Vaspitavaj svoje dete od ranog detinjstva

1, 2. Kome roditelji treba da se obrate za pomoć u podizanju svoje dece?

„DECA su nasleđe koje od Boga dolazi“, uzviknuo je jedan zahvalni roditelj pre oko 3 000 godina (Psalam 127:3). Zaista, radost roditeljstva je dragocena nagrada od Boga, nagrada koja stoji na raspolaganju većini ljudi koja je u braku. Međutim, oni koji imaju decu brzo uviđaju da zajedno s radošću, roditeljstvo donosi odgovornosti.

² Podizanje dece je ogroman zadatak, i to posebno danas. Međutim, mnogi to čine s uspehom, a nadahnuti psalmista ukazuje na put, govoreći: „Ako Gospod ne sagradi doma, uzalud se muče koji ga grade“ (Psalam 127:1). Što tesnije slediš Jehovina uputstva, postaćeš bolji roditelj. Biblija kaže: „Svim se srcem svojim uzdaj u Gospoda a na svoju misao nemoj se oslanjati“ (Poslovice 3:5). Da li si spreman da slušaš Jehovin savet dok se upuštaš u svoj 20-godišnji projekat podizanja deteta?

3. Kakvu odgovornost u podizanju dece imaju očevi?

³ U mnogim domovima širom sveta, muškarci smatraju da je vaspitavanje deteta uglavnom ženin posao. Istina, Reč Božja ukazuje na očevu ulogu kao glavnog hranioca. Međutim, ona takođe kaže da on ima odgovornosti kod kuće. Biblija kaže: „Uredi svoj posao na polju, i svrši svoje na njivi, potom i kuću svoju zidaj“ (Priče Solomunove 24:27, DK). U Božjim očima, očevi i majke su partneri u vaspitavanju deteta (Poslovice 1:8, 9).

4. Zašto mušku decu ne treba da smatramo superiornijom od ženske?

⁴ Kako gledaš na svoju decu? Izveštaji kažu da se u Aziji „ženske bebe često nerado dočekuju“. U Latinskoj Americi navodno još uvek postoje predrasude prema devojčicama, čak i među „prosvećenijim porodicama“. Međutim, istina je da devojčice nisu drugorazredna deca. Jakov, poznati otac iz drevnih vremena, opisao je sve svoje potomstvo, uključujući i sve kćerke koje su mu se rodile do tada, kao ’decu koju mu je Bog darovao‘ (Postanje 33:1-5; 37:35). Slično tome, Isus je blagoslovio svu „decu“ (dečake i devojčice) koju su mu donosili (Matej 19:13-15). Možemo biti sigurni da je on odražavao Jehovino gledište (Ponovljeni zakoni 16:14).

5. Šta par treba da uzme u obzir kad donosi odluku u vezi s veličinom svoje porodice?

⁵ Da li se u tvojoj sredini očekuje da žena rodi što je moguće više dece? Bračni par ima pravo na ličnu odluku o tome koliko će dece imati. Šta ako roditelji nemaju sredstava da hrane, oblače i školuju brojnu decu? Sigurno je da par treba da to uzme u obzir kad odlučuje o veličini svoje porodice. Neki parovi koji ne mogu izdržavati svu svoju decu poveravaju rođacima odgovornost da podižu neku od njih. Da li je ta praksa poželjna? U stvari nije. A to i ne oslobađa roditelje od njihove obaveze prema njihovoj deci. Biblija kaže: „Ako li se ko za svoje, a osobito za svoje domaće, ne brine, taj se odrekao vere i gori je od nevernika“ (1. Timoteju 5:8). Odgovorni parovi nastoje da planiraju veličinu svojih ’domaćih‘ tako da mogu da se ’brinu za svoje‘. Mogu li u tom pravcu praktikovati kontrolu rađanja? I to je lična odluka i ako se bračni parovi odluče za to, izbor kontraceptivnih sredstava je takođe lična stvar. „Svaki [će] svoje breme nositi“ (Galatima 6:5). Međutim, kontrola rađanja koja uključuje bilo kakav oblik abortusa suprotna je biblijskim načelima. Jehova Bog „izvor je života“ (Psalam 36:10). Prema tome, ugasiti nečiji život nakon što je on bio začet pokazalo bi veliko nepoštovanje prema Jehovi i jednako je ubistvu (Izlazak 21:22, 23; Psalam 139:16; Jeremija 1:5).

6. Kada treba da počne vaspitavanje deteta?

⁶ Poslovice 22:6 kažu: „Uči dete prema putu kojim treba da ide.“ Vaspitavanje dece je još jedna značajna roditeljska dužnost. Međutim, kada treba da počne to vaspitavanje? Veoma rano. Apostol Pavle je zapazio da je Timotej bio vaspitavan „od ranog detinjstva“ (2. Timoteju 3:15, NW). Grčka reč koja je ovde upotrebljena može se odnositi na malu bebu ili čak nerođeno dete (Luka 1:41, 44; Dela apostolska 7:18-20). Dakle, Timotej je bio vaspitavan od vremena kad je bio veoma mlad — i to s pravom. Rano detinjstvo je idealno vreme da se počne s vaspitavanjem deteta. Čak i mala beba ima glad za spoznanjem.

7. (a) Zašto je važno da oba roditelja razviju blizak odnos s bebom? (b) Kakav je odnos postojao između Jehove i njegovog jedinorođenog Sina?

⁷ „Kad sam prvi put videla svoju bebu“, kaže jedna majka, „ja sam se zaljubila u nju.“ To je slučaj s većinom majki. Ta divna privrženost između majke i bebe raste dok zajedno provode vreme posle rođenja. Dojenje doprinosi toj bliskosti. (Uporedi s 1. Solunjanima 2:7.) Da bi se udovoljilo emocionalnim potrebama bebe, od presudne je važnosti da je majka miluje i priča joj. (Uporedi sa Isaijom 66:12.) Ali, šta je s ocem? I on treba da sa svojim novim potomstvom stvori jednu tesnu vezu. Sam Jehova je primer toga. U knjizi Poslovica, mi saznajemo za Jehovin odnos s njegovim jedinorođenim Sinom, koji je opisan kako govori: „Prvencem me Gospod dela svojih stvori... Ja mu bejah radost svakidanja“ (Poslovice 8:22, 30; Jovan 1:14). Slično tome, dobar otac razvija srdačan odnos pun ljubavi sa svojim detetom od samog početka detetovog života. „Pokazuj puno ljubavi“, kaže jedan roditelj. „Nijedno dete još nije umrlo od zagrljaja i poljubaca.“

8. Kakvu mentalnu stimulaciju roditelji treba da daju bebama što je pre moguće?

⁸ Ali, bebama je potrebno još nešto. Od trenutka rođenja, njihov mozak je spreman da prima i skladišti informacije, a roditelji su primarni izvor toga. Uzmimo kao primer jezik. Istraživači kažu da se za kvalitet detetovog učenja da govori i čita „misli da je tesno povezan s prirodom detetove rane veze sa svojim roditeljima“. Pričaj i čitaj svom detetu još dok je beba. Uskoro će ono želeti da te kopira i ubrzo ćeš ga učiti da čita. Verovatno će znati da čita pre nego što pođe u školu. To će biti posebno korisno ako živiš u zemlji gde ima malo učitelja i gde su učionice prepune.

9. Koji je najvažniji cilj koji roditelji treba da zadrže na umu?

⁹ Najvažnija briga hrišćanskih roditelja jeste udovoljavanje duhovnim potrebama njihovog deteta. (Vidi Ponovljene zakone 8:3.) S kojim ciljem? Da bi pomogli svom detetu da razvije ličnost sličnu Hristovoj, u stvari, da obuče „novu ličnost“ (Efescima 4:24, NW). Zbog toga oni moraju da uzmu u obzir ispravne građevinske materijale i ispravne građevinske metode.

10. Kakve osobine deca treba da razvijaju?

¹⁰ Kvalitet neke građevine u velikoj meri zavisi od vrste materijala koji su upotrebljeni u tom objektu. Apostol Pavle je rekao da su najbolji građevinski materijali za hrišćanske ličnosti ’zlato, srebro, drago kamenje‘ (1. Korinćanima 3:10-12). Oni predstavljaju osobine kao što su vera, mudrost, razboritost, lojalnost, poštovanje i ljubazno cenjenje prema Jehovi i njegovim zakonima (Psalam 19:8-12; Poslovice 2:1-6; 3:13, 14). Kako roditelji mogu pomoći svojoj deci da od najranijeg detinjstva razvijaju te osobine? Time da slede jedan postupak koji je bio izložen još davno.

11. Kako su izraelski roditelji pomagali svojoj deci da razviju bogobojazne ličnosti?

¹¹ Kratko pre nego što je nacija Izrael ušla u Obećanu zemlju, Jehova je rekao izraelskim roditeljima: „Ove zapovesti koje ti ja danas dajem drži u srcu svome. Objasnićeš ih sinovima svojim, i govorićeš o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležiš i kad ustaješ“ (Ponovljeni zakoni 6:6, 7). Da, roditelji treba da budu primeri, drugovi, komunikatori i učitelji.

12. Zašto je bitno da roditelji budu dobri primeri?

¹² Budi primer. Kao prvo, Jehova je rekao: „Ove zapovesti ... drži u srcu svome.“ Zatim je dodao: „Objasnićeš [’usadićeš‘, NW] ih sinovima svojim.“ Dakle, božanske osobine najpre moraju biti u srcu roditelja. Roditelj mora voleti istinu i živeti po njoj. Tek tada on može dostići detetovo srce (Poslovice 20:7). Zašto? Zato što na decu više utiče ono što vide nego ono što čuju (Luka 6:40; 1. Korinćanima 11:1).

13. U pružanju pažnje svojoj deci, kako hrišćanski roditelji mogu oponašati Isusov primer?

¹³ Budi drug. Jehova je rekao roditeljima u Izraelu: ’Govorite sa svojom decom kad sedite u kući i kad idete putem.‘ To zahteva da se s decom provodi vreme bez obzira koliko su roditelji zaposleni. Isus je očigledno smatrao da deca zaslužuju njegovo vreme. Tokom završnih dana njegove službe, „privedoše k njemu decu, da ih se dotakne“. Kakva je bila Isusova reakcija? „I uze ih na krilo, i blagoslovi ih“ (Marko 10:13, 16). Zamisli, otkucavali su zadnji sati Isusovog života. Pa ipak, on je toj deci poklonio svoje vreme i pažnju. Kakva divna pouka!

14. Zašto je korisno da roditelji provode vreme sa svojim detetom?

¹⁴ Budi komunikator. Provođenje vremena sa svojim detetom pomoći će ti da komuniciraš s njim. Što više komuniciraš, bolje ćeš razabrati kako se razvija njegova ličnost. Međutim, zadrži na umu da komunikacija nije samo govorenje. „Morala sam da razvijem umetnost slušanja“, rekla je jedna majka iz Brazila, „slušanja sa srcem.“ Njeno strpljenje je donelo plod kad je njen sin počeo da joj poverava svoja osećanja.

15. Šta treba zadržati na umu kad se radi o rekreaciji?

¹⁵ Deci je potrebno „vreme smeha ... i vreme kad se igra“, vreme za rekreaciju (Propovednik 3:1, 4; Zaharija 8:5). Rekreacija je veoma produktivna kad roditelji i deca zajedno uživaju u njoj. Žalosna je činjenica što u mnogim domovima rekreacija znači gledanje televizije. Premda izvestan televizijski program može biti zabavan, mnogo toga uništava dobre vrednosti, i gledanje televizije lako može ugušiti komunikaciju u porodici. Prema tome, zašto sa svojom decom ne uradiš nešto kreativno? Pevajte, igrajte igre, družite se s prijateljima, posetite prijatna mesta. Takve aktivnosti podstiču komunikaciju.

16. Šta roditelji treba da poučavaju svoju decu o Jehovi, i kako to treba da rade?

¹⁶ Budi učitelj. ’Usadićeš [ove reči] u svog sina‘, rekao je Jehova. Kontekst ti govori šta i kako da naučavaš. Kao prvo, „ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom snagom svojom“ (Ponovljeni zakoni 6:5). Zatim, ’ove zapovesti ćeš objasniti‘. Prenesi pouku koja ima za cilj razvijanje svesrdne ljubavi prema Jehovi i njegovim zakonima. (Uporedi s Jevrejima 8:10.) Reč „usaditi“ znači poučiti pomoću ponavljanja. Zato ti Jehova, u stvari, govori da prvenstveni način da pomogneš svojoj deci da razviju bogobojaznu ličnost jeste da dosledno govoriš o njemu. To uključuje da s njima imaš redovan biblijski studij.

17. Šta roditelji možda treba da razviju u svom detetu? Zašto?

¹⁷ Većina roditelja zna da nije lako uneti informacije u detetovo srce. Apostol Petar je podsticao suhrišćane: „Kao novorođena deca, zaželite se duhovnoga i čistoga mleka“ (1. Petrova 2:2). Izraz „zaželite se“ ukazuje da mnogi prirodno nisu gladni za duhovnom hranom. Roditelji možda moraju pronaći načine da razviju tu želju u svom detetu.

18. Koje su neke Isusove metode poučavanja koje su roditelji podstaknuti da oponašaju?

¹⁸ Isus je dopirao do srca time što je koristio ilustracije (Marko 13:34; Luka 10:29-37). Ta metoda poučavanja je posebno efikasna kod dece. Naučavajte biblijska načela tako da koristite slikovite, zanimljive priče, možda one koje se nalaze u publikaciji Moja knjiga biblijskih priča.a Uključite decu. Neka koriste svoju kreativnost crtajući i glumeći biblijske događaje. Isus je takođe koristio pitanja (Matej 17:24-27). Oponašajte njegovu metodu tokom svog porodičnog studija. Umesto da jednostavno navedete neki Božji zakon, postavite pitanja kao što su: zašto nam je Jehova dao taj zakon? šta će se dogoditi ako ga držimo? šta će se dogoditi ako ga ne držimo? Takva pitanja pomažu detetu da rezonuje i vidi da su Božji zakoni praktični i dobri (Ponovljeni zakoni 10:13).

19. Ako se roditelji drže biblijskih načela u ophođenju sa svojom decom, kakvim će se velikim prednostima deca radovati?

¹⁹ Time što si primer, drug, komunikator i učitelj, ti možeš pomoći svom detetu da od najranijih godina formira jedan blizak lični odnos s Jehovom Bogom. Taj odnos će ohrabriti tvoje dete da bude srećno kao hrišćanin. Ono će nastojati da živi prema svojoj veri čak i kad se suoči s pritiskom vršnjaka i iskušenjima. Uvek mu pomaži da ceni taj dragoceni odnos (Poslovice 27:11).

20. Šta je disciplina, i kako je treba primeniti?

²⁰ Disciplina je vaspitavanje koje ispravlja um i srce. Ona je stalno potrebna deci. Pavle savetuje očeve da ’odgajaju [svoju decu] u nauci [„disciplini“, NW] i u strahu od Gospoda‘ (Efescima 6:4). Roditelji treba da disciplinuju u ljubavi, baš kao što to Jehova čini (Jevrejima 12:4-11). Disciplina koja se temelji na ljubavi može da se pruži pomoću rezonovanja. Zato nam se kaže da ’slušamo disciplinu‘ (Poslovice 8:33, NW). Kako disciplina treba da se pruži?

21. Koja načela roditelji treba da zadrže na umu kad disciplinuju svoju decu?

²¹ Neki roditelji misle da disciplinovanje njihove dece uključuje samo to da im govore pretećim glasom, da ih grde ili čak vređaju. Međutim, Pavle u vezi s tom istom temom upozorava: „Ocevi, ne razdražujte dece svoje“ (Efescima 6:4). Svi hrišćani su podstaknuti da budu ’susretljivi [’nežni‘, NW] prema svima, s blagošću da poučavaju one koji se protive‘ (2. Timoteju 2:24, 25). Premda uviđaju potrebu za čvrstinom, hrišćanski roditelji nastoje da zadrže u mislima ove reči kad disciplinuju svoju decu. Ipak, ponekad rezonovanje nije dovoljno i može biti potreban neki oblik kažnjavanja (Poslovice 22:15).

22. Ako dete treba kazniti, šta mu se mora pomoći da razume?

²² Različita deca zahtevaju različite oblike discipline. Neka se ne mogu ’ispraviti samim rečima‘. Povremeno kažnjavanje koje se izvrši zbog neposlušnosti može im spasti život (Poslovice 17:10; 23:13, 14; 29:19, NW). Međutim, dete mora razumeti zašto je kažnjeno. „Mudrost daju prut i opomene“ (Poslovice 29:15; Jov 6:24). Osim toga, kažnjavanje ima granice. ’Pokaraću te s [’umesnom‘, NW] merom‘, rekao je Jehova svom narodu (Jeremija 46:28b, DK). Biblija nikako ne odobrava ljutito šibanje ili teško batinanje, što stvara modrice i čak nanosi povrede detetu (Poslovice 16:32).

23. Šta dete treba da bude u stanju da razabere kad ga roditelji kažnjavaju?

²³ Kad je Jehova upozorio svoj narod da će ga disciplinovati, on je najpre rekao: „Ne boj se ... jer sam ja s tobom“ (Jeremija 46:28a). Slično tome, roditeljska disciplina, u bilo kom podesnom obliku, nikada ne sme da kod deteta stvori osećanje da je odbačeno (Kološanima 3:21). Umesto toga, dete treba da oseti da je disciplina pružena zato što je roditelj ’s njim‘, na njegovoj strani.

24, 25. Šta je jedna ružna pretnja od koje je deci u ovom vremenu potrebna zaštita?

²⁴ Mnoge odrasle osobe se osvrću na svoje detinjstvo kao na srećno vreme. Oni se sećaju toplog osećanja bezbednosti, čvrstog uverenja da će se njihovi roditelji brinuti za njih bez obzira na sve. Roditelji žele da se njihova deca tako osećaju, ali u današnjem izopačenom svetu, teže je nego ranije postići da deca budu bezbedna.

²⁵ Jedna ružna pretnja koja raste u zadnjim godinama jeste seksualno napastvovanje dece. U Maleziji su se izveštaji o napastvovanju dece učetvorostručili u periodu od deset godina. U Nemačkoj je svake godine seksualno zlostavljano oko 300 000 dece, dok se u jednoj južnoameričkoj zemlji, prema jednoj studiji, procenjuje da je godišnji broj zapanjujućih 9 000 000! Tragično je što većinu te dece napastvuju u vlastitom domu ljudi koje ona znaju i u koje imaju poverenja. Ali, deca treba da imaju snažnu odbranu u svojim roditeljima. Kako roditelji mogu biti zaštitnici?

26. Koji su neki načini na koje deca mogu biti bezbedna, i kako spoznanje može zaštititi dete?

²⁶ Pošto iskustvo pokazuje da su deca koja malo znaju o polnom životu posebno ranjiva za one koji napastvuju decu, jedan značajni preventivni korak jeste poučavati dete, čak i kad je veoma malo. Spoznanje može pružiti zaštitu „od zla puta, od čoveka koji zlo govori“ (Poslovice 2:10-12). Kakvo spoznanje? Spoznanje o biblijskim načelima, o tome šta je moralno ispravno a šta neispravno. Spoznanje i o tome da neki odrasli čine loše stvari i da mlada osoba ne mora da posluša kad ljudi predlažu neprikladne stvari. (Uporedi s Danilom 1:4, 8; 3:16-18.) Nemoj ograničavati takvu pouku na jedan jedini razgovor. Većina male dece mora da ponavlja neku lekciju pre nego što je dobro upamti. Kad deca malo porastu, otac će s ljubavlju poštovati pravo svoje kćerke na privatnost, a majka pravo svog sina — pojačavajući time detetovo osećanje za ono što je ispravno. I, naravno, jedan od najboljih načina zaštite od zlostavljanja jeste tesan nadzor od strane vas kao roditelja.

27, 28. Ko je za roditelje najveći Izvor pomoći kad se suočavaju s izazovom podizanja deteta?

²⁷ Zaista, vaspitavanje deteta od ranog detinjstva je izazov, ali roditelji koji su u veri ne moraju da se sami suočavaju s tim izazovom. Još u vreme Sudija, kad je jedan čovek po imenu Manoje saznao da će biti otac, on je molio Jehovu za vođstvo u podizanju svog deteta. Jehova je uslišio njegove molitve (Sudije 13:8, 12, 24).

²⁸ Dok roditelji koji su u veri danas podižu svoju decu, i oni na sličan način mogu govoriti Jehovi u molitvi. Biti roditelj je težak posao, ali postoje velike nagrade. Jedan hrišćanski par sa Havaja kaže: „Imate 12 godina da obavite svoj posao pre tih kritičnih tinejdžerskih godina. Ali, ako ste se trudili da primenjujete biblijska načela, vreme je da žanjete radost i mir kad ona odluče da žele da služe Jehovi od srca“ (Poslovice 23:15, 16). Kad tvoje dete donese tu odluku, i ti ćeš biti naveden da uzvikneš: „Deca su nasleđe koje od Boga dolazi.“