Izlila je srce Bogu u molitvi

1, 2. (a) Zašto Ana nije bila srećna dok se pripremala za put? (b) Šta možemo naučiti od Ane?

ANA se zaokupila pripremama za put, pokušavajući tako da skrene misli. Ovo bi trebalo da bude radosna prilika; Elkana, njen muž, po običaju svake godine vodi celu porodicu da se pokloni Jehovi u šatoru sastanka u Silomu. Jehova želi da te prilike budu vesele. (Pročitati Ponovljene zakone 16:15.) Bez sumnje Ana od detinjstva rado odlazi na takve praznike. Ali, poslednjih godina su se promenile neke okolnosti u njenom životu.

² Ana je blagoslovljena što ima muža koji je voli. Međutim, Elkana ima još jednu ženu. Njeno ime je Fenina i izgleda da se ona svim silama trudi da joj zagorča život. Pronašla je način da čak i te godišnje praznike pretvori u vreme žalosti za Anu. Kako je to činila? Što je još važnije, kako je vera u Jehovu pomogla Ani da se izbori sa situacijom koja je često izgledala nepodnošljivo? Ako se suočavaš sa izazovima koji ti oduzimaju radost, možda će ti Anina priča biti posebno dirljiva.

3, 4. Sa koja se dva velika problema Ana suočavala i zašto je svaki bio izazov?

³ Biblija nam otkriva dva velika problema u Aninom životu. Na prvi ne može mnogo da utiče, a na drugi baš nikako. Kao prvo, ona je u poligamnom braku a njena suparnica je mrzi. Kao drugo, nerotkinja je. To teško pada svakoj ženi koja želi da ima decu, ali u vreme i kulturi u kojoj Ana živi, to je posebno razlog za veliku žalost. Svaka porodica stvara potomstvo koje će naslediti porodično ime. Žene koje ne mogu da rode su prezrene i ponižene.

⁴ Možda bi Ana postojano nosila svoj teret da nema Fenine. Poligamija nikad nije bila nešto idealno. Suparništvo, svađe i bol u srcu bili su svakodnevica. Taj običaj je daleko od Božjeg merila o monogamiji koje je uspostavljeno u edenskom vrtu (Post. 2:24). Biblijski zapis prikazuje poligamiju u negativnom svetlu, a bolne scene iz života Elkaninog domaćinstva samo su detalj više koji upotpunjuje tu sliku.

 5. Zašto je Fenina želela da Ani nanese bol i kako je to činila?

⁵ Elkana više voli Anu. Prema jevrejskom predanju, on se prvo oženio Anom a nekoliko godina kasnije i Feninom. U svakom slučaju, Fenina, koja je jako ljubomorna na Anu, pronalazi mnoge načine da joj nanese bol. U velikoj je prednosti jer može da ima decu. Fenina rađa jedno dete za drugim, a sa rođenjem svakog deteta smatra sebe važnijom. Umesto da se sažali na Anu i uteši je u njenoj žalosti, ona koristi njenu slabu tačku. Biblija kaže da ju je „stalno vređala i uznemiravala“ (1. Sam. 1:6). Radila je to namerno. Želela je da je povredi i uspevala je u tome.

6, 7. (a) Uprkos Elkaninim pokušajima da je uteši, zbog čega mu Ana najverovatnije nije rekla sve? (b) Da li je to što Ana nije imala decu značilo da nije bila po Jehovinoj volji? Objasni. (Videti fusnotu.)

⁶ Izgleda da je idealna prilika za to njihovo godišnje putovanje u Silom. Svakom od Feninine mnoge dece — „svim njenim sinovima i kćerima“ — Elkana daje deo žrtve koju je prineo Jehovi. Ana, koja je nerotkinja, dobija samo svoj deo. Fenina je tada podseća da nema decu i ophodi se prema njoj toliko nadmoćno da ova jadna žena danima plače i čak ništa ne jede. Elkana zapaža da je njegova voljena Ana žalosna i da ne jede i zato pokušava da je uteši. Pita je: „Ana, zašto plačeš? Zašto ne jedeš? I zašto ti je srce žalosno? Zar ti ja nisam bolji od deset sinova?“ (1. Sam. 1:4-8).

⁷ Elkana razume da je Ana žalosna zato što ne može da ima decu. Ona je sigurno zahvalna za njegove iskrene izraze ljubavi.a Ali Elkana ne spominje Fenininu zlobu, niti se kaže da mu Ana nešto govori o tome. Možda shvata da bi time samo još više pogoršala svoju situaciju. Da li bi Elkana zaista nešto promenio? Zar ne bi Feninin prezir prema Ani bio još veći i zar je ne bi deca i sluge te pakosne žene još više mrzeli? Ana bi se tek onda osećala nepoželjnom u sopstvenom domu.

 8. Kada si suočen s podlim postupcima ili nepravdom, zašto je utešno da se setiš da je Jehova Bog pravde?

⁸ Bilo da Elkana zna nešto o Fenininim podlim postupcima ili ne, Jehova sve vidi. Njegova Reč daje celokupnu sliku i time pruža ozbiljno upozorenje svima čije naizgled beznačajne reči i postupci otkrivaju ljubomoru i mržnju. S druge strane, nedužne i miroljubive osobe nalik Ani mogu se utešiti znajući da pravedni Bog u svoje vreme i na svoj način ispravlja sve nepravde. (Pročitati Ponovljene zakone 32:4.) Verovatno to zna i Ana budući da je pomoć potražila upravo od Jehove.

 9. Koju pouku izvlačimo iz toga što je Ana bila spremna da krene na put u Silom iako je znala kako će se njena suparnica ponašati?

⁹ U ranim jutarnjim časovima, domaćinstvo je u žurbi. Svi, čak i deca, pripremaju se za put. Da bi stigla u Silom, velika porodica će pešačiti više od 30 kilometara preko brdovitog područja Jefrema.b Biće im potrebno dan ili dva. Ana zna kako će se njena suparnica ponašati. Međutim, ne ostaje kod kuće. Tako pruža izvanredan primer svim Božjim slugama do dan-danas. Nikada nije mudro dozvoliti da nas loše ponašanje drugih spreči da služimo Bogu. Time bismo uskratili sebi upravo ono što bi nas moglo ojačati da istrajemo.

10, 11. (a) Zašto je Ana požurila da stigne do šatora sastanka? (b) Kako je Ana u molitvi izlila srce pred svojim nebeskim Ocem?

¹⁰ Nakon dugog putovanja krivudavim planinskim putevima, velika porodica je konačno nadomak Siloma. Vide ga na brdu koje se jedva nazire od okolnih viših brda. Dok se približavaju, Ana verovatno uveliko razmišlja o tome šta će reći Jehovi u molitvi. Nakon što su stigli, porodica obeduje. Ana ubrzo napušta grupu i upućuje se prema šatoru sastanka. Tamo zatiče prvosveštenika Ilija kako sedi kod dovratka. Ali Ana je usredsređena na svog Boga. Uverena je da će tu u Božjem domu njena molitva biti saslušana. Ako niko ne može u potpunosti razumeti njenu tugu, njen nebeski Otac može. Izliva iz srca gorčinu koju nosi u sebi i počinje da plače.

¹¹ Dok od jecanja sva podrhtava, Ana u sebi govori Jehovi. Njene usne se miču dok joj kroz misli prolaze reči kojima bi izrazila tugu. Dugo se moli, izlivajući srce pred svojim Ocem. Međutim, ona čini više nego da samo traži od Boga da joj ispuni očajničku želju za potomstvom. Ne samo što želi da primi blagoslove od Boga već je spremna da dâ ono što može. Zato se zavetuje govoreći da će, ako dobije sina, posvetiti dete službi Jehovi sve dane njegovog života (1. Sam. 1:9-11).

12. Šta iz Aninog primera učimo o molitvi?

¹² Ana svim Božjim slugama pruža dobar primer u pogledu molitve. Jehova srdačno poziva svoje sluge da mu se otvoreno, bez ustezanja obrate i izraze brige poput deteta koje ima poverenje u brižnog roditelja. (Pročitati Psalam 62:8 i 1. Solunjanima 5:17.) Apostol Petar je pod nadahnućem zapisao sledeće utešne reči o molitvi Jehovi: „Sve svoje brige bacite na njega, jer se on brine za vas“ (1. Petr. 5:7).

13, 14. (a) Koji pogrešan zaključak je Ilije doneo o Ani? (b) Zašto je način na koji je Ana odgovorila Iliju pokazatelj istinske vere?

¹³ Međutim, ljudi nemaju razumevanja niti su saosećajni kao Jehova. Dok se Ana moli i plače, uplašio ju je nečiji glas. To je prvosveštenik Ilije, koji je posmatra. Kaže joj: „Dokle ćeš biti pijana? Otrezni se od svog vina.“ Ilije vidi da joj se usne miču, da jeca i podrhtava. Umesto da je pita šta nije u redu, on prebrzo zaključuje da je pijana (1. Sam. 1:12-14).

¹⁴ U tom trenutku žalosti, Anu sigurno boli ova neosnovana optužba — i to od čoveka na tako uvaženom položaju! Pa ipak, ona još jednom pruža primer istinske vere. Ne dozvoljava da se ljudska nesavršenost ispreči između nje i Jehove. S poštovanjem odgovara Iliju i objašnjava mu situaciju. Tada on, verovatno nežnijim i blažim tonom, odgovara: „Idi s mirom, i neka ti Izraelov Bog usliši molitvu koju si mu uputila“ (1. Sam. 1:15-17).

15, 16. (a) Kako se Ana osećala nakon što je izlila svoje srce Jehovi i poklonila mu se u hramu? (b) Kako možemo slediti Anin primer kada se borimo s negativnim osećanjima?

¹⁵ Kako se Ana oseća nakon što je izlila svoje srce Jehovi i poklonila mu se u hramu? U izveštaju se navodi: „Otišla [je] svojim putem, jela je i lice joj više nije bilo zabrinuto“ (1. Sam. 1:18). Jedan drugi prevod kaže: „Lice joj nije više bilo tužno.“ Ana oseća olakšanje. Ona takoreći prebacuje teret svog duševnog bola na nekog ko je neuporedivo veći i jači od nje same, na svog nebeskog Oca. (Pročitati Psalam 55:22.) Postoji li problem koji je za njega pretežak? Ne — ni tada, ni sada, niti ikada!

¹⁶ Kada se osećamo preopterećeno, skrhano ili poraženo, dobro činimo ako sledimo Anin primer i otvoreno razgovaramo s Bogom „koji sluša molitve“, kako ga Biblija opisuje (Ps. 65:2). Ako to činimo s verom, i mi ćemo umesto tuge osetiti „Božji mir koji prevazilazi svaki um“ (Fil. 4:6, 7).

17, 18. (a) Kako je Elkana pokazao da podržava Anin zavet? (b) U kom smislu je Fenina izgubila nadmoć nad Anom?

¹⁷ Sledećeg jutra Ana ponovo dolazi u Jehovin dom s Elkanom. Verovatno mu je rekla za svoju molitvu i zavet, jer prema Mojsijevom zakonu muž ima pravo da poništi ženin zavet ako se ne slaže s njim (Br. 30:10-15). Ali taj verni čovek to ne čini. Pre nego što kreću kući, on i Ana su se zajedno poklonili Jehovi u hramu.

¹⁸ Kada Fenina shvata da više nema nadmoć nad Anom? U zapisu se to ne kaže, ali reči ’više nije bila zabrinuta‘ govore da je Ana od tada ponovo srećna. Sve u svemu, Fenina ubrzo uviđa da njeno pakosno ponašanje više nema nikakav uticaj. Biblija nadalje ne spominje njeno ime.

19. Koji je blagoslov Ana dobila i kako je pokazala da je svesna od koga on dolazi?

¹⁹ Nakon nekoliko meseci Anin unutrašnji mir pretvara se u neopisivu radost. Zatrudnela je! Iako presrećna, Ana nikad ni za tren ne zaboravlja od koga dolazi taj blagoslov. Možda zato dečaku daje ime Samuilo, što znači „[prizivati] ime Božje“ — upravo ono što je i sama učinila. Te godine ne odlazi sa Elkanom i porodicom na put u Silom. Ostaje kod kuće sa detetom tri godine, sve dok nije prestalo da sisa. Zatim skuplja snagu za dan kada će se odvojiti od svog voljenog sina.

20. Kako su Ana i Elkana ispunili obećanje koje su dali Jehovi?

²⁰ Rastanak nije lak. Naravno, Ana zna da će Samuilu biti dobro u Silomu i da će o njemu verovatno brinuti neka od žena koje služe u šatoru sastanka. Ipak, on je tako mali, a želja svake majke je da uvek bude uz svoje dete, zar ne? Međutim, Ana i Elkana ne dovode dečaka preko volje nego od srca. Prinose žrtve u Božjem domu i predaju ga Iliju, podsetivši ga na zavet koji je Ana dala nekoliko godina ranije.

21. Kako Anina molitva otkriva dubinu njene vere? (Videti i okvir „Dve izvanredne molitve“.)

²¹ Ana potom upućuje molitvu koju Bog smatra toliko vrednom da ju je uvrstio u svoju nadahnutu Reč. Dok čitaš reči iz 1. Samuilove 2:1-10, zapazićeš da svaki stih otkriva dubinu njene vere. Ona veliča Jehovu zbog čudesnih moćnih dela — nenadmašne sposobnosti da ponizi ohole, blagoslovi potlačene, okonča život ili čak izbavi iz smrti. Ona hvali svog Oca zbog njegove neuporedive svetosti, pravde i vernosti. Ana s dobrim razlogom može da kaže: „Nema stene kao što je naš Bog.“ Jehova je potpuno pouzdan i nepromenljiv i utočište je svim potlačenima i izmučenima koji od njega traže pomoć.

22, 23. (a) Zašto možemo biti sigurni da se Samuilo nije osećao zaboravljeno dok je odrastao? (b) Kako je Jehova nastavio da blagosilja Anu?

²² Za malog Samuila je svakako blagoslov što ima majku sa tako snažnom verom u Jehovu. Premda mu je sigurno nedostajala dok je rastao, nikada se nije osećao zaboravljeno. Ana je svake godine dolazila u Silom i donosila mu tuniku za službu u hramu. Taj komad odeće bio je protkan ljubavlju i brigom za njenog sina. (Pročitati 1. Samuilovu 2:19.) Možemo samo da zamislimo kako svom dečaku oblači novu tuniku, namešta je i nežno gleda u njega dok mu govori ljubazne i ohrabrujuće reči. Samuilo je bio blagoslovljen takvom majkom i rastao je u osobu koja će biti blagoslov za svoje roditelje i ceo Izrael.

²³ Ana takođe nije zaboravljena. Jehova ju je učinio plodnom i ona je rodila Elkani još petoro dece (1. Sam. 2:21). Ipak, možda je Anin najveći blagoslov bila veza između nje i njenog Oca, Jehove, koja je iz godine u godinu bivala sve jača. Neka tako bude i s tobom dok oponašaš Anin primer vere.