Čovek i zvezde — postoji li povezanost?

PRAKSA posmatranja zvezda nije nova. Prema The World Book Encyclopedia, zemljoradnici su hiljadama godina pre „posmatrali zvezde da bi znali kada da posade svoje useve. Putnici su naučili da koriste zvezde za određivanje pravca.“ Čak i danas u svemirskim putovanjima, zvezde se još uvek koriste kao vodiči. Narodi starog veka su takođe izmislili mitove o osobama i životinjama za koje su oni mislili da su oslikani grupama zvezda, to jest sazvežđima. S vremenom su ljudi počeli da misle da bi zvezde mogle uticati na njihove živote.

Širok izbor zvezda

Sam broj i sama veličina zvezda uliva strahopoštovanje. Procenjeno je da u univerzumu postoji nekih 100 milijardi galaksija ili ogromnih grupacija zvezda! The International Encyclopedia of Astronomy kaže: „To je broj zrna pirinča koji bi mogao da se sakupi u jednu prosečnu katedralu.“ Procenjuje se da galaksija Mlečni put, čiji je deo i naš Sunčev sistem, ima najmanje toliko zvezda. Najbliža zvezda našoj Zemlji (osim Sunca), jedna iz grupe Alfa Kentauri udaljena je oko 4,3 svetlosne godine. Jedna svetlosna godina je razdaljina koju svetlost pređe za godinu dana. To znači da kada mi gledamo u tu zvezdu, svetlost koja ulazi u naše oko napustila je zvezdu 4,3 godine ranije i tokom tog vremena je putovala kroz prostor brzinom od 299 792 kilometra u sekundi. Zamišljanje razdaljine o kojoj se ovde radi prevazilazi naše umne sposobnosti. Ipak, to je tek najbliža zvezda. Neke zvezde su od naše galaksije udaljene milijarde svetlosnih godina. Nije čudo što je Božji prorok izjavio: „Gle, narodi su kao kap iz vedra, kao prašak na merilima, gle, ostrva su kao sitan prašak na vetru“ (Isaija 40:15). Ko se brine zbog malo čestica prašine?

Najbliže nebesko telo Zemlji je Mesec, koji definitivno vrši uticaj na našu Zemlju, njegova gravitacija na nekim mestima čak prouzrokuje razliku od preko 15 metara između plime i oseke. Prema trojici francuskih naučnika, sada se veruje da je Mesečeva gravitacija ta koja zadržava Zemljinu osu nagnutu 23 stepena, tako da zasigurava redovnu smenu godišnjih doba (Nature, 18. februar 1993. godine). Pošto Mesec ispoljava takav fizički uticaj na našu planetu, razumno je da pitamo, Šta je s milijardama zvezda? Ali najpre, šta nam drevni izvori, kao što je Biblija, govore o zvezdama?

Zvezde u Pismu

Biblija mnogo puta upućuje na zvezde, i u doslovnom i u figurativnom smislu. Na primer, prema jednom psalmisti, Stvoritelj je načinio „mesec i zvezde da upravljaju noću“ tako da bi zvezde pomogle u snabdevanju zemlje svetlošću (Psalam 136:9). Kasnije, kada je uspostavio savez s vernim Avramom, Bog je rekao: „Pogledaj na nebo i prebroji zvezde, ako ih možeš prebrojiti. I reče mu: Tako će biti porod tvoj“ (Postanje 15:5). Apostol Pavle ističe da se zvezde razlikuju, govoreći: „Drugi je sjaj sunca, a drugi je sjaj meseca, i drugi je sjaj zvezda; a i zvezda se od zvezde u sjaju svome razlikuje“a (1. Korinćanima 15:41). U isto vreme, ovaj ogroman broj zvezda i njihov sjaj nisu van područja ili van kontrole njihovog Stvoritelja: „Izbraja zvezde mnoge i sve ih po imenu zove“ (Psalam 147:4).

S druge strane, u Pismu nalazimo da se zvezde često upotrebljavaju da ukažu na pojedince, vladare i anđele. Jakovljev sin Josif sanja san u kojem su njegovi roditelji opisani kao „sunce i mesec“ a njegova braća kao ’zvezde‘. Na anđele se upućuje kao na „jutarnje zvezde“. Za vavilonskog kralja se govorilo da je žudeo da bude iznad „zvezda Božjih“, davidovskih vladara nacije Izrael. Nestabilni ljudi u hrišćanskoj skupštini upoređeni su sa ’zalutalim zvezdama‘, dok su verna skupštinska starešinstva spomenuta kao da su ’zvezde‘ u desnoj ruci Hrista (Postanje 37:9, 10; Jov 38:7; Isaija 14:13; Juda 13; Otkrivenje 1:16).

Jedan izveštaj u Bibliji kaže da „su zvezde sa staza svojih na Sisaru vojevale“, na vojnog zapovednika hananskog kralja Javina, koji je 20 godina ugnjetavao naciju Izrael. Jehova je odredio izraelskog sudiju Varaka da spasi Izrael od ropstva i dao mu silnu pobedu nad Sisarom, iako je ovaj imao devet stotina bojnih kola s gvozdenim sečivima na točkovima. U pesmi pobede, Izraelci su pevali: „S neba boj se bio. I zvezde sa staza svojih na Sisaru vojevaše.“ Nije dato objašnjenje kako su to zvezde vojevale. Umesto da pretpostavljamo da su zvezde vršile direktan uticaj na bitku, razumljivije je da verujemo da taj izraz ukazuje na neki oblik božanske intervencije u korist Izraela (Sudije 5:20).

Vitlejemska „zvezda“

Verovatno jedna od najpoznatijih zvezda spomenutih u Bibliji jeste vitlejemska „zvezda“ koja je vodila astrologe sa „Istoka“ do kuće gde su roditelji bili doveli Isusa posle rođenja u štali. Šta je bila ta zvezda? Sigurno nije bila neka obična, pošto je bila dovoljno nisko da su je astrolozi mogli pratiti skoro 1 600 kilometara. „Zvezda“ ih je odvela prvo u Jerusalim. Čuvši ovo, kralj Irod ih je ispitao i zatim odlučio da ubije odojče Isusa. Zatim je „zvezda“ odvela astrologe do određene kuće gde je Isus živeo. Sigurno nijedna normalna zvezda nije mogla to da uradi. Da li je ovaj zvezdoliki objekat potekao od Boga? Pošto je poseta astrologa indirektno vodila do krvoprolića ’sve muške dece... od dve godine i niže‘ (Ča), zar nije razumno da zaključimo da je „zvezda“ bila nešto što je iskorišćeno od strane Božjeg neprijatelja, Sotone, u pokušaju da uništi Božjeg sina? (Matej 2:1-11, 16).

Takođe, trebalo bi imati na umu da su astrolozi došli sa istoka, možda iz Vavilona, koji je bio drevni centar magije, vračanja i astrologije. Brojnim nebeskim telima data su imena po vavilonskim bogovima. U danima kralja Navuhodonosora, proricanje je bilo korišćeno da mu pomogne da odluči koji pravac da izabere u svom borbenom pohodu (Jezekilj 21:20-22).

Prorok Isaija izazvao je vavilonske savetnike, rekavši: „Umorila si se [Vavilon] od silnog propitivanja! Nek ustaju sad i nek te spasu ti koji nebo znaju i zvezde gledaju; koji po novom mesecu proriču sve što ima da te snađe! Gle, oni su kao slama, oganj ih proždire! Neće oni život od plamena spasti... nikog neće biti da bi te izbavio.“ Verno Isaijinom proročanstvu, moćni Vavilon pao je pod Kirom Velikim 539. pre n. e. Vođstvo koje su vavilonski astrolozi tvrdili da dobijaju od zvezda pretvorilo se u nesreću za sve koji su bili upleteni (Isaija 47:13-15).

Da li ovo znači da ništa ne možemo naučiti od zvezda?

[Fusnota]

[Okvir na 5. strani]

Šta su neki rekli

ASTROLOGIJA: „dodatak i srodnik astronomije“ — Johan Kepler (1571-1630), nemački astronom.

„Astrologija je bolest, ne nauka... To je drvo pod čijom senkom cvetaju sve vrste praznoverja.“ — Mojsije Majmonid (1135-1204), srednjovekovni jevrejski naučnik.

„Pranauka koja tvrdi da bi mogla da oceni ličnost i ponašanje pojedinca i da prorekne buduće tendencije i događaje s gledišta neba... Misli se da su verovatno Haldejci u južnom Iraku oko 6. veka n. e. uveli lični horoskop. On se bavio uticajima koje su zvezde nekretnice, kao i Sunce, Mesec i pet planeta, vršile u vreme rođenja... Postupci astrologije i tumačenje horoskopa oslanjaju se na ideje koje astronomi i mnogi drugi naučnici nalaze za subjektivne i neprihvatljive.“ — K. A. Ronan (C. A. Ronan), koordinator projekta, East Asian History of Science Trust, Kembridž, Engleska, i saradnik za The International Encyclopedia of Astronomy odakle je uzet ovaj citat.

Da ilustruje ovu subjektivnost, Ronan objašnjava da dok se po zapadnjačkom mišljenju, crvena planeta, Mars vezuje za rat i ratobornost, za Kineze, crvena je lepa boja i smatra se da Mars ima blagotvoran uticaj. Kao kontrast tome, zapadnjačka mitologija povezuje Veneru s belinom i lepotom. Za Kineze „bela boja... se smatra bojom smrti, raspadanja i uništavanja; na Veneru se, dakle, upućivalo kao na ’sumornu planetu rata.‘“

Ronan nastavlja: „Uprkos svojoj pranaučnoj prirodi, astrologija je u rana vremena igrala korisnu ulogu u unapređivanju astronomskih opservacija i obezbeđivanju novčanih sredstava za obavljanje istih.“

Dobitnici devetnaeste Nobelove nagrade, zajedno s drugim naučnicima, izdali su 1975. manifest pod naslovom „Zamerke astrologiji — izjava 192 vodeća naučnika“. On je proglasio:

„U drevna vremena ljudi... nisu imali predstavu o ogromnim razdaljinama od zemlje do planeta i zvezda. Sada kad se ove razdaljine mogu izračunati i kad jesu, možemo da vidimo kako su infinitezimalno mali gravitacioni i drugi uticaji koje vrše udaljene planete i daleko udaljenije zvezde. Jednostavno je greška zamisliti da sile ispoljavane od strane zvezda i planeta mogu u trenutku rođenja na bilo koji način oblikovati naše budućnosti.“b

[Fusnota]