Pokažimo ljubav prema strancima

1, 2. (a) S kojim se problemima mnogi stranci suočavaju? (Videti sliku na početku članka.) (b) Na šta nas Biblija podstiče i koja pitanja ćemo osmotriti?

ČOVEK po imenu Osej,^[1] pre 30 godina doselio se iz Gane u Evropu. U to vreme nije bio Jehovin svedok. On se priseća kako se osećao kada je stigao: „Shvatio sam da skoro nikoga nije bilo briga za mene. Nadalje, klima je bila pravi šok. Kada sam nakon izlaska iz aerodroma prvi put u životu osetio hladnoću, zaplakao sam.“ Budući da mu je trebalo vremena da savlada jezik zemlje u koju se doselio, više od godinu dana nije mogao da pronađe odgovarajuć posao. Takođe je bio usamljen i patio je za svojom porodicom koja je bila daleko.

² Zamisli da se ti nalaziš u sličnoj situaciji. Kako bi voleo da se drugi ophode prema tebi? Zar ne bi bio srećan kada bi ušao u Dvoranu Kraljevstva i osetio da si dobrodošao, bez obzira na svoju nacionalnost ili boju kože? Takvu dobrodošlicu bi osetio jer pravi hrišćani primenjuju sledeći biblijski savet: „Ne zaboravljajte gostoljubivost“ (Jevr. 13:2). Reč „gostoljubivost“ na izvornom jeziku znači „ljubav prema strancima“ i zato smo podstaknuti da pokazujemo ljubav i prema onima koje ne poznajemo. S tim na umu, osmotrimo sledeća pitanja: Kako Jehova gleda na strance? Zašto možda moramo da promenimo stav koji imamo prema njima? Kako možemo pomoći onima koji se dosele iz neke druge zemlje?

3, 4. Šta je Jehova, prema Izlasku 23:9, očekivao od Izraelaca i zašto?

³ Nakon što je Jehova oslobodio Izraelce iz Egipta, dao im je zakone koji su štitili mnoge neizraelce koji su pošli s njima (Izl. 12:38, 49; 22:21). Pošto tim strancima nije bilo nimalo lako, Jehova se s ljubavlju pobrinuo za njih. Na primer, postojao je zakon koji im je omogućavao pabirčenje (Lev. 19:9, 10).

⁴ Jehova nije samo naredio Izraelcima da budu uviđavni prema strancima, već je govorio njihovom srcu, pošto su znali „kako je duši stranca“. (Pročitati Izlazak 23:9.) Čak i pre nego što su postali robovi u Egiptu, sigurno su u toj sredini bili žrtve rasnih i religioznih predrasuda (Post. 43:32; 46:34; Izl. 1:11-14). Zbog toga im je život bio veoma težak. Jehova je želeo da se sete toga i pokažu ljubav prema strancima u svojoj sredini (Lev. 19:33, 34).

 5. Šta će nam pomoći da poput Jehove budemo saosećajni prema ljudima drugačijeg porekla?

⁵ Jehova se nije promenio. On brine za sve one koji dolaze na naše sastanke, bez obzira na njihovo poreklo (Pon. zak. 10:17-19; Mal. 3:5, 6). Oni sigurno imaju mnogo izazova. Na primer, susreću se s diskriminacijom i imaju poteškoća s jezikom. Ako razmišljamo o tome, onda ćemo tražiti prilike da im pomognemo i pokažemo saosećanje (1. Petr. 3:8).

6, 7. Kako su prvi hrišćani pokazali da su iskorenili predrasude?

⁶ Prvi hrišćani su naučili kako da savladaju predrasude koje su bile duboko ukorenjene među Judejcima. Na Pedesetnicu 33. n. e., judejski hrišćani iz Jerusalima pokazali su gostoljubivost i brigu prema onima koji su se preobratili na hrišćanstvo, iako su poreklom bili iz raznih zemalja (Dela 2:5, 44-47). Tako su pokazali da su razumeli da biti gostoljubiv znači pokazati „ljubav prema strancima“.

⁷ Međutim, kako je prva hrišćanska skupština rasla, situacija se promenila. Judejci koji su govorili grčki počeli su da se žale da se prema njihovim udovicama ne postupa pravedno (Dela 6:1). Da bi to rešili, apostoli su izabrali sedmoricu ljudi da odu i zasiguraju da niko ne bude zapostavljen. Sva sedmorica su imala grčka imena, što pokazuje da su apostoli izgleda želeli da smanje svaku napetost koja se mogla javiti zbog nečijeg porekla (Dela 6:2-6).

8, 9. (a) Koja pitanja će nam pomoći da utvrdimo da li imamo predrasude? (b) Šta moramo iskoreniti iz srca?

⁸ Bilo da smo toga svesni ili ne, na nas snažno utiče sredina u kojoj živimo (Rimlj. 12:2). Verovatno smo čuli naše komšije, kolege na poslu ili školske drugove kako iznose neki ponižavajući komentar na račun osoba drugog porekla, nacionalnosti ili boje kože. Da li dopuštamo da to utiče na nas? S druge strane, kako reagujemo kada neko zbija šale na račun našeg porekla?

⁹ Apostol Petar je neko vreme gajio predrasude prema nejevrejima, ali je uspeo da ih iskoreni (Dela 10:28, 34, 35; Gal. 2:11-14). Ako i mi kod sebe primetimo bilo kakav trag rasizma ili nacionalnog ponosa, treba po svaku cenu da to iskorenimo iz svog srca. (Pročitati 1. Petrovu 1:22.) Šta nam u tome može pomoći? Treba da uzmemo u obzir da niko od nas, bez obzira na poreklo, ne zaslužuje spasenje budući da smo svi nesavršeni (Rimlj. 3:9, 10, 21-24). Zato niko ne treba da misli da je bolji od drugih (1. Kor. 4:7). Treba da imamo isti stav koji je imao i apostol Pavle, koji je podsetio pomazane suhrišćane da oni više nisu „stranci ni došljaci, nego [...] Božji ukućani“ (Ef. 2:19). Kada se iskreno trudimo da savladamo predrasude prema osobama koje nisu našeg porekla, to će nam pomoći da budemo poslušni podstreku: „Obucite novu ličnost“ (Kol. 3:10, 11).

10, 11. Zašto je Voz dobar primer u pokazivanju ljubavi prema strancima?

¹⁰ Drevni Božji sluga po imenu Voz imao je Jehovin stav prema ljudima koji nisu bili iz njegove zemlje. Kako je to pokazao? Kada je jednom tokom žetve otišao da obiđe svoje njive, zapazio je jednu marljivu ženu koja je pabirčila iza njegovih žetelaca. Ta žena nije bila iz njegovog naroda, već je bila Moavka. Kada je čuo da je ona pitala da li može da pabirči, iako je po Mojsijevom zakonu imala pravo na to, Voz je bio oduševljen i čak joj je omogućio da skuplja klasje koje su žeteoci vadili iz rukoveti. (Pročitati Rutu 2:5-7, 15, 16.)

¹¹ Iz njihovog razgovora može se videti da je Voz bio zabrinut što se ona kao strankinja našla u nezavidnoj situaciji. Na primer, rekao joj je da ostane s grupom devojaka koje su radile na njivi, tako da je drugi radnici ne bi uznemiravali. Takođe se pobrinuo da ima dovoljno hrane i vode, kao i ostali radnici. Nadalje, nije je omalovažavao, već ju je hrabrio (Ruta 2:8-10, 13, 14).

12. Kako će naša iskrena briga prema drugima uticati na njih?

¹² Voz je veoma cenio Rutu ne samo zbog njene ljubavi prema njenoj svekrvi, Nojemini, već i zbog toga što je počela da služi Jehovi. On je pokazao brigu prema njoj i tako je ona osetila Jehovinu ljubav (Ruta 2:12, 20; Posl. 19:17). Slično je i danas. Kada pokazujemo brigu prema svim vrstama ljudi, oni će prepoznati šta je istina i osetiće da ih Jehova voli (1. Tim. 2:3, 4).

13, 14. (a) Zašto je važno da se srdačno pozdravimo sa svima u dvorani? (b) Kako bi mogao prići nekoj osobi drugačijeg porekla?

¹³ Šta možemo učiniti da se ljudi drugačijeg porekla dobro osećaju kada dođu u Dvoranu Kraljevstva? Na primer, možemo ih srdačno pozdraviti. Ponekad su oni povučeni i drže se po strani. Možda se zbog vaspitanja ili društvenog statusa osećaju manje vredno u odnosu na neku drugu rasu ili naciju. Zato je važno da im priđemo i iskreno im posvetimo pažnju. Pomoću aplikacije JW Language možemo naučiti da ih pozdravimo na njihovom jeziku. (Pročitati Filipljanima 2:3, 4.)

¹⁴ Možda nisi siguran kako da priđeš nekoj osobi drugačijeg porekla. Šta možeš učiniti? Mogao bi joj ispričati nešto o sebi. Ubrzo ćeš shvatiti da je više onoga u čemu ste slični nego različiti i da svaka kultura ima svoje jake i slabe strane.

15. Kako možemo imati više razumevanja prema ljudima iz drugih zemalja?

¹⁵ Da bi pronašao načine kako da pomogneš strancima da se prilagode, mogao bi se pitati: „Da se ja preselim u neku drugu zemlju, šta bi meni značilo?“ (Mat. 7:12). Budi strpljiv s njima dok se navikavaju na novu sredinu. Možda isprva nećemo razumeti njihov način razmišljanja ili njihovo ponašanje. Ali bolje je da ih ne upoređujemo s našom kulturom, već da prihvatimo njihovu. (Pročitati Rimljanima 15:7.)

16, 17. (a) Kako se možemo zbližiti s onima čija se kultura razlikuje od naše? (b) Kako na praktične načine možemo pomoći braći koja su imigrirala?

¹⁶ Ako znamo nešto o zemlji i kulturi onih koji su se doselili u našu zemlju, biće nam lakše da ih prihvatimo. Na primer, tokom porodičnog proučavanja možemo odvojiti deo vremena da se upoznamo s njihovom kulturom. Takođe ih možemo pozvati na neki obrok. Baš kao što je Jehova „neznabošcima otvorio vrata k veri“, zar ne treba i mi da otvorimo vrata svog doma „svojoj braći u veri“? (Dela 14:27; Gal. 6:10; Jov 31:32).

¹⁷ Kada provodimo vreme s njima, uvidećemo koliki trud ulažu da bi se prilagodili našoj kulturi. Međutim, možda ćemo primetiti da im je potrebna pomoć da bi savladali jezik. Možda bismo mogli da ih uputimo na organizacije koje im mogu pomoći da dobiju odgovarajuć smeštaj i zaposlenje. Praktična pomoć koju na ovaj način pružamo svojoj braći umnogome će im olakšati život u stranoj zemlji (Posl. 3:27).

18. Zašto je Ruta dobar primer doseljenicima?

¹⁸ Naravno, i doseljenici žele da daju sve od sebe kako bi se uklopili u novu sredinu. U tome se mogu ugledati na Rutu. Kao prvo, ona je pokazala poštovanje prema običajima zemlje u koju se doselila kada je zatražila dozvolu da pabirči (Ruta 2:7). Ona to nije uzela zdravo za gotovo, niti je smatrala da joj drugi nešto duguju. Kao drugo, bila je zahvalna kada su drugi pokazali brigu prema njoj (Ruta 2:13). Kada doseljenici imaju takav stav, verovatno će zavrediti poštovanje lokalnog stanovništva i svojih suvernika.

19. Koje razloge imamo da pokazujemo iskrenu brigu prema strancima?

¹⁹ Zaista smo srećni što je Jehova u svojoj nezasluženoj dobroti omogućio svim ljudima, bez obzira na poreklo, da čuju dobru vest. Možda u svojoj domovini nisu mogli da proučavaju Bibliju ili da idu na sastanke Jehovinog naroda. Ali budući da sada imaju priliku za to, zar ne treba da im pokažemo koliko nam je drago što su s nama tako da se ne osećaju kao stranci? Ako pokazujemo iskrenu brigu prema njima, čak i kad ne možemo da im pružimo mnogo u materijalnom ili nekom drugom pogledu, oni će osetiti Jehovinu ljubav. Zato se ugledajmo na njega i od srca se potrudimo da im pomognemo da se dobro osećaju među nama (Ef. 5:1, 2).