Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz knjige Ponovljenih zakona

BILO je to godine 1473. pre n. e. Prošlo je četrdeset godina otkako je Jehova izbavio sinove Izraelove iz egipatskog ropstva. Pošto su to vreme proveli u pustoši, Izraelci su još uvek bili narod bez svoje zemlje. Sada su konačno stajali na granici Obećane zemlje. Šta će se dešavati dok je budu zauzimali? Na koje će probleme naići i kako će ih rešiti?

Pre nego što su Izraelci prešli reku Jordan i stigli u Hanan, Mojsije ih je pripremio za veliki zadatak koji je bio pred njima. Kako je to učinio? Tako što je održao nekoliko govora kako bi ih ohrabrio i podstakao, opomenuo i upozorio. Podsetio je Izraelce na to da Jehova Bog zaslužuje isključivu odanost i da ne smeju da postupaju poput okolnih naroda. Ovi govori čine veći deo biblijske knjige Ponovljenih zakona. Saveti koji se tu nalaze danas su nam i te kako potrebni budući da i mi živimo u svetu u kom nije lako biti isključivo odan Jehovi (Jevrejima 4:12).

Knjiga Ponovljenih zakona, koju je izuzev poslednjeg poglavlja napisao Mojsije, obuhvata period od nešto malo više od dva mesecaa (Ponovljeni zakoni 1:3; Isus Navin 4:19). Hajde da vidimo kako nam ova knjiga može pomoći u tome da celim srcem volimo Jehovu Boga i da mu verno služimo.

’NEMOJTE ZABORAVITI ONO ŠTO SU VAŠE OČI VIDELE‘

(Ponovljeni zakoni 1:1–4:49)

U svom prvom govoru, Mojsije nabraja neke događaje koji su se odigrali u pustoši — naročito one koji će pomoći Izraelcima da se pripreme za zauzimanje Obećane zemlje. Izveštaj o postavljanju sudija sigurno ih je podsetio na to da Jehova organizuje svoj narod tako da mogu biti sigurni da se on s ljubavlju brine o njima. Mojsije takođe priča o tome kako je nepovoljan izveštaj desetorice uhoda vodio do toga da prethodna generacija nije mogla ući u zemlju koja im je bila obećana. Zamisli kakav je utisak ovo upozorenje ostavilo na one koji su slušali Mojsija dok je ta zemlja stajala pred njihovim očima.

Prisećanje na pobede koje je Jehova dao sinovima Izraelovim pre nego što su prešli reku Jordan mora da im je ulilo hrabrost dok su stajali tu, spremni da započnu osvajanje s druge strane reke. U zemlji koju je trebalo da zauzmu bilo je rašireno idolopoklonstvo. Kako je prikladno to što je Mojsije dao strogo upozorenje što se tiče obožavanja idola!

Odgovori na biblijska pitanja:

2:4-6, 9, 19, 24, 31-35; 3:1-6 — Zašto su Izraelci neke narode koji su živeli istočno od Jordana uništili, dok druge nisu? Jehova je zapovedio Izraelcima da ne napadaju Isavove sinove. Zašto? Zato što su oni bili potomci Jakovljevog brata. Takođe, nije trebalo da Izraelci napadaju Moavce i Amonce niti da ratuju s njima, jer su oni bili potomci Avrahamovog nećaka Lota. Međutim, amorejski kraljevi Sion i Og nisu imali pravo na zemlju koju su posedovali. Budući da Sion nije dozvolio Izraelcima da prođu kroz njegovu zemlju i da se Og borio protiv njih, Jehova je Izraelcima zapovedio da unište njihove gradove i da ne ostave nikog u životu.

4:15-20, 23, 24 — Da li se na osnovu toga što je bilo zabranjeno pravljenje rezanih likova može zaključiti da je pogrešno izrađivati predmete i slike koji predstavljaju umetnička dela? Ne znači. Zabrana se odnosila na pravljenje likova koji se koriste u obožavanju — na ’klanjanje i služenje njima‘. Pismo ne zabranjuje rezbarenje skulptura ili slikanje nekih predmeta koji predstavljaju umetnička dela (1. Kraljevima 7:18, 25).

Pouka za nas:

1:2, 19.  Sinovi Izraelovi su lutali po pustoši nekih 38 godina, iako od Kadis-Varne do ’Horiva, putem preko gore Sira [planinske oblasti oko gore Sinaj gde su dobili Deset zapovesti] ima jedanaest dana hoda‘. Kako su samo skupo platili to što nisu bili poslušni Jehovi Bogu! (Brojevi 14:26-34).

1:16, 17.  Merila po kojima Bog sudi ista su i dan-danas. Oni kojima je poverena odgovornost da služe u pravnom odboru ne treba da dozvole da pristranost ili strah od ljudi utiče na njihovu odluku.

4:9.  Da bi Izraelci bili uspešni, bilo je veoma važno da ’ne zaborave ono što su njihove oči videle‘. Dok se približava novi svet, preko je potrebno da i mi budemo usredsređeni na divna Jehovina dela tako što marljivo proučavamo njegovu Reč.

VOLI JEHOVU I DRŽI NJEGOVE ZAPOVESTI

(Ponovljeni zakoni 5:1–26:19)

U svom drugom govoru, Mojsije priča o tome kako je narod dobio Zakon na Sinajskoj gori i ponavlja Deset zapovesti. Otvoreno pominje sedam naroda koji će biti potpuno uništeni. Podseća Izraelove sinove na važnu lekciju koju su naučili u pustoši: „Čovek ne živi samo od hleba nego od svega što izlazi iz usta Jehovinih.“ U novim okolnostima, takođe će morati da ’drže sve zapovesti‘ (Ponovljeni zakoni 8:3; 11:8).

Kada se budu naselili u zemlji koja im je obećana, osim zakona koji se tiču obožavanja Izraelcima će biti potrebni i zakoni koji se odnose na suđenje, vladanje, ratovanje kao i na svakodnevni društveni i privatni život. Mojsije se osvrće na ove zakone i ističe da treba da vole Jehovu i slušaju njegove zapovesti.

Odgovori na biblijska pitanja:

8:3, 4 — Kako to da se Izraelcima odeća nije pohabala niti su im noge otekle? To je bila čudesna priprema, poput one kada su redovno dobijali manu. Izraelci su nosili istu odeću i obuću u kojoj su pošli tako što su deca davala mlađima odeću koju su prerasla, a odrasli su nasleđivali odeću od starih koji su umrli. Pošto su dva popisa stanovništva, jedan na početku a drugi na kraju putovanja po pustoši, otkrila da se broj Izraelaca nije povećao, odeća i obuća koju su imali u početku bila im je sasvim dovoljna (Brojevi 2:32; 26:51).

14:21 — Kako to da je Izraelcima koji nisu smeli da jedu životinju koja nije iskrvarila bilo dozvoljeno da je daju doseljeniku ili prodaju strancu? U Bibliji se izraz ’stranac koji je kod tebe‘ mogao odnositi ili na neizraelce koji su postali prozeliti ili na doseljenike koji su se podlagali osnovnim zakonima zemlje, ali nisu postali obožavaoci Jehove. Stranci i doseljenici koji nisu postali prozeliti nisu bili pod Zakonom i na razne načine su koristili mrtve životinje koje nisu iskrvarile. Izraelcima je bilo dozvoljeno da im daju ili prodaju takve životinje. S druge strane, prozeliti su bili obavezni da se pridržavaju Zakona. Kao što se vidi iz Levitske 17:10, tim osobama je bilo zabranjeno da jedu krv životinja.

24:6 — Zašto je uzimanje u zalog ’ručnog mlina ili njegovog gornjeg žrvnja‘ (NW) upoređeno sa uzimanjem ’samog života‘ u zalog? Ručni mlin i njegov gornji žrvanj predstavljaju „sam život“ osobe, to jest njena sredstva za život. Ako bi bilo koja od ove dve stvari bila uzeta u zalog, to bi celu porodicu lišilo svakodnevnog hleba.

25:9 — Šta je značilo izuvanje obuće i pljuvanje u lice čoveku koji je odbio da stupi u deverski brak? Postojao je „običaj u Izraelu da bi se utvrdio svaki ugovor otkupa... da jedan izuje obuću svoju i da je drugome“ (Ruta 4:7). Kada bi se čoveku koji je odbio da stupi u deverski brak izula obuća, time bi se potvrdilo da se on odrekao svog položaja i prava da podigne naslednika svom pokojnom bratu. To je bila prava sramota (Ponovljeni zakoni 25:10). Pljuvanje u lice bilo je znak poniženja (Brojevi 12:14).

Pouka za nas:

6:6-9. Poput Izraelaca koji su morali poznavati zakon, i mi treba da znamo Božje zapovesti, da ih stalno imamo na umu i da se trudimo da ih usadimo u svoju decu. Moramo da ih ’vežemo sebi na ruku‘ što znači da naša dela — predstavljena našim rukama — treba da pokažu da smo poslušni Jehovi. I „kao počeonik među očima“, naša poslušnost mora svima da bude očigledna.

6:16. Nemojmo nikada kušati Jehovu kao što su to činili neverni Izraelci u Masi, gde su mrmljali zbog toga što nisu imali vode (Izlazak 17:1-7).

8:11-18. Zbog materijalizma mogli bismo da zaboravimo na Jehovu.

9:4-6. Moramo se čuvati samopravičnosti.

13:6. Ne smemo dozvoliti da nas iko odvuče od obožavanja Jehove.

14:1. Unakazivanje svog tela, kojim se pokazuje nepoštovanje prema ljudskom telu i koje može biti povezano s krivom religijom, mora se izbegavati (1. Kraljevima 18:25-28). Budući da imamo nadu u uskrsenje nije prikladno da na takav ekstreman način izražavamo svoju žalost za umrlima.

20:5-7; 24:5. Prema onima koji su u posebnim okolnostima treba imati obzira, čak i kada treba da se obavi neki važan zadatak.

22:23-27. Jedan od najboljih načina da se žena odbrani kada neko pokuša da je siluje jeste da viče.

’IZABERI ŽIVOT‘

(Ponovljeni zakoni 27:1–34:12)

U svom trećem govoru, Mojsije kaže da Izraelci, kada pređu Jordan, moraju da napišu Zakon na velikim kamenovima kao i da izreknu prokletstva za neposlušnost i blagoslove za poslušnost. Četvrti govor počinje obnovom saveza između Jehove i Izraela. Mojsije ponovo upozorava na neposlušnost i podstiče narod da ’izabere život‘ (Ponovljeni zakoni 30:19).

Nakon što je održao ove govore, Mojsije kaže da će ih sada predvoditi neko drugi i poučava Izraelce jednoj prelepoj pesmi koja hvali Jehovu i upozorava na loše posledice koje će doživeti ako budu neverni. Nakon što je blagoslovio plemena, Mojsije je umro kada je imao 120 godina i bio je sahranjen. Period žalosti trajao je 30 dana, što je otprilike polovina vremena obuhvaćenog u knjizi Ponovljenih zakona.

Odgovori na biblijska pitanja:

32:13, 14 — Pošto je Izraelcima bilo zabranjeno da jedu salo, šta se misli kada se kaže da će jesti ’pretilinu od jaganjaca‘? Ovaj izraz se koristi u figurativnom smislu i odnosi se na najbolji deo stada. Da je u pitanju poetski jezik vidi se iz toga što se u istom stihu govori o ’srcu zrna pšeničnih‘ (DK) i ’krvi od grožđa‘.

33:1-29 — Zašto Simeon nije po imenu pomenut u blagoslovu kojim je Mojsije blagoslovio sinove Izraelove? Zato što je Simeon, kao i Levi, postupao ’žestoko‘ i njihov gnev je bio „svirep“ (Postanje 34:13-31; 49:5-7). Njihovo nasleđe nije bilo ni približno onome što su dobila ostala plemena. Levi je dobio 48 gradova, a Simeonov deo je bio unutar Judine teritorije (Isus Navin 19:9; 21:41, 42). Dakle, Mojsije nije posebno blagoslovio Simeona. Međutim, blagosiljanje Simeona uključeno je u blagoslov koji je dat Izraelu.

Pouka za nas:

31:12. Mladi bi trebalo da sede sa odraslima na skupštinskim sastancima i da nastoje da slušaju i uče.

32:4. Sva Jehovina dela su savršena jer se u njima ogledaju njegove osobine kao što su pravda, mudrost, ljubav i moć, koje on ispoljava u savršenoj ravnoteži.

Od velike važnosti za nas

Knjiga Ponovljenih zakona predstavlja Jehovu kao ’jedinog Jehovu‘ (Ponovljeni zakoni 6:4). To je knjiga o narodu koji je bio u jedinstvenom odnosu s Bogom. Knjiga Ponovljenih zakona takođe upozorava na idolopoklonstvo i ističe koliko je važno da smo isključivo odani istinitom Bogu.

Nema sumnje, knjiga Ponovljenih zakona jeste od velike važnosti za nas! Iako nismo pod Zakonom, iz njega možemo da naučimo mnogo toga što će nam pomoći da ’ljubimo Jehovu, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom‘ (Ponovljeni zakoni 6:5).

[Fusnota]

[Mapa na 24. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

SIR

Kadis-varna

Gora Sinaj (Horiv)

Crveno more

[Izvor]

Based on maps copyrighted by Pictorial Archive (Near Eastern History) Est. and Survey of Israel

[Slika na 24. strani]

Mojsijevi govori čine veći deo Ponovljenih zakona

[Slika na 26. strani]

Šta učimo iz toga što je Jehova obezbedio manu?

[Slika na 26. strani]

Ako bi neko uzeo u zalog ručni mlin ili njegov gornji žrvanj, to bi bilo kao da je uzeo u zalog „sam život“