Pitanja čitalaca

U Svetom pismu se spominje ’Jašarova knjiga‘ i ’knjiga o Jehovinim ratovima‘ (Is. Nav. 10:13; Br. 21:14). Budući da se ove dve knjige ne nalaze u Bibliji, da li je reč o nadahnutim zapisima koji su izgubljeni?

Ništa ne ukazuje na to da je reč o dve nadahnute knjige koje su kasnije nestale. Nadahnuti biblijski pisci su pominjali i priličan broj drugih zapisa. Neki od tih zapisa su možda delovi Biblije, samo što su opisani izrazima nepoznatim za današnje čitaoce. Na primer, u 1. Letopisa 29:29 spominju se ’zapisi videoca Samuila‘, ’zapisi proroka Natana‘ i ’zapisi videoca Gada‘. Moguće je da se ta tri naziva odnose na Prvu i Drugu Samuilovu, a možda i na knjigu o Sudijama.

S druge strane, neki spisi imaju slične nazive kao neke biblijske knjige, ali zapravo nisu deo Biblije. To se može videti na primeru četiri drevne knjige: ’letopisi Judinih kraljeva‘, ’Knjiga o Judinim i Izraelovim kraljevima‘, ’Knjiga o kraljevima Izraela‘ i ’Knjiga o Izraelovim i Judinim kraljevima‘. Iako su ova imena slična imenima biblijskih knjiga, nama poznatih kao Prva i Druga knjiga o Kraljevima, te četiri navedene knjige nisu nadahnute niti su deo Biblije (1. Kralj. 14:29; 2. Let. 16:11; 20:34; 27:7). Izgleda da su to bili samo istorijski zapisi do kojih se moglo doći u vreme kada su prorok Jeremija i Jezdra sastavili svoje zapise koji su postali deo Biblije.

Neki biblijski pisci su zaista ukazivali na zapise koji su postojali u njihovo vreme ili su koristili informacije koje su našli u njima. Međutim, ti zapisi nisu bili nadahnuti od Boga. U Jestiri 10:2 se spominju ’letopisi kraljeva Medije i Persije‘. Slično tome, kada je sastavljao svoje jevanđelje, Luka je ’pomno ispitao sve od početka‘. Time je verovatno hteo da kaže da je prilikom sastavljanja Isusovog rodoslova, koji se nalazi u njegovom jevanđelju, istraživao zapise do kojih je mogao doći (Luka 1:3; 3:23-38). Iako izvori koje je Luka koristio nisu bili nadahnuti, njegovo jevanđelje je sastavljeno pod nadahnućem. Ono je još uvek dragoceno za nas.

Što se tiče dve knjige koje se spominju u uvodnom pitanju — ’Jašarove knjige‘ i ’knjige o Jehovinim ratovima‘ — izgleda da je reč o zapisima koji su zaista postojali, ali koji nisu bili nadahnuti. Zato ih Jehova nije ni sačuvao. Neki izučavaoci su na temelju biblijskih ukazivanja na te dve knjige došli do zaključka da se radi o dve zbirke pesama koje govore o sukobima Izraelaca i njihovih neprijatelja (2. Sam. 1:17-27). Jedna biblijska enciklopedija ukazuje da su se u tim knjigama nalazile „čuvene pesme koje su drevni izraelski pesnici čuvali kao epsko i lirsko predanje svog naroda“. Čak su i neke osobe koje je Jehova ponekad koristio kao proroke sastavile zapise koje on nije nadahnuo ili uvrstio u Sveto pismo koje je i danas „korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje“ (2. Tim. 3:16; 2. Let. 9:29; 12:15; 13:22).

Ne treba da zaključimo da su neki izvori nadahnuti od Boga samo zato što se spominju u Bibliji i što su pružili pouzdane informacije. Međutim, Jehova Bog je sačuvao sve spise u kojima se nalazi „reč našeg Boga“ i ti spisi će ’ostati doveka‘ (Isa. 40:8). Nema sumnje da nam je Jehova u 66 biblijskih knjiga pružio upravo ono što nam je potrebno kako bismo ’bili sasvim sposobni i potpuno opremljeni za svako dobro delo‘ (2. Tim. 3:16, 17).