Verom je Varak rasterao moćnu vojsku
ZAMISLI da stojiš licem u lice s neprijateljskom vojskom. Opremljeni su najsavremenijim oružjem i spremni su da ga upotrebe. Naspram njih, ti i tvoji saborci izgledate praktično bespomoćno.
Jedno takvo iskustvo doživeli su Varak, Devora i 10 000 Izraelaca u vreme izraelskih sudija. Neprijateljsku vojsku predstavljali su Hananci koje je predvodio vojni zapovednik Sisara. Oni su bili opremljeni bojnim kolima, čiji su točkovi imali smrtonosna gvozdena sečiva. Mesto ovog događaja bila je gora Tavor i dolina potoka Kison. U ovom događaju Varak se pokazao kao čovek čija je vera vredna oponašanja. Osmotrimo događaje koji su vodili do tog sukoba.
Izrael vapi ka Jehovi
Knjiga Sudija govori o tome da je Izrael uvek iznova napuštao čisto obožavanje i da je zbog toga snosio tragične posledice. Bog je svaki put nakon iskrene molbe za milosrđe imenovao spasioca i svaki put bi usledilo oslobođenje, a zatim ponovna pobuna Izraela. U skladu sa ovim sledom događaja, „po smrti Aodovoj [sudije koji ih je spasao od moavskog tlačenja] sinovi Izraelovi činiše opet ono što se ne dopada Jehovi“. Štaviše, ’prigrlili su nove bogove‘. Do čega je to dovelo? „Jehova ih dade u ruke Javinu, kralju Hananskom, koji vladaše u Asoru. Vojvoda vojske njegove bejaše Sisara... Sinovi Izraelovi zavapiše ka Jehovi, jer on imaše devet stotina gvozdenih kola, i teško mučaše sinove Izraelove dvadeset godina“ (Sudije 4:1-3; 5:8).
Opisujući život u Izraelu, Pismo kaže: „[U to vreme] opusteše drumovi, i koji putovahu prekim stazama iđahu. Nemoćni bejahu vođi Izraela“ (Sudije 5:6, 7). Ljudi su bili u strahu od pljačkaša koji su harali drumovima. „Javnim životom u Izraelu gospodario je strah“, kaže jedan izučavalac, „i celo društvo je izgledalo paralizovano i bespomoćno.“ Zato su obeshrabreni Izraelci, kao što su to činili i ranije, zavapili ka Jehovi za pomoć.
Jehova imenuje vođu
Vreme hananskog tlačenja za Izrael je bilo vreme nacionalne krize. Bog je preko proročice Devore saopštavao svoje odluke i uputstva. Tako joj je Jehova dodelio prednost da bude simbolična majka Izraelu (Sudije 4:4; 5:7).
Devora je pozvala Varaka i rekla mu: „Nije li to zapovest Jehove, Boga Izraelovog? Idi na goru Tavor, skupi narod, i uzmi sa sobom deset hiljada ljudi između sinova Neftalimovih i sinova Zavulonovih; ja ću privući k tebi na potok Kison Sisara, vojvodu Javinovog, kola njegova i vojsku njegovu i predaću ga tebi u ruke“ (Sudije 4:6, 7). Rečima „nije li to zapovest Jehove?“, Devora je nedvosmisleno istakla da nije tvrdila da ima vlast nad Varakom. Ona je jednostavno postupila kao posrednik preko koga je preneta Božja zapovest. Kako je Varak reagovao?
„Ako ćeš ti ići sa mnom“, rekao je Varak, „ići ću; ali ako ne pođeš sa mnom neću ići“ (Sudije 4:8). Zašto je Varak oklevao da prihvati odgovornost koju je dobio od Boga? Da li je postupio kukavički? Da li mu je nedostajalo poverenje u Božja obećanja? Ne. Varak nije odbio taj zadatak, niti je bio neposlušan Jehovi. Umesto toga, njegova reakcija je pokazala da je smatrao da nije sposoban da ispuni tu Božju zapovest. Prisustvo Božjeg predstavnika garantovalo bi da će imati Božje vođstvo, i njemu i njegovim ljudima to bi ulilo poverenje. Stoga je uslov koji je Varak postavio bio odraz snažne vere, a ne znak slabosti.
Varakova reakcija se može uporediti s Mojsijevom, Gedeonovom i Jeremijinom reakcijom. Ovi ljudi su takođe sumnjali u svoju sposobnost da ispune od Boga date zadatke. Ali, zbog toga nisu smatrani manje vernim osobama (Izlazak 3:11–4:17; 33:12-17; Sudije 6:11-22, 36-40; Jeremija 1:4-10). A šta se može reći za Devorin stav? Ona nije nameravala da preuzme vođstvo. Umesto toga, ona je i dalje bila skroman Jehovin sluga. „Ja ću ići s tobom“, rekla je Varaku (Sudije 4:9). Ona je bila spremna da napusti dom — sigurnije mesto — da bi se pridružila Varaku u predstojećoj bici. Debora je isto tako istaknuti primer vere i hrabrosti.
S verom su sledili Varaka
Mesto zbora za izraelsku vojsku bila je dobro uočljiva gora Tavor. Položaj je bio idealan. To mesto je bilo prirodno zborište plemena Neftalimovog i Zavulonovog, koja su živela u blizini. I kao što je Bog naredio, deset hiljada dobrovoljaca, i Devora, pošli su s Varakom na tu goru.
Svima koji su se pridružili Varaku bila je potrebna vera. Jehova je Varaku obećao pobedu nad Hanancima, ali s kojim su oružjem raspolagali Izraelci? U knjizi Sudija 5:8 stoji: „Ne viđaše se ni štit ni koplje među četrdeset hiljada u Izraelu.“ Dakle, Izraelci su bili slabo naoružani. Čak i da su ih imali, koplja i štitovi svakako ne bi mogli da se porede s bojnim kolima koja su imala gvozdena sečiva. Kada je čuo da se Varak popeo na goru Tavor, Sisara je odmah skupio sva svoja kola i vojsku u dolini potoka Kisona (Sudije 4:12, 13). Sisara nije shvatio da će se boriti sa Svemoćnim Bogom.
Varak je rasterao Sisarinu vojsku
Kada je trebalo da bitka otpočne, Debora je rekla Varaku: „Ustani, jer je ovo dan u koji ti Jehova daje Sisaru u ruke. Ne ide li Jehova pred tobom?“ Trebalo je da se Varak i njegovi ljudi spuste s gore Tavor u dolinu, ali tamo bi Sisarina bojna kola imala stratešku prednost. Kako bi se osećao da si bio jedan od Varakovih vojnika? Da li bi spremno poslušao to uputstvo, znajući da dolazi od Jehove? Varak i njegovih deset hiljada ljudi su poslušali. „Jehova porazi Sisaru i sva kola njegova pred Varakom i svu vojsku njegovu oštricom mača“ (Sudije 4:14, 15).
Uz Jehovinu podršku, Varak je rasterao Sisarinu vojsku. Izveštaj o toj bici ne pruža sve detalje. Međutim, Varakova i Devorina pobednička pesma kaže da su se ’nebo i oblaci rastopili i pljuskom zapljuštali‘. Po svoj prilici, oluja praćena jakom kišom prouzrokovala je da se Sisarina bojna kola zaglave u blatu, dajući Varaku prednost. Tako je glavno hanansko oružje za napad postalo neupotrebljivo. Za leševe Sisarinih ljudi pesma kaže: „Odnese ih Kisonova voda“ (Sudije 5:4, 21).
Da li je ovaj scenario pouzdan? Dolina potoka Kisona je strma stenovita dolina, to jest korito reke kojim obično protiče malo vode. Posle oluja ili dugotrajnih kiša, postoji mogućnost da se takvi potoci iznenada pretvore u brze i opasne bujice. Kaže se da je jednom prilikom tokom Prvog svetskog rata u tom istom području kiša padala samo 15 minuta na tvrdo glineno tlo i ugrozila uspeh svih konjičkih pohoda. Izveštaji o bici kod gore Tavor između Napoleona i Turaka 16. aprila 1799, govore da su se „mnogi od preživelih udavili kada su pokušali da pobegnu preko dela ravnice koju je poplavio Kison“.
Jevrejski istoričar Josif Flavije tvrdi da je uoči susreta Sisarine i Varakove vojske „počela snažna oluja s jakom kišom i gradom, i vetar je Hanancima nanosio kišu u lice što ih je zaslepljivalo, tako da su njihove strele i praćke bile beskorisne“.
„S neba boj se bio“, navodi se u Sudijama 5:20, „i zvezde sa staza svojih na Sisaru vojevaše.“ Kako su se zvezde borile protiv Sisare? Neki smatraju da je ova izjava potvrda da je Izraelcima pomogao Bog. Drugi ukazuju na anđeosku umešanost, kišu meteora ili Sisarino oslanjanje na astrološka predviđanja koja su se pokazala lažnim. Pošto Biblija ne objašnjava kako su se zvezde borile u ovoj bici, izgleda da je sasvim dovoljno da ovu izjavu razumemo kao ukazivanje na neki oblik Božje intervencije u korist izraelske vojske. Bilo kako bilo, situacija se okrenula u korist Izraelaca. „Varak potera kola... i sva vojska Sisarina pade pod oštricom mača, a da ne osta nijedan“ (Sudije 4:16). Šta se desilo s vojnim zapovednikom Sisarom?
Tiranin pada ’u ruke jedne žene‘
„Sisara“, kaže Biblija, „[napusti bitku] siđe s kola i uteče pešice do šatora Jailje žene Evera Kenejina; jer postojaše mir među Javinom kraljem Asorskim i domom Evera Kenejina“. Jailja je pozvala iscrpljenog Sisaru u svoj šator, napojila ga mlekom i pokrila, te je on zaspao. Onda Jailja „uze kolac od šatora, uze malj u ruku“, oruđa koja su redovno koristili ljudi koji su živeli u šatorima. „Približi se polako k njemu, i satera mu kroz slepe oči kolac koji se zabode u zemlju. On spavaše tvrdo, umoran, i umre“ (Sudije 4:17-21).
Zatim je Jailja izašla u susret Varaku i rekla mu: „Dođi da ti pokažem čoveka koga tražiš.“ U izveštaju se dalje kaže: „On uđe k njoj, i gle, Sisara ležaše mrtav, a kolac mu beše u slepim očima.“ Koliko je samo ovo iskustvo ojačalo Varakovu veru! Proročica Devora mu je ranije rekla: „Nećeš imati slave na putu kojim ćeš ići, jer će jednoj ženi Jehova predati Sisaru u ruke“ (Sudije 4:9, 22).
Može li se Jailjin postupak smatrati izdajom? Jehova nije imao takvo gledište. „Blagoslovena među ženama što u šatorima sede“, kaže se u Varakovoj i Devorinoj pobedničkoj pesmi. Ova pesma nam pomaže da imamo ispravno gledište o Sisarinoj smrti. U pesmi se opisuje njegova majka kako ga nestrpljivo čeka da se vrati iz bitke. Ona se pita: „Što se kola ne vraćaju njegova?“ Trudeći se da ublaže njen strah, „najmudrije žene“ pretpostavljaju da su se sigurno zadržali oko podele ratnog plena — lepih šarenih haljina i devojaka za ratnike. Ove žene pitaju: „Ne nađoše li plena? ne dele li ga? po jednu devojku, a i po dve na junaka, plen šarenih haljina za Sisaru, šarenih haljina, oko vrata vezenih za pobedioca!“ (Sudije 5:24, 28-30).
Pouke za nas
Izveštaj o Varaku pruža nam važne pouke. Problemi i frustracije sigurno će snaći svakoga ko odbaci Jehovu. Samo oni koji se pokajnički obrate Bogu i iskazuju veru u njega mogu biti oslobođeni pritisaka raznih vrsta. Nadalje, zar ne treba i mi da razvijamo duh poslušnosti? Čak i kada izgleda da se Božji zahtevi kose s ljudskim rasuđivanjem, možemo biti uvereni da su njegova uputstva uvek za naše trajno dobro (Isaija 48:17, 18). Varak je ’rasterao vojske tuđinaca‘ jedino zahvaljujući veri u Jehovu i poslušnosti njegovim uputstvima (Jevrejima 11:32-34).
Uzbudljiv svršetak Devorine i Varakove pesme glasi: „Izginuli tako svi dušmani tvoji, Jehova! Koji ga vole, ti su kao sunce kad izlazi u svoj sili svojoj. I zemlja bi u miru četrdeset godina“ (Sudije 5:31). Kako će se ove reči pokazati istinitim kada Jehova okonča Satanin zli svet!
[Slika na 29. strani]
Jehova je posredstvom Devore pozvao Varaka
[Slika na 31. strani]
Reka Kison koja se izlila
[Izvor]
Pictorial Archive (Near Eastern History) Est.
[Slika na 31. strani]
Gora Tavor