni moraju naporno raditi kako bi zaradili za život. Tako nešto u današnjem svetu može biti zahtevno, teško i mukotrpno. Lako se može desiti da postanemo toliko preokupirani hranom, odećom i krovom nad glavom da previdimo važnije stvari ili čak zaboravimo na njih (Rimljanima 14:17). Isus je ispričao jednu priču, parabolu, koja tačno opisuje tu ljudsku sklonost. Ona se nalazi u Luki 12:16-21.
3. Ispričaj ukratko Isusovu priču zabeleženu u Luki 12:16-21.
3 Isus je tu priču ispričao istom prilikom kada je govorio o potrebi da se čuvamo lakomstva, što smo osmotrili u prethodnom članku. Nakon upozorenja o lakomstvu, Isus je govorio o jednom bogatom čoveku koji nije bio zadovoljan punim žitnicama koje je već imao, nego ih je srušio i napravio veće kako bi u njih stavio još više letine. Upravo kada je mislio da može da se opusti i uživa, Bog mu je rekao da mu je život došao kraju i da će sva dobra koje je nakupio pripasti nekom drugom. Zatim je Isus ovako zaključio: „Tako prolazi onaj ko skuplja blago za sebe, a nije bogat pred Bogom“ (Luka 12:21). Koju pouku možemo izvući iz ove priče? Kako možemo primeniti tu pouku u svom životu?
Čovek s problemom
4. Kako je opisan čovek iz Isusove priče?
4 Priča koju je Isus ispričao je poznata. Primećujemo da ju je Isus uveo jednostavno tako što je rekao: „Jednom bogatom čoveku zemlja je dobro rodila.“ Isus nije rekao da je taj čovek stekao bogatstvo na neki nepošten ili nezakonit način. Drugim rečima, on nije prikazan kao neki loš čovek. U stvari, iz onoga što je Isus rekao, razumno je da zaključimo da je on naporno radio. U svakom slučaju, može se razumeti da je to bio čovek koji je planirao i štedeo za budućnost, možda imajući na umu dobrobit svoje porodice. Stoga, prema gledištu ovog sveta, on može predstavljati vrednog čoveka koji je ozbiljno izvršavao svoje obaveze.
5. Na koji je problem naišao čovek iz Isusove priče?
5 U svakom slučaju, Isus je za tu osobu iz priče rekao da je bogat čovek, neko ko je već posedovao obilje materijalnih dobara. Međutim, kako je Isus pokazao, taj bogati čovek je imao jedan problem. Zemlja je rodila mnogo više nego što je on očekivao, daleko više od onoga što mu je bilo potrebno ili što je mogao sačuvati. Šta je trebalo da uradi?
6. Pred kojim odlukama danas stoje mnoge Božje sluge?
6 Mnoge današnje Jehovine sluge susreću se sa situacijama koje su dosta slične situaciji tog bogatog čoveka. Pravi hrišćani nastoje da budu pošteni, marljivi i savesni radnici (Kološanima 3:22, 23). Bilo da imaju poslodavca ili sami rade neki posao, oni su često uspešni, čak odlični u onome što rade. Kada im se pruže mogućnosti da napreduju ili im se ukažu neke nove poslovne prilike, oni stoje pred jednom odlukom. Da li treba prihvatiti unapređenje ili proširiti posao? Slično tome, mnogi mladi Svedoci su dobri učenici u školi. Zbog toga im se možda nude nagrade ili stipendije za daljnje obrazovanje u prestižnim ustanovama. Da li treba jednostavno da urade ono što bi većina uradila i da prihvate ponudu?
7. Kako je čovek iz Isusove priče rešio svoj problem?
7 Vratimo se sada na Isusovu priču. Šta je bogati čovek uradio kada je zemlja toliko obilno rodila da više nije imao gde da čuva letinu? Odlučio je da poruši žitnice koje je imao i da napravi veće kako bi sačuvao sve dodatno žito i sva dobra. Taj plan mu je očigledno pružio osećaj sigurnosti i zadovoljstva, pa je pomislio: „Reći ću sebi: ’Imaš mnogo dobara na zalihi za mnogo godina. Počivaj, jedi, pij, uživaj‘“ (Luka 12:19).
Zašto ’bezumnik‘?
8. Koji je bitan element čovek iz Isusove priče prevideo?
8 Međutim, kao što je Isus pokazao, plan ovog bogatog čoveka je pružio samo lažan osećaj sigurnosti. Iako je izgledao praktično, on nije imao jedan bitan element — Božju volju. Čovek je mislio samo na sebe, kako će moći da počiva, jede, pije i uživa. Mislio je da će zbog toga što poseduje „mnogo dobara“ imati i „mnogo godina“. Ali na njegovu žalost, nije bilo tako. Baš kao što je Isus i rekao pre toga, „čak i kad neko ima obilje, njegov život ne proizlazi iz onoga što ima“ (Luka 12:15). Te iste noći, sve za šta je taj čovek radio najednom je došlo svom kraju, jer mu je Bog rekao: „Bezumniče, ove noći tražiće se tvoj život od tebe. Ko će onda imati ono što si skupio?“ (Luka 12:20).
9. Zašto je čovek iz priče nazvan bezumnim?
9 Sada dolazimo do glavne tačke Isusove priče. Bog je nazvao ovog čoveka bezumnim. Jedan rečnik objašnjava da oblici te grčke reči „uvek označavaju nedostatak razumevanja“ (Exegetical Dictionary of the New Testament). U njemu se navodi da Bog ovde koristi tu reč kako bi istakao „besmislenost bogataševih planova za budućnost“. Ta reč ne ukazuje na osobu kojoj manjka inteligencija nego na „osobu koja odbija da prizna da zavisi od Boga“. Isusov opis bogatog čoveka podseća nas na ono što je on kasnije rekao hrišćanima prvog veka iz skupštine u Laodikiji, u Maloj Aziji: „Govoriš: ’Bogat sam i stekao sam bogatstvo i ništa mi više ne treba‘, a ne znaš da si jadan i bedan i siromašan i slep i go“ (Otkrivenje 3:17).
10. Zašto posedovanje „mnogo dobara“ ne garantuje da ćemo živeti „mnogo godina“?
10 Treba ozbiljno da razmislimo o toj pouci. Da li bismo mogli da budemo poput čoveka iz ove priče — da naporno radimo kako bismo obezbedili „mnogo dobara“ a da ipak propuštamo da činimo ono što je neophodno kako bismo se nadali životu koji će trajati „mnogo godina“? (Jovan 3:16; 17:3). Biblija kaže: „Bogatstvo ne koristi u dan gneva“ i „ko se uzda u bogatstvo svoje, taj propada“ (Poslovice 11:4, 28). Zato je Isus zaključio ovu priču rekavši: „Tako prolazi onaj ko skuplja blago za sebe, a nije bogat pred Bogom“ (Luka 12:21).
11. Zašto je uzaludno da osoba polaže svoje nade i sigurnost u materijalne posede?
11 Kada je Isus rekao „tako prolazi“, ukazao je na to da će se ono što se dogodilo bogatom čoveku iz priče dogoditi i onima koji svoj život — svoje nade i svoju sigurnost — grade samo na materijalnim stvarima. Nije toliko pogrešno da se „skuplja blago za sebe“ koliko je pogrešno da se propusti da se bude „bogat pred Bogom“. Učenik Jakov je pružio slično upozorenje kada je napisao: „Slušajte sad, vi koji govorite: ’Danas ili sutra otići ćemo u taj grad pa ćemo tamo provesti godinu dana, trgovaćemo i zaradićemo‘, a ne znate kakav će vam život sutra biti.“ Šta bi trebalo uraditi? „Umesto toga, trebalo bi da kažete: ’Ako bude Jehovina volja, živećemo i učinićemo ovo ili ono‘“ (Jakov 4:13-15). Bez obzira na to koliko je neko bogat ili koliko mnogo stvari poseduje, sve je beskorisno ukoliko nije bogat pred Bogom. Stoga, šta znači biti bogat pred Bogom?
Biti bogat pred Bogom
12. Šta treba da radimo da bismo bili bogati pred Bogom?
12 Prema Isusovim rečima, sticanje bogatstva pred Bogom je nešto suprotno od sticanja materijalnog bogatstva za sebe, to jest ličnog bogaćenja. Prema tome, Isus je ukazao na to da naša glavna briga u životu ne treba da bude gomilanje materijalnog bogatstva ili uživanje u onome što posedujemo. Umesto toga, svoja sredstva treba da koristimo tako da poboljšamo, to jest ojačamo svoj odnos s Jehovom. Tako ćemo sigurno biti bogati pred Bogom. Zašto? Zato što se tako pruža prilika za dobijanje mnogih blagoslova od njega. Biblija nam kaže: „Blagoslov od Jehove obogaćuje, i nikakav bol Bog pri tom ne zadaje“ (Poslovice 10:22).
13. Kako Jehovin blagoslov „obogaćuje“?
13 Kada Jehova izliva blagoslove na svoj narod, On mu uvek daje najbolje (Jakov 1:17). Na primer, kada je Jehova dao Izraelcima dom, to je bila ’zemlja u kojoj teče med i mleko‘. Iako je egipatska zemlja takođe tako opisana, zemlja koju je Jehova dao Izraelcima bila je drugačija bar u jednom bitnom pogledu. Bila je to „zemlja za koju se brine Jehova“, kako je Mojsije rekao Izraelcima. Drugim rečima, tamo je trebalo da im bude dobro zato što bi se Jehova brinuo o njima. Dokle god su Izraelci bili verni Jehovi, on ih je bogato blagosiljao i vodili su život koji je očigledno bio bolji od života svih okolnih naroda. Da, Jehovin blagoslov „obogaćuje“! (Brojevi 16:13; Ponovljeni zakoni 4:5-8; 11:8-15).
14. Šta imaju oni koji su bogati pred Bogom?
14 Izraz „bogat pred Bogom“ prevodi se i sa „bogat u Božjim očima“ (The New Testament in Modern English, Dž. B. Filips). Onima koji su bogati uglavnom je stalo do toga kako izgledaju u očima drugih. To se često vidi po njihovom načinu života. Oni žele da impresioniraju ljude onim za šta Biblija kaže da je „isticanje svog imetka“ (1. Jovanova 2:16). Za razliku od njih, oni koji su bogati pred Bogom imaju Božje odobravanje, njegovu naklonost i obilje nezaslužene dobrote, kao i srdačan lični odnos s njim. To im svakako pruža osećaj radosti i sigurnosti, više nego ikakvo materijalno blago (Isaija 40:11). Ali, ostaje još jedno pitanje: Šta moramo raditi da bismo bili bogati u Božjim očima?
Bogati u Božjim očima
15. Šta moramo raditi da bismo bili bogati pred Bogom?
15 U Isusovoj priči, ovaj čovek je planirao i naporno radio samo da bi se obogatio. Opisan je kao bezuman. Stoga, da bismo bili bogati pred Bogom, moramo nastojati da naporno radimo i u potpunosti učestvujemo u aktivnostima koje su zaista dragocene i vredne u Božjim očima. U njih spada i ono što je Isus zapovedio: „Idite i stvarajte učenike od ljudi iz svih naroda“ (Matej 28:19). Kada svoje vreme, snagu i talente ne koristimo za ličnu korist nego za propovedanje o Kraljevstvu i stvaranje učenika, to se može uporediti s dobrom investicijom. Oni koji tako rade stiču veliku duhovnu dobit, kao što pokazuju sledeća iskustva (Poslovice 19:17).
16, 17. Ispričaj neka iskustva koja pokazuju kako se postaje bogat u Božjim očima.
16 Osmotri iskustvo jednog Jehovinog sluge iz jedne azijske zemlje. Imao je dobro plaćen posao kao kompjuterski tehničar. Međutim, zbog posla praktično nije imao vremena za sebe i osećao je da je duhovno veoma osiromašio. Na kraju, umesto da pokuša da napreduje na poslu, dao je otkaz i počeo da pravi sladoled i da ga prodaje na ulici kako bi imao više vremena da zadovolji duhovne potrebe i ispuni svoje odgovornosti u skupštini. Nekadašnje kolege su mu se smejale, ali šta se na kraju dogodilo? „Zapravo, više sam zarađivao nego kada sam radio s kompjuterima“, rekao je on. „Od tada sam srećniji jer sam oslobođen stresa i briga koje sam imao na prethodnom poslu. I što je najvažnije, sada osećam da sam bliži Jehovi.“ Ta promena mu je omogućila da stupi u punovremenu službu, i sada on služi u podružnici Jehovinih svedoka u svojoj zemlji. Jehovin blagoslov zaista „obogaćuje“.
17 Još jedan primer je iskustvo jedne žene koja je odrasla u porodici u kojoj se visoko cenilo obrazovanje. Išla je na univerzitete u Meksiku, Francuskoj i Švajcarskoj i pred njom je bila sjajna karijera. „Bila sam uspešna; ljudi su me cenili i sva vrata su mi bila otvorena“, rekla je ona, „ali u sebi sam osećala prazninu, duboko nezadovoljstvo.“ Zatim je upoznala Jehovu. Rekla je: „Kako sam duhovno napredovala, tako mi je želja da ugodim Jehovi i da mu vratim bar malo od onoga što mi je dao pomogla da jasno vidim kojim putem treba da krenem — da mu punovremeno služim.“ Potom se povukla sa svog položaja i uskoro se krstila. Zadnjih 20 godina radosno služi u punovremenoj službi. „Neki misle da sam protraćila svoje talente“, kaže ona, „ali oni vide da sam srećna i dive se načelima po kojima živim. Svakog dana se molim Jehovi da mi pomogne da budem ponizna kako bih imala njegovo odobravanje.“
18. Kako i mi poput Pavla možemo biti bogati pred Bogom?
18 Savle, koji je postao apostol Pavle, imao je blistavu karijeru pred sobom. Ipak, on je kasnije napisao: „Sve smatram gubitkom u poređenju sa nenadmašnom vrednošću poznavanja Hrista Isusa, mog Gospoda“ (Filipljanima 3:7, 8). Bogatstvo koje je stekao preko Hrista za Pavla je bilo nenadmašno u odnosu na ono što bi svet mogao da mu ponudi. Slično tome, kada se odreknemo bilo koje lične ambicije i težimo za odanošću Bogu, i mi možemo imati život koji je bogat u Božjim očima. Božja Reč nas uverava: „Poniznost i strah od Jehove donose bogatstvo, čast i život“ (Poslovice 22:4).
Možeš li objasniti?
• Koji je problem imao čovek iz Isusove priče?
• Zašto je čovek iz priče nazvan bezumnim?
• Šta znači biti bogat pred Bogom?
• Kako možemo postati bogati pred Bogom?
[Slika na 26. strani]
Zašto je bogati čovek nazvan bezumnim?
[Slika na 27. strani]
Kako prilike za napredovanjem mogu biti pravi ispit?
[Slika na stranama 28, 29]
„Blagoslov od Jehove“ — to je ono što obogaćuje