7. biblijska knjiga — Sudije

Pisac: Samuilo

Mesto pisanja: Izrael

Pisanje završeno: otprilike 1100. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: od otprilike 1450. do otprilike 1120. pre n. e.

 1. Zašto je značajno razdoblje sudija?

U OVOM delu izraelske istorije bilo je mnogo uzbudljivih događaja: Izraelci su strašno grešili priklanjajući se demonskoj religiji, zatim bi se pokajali, pa bi ih Jehova milostivo izbavljao od neprijatelja preko sudija koje je postavljao. Moćna dela koja su činili Gotonilo, Aod, Samegar i druge sudije nakon njih mogu ojačati našu veru. O tome je pisac poslanice Jevrejima rekao: „Ponestaće mi vremena ako počnem da pričam o Gedeonu, Varaku, Samsonu, Jeftaju... koji su verom porazili kraljevstva, učinili ono što je pravedno... u slabosti bili ojačani, osmelili se u ratu, rasterali vojske tuđinaca“ (Jevr. 11:32-34). Među dvanaestoricom vernih sudija tog vremena bili su i Tola, Jair, Avesan, Elon i Avdon. (Samuilo se obično ne ubraja među sudije.) Jehova je vodio bitke tih sudija i oni su pod uticajem njegovog duha činili velike podvige. Sve zasluge za to pripisivali su Bogu i njemu su davali slavu.

 2. Zašto je hebrejski naziv Knjige o sudijama prikladan?

² Ova knjiga se u Septuaginti zove Krite, a u hebrejskom tekstu Šofetim, što u prevodu znači „sudije“. Šofetim potiče od glagola šafat, što znači „suditi, braniti, kazniti, vladati“, što dobro opisuje službu tih sudija koje je na teokratski način postavio ’Bog, koji je svima Sudija‘ (Jevr. 12:23). Jehova je podizao sudije u posebnim okolnostima kako bi oslobodili njegov narod od tuđinskog jarma.

 3. Kada je bila napisana Knjiga o sudijama?

³ Kada je bila napisana Knjiga o sudijama? Dve izjave u knjizi pomažu nam da dobijemo odgovor na to pitanje. Prva glasi: „Zato Jevuseji sve do danas žive u Jerusalimu“ (Sud. 1:21). Pošto je „tvrđavu Sion“, koja je do tada pripadala Jevusejima, kralj David osvojio osme godine svoga kraljevanja, to jest 1070. pre n. e., Knjiga o sudijama je morala biti napisana pre te godine (2. Sam. 5:4-7). Druga izjava se ponavlja četiri puta: „U ono vreme nije bilo kralja u Izraelu“ (Sud. 17:6; 18:1; 19:1; 21:25). Dakle, taj izveštaj je bio napisan u vreme kada je bilo „kralja u Izraelu“, to jest nakon što je 1117. pre n. e. Saul postao prvi kralj. Iz toga možemo zaključiti da je knjiga nastala u razdoblju između 1117. i 1070. pre n. e.

 4. Ko je napisao Knjigu o sudijama?

⁴ Ko ju je napisao? Pisac je sigurno bio neki odan Jehovin sluga. To je bio Samuilo, koji se u to vreme prelaska vlasti sa sudija na kraljeve isticao kao glavni Jehovin zastupnik i kao prvi u nizu vernih proroka. S obzirom na sve to bilo bi razumno zaključiti da je upravo Samuilo napisao istoriju sudija.

 5. Kako možemo izračunati u kojem su se razdoblju odvijali događaji opisani u Knjizi o sudijama?

⁵ Koje razdoblje obuhvata Knjiga o sudijama? To možemo izračunati na temelju 1. Kraljevima 6:1, gde stoji da je Solomon počeo da gradi Jehovin dom četvrte godine svog kraljevanja, to jest „četiristo osamdesete godine nakon izlaska Izraelovih sinova iz egipatske zemlje“. (Budući da je ’četiristo osamdeseta‘ redni broj, to znači da je od tada prošlo punih 479 godina.) U tih 479 godina ubrajaju se sledeća poznata razdoblja: 40 godina u pustinji pod Mojsijevim vođstvom (P. zak. 8:2), 40 godina Saulovog vladanja (Dela 13:21), 40 godina Davidovog vladanja (2. Sam. 5:4, 5) i prve tri pune godine Solomonovog kraljevanja. Ako dobijeni zbir od 123 godine oduzmemo od 479 godina spomenutih u 1. Kraljevima 6:1, ostaje nam 356 godina, koliko je trajalo razdoblje od ulaska Izraelaca u Hanan do početka Saulovog vladanja.a Knjiga o sudijama uglavnom opisuje događaje od smrti Isusa Navina pa sve do Samuilovog vremena, obuhvatajući otprilike 330 godina tog 356 godina dugog razdoblja.

 6. Šta dokazuje da je Knjiga o sudijama nadahnuta od Boga?

⁶ Knjiga o sudijama je bez sumnje nadahnuta od Boga. Jevreji su je uvek smatrali delom biblijskog kanona. Događaje opisane u njoj spominjali su i pisci hebrejskog i grčkog dela Biblije, kao na primer u Psalmu 83:9-18; Isaiji 9:4; 10:26 i Jevrejima 11:32-34. Ona nepristrano i otvoreno govori o manama izraelskog naroda koji je stalno ponavljao iste grehe, a istovremeno veliča Jehovinu beskrajnu milost. Slavu za izbavljenje Izraela ne pripisuje nijednom ljudskom sudiji, nego Jehovi.

 7. (a) Kako arheologija potvrđuje verodostojnost Knjige o sudijama? (b) Zašto je Jehova s pravom zapovedio da se istrebe oni koji su obožavali Vala?

⁷ Osim toga, arheološka otkrića potvrđuju verodostojnost Knjige o sudijama. Najzanimljivija otkrića odnose se na hananske običaje i obrede povezane sa obožavanjem Vala. Gotovo sve što se znalo o obožavanju Vala temeljilo se na biblijskim tekstovima sve dok 1929. nisu pronađeni ostaci drevnog grada Ugarita (današnji Ras Šamra, koji se nalazi na sirijskoj obali naspram severoistočnog vrha Kipra). Arheolozi su otkrili da je obožavanje Vala bilo prožeto materijalizmom, velikim nacionalizmom i razuzdanim orgijama. Izgleda da je svaki hananski grad imao Valov hram i svetilišta koja su nazivali uzvišicama. Pretpostavlja se da su se unutar svetilišta nalazili Valovi likovi, dok su napolju bili oltari pored kojih su se nalazili kameni stubovi, možda falusni simboli Vala. Ta svetilišta bila su okaljana krvlju zbog odvratnog običaja prinošenja ljudskih žrtava. Kada su se Izraelci okaljali obožavanjem Vala, i oni su počeli da prinose svoje sinove i kćeri na žrtvu (Jer. 32:35). Hananci su poštovali obredni stub koji je predstavljao Valovu majku Ašeru. Poštovanje boginje plodnosti Astarote, Valove žene, bilo je propraćeno razuzdanim seksualnim obredima, a muškarci i žene služili su u hramu kao „posvećeni“ bludnici i bludnice. Nije nikakvo čudo što je Jehova zapovedio da se iskoreni obožavanje Vala zajedno s njegovim izopačenim pristalicama. „Neka ih tvoje oko ne žali. Nemoj služiti njihovim bogovima“ (P. zak. 7:16).b

SADRŽAJ KNJIGE O SUDIJAMA

 8. Na koje logične delove se može podeliti Knjiga o sudijama?

⁸ Knjiga se može podeliti na tri logična dela. Prva dva poglavlja opisuju prilike koje su u to vreme vladale u Izraelu. Od 3. do 16. poglavlja opisuje se kako je dvanaest sudija izbavljalo izraelski narod. Od 17. do 21. poglavlja opisani su neki unutrašnji sukobi u Izraelu.

 9. O čemu se govori u prva dva poglavlja Knjige o sudijama?

⁹ Prilike koje su vladale u Izraelu u vreme sudija (1:1–2:23). U ovom delu se opisuje kako su se izraelska plemena rasporedila na dodeljenim područjima. Međutim, umesto da su potpuno oterali Hanance, Izraelci su mnoge primorali na ropski rad, dopuštajući im da ostanu da žive među njima. Zato im je Jehovin anđeo rekao: „Oni će vam postati zamka i njihovi bogovi postaće vam mamac“ (2:3). I zaista, kada je došao novi naraštaj Izraelaca koji nije poznavao Jehovu ni njegova dela, narod ga je ubrzo ostavio i počeo da služi likovima Vala i drugim bogovima. Zato se Jehovina ruka dizala na njih i nanosila im zlo i bili su „u velikoj nevolji“. Pošto su Izraelci bili tvrdokorni i nisu hteli da slušaju ni sudije, Jehova nije oterao nijedan od naroda koje je ostavio da bi njima iskušavao Izraelce. Sve to pomaže nam da bolje razumemo događaje koji su usledili (2:15).

10. Na čijoj se snazi temeljilo Gotonilovo suđenje i s kakvim ishodom?

¹⁰ Sudija Gotonilo (3:1-11). Izraelci su bili u nevolji jer su ih porobili Hananci, pa su počeli da prizivaju Jehovu da im pomogne. Prvi sudija kojeg im je Jehova podigao bio je Gotonilo. Da li se Gotonilovo suđenje temeljilo na ljudskoj snazi i mudrosti? Nije, jer o tome čitamo: „Jehovin duh je došao na njega“ kako bi pokorio Izraelove neprijatelje. „Od tada je zemlja bila u miru četrdeset godina“ (3:10, 11).

11. Kako je Jehova izbavio Izraelce preko Aoda?

¹¹ Sudija Aod (3:12-30). Izraelci su služili moavskom kralju Eglonu 18 godina kada je Jehova ponovo čuo njihove pozive u pomoć, pa im je podigao sudiju Aoda. Aod je zatražio da ga kralj tajno primi. Tada je levoruki Aod izvukao ispod ogrtača mač koji je sam napravio, te je ubio Eglona zarivši mač duboko u njegov debeo trbuh. Izraelci su se odmah pridružili Aodu u borbi protiv Moavaca i zemlja je osamdeset godina ponovo bila u miru koji im je omogućio Bog.

12. Šta pokazuje da je Samegar izvojevao pobedu Jehovinom snagom?

¹² Sudija Samegar (3:31). Samegar je izbavio Izraelce pobivši 600 Filisteja. Oružje koje je tom prilikom koristio, obično bodilo za goveda (šiljasti štap kojim se usmeravala i gonila stoka), pokazuje da je tu pobedu izvojevao Jehovinom snagom.

13. Koji su uzbudljivi događaji dosegli vrhunac u pobedničkoj pesmi Varaka i Devore?

¹³ Sudija Varak (4:1–5:31). Izraelci su zatim potpali pod vlast hananskog kralja Javina i zapovednika njegove vojske Sisare, koji se hvalio da ima 900 bojnih kola s gvozdenim oštricama. Kada su Izraelci ponovo počeli da prizivaju Jehovu u pomoć, on im je podigao sudiju Varaka, kojeg je uspešno podupirala proročica Devora. Da Varak i njegova vojska ne bi imali razloga da se hvale, Devora je obznanila da će Jehova voditi bitku i prorekla je da će „Jehova Sisaru predati jednoj ženi u ruke“ (4:9). Varak je okupio ljude iz Neftalimovog i Zavulonovog plemena na gori Tavor. Tada je njegova vojska od 10 000 ljudi krenula u bitku. Svojom jakom verom dobili su bitku. ’Jehova je stvorio pometnju kod Sisare i svih njegovih bojnih kola i sve njegove vojske‘, savladavši ih bujicom vode u dolini Kison. „Niko nije preživeo“ (4:15, 16). Sisara se sklonio u šator Jailje, žene Evera Kenejca, koja je okončala pokolj zabivši Sisari klin u glavu, tako da se klin zario u zemlju. „Tako je... Bog pokorio Javina“ (4:23). Devora i Varak su s radošću pevali pesmu u kojoj su veličali nepobedivost Jehove, koji je učinio da se, takoreći, i zvezde sa svojih staza bore protiv Sisare. To je zaista bilo vreme da se ’blagosilja Jehova‘! (5:2). Posle toga je usledilo 40 godina mira.

14, 15. Koji je znak Gedeon dobio da će Jehova biti s njim i kako je Jehovina podrška došla do izražaja u odlučujućoj bici protiv Madijanaca?

¹⁴ Sudija Gedeon (6:1–9:57). Izraelci su ponovo činili zlo, pa su Madijanci poharali zemlju. Jehova je preko svog anđela postavio Gedeona za sudiju i zatim mu obećao: „Ja ću biti s tobom“ (6:16). Gedeonovo prvo hrabro delo bilo je rušenje Valovog oltara u mestu u kom je živeo. Potom je udružena neprijateljska vojska prešla u jezraelsku dolinu i „Jehovin duh obuzeo je Gedeona“ i on je okupio Izraelce da krenu u boj (6:34). Gedeon je hteo da ispita hoće li Bog biti s njim, pa je ostavio runo na gumnu. Bog mu je dva puta dao znak da će biti s njim.

¹⁵ Jehova je rekao Gedeonu da je njegova vojska od 32 000 ljudi i suviše brojna i da bi zbog toga ljudi mogli sebi da pripišu zaslugu za pobedu. Gedeon je najpre poslao kući ljude koji su se bojali, pa ih je ostalo samo 10 000 (Sud. 7:3; P. zak. 20:8). Zatim je odveo ljude na vodu da ih ispita, te je poslao kući sve osim 300 pažljivih i opreznih ljudi. Kada je noću otišao da izvidi madijanski logor, ohrabrio se jer je čuo nekog čoveka kako je protumačio značenje jednog sna rekavši da „to nije ništa drugo nego mač Izraelca Gedeona... Istiniti Bog predao mu je u ruke Madijance i sav ovaj logor“ (Sud. 7:14). Gedeon se poklonio Bogu, a zatim je razdelio ljude u tri čete i postavio ih oko madijanskog logora. U tihoj noći odjednom se prolomio zvuk rogova, propraćen razbijanjem velikih krčaga, bleskom baklji i uzvicima 300 Gedeonovih vojnika, koji su vikali: „Mač Jehovin i Gedeonov!“ (7:20). U neprijateljskom logoru je nastao veliki metež. Ljudi su počeli da se međusobno ubijaju i da beže. Izraelci su krenuli u poteru za njima ubijajući ih putem, a pogubili su i njihove knezove. Posle toga su Izraelci tražili od Gedeona da vlada nad njima, ali on je to odbio, rekavši: „Jehova će vladati nad vama“ (8:23). Međutim, Gedeon je od ratnog plena napravio sveštenički efod, koji su Izraelci kasnije počeli da poštuju, pa je on postao zamka Gedeonu i njegovom domu. Zemlja je za vreme Gedeonovog suđenja bila 40 godina u miru.

16. Kako je prošao Avimeleh nakon što je prisvojio vlast?

¹⁶ Avimeleh, jedan od Gedeonovih sinova kog mu je rodila inoča, nakon Gedeonove smrti je prisvojio vlast i pobio sedamdesetoricu polubraće. Uspeo je da se spase samo Jotam, Gedeonov najmlađi sin, koji je s vrha gore Garizim obznanio da će Avimeleh loše završiti. U svojoj priči o stablima uporedio je Avimelehovo „kraljevanje“ s vlašću neznatnog trnovitog grma. Avimeleh je ubrzo došao u sukob s građanima Sihema i na kraju je umro ponižavajućom smrću. Naime, ubila ga je neka žena koja mu je razbila lobanju bacivši na njega mlinski kamen s kule u Tevesu (Sud. 9:53; 2. Sam. 11:21).

17. Šta biblijski izveštaj kaže o sudijama Toli i Jairu?

¹⁷ Sudije Tola i Jair (10:1-5). Oni su bili sledeće sudije koje su uz Jehovinu pomoć izbavljale narod, a sudili su 23, odnosno 22 godine.

18. (a) Kako je Jeftaj izbavio Izraelce? (b) Koji je zavet Jehovi Jeftaj verno ispunio? Kako je to učinio?

¹⁸ Sudija Jeftaj (10:6–12:7). Izraelci su se i dalje klanjali idolima i zato se na njih ponovo raspalio Jehovin gnev. Sada su izraelski narod tlačili Amonci i Filisteji. Izraelci su pozvali Jeftaja iz zemlje u koju su ga prognali i tražili su da ih povede u boj protiv neprijatelja. Međutim, ko je bio pravi sudija u tom sporu? Sam Jeftaj je odgovorio na to pitanje: „Neka Jehova danas bude Sudija i neka sudi između Izraelovih sinova i Amonovih sinova“ (11:27). Tada je Jehovin duh sišao na njega i on se zavetovao da će, ako se iz bitke sa Amoncima vrati kao pobednik, posvetiti Jehovi onoga ko prvi izađe na vrata njegovog doma i dođe mu u susret. Jeftaj je naneo Amoncima veliki poraz. Kada se vratio svojoj kući u Mispu, prva mu je u susret izašla upravo njegova ćerka, radujući se Jehovinoj pobedi. Jeftaj je ispunio svoj zavet, ali nije prineo ljudsku žrtvu, kao što se to radilo u paganskim obredima kojima se obožavao Val, nego je dao svoju jedinicu da ceo život služi Jehovi, slaveći ga u Njegovom domu.

19. Zašto se proveravao izgovor reči „Šibolet“?

¹⁹ Tada su ljudi iz Jefremovog plemena počeli da prigovaraju što ih Jeftaj nije pozvao u boj protiv Amonaca. Pošto su mu pretili, Jeftaj je morao da se bori s njima, te ih je primorao da se povuku. Na kraju je poginulo ukupno 42 000 ljudi iz Jefremovog plemena, a mnogi od njih bili su pobijeni na prelazima preko Jordana jer nisu mogli tačno da izgovore lozinku „Šibolet“. Jeftaj je šest godina sudio Izraelcima (12:6).

20. Koje se sledeće tri sudije spominju?

²⁰ Sudije Avesan, Elon i Avdon (12:8-15). O njima ne znamo mnogo, a spominje se da su sudili sedam, deset i osam godina.

21, 22. (a) Koja je moćna dela Samson učinio i čijom snagom? (b) Kako su Filisteji savladali Samsona? (v) Koji su događaji dostigli vrhunac u Samsonovom najvećem podvigu i ko ga se u tom trenutku setio?

²¹ Sudija Samson (13:1–16:31). Izraelci su ponovo potpali pod vlast Filisteja. Ovog puta, Jehova je kao sudiju podigao Samsona. Anđeo je rekao njegovim roditeljima da će on od rođenja biti nazirej, pa zato britva nije smela da pređe preko njegove glave. Samson je rastao a Jehova ga je blagosiljao i „Jehovin duh počeo je da deluje na njega“ (13:25). Tajna njegove snage nije ležala u mišićima, nego u sili koju je dobijao od Jehove. Kada je „Jehovin duh došao na Samsona“, on je dobio snagu da golim rukama ubije lava, a jednom drugom prilikom se osvetio Filistejima za prevaru, pobivši trideset njihovih ljudi (14:6, 19). Kada su ga Filisteji ponovo prevarili i Filistejku s kojom se verio dali drugome, Samson je uzeo 300 lisica, okrenuo im rep prema repu, stavio im baklje između repova i pustio ih da zapale filistejska žitna polja, vinograde i maslinjake. Zatim je pobio Filisteje „potukavši ih jednog za drugim“ (15:8). Filisteji su nagovorili Samsonove sunarodnike Izraelce, Judine sinove, da ga svežu i predaju njima, ali tada je ponovo ’Jehovin duh došao na njega‘ i konopci na njegovim rukama su spali kao da su bili spaljeni vatrom. Samson je pobio hiljadu Filisteja — „jednu gomilu, dve gomile!“ (15:14-16). Čime je pobio toliko ljudi? Sirovom magarećom čeljusti. Jehova je okrepio svog iscrpljenog slugu učinivši čudo da iz stene na mestu gde se borio potekne voda.

²² Samson je jednom prilikom prenoćio u kući neke bludnice u Gazi, a Filisteji su ga neprimetno opkolili. Međutim, ponovo se pokazalo da je Jehovin duh s njim, jer je Samson u ponoć ustao, iščupao gradska vrata i dovratke i odneo ih na vrh gore koja je naspram Hevrona. Nakon tog događaja zaljubio se u podmuklu Dalilu. U dogovoru s Filistejima ona mu je dosađivala dok joj na kraju nije otkrio da je pravi izvor njegove velike snage nazirejski zavet dat Jehovi, koji je predočavala njegova duga kosa. Dok je Samson spavao, ona je pozvala jednog čoveka koji ga je ošišao. Kada se probudio, uzalud je pokušavao da se bori jer je „Jehova odstupio od njega“ (16:20). Filisteji su ga uhvatili, iskopali mu oči i odveli ga da kao rob okreće mlin u tamnici. Kada su slavili veliki praznik u čast svog boga Dagona, Filisteji su izveli Samsona da ih zabavlja. Nisu obratili pažnju na to što mu je ponovo izrasla gusta kosa i dopustili su mu da stane između dva noseća stuba građevine u kojoj su obožavali Dagona. Samson je prizvao Jehovu: „Gospode Jehova, molim te, seti me se, i daj mi snage samo još ovaj put.“ I Jehova ga se zaista setio. Samson je uhvatio stubove i „upro iz sve snage“, snage koja je dolazila od Jehove, „i hram se srušio... Tako je umirući pobio više ljudi nego što ih je pobio za svog života“ (16:28-30).

23. Koji su događaji opisani od 17. do 21. poglavlja i kada su se odigrali?

²³ Od 17. do 21. poglavlja opisani su neki unutrašnji sukobi koji su, nažalost, u to vreme izazivali napetosti u Izraelu. Ti događaji su se odigrali na početku razdoblja sudija, što se može zaključiti po činjenici da se o Jonatanu i Finesu, Mojsijevim i Aronovim unucima, govori kao da su još uvek živi.

24. Kako su neki iz Danovog plemena uspostavili sopstvene verske obrede?

²⁴ Miha i Danovi sinovi (17:1–18:31). Jedan čovek iz Jefrema po imenu Miha napravio je svoje svetilište, idolsku „kuću za bogove“, u koje je stavio rezan lik i doveo levitskog sveštenika (17:5). U to vreme tuda su prolazili pripadnici Danovog plemena jer su na severu tražili zemlju koju bi uzeli u nasledstvo. Uzeli su Mihi idole koje je načinio i odveli mu sveštenika, a zatim su krenuli dalje na sever i razorili grad Lais u kojem su ljudi bezbrižno živeli. Na tom mestu su sagradili svoj grad Dan i u njemu postavili rezani lik koji je Miha napravio. Tako su vršili verske obrede po svojoj volji sve vreme dok su drugi Izraelci služili Jehovi na ispravan način u njegovom domu u Silomu.

25. Kako su unutrašnje borbe u Izraelu dostigle vrhunac u Gavaji?

²⁵ Greh Venijaminovih sinova u Gavaji (19: 1–21:25). Sledeći događaj naveo je Osiju da kaže: „Još od gavajskih dana traje tvoj greh, Izraele“ (Os. 10:9). Jedan Levit iz Jefrema vraćao se kući sa svojom inočom i prenoćio je kod jednog starca u Venijaminovoj Gavaji. Pokvareni ljudi iz grada okružili su kuću i tražili da imaju odnose s Levitom. Međutim, umesto da je on izašao, izveo im je svoju inoču i oni su je zlostavljali celu noć. Ujutru ju je našao mrtvu na pragu. Levit je odneo kući njeno telo, isekao ga na dvanaest delova i poslao celom Izraelu. Dvanaest plemena sada se našlo na ispitu. Da li će kazniti Gavaju i odstraniti nemoral iz Izraela? Venijaminovi sinovi nisu hteli da to odvratno zlodelo bude kažnjeno. Međutim, ostala plemena su se okupila pred Jehovom u Mispi, gde su žrebom odlučila kako će krenuti protiv Venijaminovih sinova u Gavaji. Nakon što su doživela dva krvava poraza, ostala plemena su postavila zasedu i pobedila, praktično istrebivši Venijaminovo pleme. Samo je 600 pripadnika Venijaminovog plemena uspelo da pobegne do stene Rimon. Izraelcima je posle toga bilo žao što je jedno pleme bilo gotovo istrebljeno. Pronašli su način da preživelim pripadnicima Venijaminovog plemena daju za žene devojke iz Javisa u Galadu i iz Siloma. Ovim događajem se završava izveštaj o borbama i spletkama u Izraelu. Knjiga o sudijama se završava rečima koje se više puta ponavljaju: „U ono vreme nije bilo kralja u Izraelu. Svako je činio ono što je bilo ispravno u njegovim očima“ (21:25).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

26. Koja se snažna upozorenja iz Knjige o sudijama primenjuju i na naše vreme?

²⁶ Knjiga o sudijama ni u kom slučaju ne opisuje samo borbe i krvoproliće nego veliča Jehovu kao velikog Izbavitelja svog naroda. Ona pokazuje kako je Jehova iskazao neuporedivu milost i strpljivost prema narodu koji je nosio njegovo ime kada su pripadnici tog naroda pokajnički došli pred njega. Knjiga o sudijama je izuzetno korisna jer otvoreno podupire obožavanje Jehove i snažno upozorava koliko su besmisleni demonska religija, međuverstvo i nemoralno društvo. Jehova je oštro osudio obožavanje Vala i zato treba da ostanemo čisti od raznih oblika materijalizma, nacionalizma i polnog nemorala koji su zastupljeni u današnje vreme (2:11-18).

27. Kako nam mogu koristiti dobri primeri sudija?

²⁷ Dok analiziramo neustrašivu i odvažnu veru sudija, i u našem srcu bi trebalo da se javi takva vera. Zato nimalo ne čudi što se u Jevrejima 11:32-34 o njima govori s takvim oduševljenjem i odobravanjem. Oni su se borili za posvećenje Jehovinog imena, ali ne svojom snagom. Znali su da njihova snaga potiče od Jehovinog duha i ponizno su to priznali. I mi možemo uzeti „mač duha“, Božju reč, uvereni da će nam Bog dati snagu kao što ju je dao Varaku, Gedeonu, Jeftaju, Samsonu i drugima. Ako se molimo Jehovi i oslanjamo se na njega, pomoću njegovog duha ćemo u duhovnom pogledu biti snažni kao što je Samson bio u fizičkom i moći ćemo da savladamo velike prepreke (Ef. 6:17, 18; Sud. 16:28).

28. Kako Knjiga o sudijama ukazuje na vreme kada će Jehova posvetiti svoje ime preko Potomka koji će vladati Kraljevstvom?

²⁸ Prorok Isaija je u dva navrata ukazao na Knjigu o sudijama kako bi pokazao da će Jehova, kao u dan propasti Madijana, sigurno slomiti jaram koji su Njegovi neprijatelji nametnuli izraelskom narodu (Isa. 9:4; 10:26). To nas podseća na pesmu Devore i Varaka, koja se završava usrdnom molbom: „Neka tako propadnu svi neprijatelji tvoji, Jehova. A oni koji te vole neka budu kao sunce kad u svojoj snazi grane“ (Sud. 5:31). Ko su oni koji vole Jehovu? Sam Isus Hrist je objasnio da su to naslednici Kraljevstva, kada ih je u Mateju 13:43 opisao na sličan način: „Tada će pravednici poput sunca zasjati u kraljevstvu svog Oca.“ Dakle, Knjiga o sudijama ukazuje na vreme kada će Isus suditi kao pravedni Sudija i vladati Kraljevstvom kao obećani Potomak. Jehova će preko njega proslaviti i posvetiti svoje ime, u skladu s molitvom koju je psalmista uputio u vezi s Božjim neprijateljima: „Učini im kao što si učinio Madijanu i Sisari, kao Javinu kod doline Kison. Da bi se znalo da si jedino ti, kome je ime Jehova, Svevišnji nad celom zemljom“ (Ps. 83:9, 18; Sud. 5:20, 21).

[Fusnote]