Preispitivanje šta smo u vreme Spomen-svečanosti

„Kad bismo rasuđivali šta smo, ne bismo bili suđeni . . . da ne budemo osuđeni“ (1. KORINĆANIMA 11:31, 32, NS).

 1. Šta pravi hrišćani svakako žele da izbegnu i zašto?

HRIŠĆANIN sigurno nikad ne bi poželeo da bude nepovoljno osuđen od Jehove. Kad bismo izazvali negodovanje ’Sudije cele zemlje’ to bi moglo dovesti da ’budemo osuđeni sa svetom’ i ne postignemo spasenje. To je slučaj ako se nadamo životu na nebu s Isusom ili beskrajnom životu u zemaljskom raju (1. Mojsijeva 18:25; 1. Korinćanima 11:32).

 2, 3. U kojoj bi stvari mogli nepovoljno da budemo suđeni, i šta je Pavle o tome rekao?

² U 11. poglavlju 1. Korinćanima apostol Pavle je govorio o jednom području gde bi mogli da budemo osuđeni. Iako je Pavle svoje reči uputio pomazanim hrišćanima, njegov je savet važan za sve, naročito u ovom vremenu. Ako sebe dobro preispitamo šta smo, to će nam pomoći da primimo Božje priznanje i da ne budemo osuđeni. Govoreći o godišnjoj proslavi Spomen-svečanosti, Pavle je pisao:

³ „Gospod Isus, one noći u kojoj beše izdan, uze hleb i zahvali, razlomi ga i reče: ’Ovo je telo moje koje je za vas. Ovo činite meni u spomen!’ Isto tako uze i čašu posle večere, govoreći: ’Ova je čaša Novi savez u mojoj krvi. Ovo činite svaki put kad je pijete, meni u spomen!’ Zaista, svaki put kad jedete ovaj hleb i pijete ovo vino najavljujete smrt Gospodnju, dok on ne dođe“ (1. Korinćanima 11:23-26).a

 4. Šta će se održati uveče 10. aprila 1990?

⁴ Jehovini svedoci će 10. aprila 1990, posle zalaska sunca, proslaviti Spomen-svečanost sećanja na Hristovu smrt. U većini slučajeva sastaće se za tu priliku svaka skupština zasebno; tako će biti mesta i za one koji nisu Jehovini svedoci. U čemu će se sastojati taj sastanak? Održaće se biblijsko predavanje, a zatim će se, posle molitve, pronositi hleb. Posle sledeće molitve pronosiće se čaša. Umesto nekog formalnog rituala ili krute procedure, broj tanjira s hlebom i broj čaša, i način kako će se pronositi, biće određen prema lokalnim prilikama. Glavno je da to bude dostupno svim prisutnim, iako većina neće ni jesti ni piti, nego će jednostavno te simbole predavati dalje. Međutim, šta se to pronosi i šta znače ti simboli? Isto tako, šta bismo trebali unapred da znamo da bismo mogli da budemo sigurni šta smo?

„Ovo je telo moje“

 5, 6. (a) Šta je Isus učinio s hlebom? (b) Kakav je on hleb upotrebio?

⁵ Pročitali smo šta je Pavle ’primio od Gospoda’ u vezi Spomen-svečanosti. Postoje i izveštaji trojice pisaca jevanđelja, od kojih je jedan bio prisutan kad je Isus uspostavio ovu svečanost (1. Korinćanima 11:23; Matej 26:26-29; Marko 14:22-25; Luka 22:19, 20). Ovi izveštaji govore da je Isus prvo uzeo hleb, pomolio se, a zatim ga je razlomio i razdelio. Kakav je to bio hleb? Kakav se hleb danas upotrebljava? Šta on znači ili šta predstavlja?

⁶ Na raspolaganju su bila razna jela jevrejskog pashalnog obroka, a jedno od njih bio je beskvasni hleb, koji je Mojsije nazvao „beskvasni hleb — hleb nevoljnički“ (5. Mojsijeva 16:3, St; 2. Mojsijeva 12:8). Taj je hleb bio napravljen od pšeničnog brašna bez dodatka kvasca, soli ili začina. Pošto je bio beskvasan (hebrejski: mazzah’), bio je tanak i krhak; trebalo ga je razlomiti na manje komadiće (Marko 6:41; 8:6; Dela apostolska 27:35).

 7. Kakav hleb upotrebljavaju Jehovini svedoci za Spomen-svečanost?

⁷ Kao što je Isus na Gospodnjoj večeri upotrebio beskvasni hleb, tako čine danas i Jehovini svedoci. Uobičajeni jevrejski maces služi toj svrsi, ako je pripremljen bez dodatnih sastojaka, kao što su so, luk i jaja. (Maces koji sadrži takve dodatke teško bi mogao odgovarati opisu „hleb nevoljnički“.) Osim toga, skupštinske starešine mogu da zaduže nekoga, da od pšeničnog brašna i vode ispeče beskvasni hleb. Ako ne može da se nabavi pšenično brašno, beskvasni hleb može da se umesi i od ječmenog, pirinčanog, kukuruznog ili drugog brašna. Testo se prilično istanji i peče u malo podmazanom plehu.

 8. Zašto je beskvasni hleb prikladan simbol, i šta znači njegovo jedenje? (Jevrejima 10:5-7; 1. Petrova 4:1).

⁸ Takav hleb je prikladan, jer ne sadrži kvasac, kojim se u Bibliji predstavlja iskvarenost ili greh. Pavle je u vezi jednog nemoralnog čoveka u skupštini dao sledeći savet: „Malo kvasca sve tijesto ukvasa. Očistite stari kvasac da budete novo tijesto, kao što i jeste beskvasni jer već je žrtvovana Pasha naša, Krist. Zato svetkujmo, ne sa starim kvascem ni s kvascem zloće i pakosti, nego s beskvasnim kruhovima čistoće i istine“ (1. Korinćanima 5:6-8, Duda-Fućak; uporedi Matej 13:33; 16:6, 12). Beskvasni hleb je prikladan simbol Isusovog ljudskog tela, jer je bio „lojalan, bezazlen, neuprljan, odvojen od grešnika“ (Jevrejima 7:26, NS). Isus je bio prisutan u savršenom ljudskom telu onda kad je rekao apostolima: „Uzmite, jedite (ovaj hleb); ovo je tijelo moje“ (Matej 16:16). Onaj ko jede taj hleb znači da razume kakvu korist za njega ima Isusova žrtva, i prihvata je. Ali, tu je uključeno više toga.

Šta predstavlja vino?

 9. Za koji je drugi simbol Isus rekao da treba da bude upotrebljavan?

⁹ Isus je upotrebio i drugi simbol: „I uze čašu, zahvali i dade im govoreći: ’Pijte iz nje svi! Ovo je krv moja, krv novog zaveta koja će se za mnoge proliti radi otpuštenja grijeha’“ (Matej 26:27, 28). Šta je bilo u toj zajedničkoj čaši koju je prosledio, i šta to znači za nas dok nastojimo da utvrdimo šta smo?

10. Kako je vino našlo svoje mesto u jevrejskoj Pashi?

¹⁰ Kad je Mojsije prvi put uspostavio praznik Pashe, nije spomenuo nikakvo piće. Mnogi izučavatelji smatraju da je vino uvedeno u Pashu mnogo ranije, možda u drugom veku pre n.e.b U svakom slučaju, upotreba vina prilikom ovog obroka bila je uobičajena u prvom veku, i Isus tome nije prigovorio. Kad je uspostavio Spomen-svečanost, upotrebio je pashalno vino.

11. Kakva vrsta vina je prikladna za Spomen-svečanost?

¹¹ Budući da se Pasha slavila dosta posle berbe grožđa, Isus nije upotrebio neuzavreli sok, nego crveno vino koje je prikladno predstavljalo njegovu krv. (Uporedi Otkrivenje 14:20). Hristovoj krvi nije trebalo ništa pridodati, pa je prikladno bilo čisto vino, a ne vino pojačano alkoholom (kao na primer porto, šeri ili muškat) ili vino kom su dodane trave (vermut, ili mnogi aperitivi). Međutim, ne moramo brinuti kako je vino spravljeno, naime da li je tokom fermentacije dodano nešto šećera da mu se poboljša ukus ili sadržaj alkohola ili je upotrebljeno malo sumpora da se spreči kvarenje.c Mnoge skupštine upotrebljavaju kupovno crveno vino (kao što je Kjanti, Burgundac, Božule) ili pak jednostavno domaće crveno vino. Vino i hleb su samo simboli, pa se stoga sve što je neiskorišćeno može odneti kući i kasnije iskoristiti jednostavno kao i sva ostala hrana ili piće.

12. Šta je, prema Isusovim rečima, predstavljalo vino?

¹² Činjenica da je Isus u pashalnoj noći govorio o svojoj krvi, možda je podsetila na jagnjeću krv davno u Egiptu. Ali, zapazimo kako je Isus ustvari napravio drugačije poređenje, rekavši: „Ova čaša znači novi savez na temelju moje krvi, koja treba da se prolije u vašu korist“ (Luka 22:20, NS). Bog je ranije sklopio savez s nacijom telesnog Izraela. I taj je savez uspostavljen krvlju žrtvovanih životinja. Postoji povezanost između krvi tih životinja i Isusove krvi. Obe su uključene u Božje uspostavljanje saveza s njegovim narodom (2. Mojsijeva 24:3-8; Jevrejima 9:17-20). Karakteristika saveza Zakona bila je ta, da je telesni Izrael imao izgled da od njega bude sastavljen narod kraljeva-sveštenika (2. Mojsijeva 19:5, 6). Međutim, pošto je Izrael propustio da drži Jehovin savez, rekao je da će raniji savez zameniti novim savezom (Jevrejima 9:1, 15; Jeremija 31:31-34). Čaša vina koju je Isus prosledio svojim vernim apostolima predstavljala je taj novi savez.

13, 14. (a) Šta znači biti u novom savezu? (b) Šta označava uzimanje simbola?

¹³ Hrišćani uzeti u taj novi savez su počeli da formiraju duhovnu naciju kraljeva-sveštenika (Galatima 6:16). Apostol Petar je pisao: „Vi ste ’izabrani rod, kraljevsko sveštenstvo, sveti narod, narod za posebnu svojinu, da objavite nadaleko veličinu’ onoga koji vas je pozvao iz tame u svoje čudesno svetlo“ (1. Petrova 2:9, NS). Jasno je kakvo spasenje oni primaju — život na nebu kao suvladari s Isusom. Otkrivenje 20:6 (NS) to potvrđuje: „Srećan je i svet svako ko ima udeo u prvom uskrsenju . . . oni (će) biti sveštenici Božji i Hristovi, i vladaće s njim kao kraljevi hiljadu godina.“

¹⁴ Ustvari, nakon što je Isus uputio svoje učenike da jedu simbolični hleb i piju simbolično vino, rekao im je da će ’jesti i piti za njegovim stolom u njegovom kraljevstvu, i sedeti na prestolima da sude dvanaest plemena Izraelovih’ (Luka 22:28-30). Stoga uzimanje simbola na Spomen-svečanosti znači više nego samo verovanje u Isusovu žrtvu. Svaki hrišćanin mora da prihvati otkupninu i pokaže veru, ukoliko želi da postigne večni život, bilo na nebu ili na Zemlji (Matej 20:28; Jovan 6:51). Ali uzimanje simbola označava da je neko u novom savezu, izabran da bude s Isusom u njegovom Kraljevstvu.

Treba sebe da preispitamo šta smo u vreme Spomen-svečanosti

15. Kako je Isus pružio novu nadu Božjim slugama?

¹⁵ Kao što je objašnjeno u prethodnom članku, pre Isusa Božje lojalne sluge nisu imale nadu za odlazak na nebo. Radosno su očekivali da će postići večni život na Zemlji, prvobitnom ljudskom domu. Isus Hrist je prvi uskrsnuo kao duh, pa je bio prvi od ljudi koji je uzet na nebo (Efescima 1:20-22; 1. Petrova 3:18, 22). Pavle je to potvrdio, pišući: „Imamo . . . slobodan ulaz u Svetinju po krvi Isusovoj — put nov i živ što nam ga on otvori“ (Jevrejima 10:19, 20, Duda-Fućak). Ko će biti sledeći, nakon što je Isus otvorio taj put?

16. Šta nosi budućnost onima koji uzimaju hleb i vino?

¹⁶ U noći kad je Isus uspostavio Gospodnju večeru rekao je svojim lojalnim apostolima da priprema za njih mesto na nebu (Jovan 14:2, 3). Setimo se, međutim, da je Isus rekao i to da će oni koji uzimaju hleb i vino biti u njegovom Kraljevstvu i sesti na prestolja da sude. Da li će to biti jedino apostoli? Ne, jer je kasnije apostol Jovan saznao da će i drugi hrišćani pobediti i ’sesti s Isusom na njegovo prestolje’, pa će oni zajedno biti ’kraljevstvo i sveštenici vladajući nad zemljom’ (Otkrivenje 3:21; 5:10). Jovan je saznao i ukupan broj hrišćana koji su „kupljeni sa zemlje“ — 144 000 (Otkrivenje 14:1-3, NS). Budući da je to relativno mali broj, „malo stado“ u poređenju sa svima koji su tokom vekova obožavali Boga, potrebna je posebna pažnja da bismo u vreme Spomen-svečanosti bili sigurni šta smo (Luka 12:32).

17, 18. (a) U kakve su okolnosti zapali neki hrišćani u Korintu? (b) Zašto je prekomerno jelo i piće bilo tako opasno? (Jevrejima 10:28-31).

¹⁷ Pavle je to naglasio u svom pismu Korinćanima, u vreme dok su neki apostoli bili još živi i kad je Bog pozivao hrišćane ’da budu sveti’. Pavle je rekao da se loš običaj razvio među onima koji su tamo bili dužni da uzimaju simbole. Neki su pre toga obilno jeli i pili, što ih je učinilo pospanima i otupelo im osećaje. Posledica je bila da nisu mogli da ’razaberu telo’, Isusovo fizičko telo predstavljeno hlebom. Je li to bilo tako ozbiljno? Da! Tim što su nedostojno jeli i pili, postali su ’krivi obzirom na telo i krv Gospodnju’. Da su bili misaono i duhovno budni, ’mogli bi da razaberu šta su i ne bi bili suđeni’ (1. Korinćanima 1:2; 11:20-22, 27-31).

¹⁸ Šta su ti hrišćani trebali da razaberu i kako? U prvom redu, trebali su u srcu i mislima da cene svoje pozvanje da budu među 144 000 naslednika nebeskog života. Kako su to zaključili, i da li treba mnogi danas da veruju da pripadaju toj maloj skupini, koju Bog izabira još od apostolskih dana?

19. Šta pokazuje situacija koja je prevladavala tokom Spomen-svečanosti 1989?

¹⁹ Ustvari samo vrlo malo hrišćana danas to zaključuje o sebi. Na proslavi Spomen-svečanosti 1989. godine u skupštinama Jehovinih svedoka širom sveta okupilo se 9 479 000 ljudi. Oko 8 700 se izjasnilo da imaju nadu da će ’biti spašeni za nebesko kraljevstvo’ (2. Timoteju 4:18, NS). Velika većina — da, milioni drugih lojalnih, blagoslovljenih hrišćana koji su bili prisutni, sigurni su da je njihova prava nada da žive zauvek na Zemlji.

20. Kako je 144 000 došlo do saznanja da su pozvani? (1. Jovanova 2:27).

²⁰ Na Pentakost 33. g. n.e. Bog je počeo da izabira 144 000 za nebeski život. Pošto je ta nada bila nova i nisu je gajile Božje sluge pre Isusovog vremena, kako su ti izabrani mogli da znaju ili budu uvereni u tu nadu? Razabrali su to primivši svedočanstvo o tome preko Božjeg svetog duha. To ne znači da su videli taj duh (jer to nije osoba) ili da su imali neku mentalnu sliku o duhu koji razgovara s njima, niti su čuli glasove iz duhovnog carstva. Pavle objašnjava: „Sam duh svedoči s našim duhom da smo deca Božja . . . Onda smo i naslednici; naslednici dakako Božji, a sunaslednici s Hristom, ako trpimo zajedno, da se zajedno i proslavimo“ (Rimljanima 8:16, 17, NS).

21. (a) Kako pomazanici znaju da imaju nebesku nadu? (1. Korinćanima 10:15-17). (b) Kakve su osobe pomazanici, i kako skromno svedoče o svojoj nadi?

²¹ Ovo svedočanstvo, ili spoznaja, preusmerava njihovo razmišljanje i nadu. Još uvek su ljudi, raduju se dobrim stvarima Jehovinih dela stvaranja, ali glavno usmerenje njihovog života i predmet razmišljanja je da budu sunaslednici s Hristom. Oni do toga nisu došli preko osećaja. To su normalni pojedinci, uravnoteženi u svojim gledištima i ponašanju. Ali, pošto su posvećeni Božjim duhom, uvereni su u svoje pozvanje i nemaju nikakve trajnije sumnje u vezi toga. Shvataju da će njihovo spasenje biti na nebu, ukoliko se pokažu vernima (2. Solunjanima 2:13; 2. Timoteju 2:10-12). Budući da razumeju šta za njih znači Isusova žrtva i postanu sigurni da su duhom pomazani hrišćani, oni skromno uzimaju simbole na Spomen-svečanosti.

22. Šta će jasno rasuditi većina onih koji će prisustvovati Spomen-svečanosti?

²² Većina onih koji će se poslušno okupiti 10. aprila nema tu nadu, jer ih Bog nije pomazao duhom niti ih pozvao u nebeski život. Kao što znamo, Bog je počeo da izabira 144 000 još u danima apostola. Ali, po završetku tog poziva, treba očekivati da drugi koji dolaze da ga obožavaju, imaju nadu koju je gajio Mojsije, David, Jovan Krstitelj i drugi verni ljudi koji su umrli pre nego što je Isus otvorio put za život na nebu. Tako milioni lojalnih i revnih hrišćana danas ne uzimaju simbole na Spomen-svečanosti. Takvi hrišćani dobro znaju šta su pred Bogom, u tom smislu što uviđaju svoju pravu nadu. Korist koju imaju od Isusove krvi i tela sastoji se u tome što su im oprošteni gresi i što će postići večni život na Zemlji (1. Petrova 1:19; 2:24; Otkrivenje 7:9, 15).

23. Zašto će Spomen-svečanost biti radosna proslava? (Uporedi 2. Dnevnika 30:21).

²³ Dakle, radujmo se očekujući srećnu proslavu 10. aprila. Biće to vreme kad ćemo morati da upotrebljavamo sposobnost rasuđivanja, ali i vreme radosti, radosti za mali broj onih s nebeskom nadom koji će s pravom i poslušno uzeti hleb i vino (Otkrivenje 19:7). Ali, biće to radost i za milione srećnih hrišćana koji će te večeri posmatrati i učiti i koji se nadaju da će se zauvek na Zemlji prisećati te značajne proslave (Jovan 3:29).

[Fusnote]

Kako bi odgovorio?

◻ Zašto se tokom Spomen-svečanosti pronosi beskvasni hleb, i šta on simbolizuje?

◻ Kakva se čaša pronosi za vreme Spomen-svečanosti i šta ona predstavlja?

◻ Zašto je u vezi Spomen-svečanosti potrebna sposobnost rasuđivanja?

◻ Zašto radosno očekuješ Spomen-svečanost?