Šta kaže Biblija o Bogu i Isusu?

DA LI bi ljudi, ako bi čitali Bibliju od početka do kraja bez unapred stvorene predodžbe o Trojstvu, sami naišli na takvu ideju? Ne, ni u kom slučaju.

Ono što bi nepristrani čitalac vrlo jasno razumio je to da je samo Bog Svemogući Stvoritelj, odvojen i različit od bilo koga drugog, a da je Isus takođe odvojen i različit, da je stvoreno biće, podložno Bogu, a takav je bio i u svom predljudskom postojanju.

Bog je jedan, a ne tri

BIBLIJSKO učenje da je Bog jedan naziva se monoteizam. A L. L. Pein, profesor crkvene istorije, ukazuje na to da monoteizam u svom najčišćem obliku ne dopušta nikakvo Trojstvo: „Stari je zavet strogo monoteističan. Bog je jedno jedino lično biće. Shvatanje da je u tome trojstvo. . . potpuno je bez ikakve podloge.“

Da li se, otkad je Isus bio na Zemlji, nešto u monoteističkoj veri promenilo? Pein odgovara: „Na ovom mestu ne postoji prelom između Starog i Novog zaveta. Monoteistička tradicija se nastavlja. Isus je bio Jevrejin, poučavan od jevrejskih roditelja o Starom zavetu. Njegova su učenja bila u srži jevrejska; dakako, doneo je novo evanđelje, ali ne i novu teologiju. . . A ključni citat jevrejskog monoteizma bilo je i njegovo uverenje: ’Čuj, Izraele: Gospod je Bog naš jedini Gospod.’“

Ove reči zapisane su u 5. Mojsijevoj 6:4. Prevod Stvarnost prevodi ovaj stavak ovako: „Čuj, Izraele! Jahve je Bog naš, Jahve je jedan!“a U ovom stavku reč „jedan“ nema bližih gramatičkih definicija koje bi ukazivale na množinu, tako da bi mogla ukazivati na nešto drugo osim samo na jednu osobu.

Ni hrišćanski apostol Pavle nije nagovestio promenu u prirodi Boga; u tome se nije ništa izmenilo ni kad je Isus došao na Zemlju. Pavle piše: „A Bog je jedan“ (Galatima 3:20; vidi i 1. Korinćanima 8:4-6).

Kroz čitavu Bibliju se na hiljade puta govori o Bogu kao o jednoj osobi. Kad on govori, govori kao nepodeljena individua. Biblija u tom pogledu ne može biti jasnija. Tako Bog objašnjava: „Ja sam Jehova. To je ime moje, i nikome drugome neću dati svoju slavu“ (Isaija 42:8, NS). „Ja sam Jahve, Bog tvoj. . . Nemoj imati drugih bogova uz mene“ (2. Mojsijeva 20:2, 3, St). (Naglašeno od nas.)

Zašto bi svi od Boga nadahnuti biblijski pisci govorili o Bogu kao o jednoj osobi, ako se on ustvari sastoji od tri osobe? Kojoj bi to svrsi služilo, osim što bi se ljude dovodilo u zabludu? Ako bi se Bog sastojao od tri osobe, sigurno bi se pobrinuo da to biblijski pisci tako razjasne da o tome ne bi mogla postojati sumnja. Bar su pisci Hrišćanskih grčkih spisa, koji su lično bili u kontaktu sa Sinom Božjim, trebali to da učine. Međutim, oni to nisu učinili.

Ono što su pisci Biblije jasno razjasnili bilo je to da je Bog jedna Osoba — jedno jedino nerazdeljeno Biće koje nema sebi ravnog: „Ja sam Jahve i nema drugoga; osim mene Boga nema“ (Isaija 45:5, St). „Ti [si], kome je ime Jehova, jedini Najviši nad svom zemljom“ (Psalam 83:18, NS).

U Bogu nema više osoba

ISUS je nazvao Boga ’jedinim istinitim Bogom’ (Jovan 17:3). Nikada se nije osvrtao na Boga kao na neko božanstvo sastavljeno od više osoba. Zato se u Bibliji samo Jehovu naziva Svemogućim. Inače, reč „svemogući“ ne bi imala smisla. Ni Isus ni sveti duh ne označavaju se svemogućima, jer samo je Jehova Najviši. On je, prema 1. Mojsijevoj 17:1, objasnio: „Ja sam Bog svemogući.“ A u 2. Mojsijevoj 18:11 (NS) piše: „Jehova [je] veći od svih drugih bogova.“

Reč ’eloʹhah (bog) u Hebrejskim spisima ima dva pluralna oblika, naime ’elohimʹ (bogovi) i ’elohehʹ (bogovi od). Uopšte, ovi se pluralni oblici odnose na Jehovu i u tom slučaju se prevode u singularu (jednini), tj. kao „Bog“. Ukazuju li pluralni oblici na Trojstvo? Ne. Viliam Smit u delu A Dictionary of the Bible (Rečnik Biblije) piše: „Neobična ideja da se [’elohimʹ] odnosi na trojstvo osoba u Božanstvu, jedva da sada nailazi na podršku naučnika. Ili se radi o onome što gramatičari nazivaju pluralom veličanstva, ili označava puninu božanske snage, sveukupnost moći koju ispoljava Bog.“

Časopis The American Journal of Semitic Languages and Literatures kaže za ’elohimʹ: „Gotovo se uvek konstruira sa singularnim glagolskim predikatom i zahteva singularni pridevski atribut.“ Neka kao zorni prikaz posluži ovo: Titula ’elohimʹ javlja se 35 puta u izveštaju o stvaranju i svaki put je glagol koji opisuje što je Bog rekao ili učinio u singularu (jednini) (1. Mojsijeva 1:1–2:4). Pisac zato dolazi do zaključka: „[’Elohimʹ] se mora pre objasniti kao intezivni plural, koji označava veličinu i veličanstvo.“

’Elohimʹ ne znači „osobe“, nego „bogovi“. Oni koji tvrde da ova reč podrazumeva Trojstvo, sami sebe čine politeistima, obožavateljima više nego jednog Boga. Zašto? Jer bi to značilo da su u Trojstvu tri boga. Međutim, gotovo svi pobornici Trojstva odbacuju gledište da su u Trojstvu tri međusobno odvojena boga.

Biblija upotrebljava reči ’elohimʹ i ’elohehʹ i kad se osvrće na niz krivih bogova ili na idole (2. Mojsijeva 12:12; 20:23). Ali, u drugim slučajevima mogu se odnositi i na samo jednog jedinog krivog boga; tako su se Filisteji osvrnuli na ’Dagona, boga [’elohehʹ] svojega’ (Sudije 16:23, 24). Vaala se naziva ’bogom [’elohimʹ]’ (1. Samuilova 18:27). Osim toga, ovaj izraz se primenjuje i na ljude (Psalam 82:1, 6). Mojsiju je bilo rečeno da za Arona i faraona treba biti kao „Bog“ [’elohimʹ] (2. Mojsijeva 4:16; 7:1).

Očigledno, upotreba titula ’elohimʹ i ’elohehʹ za krive bogove i čak za ljude nije značila da su oni množina bogova; tako ni primena ’elohimʹ ili ’elohehʹ na Jehovu isto ne znači da je on više nego jedna osoba, posebno ako uzmemo u obzir svedočanstvo ostalih delova Biblije o ovoj temi.

Isus, zasebno stvorenje

DOK je Isus bio na Zemlji, bio je čovek, doduše savršen, jer Bog je bio taj koji je preneo Isusovu životnu snagu u maternicu Marije (Matej 1:18-25). No, to nije bio njegov početak. On sam je objasnio da je sišao „s neba“ (Jovan 3:13). Zato je bilo sasvim prirodno da je kasnije svoje sledbenike upitao: „A šta ako vidite Sina čovečjeg [Isusa] kako uzlazi tamo gde je pre bio?“ (Jovan 6:62, NS).

Prema tome, pre nego je došao na Zemlju, Isus je već živio na nebu. No, da li je on postojao kao jedna od osoba u svemoćnom i večnom trojednom Bogu? Nije, jer Biblija jasno kaže da je Isus u svom predljudskom postojanju bio od Boga stvoreno duhovno biće, kao što su to i anđeli. Ni anđeli, a ni Isus, nisu postojali pre nego su stvoreni.

Isus je u svom predljudskom postojanju bio „prvorođenac svakoga stvorenja“ (Kološanima 1:15, St). Bio je „početak Božjeg stvaranja“ (Otkrivenje 3:14, NS). Nije opravdano izraz „početak“ [grčki: arheʹ] tumačiti kao da znači da je Isus bio „početnik“ Božjeg stvaranja. U svojim spisima Jovan upotrebljava preko 20 puta različite oblike grčke reči arheʹ i svaki put ove reči imaju značenje „početka“. Da, Isus je bio stvoren od Boga kao početak nevidljivih Božjih stvorenja.

Zapazimo kako se ovi osvrti na Isusovo poreklo tačno poklapaju s izrazima koji su slikovito upotrebljeni za „Mudrost“: „Jahve me stvori kao počelo svoga djela, kao najraniji od svojih čina, u pradoba. Rodih se prije nego su utemeljene gore, prije brežuljaka. Kad još ne bijaše načinio zemlje, ni poljana, ni početka zemaljskom prahu“ (Priče Solomonove 8:12, 22, 25 26, St). Izraz „Mudrost“ upotrebljava se da bi se personifikovao onaj koga je Bog stvorio; i većina naučnika slaže se u tome da se ovde zaista radi o stilskoj figuri, koja se odnosi na Isusa kao duhovnu osobu u predljudskom postojanju.

Kao „Mudrost“ u svom predljudskom postojanju, Isus je rekao dalje da je bio „kraj njega [Boga], kao graditeljica“ (Priče Solomonove 8:30, St). U skladu s Isusovom ulogom graditelja, za njega se u Kološanima 1:16 kaže: „Kroz njega bi sazdano sve što je na nebu i na zemlji“.

Tako je Svemogući Bog kroz svog graditelja, svog saradnika, stvorio sve druge stvari. Biblija to sažima ovako: „Ali mi imamo samo jednoga Boga, Oca, od kojega je sve. . . i jednoga Gospodina Isusa Krista, kroz kojega je sve“ (1. Korinćanima 8:6, St). (Naglašeno od nas.)

Nema sumnje, Bog je rekao ovom graditelju: „Načinimo čoveka na svoju sliku“ (1. Mojsijeva 1:26, NS). Neki su tvrdili da reč „načinimo“ ukazuje na trojstvo. No, ako bi ti rekao: „Sada ćemo nešto učiniti za sebe“, niko naravno ne bi došao na pomisao da ove reči ukazuju na to da je u tebi ujedinjeno više osoba. Ti jednostavno želiš reći da će na nečemu raditi dve ili više osoba. Tako je i s Bogom. Kad je on rekao „načinimo“ samo je razgovarao s jednom drugom osobom, sa svojim prvim duhovnim stvorenjem, s graditeljem, s predljudskim Isusom.

Da li je Bog mogao biti iskušavan?

U MATEJU 4:1 izveštava se da je Isusa ’kušao Đavo’. Nakon što je Isusu pokazao „sva kraljevstva sveta i njihovu slavu“, Satana mu je rekao: „Sve ću ti ovo dati ako padneš i izvršiš prema meni čin obožavanja“ (Matej 4:8, 9, NS). Satana je pokušao navesti Isusa na nelojalnost prema Bogu.

Ali, kakva bi to kušnja lojalnosti bila da je Isus bio Bog? Može li se Bog sam protiv sebe pobuniti? Ne može, ali anđeli i ljudi mogu se protiv Boga pobuniti, a to su i učinili. Iskušavanje Isusa imalo je smisla jedino ako on nije bio Bog, nego individua za sebe sa slobodnom voljom; on je, kao neki anđeo ili čovek, mogao biti nelojalan da je to želeo.

S druge strane, nezamislivo je da bi Bog mogao sagrešiti i biti nelojalan sam prema sebi. „Njegova delatnost je savršena. . . Bog vernosti. . . pravedan je on i čestit“ (5. Mojsijeva 32:4, NS). Prema tome, da je Isus bio Bog, ne bi mogao biti iskušavan (Jakov 1:13).

Budući da Isus nije bio Bog, mogao je postati nelojalanim. Međutim, on je ostao veran, rekavši: „Odlazi, Satano! Jer stoji napisano: ’Jehovu, svog Boga, moraš obožavati i jedino njemu prinositi svetu službu’“ (Matej 4:10, NS).

Koliku vrednost ima otkupnina?

JEDAN od osnovnih razloga zašto je Isus došao na Zemlju takođe je direktno povezan s Trojstvom. Biblija kaže: „Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovjek Hrist Isus, koji sebe dade u otkup za sve“ (1. Timoteju 2:5, 6).

Isus, savršeni čovek, ni manje ni više, postao je otkupnina koja je tačno odgovarala onome što je Adam izgubio — pravo na savršeni život na Zemlji. Zato je apostol Pavle s pravom mogao nazvati Isusa ’poslednjim Adamom’; a u istom kontekstu je rekao: „Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti“ (1. Korinćanima 15:22, 45). Ono što je zahtevala božanska pravda kao „odgovarajuću otkupninu“ bio je Isusov savršeni ljudski život — ni manje, ni više. Čak u ljudskom pravu postoji važan osnovni princip da visina novčane kazne mora odgovarati težini krivičnog dela.

Međutim, da je Isus bio deo nekog božanstva, tada bi cena otkupnine bila neizmerno viša od cene koju je zahtevao Božji Zakon (2. Mojsijeva 21:23-25; 3. Mojsijeva 24:19-21). U Edenu je sagrešio samo savršeni čovek, naime Adam, no ne i Bog. Otkupnina je, da bi zadovoljila Božju pravdu, morala biti tačni ekvivalent — savršeni čovek, „poslednji Adam“. Kad je Bog poslao na Zemlju Isusa kao otkupninu, nije ga učinio inkarnacijom, Bogom-čovekom, nego onim što je zadovoljavalo pravdu — učinio ga je savršenim čovekom, ’nižim od anđela’ (Jevrejima 2:9; uporedi Psalam 8:5, 6). Kako bi jedan deo svemogućeg Boga — Otac, Sin ili sveti duh — ikada mogao biti niži od anđela?

’Jedinorođeni Sin’ — Kako?

BIBLIJA naziva Isusa Božjim ’jedinorođenim Sinom’ (Jovan 1:14; 3:16, 18; 1. Jovanova 4:9). Trinitarijanci kažu da je, pošto je Bog večan, i Sin Božji večan. Ali, kako neko može biti sin svog oca, a istovremeno biti jednako star kao i on?

Trinitarijanci tvrde da u slučaju Isusa ’jedinorođeni’ ne odgovara definiciji reči „roditi“ kakvu nalazimo u rečniku, a koja glasi: „proizvesti [potomstvo] kao otac“ (Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary). Oni kažu da ona u Isusovom slučaju ima „smisao odnosa koji nije nastao rađanjem“, odnos jednog jedinog sina bez rađanja (Vine’s Expository Dictionary of Old and New Testament Words). Zvuči li ti to logično? Može li neki čovek postati otac sinu, a da ne prouzrokuje njegovo rađanje?

Osim toga, zašto Biblija upotrebljava istu grčku reč za ’jedinorođeni’ (kao što gore spomenuti Vajn priznaje bez bilo kakvog objašnjenja) za opisivanje odnosa Isaka prema Avrahamu? U Jevrejima 11:17 je za Isaka rečeno da je Avrahamov ’jedinorođeni sin’. U slučaju Isaka ne može postojati ni najmanja sumnja da je u uobičajenom smislu bio jedinorođeni, da nije bio jednako star kao njegov otac ili imao jednak položaj kao on.

Temeljna grčka reč za „jedinorođeni“, a koja je bila upotrebljena za Isusa i za Isaka, glasi monogenesʹ, od moʹnos, što znači „jedini“, i korenske reči giʹnomai, a znači „[o ljudima] roditi se“ (Grčko-hrvatski ili srpski rečnik, Majnarić-Gorski, Školska knjiga, Zagreb, 1983). Zato se monogenesʹ definira ovako: „Jedini rođen, jedino dete“ (A Greek and English Lexicon of the New Testament od E. Robinsona).

Theological Dictionary of the New Testament (Teološki rečnik Novog zaveta) od Gerharda Kitela kaže: „[Monogenesʹ] znači: ’koji je jedini potomak’, tj. bez braće ili sestara.“ U ovom delu kaže se i to da se u Jovanu 1:18; 3:16, 18; i 1. Jovanovoj 4:9 „ne upoređuje samo Isusov odnos s odnosom jedinorođenog sina prema svom ocu. To jest odnos jedinorođenog sina prema Ocu“

Prema tome, život Isusa, jedinorođenog Sina, imao je početak. A Svemogući Bog može se s pravom nazvati njegovim Roditeljem, ili Ocem, i to u istom smislu kao što je neki zemaljski otac — kao Avraham — roditelj svoga sina (Jevrejima 11:17). Dakle, kad Biblija govori o Bogu kao o Isusovom „Ocu“, onda i misli to što kaže — da su oni dve odvojene individue. Bog je po starosti, po položaju, po moći i po znanju daleko iznad Isusa.

Ako pomislimo da Isus nije bio jedini duhovni sin kog je Bog na nebu stvorio, postaje nam jasno zašto je u slučaju Isusa bio upotrebljen izraz ’jedinorođeni’. Bezbrojna druga stvorena duhovna stvorenja takođe se nazivaju ’Božjim sinovima’ — i to u istom smislu kako je Adam bio nazvan Božjim sinom — zato što je njihova životna snaga potekla od Jehove Boga, Izvora života (Jov 38:7; Psalam 36:9; Luka 3:38). Međutim, svi su oni bili stvoreni kroz „jedinorođenog Sina“, (onoga) koji je jedini bio direktno stvoren od Boga (Kološanima 1:15-17).

Da li su Isusa smatrali Bogom?

U BIBLIJI se, doduše, Isus često naziva Sinom Božjim, ali u 1. veku niko ne bi došao na pomisao da je on Bog Sin. Čak su demoni, koji ’veruju da je jedan Bog’, znali iz iskustva u duhovnom svetu da Isus nije Bog. Zato su ga ispravno oslovili ’Sinom Božjim’ (Jakov 2:19; Matej 8:29). A kad je Isus umro, prisutni rimski vojnici koji su bili pagani, ali su dovoljno čuli od Isusovih sledbenika tako da su znali da Isus nije bio Bog, rekli su: „Zaista, ovaj bijaše Sin Božji“ (Matej 27:54).

Prema tome, izraz „Sin Božji“ odnosi se na Isusa kao samostalno stvoreno biće, a ne na deo nekog Trojstva. Kao Sin Božji, on ne može biti sam Bog, jer Jovan 1:18 (NS) kaže: „Boga niko nikada nije video“.

Učenici su gledali na Isusa kao na ’posrednika između Boga i ljudi’, a ne kao na samog Boga (1. Timoteju 2:5). Budući da je, prema definiciji, posrednik nezavisna osoba koja posreduje između onih kojima je potreban posrednik, bilo bi protivrečno ako bi Isus bio jedno s nekom od dveju strana koje pokušava da izmiri. U tom slučaju pretvarao bi se da je nešto što nije.

Biblija se o odnosu Isusa prema Bogu jasno i dosledno izražava. Samo je Jehova Bog Svemoguć. Predljudskog Isusa direktno je stvorio. Prema tome, Isus je imao početak i nikada u pogledu moći i večnosti ne može biti ravan Bogu.

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 14. strani]

Budući da je Isus stvoren od Boga, u pogledu starosti, moći i znanja on je na drugom mestu

[Slika na 15. strani]

Isus je rekao da je imao predljudsko postojanje, da ga je Bog stvorio pre svih nevidljivih duhovnih stvorenja