Spasenje je od Jehove
„Bog je naš Bog spasitelj [„Bog dela spasenja“, NW]“ (Psalam 68:21).
1, 2. (a) Zašto možemo reći da je Jehova Izvor spasenja? (b) Kako bi objasnio Poslovice 21:31?
JEHOVA je Spasitelj onih koji ga vole (Isaija 43:11). Čuveni izraelski kralj David znao je to iz ličnog iskustva i zato je iz srca pevao: „Od Gospoda [„Jehove“, NW] je spasenje“ (Psalam 3:8, DK). Prorok Jona je upotrebio iste reči kad se gorljivo molio dok je bio u utrobi velike ribe (Jona 2:10, DK).
2 Davidov sin Solomon takođe je znao da je Jehova Izvor spasenja, jer je rekao: „Konj se oprema za dan boja, al’ od Gospoda je spas“ (Poslovice 21:31). Na drevnom Srednjem istoku, volovi su vukli plug, magarci su nosili terete, ljudi su jahali na mazgama, a konji su se koristili u ratu. Međutim, pre nego što su Izraelci ušli u Obećanu zemlju, Bog je zapovedio da njihov budući kralj ’ne drži mnogo konja‘ (Ponovljeni zakoni 17:16). Ratni konji ne bi bili potrebni zato što bi Jehova spasavao svoj narod.
3. Koja pitanja zaslužuju da ih osmotrimo?
3 Suvereni Gospod Jehova je „Bog dela spasenja“ (Psalam 68:20, NW). Kakva ohrabrujuća misao! Ali koja je „dela spasenja“ Jehova izvršio? I koga je spasao?
Jehova spasava čestite
4. Kako znamo da Jehova spasava pobožne ljude?
4 Svi oni koji se trude da žive čestito kao Božje predane sluge mogu izvući utehu iz reči apostola Petra: „Zna Bog pobožne izbavljati od napasti, a nepravednike zadržati da se osude u dan suđenja.“ Dokazujući ovu misao, Petar je rekao da Bog „prvoga sveta ne poštedi, nego sačuva Noja, propovednika pravde, i s njim još samo sedmoricu i navede potop na svet bezdušnika“ (2. Petrova 2:5, 9).
5. Pod kojim je prilikama Noje služio kao ’propovednik pravde‘?
5 Zamisli sebe u prilikama koje su vladale u Nojevo vreme. Na zemlji su materijalizovani demoni. Potomstvo tih neposlušnih anđela okrutno postupa s ljudima, a ’zemlja je puna nasilja‘ (Postanje 6:1-12). Međutim, Noja ne mogu da zastraše da prestane da služi Jehovi. Ne, on je ’propovednik pravde‘. On i njegova porodica grade arku i uopšte ne sumnjaju da će za njihovog života zlo biti uklonjeno. Noje svojom verom osuđuje taj svet (Jevrejima 11:7). Današnje stanje je jednako stanju u Nojevo vreme, i označava ove dane kao poslednje dane ovog zlog sistema stvari (Matej 24:37-39; 2. Timoteju 3:1-5). Dakle, hoćeš li i ti poput Noja dokazati da si veran kao propovednik pravde koji služi zajedno s Božjim narodom, dok čekaš spasenje od Jehove?
6. Kako 2. Petrova 2:7, 8 dokazuje da Jehova spasava čestite?
6 Petar pruža još jedan dokaz da Jehova spasava čestite. Taj apostol kaže: ’[Bog] izbavi pravednoga Lota, koga ucveliše ti razuzdani ljudi razvratom svojim [’mučaše razuzdani život bezakonika‘, Ča], (jer živeći taj pravednik među njima, slušaše njihova bezakona dela)‘ (2. Petrova 2:7, 8; Postanje 19:1-29). Seksualni nemoral je postao način života za milione ljudi u ovim poslednjim danima. Poput Lota, da li i tebe ’muči razuzdani život‘ kakav danas vodi tako puno ljudi? Ako je tako, i ako pravedno postupaš, možeš biti među onima koje će Jehova spasti kad ovaj zli sistem bude okončan.
Jehova spasava svoj narod od tlačitelja
7. Kako Jehovino ophođenje s Izraelcima u Egiptu dokazuje da on izbavlja svoj narod od tlačenja?
7 Dok god ovaj stari sistem traje, Jehovine sluge će doživljavati progonstvo i neprijateljsko tlačenje. Ali oni mogu biti uvereni da će ih Jehova izbaviti, jer je on u prošlosti spasavao svoj potlačeni narod. Pretpostavimo da si u Mojsijevo vreme bio Izraelac koga tlače Egipćani (Izlazak 1:1-14; 6:8). Bog pogađa Egipat jednom nevoljom za drugom (Izlazak 8:5–10:29). Kad smrtonosna deseta nevolja odnese živote egipatskih prvorođenaca, faraon dozvoljava Izraelcima da odu ali kasnije mobilizuje svoje snage i juri za njima. Međutim, uskoro su on i njegovi ljudi uništeni u Crvenom moru (Izlazak 14:23-28). Ti se pridružuješ Mojsiju i celom Izraelu u sledećoj pesmi: „Gospod je veliki ratnik, ime mu je Gospod. On je kola Faraona i vojsku njegovu u more rinuo. Najbolje se vojvode njegove utopiše u moru Crvenome. Bezdani ih pokriše, kao kamen utonuše“ (Izlazak 15:3-5). Slična katastrofa čeka sve one koji u ovim poslednjim danima tlače Božji narod.
8, 9. Navedi neki primer iz knjige Sudija koji dokazuje da Jehova spasava svoj narod od tlačitelja.
8 Godinama nakon što su Izraelci ušli u Obećanu zemlju, sudije su odmeravale pravdu među njima. Narod je ponekad patio pod stranim tlačenjem, ali Bog je koristio verne sudije da ga izbavi. Iako i mi možda na sličan način ’vapimo zbog onih koji nas muče i ugnjetavaju‘, Jehova će spasti i nas kao svoje lojalne sluge (Sudije 2:16-18; 3:9, 15). U stvari, biblijska knjiga Sudija zasigurava nam to kao i još veće spasenje koje će Bog pružiti preko svog naimenovanog Sudije, Isusa Hrista.
9 Vratimo se u vreme sudije Varaka. Zbog krivog obožavanja i božanskog neodobravanja, Izraelci već 20 godina trpe surovu dominaciju hananskog kralja Javina. Sisara je na čelu ogromne hananske vojske. ’Ne vidi se ni štit ni koplje među četrdeset hiljada u Izraelu‘, iako ta nacija broji možda četiri miliona (Sudije 5:6-8). Izraelci pokajnički vape Jehovi. Vođen od Boga preko proročice Devore, Varak okuplja 10 000 muškaraca na gori Tavor, a Jehova dovlači neprijatelja u dolinu ispod visokog Tavora. Grmeći ravnicom i suvim rečnim koritom Kisona, dolaze Sisarine legije i 900 bojnih kola. Ali jedna provala oblaka naglo puni Kison vodom koja nosi sve pred sobom. Dok Varak i njegovi ljudi pod okriljem oluje silaze s gore Tavor, oni vide pustoš koju je izazvao Jehovin izliveni gnev. Prestravljene Hananeje u bekstvu Varakovi ljudi ubijaju jednog po jednog, i nijedan ne ostaje na životu. Kakvo upozorenje za naše tlačitelje koji su se osmelili da se bore s Bogom! (Sudije 4:3-16; 5:19-22).
10. Zašto možemo biti sigurni da će Bog spasti svoje današnje sluge od svih njihovih tlačitelja?
10 Jehova će spasti svoje današnje sluge od svih njihovih tlačiteljskih neprijatelja, baš kao što je spasavao bogobojazni Izrael u vreme opasnosti (Isaija 43:3; Jeremija 14:8). Bog je izbavio Davida „iz ruku svih neprijatelja njegovih“ (2. Samuilova 22:1-3). Dakle, iako smo potlačeni ili progonjeni kao Jehovin narod, budimo hrabri, jer će nas njegov Mesijanski Kralj osloboditi od tlačenja. Da, „duše će siromaha spasti. Od prevare i nasilja iskupiće duše njihove“ (Psalam 72:13, 14). To iskupljenje je stvarno blizu.
Bog spasava one koji se uzdaju u njega
11. Kakav je primer što se tiče poverenja u Jehovu pružio mladi David?
11 Da bismo videli spasenje od Jehove, moramo se hrabro uzdati u njega. David je ispoljio hrabro poverenje u Boga kad je krenuo da se suoči s divom Golijatom. Zamisli kako taj ogromni Filistejin stoji pred mladim Davidom, koji uzvikuje: „Ti ideš na me s mačem i s kopljem i kacigom, a ja idem na te u ime Gospoda nad vojskama, Boga vojske Izrailjeve, koju si ti ružio. Danas će te Gospod meni u ruke dati, i ubiću te, i skinuću glavu s tebe i daću ja danas mesa vojske Filistejske pticama nebeskim i zverima poljskim, i poznaće sva zemlja da Izrailj ima Boga, i znaće sve ovo mnoštvo da Gospod ne spasava mačem i kopljem. Jer je pobeda od Gospoda.“ Golijat je uskoro mrtav, a Filisteji potučeni do nogu. Očigledno, Jehova je spasao svoj narod (1. Samuilova 17:45-54).
12. Zašto bi moglo biti korisno da se setimo Davidovog junaka Eleazara?
12 Kad se suočimo s progoniocima, možda moramo ’prikupiti hrabrost‘ i još više se uzdati u Boga (Isaija 46:8-13, NW; Poslovice 3:5, 6). Zapazi sledeći događaj na mestu nazvanom Fas-Damim. Izrael se povukao pred filistejskim snagama. Ali jedan od Davidovih istaknutih junaka, Eleazar, nije se sledio od straha. On staje usred njive s ječmom i bez pomoći drugih obara Filisteje mačem. Tako ’Gospod dade Izraelu veliko spasenje‘ (1. Letopisa 11:12-14; 2. Samuilova 23:9, 10). Niko od nas ne očekuje da sami porazimo neke vojne snage. Ipak, možda smo ponekad sami i neprijatelj nas pritišće. Hoćemo li se u molitvi osloniti na Jehovu, Boga dela spasenja? Hoćemo li tražiti njegovu pomoć kako bismo izbegli da progoniocima izdamo suvernike?
Jehova spasava čuvare integriteta
13. Zašto je bilo teško održati integritet prema Bogu u desetoplemenskom kraljevstvu Izraela?
13 Da bismo doživeli spasenje od Jehove, moramo po svaku cenu održati integritet prema njemu. Božji narod iz drevnih vremena doživljavao je razne kušnje. Razmisli s čime bi se suočio da si živeo u desetoplemenskom kraljevstvu Izraela. Rovoamova strogost je navela deset plemena da mu uskrate podršku i da formiraju severno kraljevstvo Izraela (2. Letopisa 10:16, 17; 11:13, 14). Od mnogih kraljeva Izraela, Juj je bio najbolji, ali čak ni on ’nije hodio po zakonu Gospoda svim svojim srcem‘ (2. Kraljevima 10:30, 31). Međutim, u tom desetoplemenskom kraljevstvu bilo je onih koji su čuvali integritet (1. Kraljevima 19:18). Oni su iskazivali veru u Boga, i on je bio s njima. Uprkos ispitima tvoje vere, da li i ti održavaš integritet prema Jehovi?
14. Koje je spasenje Jehova izveo u vreme kralja Jezekije, i šta je dovelo do toga da Vavilonci osvoje Judu?
14 Rašireno nepoštovanje Božjeg zakona dovelo je do propasti kraljevstva Izraela. Kad su ga Asirci osvojili 740. pre n. e., pojedinci iz njegovih deset plemena bez sumnje su pobegli u dvoplemensko kraljevstvo Jude, gde su mogli obožavati Jehovu u njegovom hramu. Četvorica od Judinih 19 kraljeva iz Davidove loze — Asa, Josafat, Jezekija i Josija — bili su izuzetni po svojoj odanosti Bogu. U vreme čuvara integriteta Jezekije, Asirci su došli na Judu s moćnom vojskom. Odgovorivši na Jezekijine molbe, Bog je upotrebio samo jednog anđela da pobije 185 000 Asiraca u jednoj jedinoj noći, pruživši time spasenje svojim obožavaocima! (Isaija 37:36-38). Kasnije je propust naroda da drži Zakon i da sledi upozorenja Božjih proroka doveo do toga da Vavilonci 607. pre n. e. osvoje Judu i unište njen glavni grad, Jerusalim, i hram.
15. Zašto je jevrejskim izgnanicima u Vavilonu bila potrebna ustrajnost, i kako ih je Jehova na kraju izbavio?
15 Jevrejskim izgnanicima je bila potrebna ustrajnost da bi održali integritet prema Bogu dok su 70 žalosnih godina bili u zatočeništvu u Vavilonu (Psalam 137:1-6). Jedan zapaženi čuvar integriteta bio je prorok Danilo (Danilo 1:1-7; 9:1-3). Zamisli njegovu radost kad je 537. pre n. e. stupio na snagu ukaz persijskog kralja Kira, kojim se Jevrejima dopustilo da se vrate u Judu i ponovo izgrade hram! (Jezdra 1:1-4). Danilo i drugi su izdržali godinama, ali su na kraju videli kako je Vavilon srušen i kako je Jehovin narod izbavljen. To treba da nam pomogne da budemo ustrajni dok čekamo uništenje ’Vavilona velikog‘, svetskog carstva krive religije (Otkrivenje 18:1-5).
Jehova uvek spasava svoj narod
16. Koje je spasenje Bog ostvario u vreme kraljice Jestire?
16 Jehova uvek spasava svoj narod kad je veran njegovom imenu (1. Samuilova 12:22; Isaija 43:10-12). Seti se vremena kraljice Jestire — u petom veku pre n. e. Kralj Asvir (Kserks I) postavio je Amana za glavnog kneza. Besan zbog toga što mu se Jevrejin Mardohej nije poklonio Aman kuje zaveru da uništi njega i sve Jevreje u Persijskom carstvu. Prikazuje ih kao one koji krše zakon, uključuje u igru novac, i dobija dozvolu da upotrebi kraljev prsten da njime zapečati dokumenat kojim se naređuje istrebljenje Jevreja. Jestira hrabro otkriva kralju da je poreklom Jevrejka i razotkriva Amanovu ubilačku zaveru. Aman uskoro visi upravo na onom stubu koji je pripremio za Mardohejevo pogubljenje. Mardohej je postavljen za glavnog kneza, uz ovlašćenje da dozvoli Jevrejima da se brane. Oni dobijaju veliku pobedu nad svojim neprijateljima (Jestira 3:1–9:19). Ovaj događaj treba da ojača našu veru da će Jehova izvršiti dela spasenja u korist svojih današnjih poslušnih slugu.
17. Kako je poslušnost igrala ulogu u izbavljenju jevrejskih hrišćana prvog veka koji su živeli u Judeji?
17 Još jedan razlog zbog čega Bog spasava svoj narod jeste taj što oni slušaju njega i njegovog Sina. Stavi se u kožu Isusovih jevrejskih učenika iz prvog veka. On im kaže: „Kad vidite da Jerusalim opkoli vojska, onda znajte da je blizu propast njegova. Tada koji budu u Judeji neka beže u gore“ (Luka 21:20-22). Godine prolaze, i ti se pitaš kada će se ispuniti ove reči. Onda dolazi jevrejska pobuna 66. n. e. Rimske snage pod Cestijem Galom opkoljavaju Jerusalim i napreduju ka hramskim zidinama. Onda se Rimljani iznenada povlače bez nekog vidljivog razloga. Šta će jevrejski hrišćani uraditi? U svom delu Ecclesiastical History (knjiga III, poglavlje V, 3), Eusebije kaže da su oni pobegli iz Jerusalima i Judeje. Bili su pošteđeni zato što su poslušali Isusovo proročansko upozorenje. Da li si i ti isto tako spreman da se povinuješ biblijskom vođstvu koje dobijamo preko ’vernog nastojnika‘ postavljenog nad svim Isusovim „imanjem“? (Luka 12:42-44).
Spasenje u večni život
18, 19. (a) Kakvo spasenje je omogućeno Isusovom smrću, i za koga? (b) Na šta je apostol Pavle bio rešen?
18 Jevrejski hrišćani u Judeji ostali su na životu zato što su sledili Isusovo upozorenje. Ali Isusova smrt omogućuje spasenje ’svim vrstama ljudi‘ (1. Timoteju 4:10, NW). Potreba za otkupom čovečanstva pojavila se kad je Adam sagrešio, izgubivši time život i prodavši ljudski rod u ropstvo grehu i smrti (Rimljanima 5:12-19). Životinjske žrtve koje su se prinosile pod Mojsijevim zakonom bile su samo simbolično pokriće za grehe (Jevrejima 10:1-4). Pošto Isus nije imao ljudskog oca i pošto je Božji sveti duh očigledno ’osenio‘ Mariju od trenutka začeća pa dok nije rodila Isusa, on se rodio ne nasledivši nikakav greh niti nesavršenost (Luka 1:35; Jovan 1:29; 1. Petrova 1:18, 19). Kad je Isus umro kao savršeni čuvar besprekornosti, prineo je svoj savršeni život da bi otkupio i oslobodio čovečanstvo (Jevrejima 2:14, 15). Tako je Hrist ’dao sebe u odgovarajući otkup za sve‘ (1. Timoteju 2:5, 6). Neće svi iskoristiti tu pripremu za spasenje, ali Bog dopušta da se njene koristi primene na one koji je prihvataju u veri.
19 Podnoseći vrednost svoje otkupne žrtve Bogu na nebu, Hrist je kupio Adamovo potomstvo (Jevrejima 9:24). Tako Isus dobija jednu Nevestu, sačinjenu od njegovih 144 000 pomazanih sledbenika podignutih u nebeski život (Efescima 5:25-27; Otkrivenje 14:3, 4; 21:9). On takođe postaje „Otac večni“ onima koji prihvataju njegovu žrtvu i dobijaju večni zemaljski život (Isaija 9:6, 7; 1. Jovanova 2:1, 2). Kakva ljubazna priprema! Pavlovo cenjenje toga očigledno je u njegovoj drugoj nadahnutoj poslanici hrišćanima u Korintu, što će pokazati naredni članak. U stvari, Pavle je bio rešen da ne dopusti ničemu da ga spreči da ljudima pomaže da iskoriste Jehovinu divnu pripremu za spasenje u večni život.
Kako bi odgovorio?
◻ Koji biblijski dokazi postoje da Bog spasava svoj čestiti narod?
◻ Kako znamo da Jehova spasava one koji se uzdaju u njega i održavaju svoj integritet?
◻ Koju je pripremu Bog izvršio za spasenje u večni život?
[Slika na 12. strani]
David se uzdao u Jehovu, ’Boga dela spasenja‘. A ti?
[Slika na 15. strani]
Jehova uvek spasava svoj narod, što je pokazao i u danima kraljice Jestire