9. biblijska knjiga — 1. Samuilova

Pisci: Samuilo, Gad, Natan

Mesto pisanja: Izrael

Pisanje završeno: otprilike 1078. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: otprilike 1180-1078. pre n. e.

 1. Do koje je značajne promene u organizaciji vođstva izraelskog naroda došlo 1117. pre n. e. i šta se dogodilo posle toga?

GODINE 1117. pre n. e. došlo je do značajne promene u organizaciji vođstva izraelskog naroda. Izraelci su dobili ljudskog kralja. Bilo je to u vreme kada je Samuilo služio kao Jehovin prorok u Izraelu. Iako je Jehova predvideo i prorekao da će se to dogoditi, Samuilu je teško palo što je izraelski narod zahtevao uspostavljanje monarhije. Budući da je od rođenja predano služio Jehovi i s puno strahopoštovanja priznavao Jehovinu kraljevsku vlast, Samuilo je predvideo da će to imati pogubne posledice za njegove sunarodnike — Božji sveti narod. Tek kada mu je Jehova rekao da posluša narod, Samuilo je udovoljio njihovom zahtevu. „Onda je Samuilo objavio narodu prava koja će imati kralj i zapisao ih u knjigu koju je stavio pred Jehovu“ (1. Sam. 10:25). Tako se završilo razdoblje vladavine sudija, a započelo je razdoblje vladavine ljudskih kraljeva tokom kog se Izrael uzdigao do neslućene moći i uticaja da bi na kraju pao u Jehovinu nemilost i izgubio njegovu naklonost.

 2. Ko su pisci Prve Samuilove i zašto su bili pogodni za to?

² Ko je bio pogodan da pod Božjim nadahnućem napiše izveštaj o tom značajnom razdoblju? Jehova je s pravom izabrao vernog Samuila da počne s pisanjem ove knjige. „Samuilo“ znači „ime Božje“, a on je u to vreme stvarno sve činio da bi se Jehovino ime slavilo. Samuilo je verovatno napisao prva 24 poglavlja ove knjige. Nakon njegove smrti, Gad i Natan su nastavili s pisanjem i zabeležili događaje koji su se zbivali u narednih nekoliko godina, sve do Saulove smrti. Na taj zaključak ukazuje 1. Letopisa 29:29, gde čitamo: „Dela kralja Davida, od početka do kraja, zabeležena su u zapisima videoca Samuila, u zapisima proroka Natana i u zapisima videoca Gada.“ Činjenica da Samuilove knjige, za razliku od dve Knjige o kraljevima i dve Knjige letopisa, gotovo uopšte ne ukazuju na ranije zapise potvrđuje da su ih napisali Davidovi savremenici Samuilo, Gad i Natan. Sva trojica su bili osobe od poverenja i Jehovini proroci koji su se borili protiv idolopoklonstva zbog kojeg je narod izgubio snagu.

 3. (a) Kako je Prva Samuilova postala zasebna knjiga u Bibliji? (b) Kada je bila završena i koje razdoblje obuhvata?

³ Dve Samuilove knjige prvobitno su bile jedan svitak, jedna knjiga. Knjiga je bila podeljena na dva dela kada je bio objavljen taj deo grčke Septuaginte. U Septuaginti se Prva Samuilova zvala Prva o kraljevstvima. Ta podela i naziv Prva o kraljevima bili su prihvaćeni u latinskoj Vulgati i do danas su zadržani u nekim katoličkim Biblijama. Masoretska beleška za 1. Samuilovu 28:24, u kojoj stoji da se taj stih nalazi na sredini Samuilove knjige, jasno pokazuje da su Prva i Druga Samuilova prvobitno bile jedna knjiga. Pisanje knjige verovatno je završeno otprilike 1078. pre n. e. Dakle, Prva Samuilova po svoj prilici obuhvata nešto više od sto godina, to jest razdoblje od otprilike 1180. do 1078. pre n. e.

 4. Kako je potvrđena tačnost Prve Samuilove?

⁴ Postoji mnoštvo dokaza koji potvrđuju tačnost tog biblijskog izveštaja. Geografski lokaliteti odgovaraju opisanim događajima. Zanimljivo je da je Jonatanov uspešan napad na filistejsku vojsku kod Mihmasa, koji je doveo do potpunog poraza Filisteja, za vreme Prvog svetskog rata ponovio jedan oficir britanske vojske, koji je navodno potukao Turke sledeći neka geografska obeležja opisana u Samuilovom nadahnutom izveštaju (14:4-14).a

 5. Kako pisci Biblije svedoče o verodostojnosti Prve Samuilove?

⁵ Međutim, postoje još jači dokazi da je ova knjiga nadahnuta od Boga i verodostojna. Naime, u njoj se na izvanredan način ispunjava Jehovino proročanstvo da će Izraelci tražiti kralja (P. zak. 17:14; 1. Sam. 8:5). Mnogo godina kasnije Osija je potvrdio verodostojnost tog izveštaja citirajući Jehovine reči: „Dao sam ti kralja u svom gnevu i uzeću ga u svojoj jarosti“ (Os. 13:11). Petar je ukazao na to da je Samuilo bio nadahnut od Boga kada je rekao za njega da je prorok koji je ’ukazivao na [Isusove] dane‘ (Dela 3:24). Pavle je citirao 1. Samuilovu 13:14 kada se ukratko osvrnuo na istoriju Izraelskog naroda (Dela 13:20-22). Sam Isus je pokazao da je taj izveštaj verodostojan kada je upitao fariseje svog vremena: „Zar niste čitali šta je David učinio kad su on i njegovi ljudi ogladneli?“ Zatim je ispričao događaj kada je David tražio od sveštenika hleb koji je bio stavljen pred Boga (Mat. 12:1-4; 1. Sam. 21:1-6). I Jezdra je smatrao da je taj izveštaj istinit, kao što je već spomenuto (1. Let. 29:29).

 6. Koji drugi dokazi unutar same Biblije svedoče da je Prva Samuilova nadahnuta od Boga?

⁶ Budući da je ovo prvi zapis o Davidovom životu, svako ukazivanje na Davida u drugim delovima Biblije potvrđuje da je Samuilova knjiga deo Božje nadahnute Reči. Neki događaji iz nje čak se spominju u naslovima Davidovih psalama, na primer u 59. psalmu (1. Sam. 19:11), 34. psalmu (1. Sam. 21:13, 14) i 142. psalmu (1. Sam. 22:1 ili 1. Sam. 24:1, 3). Tako dokazi unutar same Božje Reči uverljivo svedoče o tome da je Prva Samuilova nadahnuta od Boga.

SADRŽAJ PRVE SAMUILOVE

 7. Navedi imena izraelskih vođa čiji je život opisan u ovoj knjizi.

⁷ Ova knjiga obuhvata, delimično ili u potpunosti, životni vek četvorice izraelskih vođa: prvosveštenika Ilija, proroka Samuila, prvog kralja Saula i Davida koji je bio pomazan za sledećeg kralja.

 8. U kakvim se okolnostima Samuilo rodio i počeo da „služi Jehovi“?

⁸ Sudija Ilije i mladi Samuilo (1:1–4:22). Na početku knjige upoznajemo Anu, voljenu ženu Levita Elkane. Ona nije imala dece, pa ju je zbog toga ismevala Elkanina druga žena Fenina. Kada je jednom prilikom porodica bila u svojoj uobičajenoj godišnjoj poseti Silomu, gde se nalazio kovčeg Jehovinog saveza, Ana se usrdno molila Jehovi da joj da sina. Obećala je da će to dete dati u službu Jehovi ako joj molitva bude uslišena. Bog joj je uslišio molitvu i ona je rodila sina, Samuila. Kada je prestala da ga doji, dovela ga je u Jehovin dom da ga ’da Jehovi‘ i predala ga je prvosvešteniku Iliju da se brine za njega (1:28). Ana je potom izrazila svoja osećanja u radosnoj zahvalnoj pesmi. Tako je dečak „ostao da služi Jehovi pred sveštenikom Ilijem“ (2:11).

 9. Kako je Samuilo postao prorok u Izraelu?

⁹ Međutim, Ilije je imao velikih problema. Bio je star, a njegova dva sina su bila pokvareni ljudi koji „nisu marili za Jehovu“ (2:12). Svoju svešteničku službu su koristili kako bi zadovoljavali svoju pohlepu i nemoralne želje. Ilije ih nije kaznio. Stoga je Jehova poslao objave protiv Ilijevog doma, upozorivši da ’u njegovom domu više neće biti starih‘ i da će oba Ilijeva sina poginuti istog dana (1. Sam. 2:30-34; 1. Kralj. 2:27). Na kraju je poslao dečaka Samuila da prenese Iliju osudu koja je zaprepastila sve koji su je čuli. Tako je mladi Samuilo bio ovlašćen da služi kao prorok u Izraelu (1. Sam. 3:1, 11).

10. Kako je Jehova izvršio presudu nad Ilijevim domom?

¹⁰ Jehova je u vreme koje je odredio doveo Filisteje i tako izvršio tu osudu. Kada su počeli da gube bitku, Izraelci su uz glasno klicanje doneli kovčeg saveza iz Siloma u svoj vojni logor. Kada su Filisteji čuli to klicanje i saznali da je u izraelski logor donet kovčeg, dobili su novu snagu i izvojevali zapanjujuću pobedu, nanevši Izraelcima težak poraz. Kovčeg je bio otet, a Ilijevi sinovi ubijeni. Ilije je sa strepnjom u srcu slušao vesti iz bitke. Kada je glasnik spomenuo kovčeg, Ilije je pao na leđa sa stolice i slomio vrat. Tako se završilo 40-godišnje razdoblje u kome je služio kao sudija. Zaista se može reći da je „slava... otišla od Izraela“, jer je kovčeg predočavao Jehovinu prisutnost među njegovim narodom (4:22).

11. Kako se pokazalo da kovčeg nije čarobna amajlija?

¹¹ Samuilo sudi Izraelcima (5:1–7:17). Došlo je vreme da i Filisteji, na svoju veliku žalost, nauče da se Jehovin kovčeg ne sme koristiti kao čarobna amajlija. Kada su odneli kovčeg u Dagonov hram u Azotu, njihov bog je pao na lice. Drugog dana je Dagon pao na prag, ali ovog puta su mu bili odsečeni glava i oba dlana. Od tada sujeverni Filisteji više ’nisu stajali na Dagonov prag‘ (5:5). Filisteji su žurno poslali kovčeg u Gat, a odatle u Akaron, ali sve je bilo uzalud. Snašle su ih nevolje — obuzeo ih je silan strah, dobili su šuljeve i glodari su im poharali zemlju. Kako se broj mrtvih stalno povećavao, filistejski saveznički knezovi su na kraju bili toliko očajni da su stavili kovčeg na nova kola u koja su upregli dve krave dojilice i vratili ga u Izrael. U Vet-Semesu su poginuli neki Izraelci jer su gledali kovčeg (1. Sam. 6:19; Br. 4:6, 20). Kovčeg je na kraju ostao u Avinadavovoj kući u gradu Kirijat-Jarimu.

12. Koji su blagoslovi usledili zato što se Samuilo zauzimao za obožavanje pravog Boga?

¹² Kovčeg je dvadeset godina bio u Avinadavovoj kući. Samuilo, koji je tada već bio odrastao čovek, pozvao je Izraelce da uklone likove Vala i Astarote i da svim srcem služe Jehovi. Oni su ga poslušali. Kada su se skupili u Mispi da bi stali pred Jehovu, filistejski saveznički knezovi su iskoristili priliku da ih napadnu, i zatekli su ih nespremne. Izraelci su preko Samuila prizivali Jehovu u pomoć. Tada je Jehova zagrmeo na Filisteje snažnom grmljavinom i smeo ih, a Izraelci su, ojačani time što su prineli žrtvu paljenicu i pomolili se, izvojevali veliku pobedu. Od tada je „Jehovina ruka bila... podignuta protiv Filisteja sve vreme dok je Samuilo bio živ“ (7:13). Ali za Samuila nije bilo odmora. Tokom celog života je sudio Izraelcima i svake godine je odlazio iz Rame, koja se nalazila severno od Jerusalima, i obilazio Vetilj, Galgal i Mispu. U Rami je sagradio oltar Jehovi.

13. Kako su Izraelci odbacili Jehovu kao Kralja i na koje je posledice Samuilo upozorio?

¹³ Saul, prvi izraelski kralj (8:1–12:25). Samuilo je ostario služeći Jehovi, ali njegovi sinovi se nisu ugledali na njega, nego su prihvatali mito i nepravedno sudili. Tako su izraelske starešine došle kod Samuila sa zahtevom: „Postavi nad nama kralja da nam sudi, kao što je to kod svih drugih naroda“ (8:5). Samuila je to mnogo uznemirilo, pa se obratio Jehovi u molitvi. Jehova mu je odgovorio: „Ne odbacuju oni tebe, nego odbacuju mene, jer ne žele da budem njihov kralj... Zato sada poslušaj njihov glas“ (8:7-9). Međutim, Samuilo je najpre morao da upozori Izraelce na strašne posledice njihovog buntovničkog zahteva: strogo nadziranje naroda, porezi, gubitak slobode i na kraju velika žalost zbog koje će vapiti k Jehovi. Ali narod nije želeo da odustane od svojih zahteva, nego je i dalje tražio kralja.

14. Kako je bila potvrđena Saulova kraljevska vlast?

¹⁴ Tada upoznajemo Saula, Kisovog sina, iz Venijaminovog plemena, koji je bio najlepši i najviši čovek u Izraelu. On je uz Božje vođstvo došao do Samuila, koji mu je iskazao čast na gozbi, pomazao ga i potom predstavio svem Izraelu na skupu u Mispi. Premda se Saul isprva skrivao među prtljagom, na kraju ga je Samuilo predstavio kao kralja kojeg je Jehova izabrao. Samuilo je još jednom podsetio Izraelce na prava koja ima kralj i zapisao ih u knjigu. Međutim, tek nakon što je pobedio Amonce, koji su opsedali Javis u Galadu, Saul se utvrdio kao kralj, pa je narod njegovu kraljevsku vlast potvrdio u Galgalu. Samuilo ih je ponovo opomenuo da se boje Jehove, služe mu i budu mu poslušni, a zatim je prizvao Jehovu i molio ga za znak, to jest da pošalje gromove i kišu, što nije bilo uobičajeno u to doba godine, u vreme žetve. Jehova im je na zastrašujuć način pokazao koliko je gnevan što su ga odbacili kao Kralja.

15. Koji je drzak greh doveo do Saulove propasti?

¹⁵ Saulova neposlušnost (13:1–15:35). Filisteji su i dalje napadali Izraelce. Saulov hrabri sin Jonatan je pobio filistejsku vojsku. Da bi se osvetili za taj poraz, neprijatelji su poslali veliku vojsku, koje je bilo „kao peska na morskoj obali“, i ulogorili su se u Mihmasu. U izraelskim redovima je zavladao strah. Razmišljali su: ’Kada bi samo došao Samuilo i pružio nam smernice od Jehove!‘ Međutim, Saul je postao nestrpljiv i nije više hteo da čeka Samuila, nego je sam drsko prineo žrtvu paljenicu. Utom se pojavio Samuilo. Nije uzeo u obzir Saulove neuverljive izgovore, već mu je objavio Jehovinu osudu: „Sada se tvoje kraljevstvo neće održati. Jehova će sebi naći čoveka koji će biti po njegovom srcu i Jehova će ga postaviti da bude vođa njegovom narodu, jer se ti nisi držao onoga što ti je Jehova zapovedio“ (1. Sam. 13:14).

16. Koji problemi su nastali zbog Saulove brzopletosti?

¹⁶ Jonatan je u svojoj revnosti za Jehovino ime ponovo napao filistejsku stražu, ali ovaj put samo sa slugom koji mu je nosio oružje. Za kratko vreme su pobili dvadesetak ljudi. Tada se zemlja zatresla, što je izazvalo još veći metež među neprijateljima. Izraelci su im naneli težak poraz i krenuli u poteru za njima. Međutim, veličina pobede bila je umanjena zbog Saulove brzoplete zakletve kojom je zabranio vojnicima da jedu pre nego što se završi bitka. Ljudi su se brzo umorili, a zatim su zgrešili Jehovi jer su jeli životinje koje su tek bile zaklane i kojima nije istekla krv. Takođe, Jonatan se okrepio medom jer nije čuo očevu zakletvu. Hrabro je izjavio da zbog te zakletve nisu izvojevali još veću pobedu. Narod ga je spasao od smrti jer je doneo veliku pobedu Izraelcima.

17. Kako je Saul bio ponovo odbačen nakon drugog velikog greha?

¹⁷ Zatim je došlo vreme da se izvrši Jehovina osuda nad podmuklim Amaličanima (P. zak. 25:17-19). Trebalo je da budu potpuno istrebljeni. Izraelci nisu smeli da poštede ni ljude ni životinje, niti da uzmu ikakav plen. Sve su morali da unište. Međutim, Saul nije poslušao zapovest, nego je poštedeo amaličkog kralja Agaga i najbolju sitnu i krupnu stoku, navodno da bi je žrtvovao Jehovi. To je toliko razgnevilo Izraelovog Boga da je nadahnuo Samuila da još jednom objavi kako je odbacio Saula. Samuilo se nije obazirao na Saulove izgovore kojima je pokušavao da sačuva svoj ugled, nego je rekao: „Zar su Jehovi žrtve paljenice i druge žrtve isto tako mile kao i poslušnost Jehovinom glasu? Znaj, poslušnost je bolja od žrtve... Pošto si odbacio Jehovinu reč, i on tebe odbacuje da više ne budeš kralj“ (1. Sam. 15:22, 23). Na to je Saul preklinjući za oproštaj dohvatio skut Samuilovog ogrtača, ali skut mu se istrgnuo iz ruke. Samuilo mu je jasno rekao da će Jehova isto tako otrgnuti od njega kraljevstvo i dati ga boljem čoveku. Onda je uzeo mač i pogubio Agaga, a potom je otišao od Saula i više ga nikada nije video.

18. Zbog čega je Jehova izabrao Davida?

¹⁸ Davidovo pomazanje i hrabrost (16:1–17:58). Jehova je posle toga poslao Samuila u Jesejev dom, koji se nalazio u Vitlejemu u Judi, da izabere i pomaže budućeg kralja. Jesejevi sinovi su jedan za drugim dolazili pred Samuila, ali nijedan nije bio onaj pravi. Jehova je upozorio Samuila: „Bog ne gleda na ono što čovek gleda, jer čovek gleda ono što se očima vidi, a Jehova gleda ono što je u srcu“ (16:7). Jehova je na kraju pokazao da mu je po volji najmlađi sin David, o kojem izveštaj kaže da je bio „riđ mladić, lepih očiju i lepog stasa“, i Samuilo ga je pomazao uljem (16:12). Tada je Jehovin duh došao na Davida, dok je Saula počela da muči zlovolja.

19. Koju je pobedu još u ranoj mladosti David izvojevao u Jehovino ime?

¹⁹ Filisteji su ponovo napali Izraelce i doveli svog izazivača Golijata, diva visokog šest lakata i jedan pedalj (oko 2,90 metara). Bio je toliko ogroman da mu je oklop bio težak oko 57 kilograma, a oštrica koplja skoro 7 kilograma (17:4, 5, 7). Golijat se svaki dan rugao Izraelcima i prezrivo ih izazivao da izaberu između sebe čoveka koji će izaći pred njega i boriti se s njim, ali niko se nije usudio da izađe. Saul je drhtao od straha u svom šatoru. Međutim, David je čuo Filistejina kako se ruga. Pošto mu je Jehova dao hrabrost, David je pun pravednog gneva izjavio: „Ko je taj neobrezani Filistejin da se ruga vojsci živog Boga?“ (17:26). David je odbio Saulov oklop jer tako nešto nikada ranije nije nosio, a zatim je izašao na dvoboj. Uzeo je samo pastirski štap, praćku i pet glatkih kamenova. Golijatu je bilo ispod časti da se bori s tim mladim pastirom, pa je počeo da ga proklinje. Međutim, tada je odjeknuo Davidov odvažan odgovor: „Ti ideš na mene s mačem, s dugim i kratkim kopljem, a ja na tebe idem u ime Jehove nad vojskama“ (17:45). David je dobro naciljao i jednim kamenom iz praćke pogodio filistejskog junaka, koji se srušio na zemlju. Zatim je dotrčao do njega i naočigled obe vojske izvukao njegov mač i njime mu odsekao glavu. Bilo je to stvarno veliko izbavljenje od Jehove! U izraelskom logoru je nastalo veliko veselje. Kada su videli da je njihov junak poginuo, Filisteji su se dali u beg, a Izraelci su uz bojne pokliče krenuli u poteru za njima.

20. Kakav je bio Jonatanov odnos prema Davidu, za razliku od Saulovog?

²⁰ Saul progoni Davida (18:1–27:12). Davidovo junačko delo kojim je proslavio Jehovino ime omogućilo mu je da sklopi jedno divno prijateljstvo. Bilo je to prijateljstvo sa Saulovim sinom Jonatanom, koji je imao pravo da nasledi presto. Jonatan ga je „zavoleo kao svoju dušu“, pa su njih dvojica sklopila savez prijateljstva (18:1-3). Budući da je Davidova slava u Izraelu sve više rasla, Saul se razgnevio i odlučio da ga ubije, iako mu je dao za ženu svoju ćerku Mihalu. Saulova mržnja je prerasla u ludilo i David je na kraju morao da pobegne. Jonatan je pokazao veliku ljubav i pomogao mu je u tome. Obojica su plakala na rastanku, a Jonatan je potvrdio svoju odanost Davidu, rekavši: „Jehova je doveka svedok između mene i tebe, i između mog potomstva i tvog potomstva“ (20:42).

21. Šta se dogodilo kada je David pobegao od Saula?

²¹ Pobegavši od gnevnog Saula, David i njegova mala četa izgladnelih pristalica došli su u Nov. Tamo im je sveštenik Ahimeleh dao da jedu sveti hleb koji je bio stavljen pred Jehovu, pošto mu je David potvrdio da su se on i njegovi ljudi uzdržavali od žena. Naoružavši se Golijatovim mačem, David je pobegao u Gat, koji se nalazio na filistejskoj teritoriji, i tamo se pretvarao da je lud. Posle toga je otišao u odolamsku pećinu, zatim u Moav, a kasnije natrag u Judu, kako mu je savetovao prorok Gad. U strahu da ne dođe do pobune kojom bi David dobio podršku, bolesno ljubomorni Saul naredio je Doiku Edomcu da pobije sve stanovnike u svešteničkom gradu Novu. Samo je Avijatar uspeo da umakne i pobegne kod Davida. On je postao sveštenik Davidovim ljudima.

22. Kako je David pokazao da je veran Jehovi i da poštuje njegovu organizaciju?

²² Pošto je bio veran Jehovin sluga, David je ratovao protiv Filisteja i bio je uspešan u tome. Međutim, Saul je nastavio sveopštu poteru za Davidom, pa je skupio svoju vojsku i proganjao ga „u pustinji En-Gad“ (24:1). David, koga je Jehova voleo, svaki put je uspeo da bude korak ispred svojih progonilaca. Jednom prilikom je mogao da ubije Saula, ali nije hteo to da uradi, nego je samo odsekao skut Saulovog ogrtača kao dokaz da mu je poštedeo život. Premda je to bio bezazlen postupak, Davida je njegovo srce osuđivalo jer je smatrao da se podigao protiv Jehovinog pomazanika. David je zaista imao duboko poštovanje prema Jehovinoj organizaciji.

23. Kako je Avigeja izgladila spor s Davidom i na kraju mu postala žena?

²³ U izveštaju se zatim spominje da je Samuilo umro (25:1), ali sledeći pisac je nastavio da zapisuje šta se dalje događalo. David je tražio od Navala iz Maona u Judi da pošalje hranu njemu i njegovim ljudima i da mu tako uzvrati za pomoć koju je on pre toga pružio njegovim pastirima. Međutim, Naval se „izvikao“ na Davidove ljude, pa je David krenuo da ga kazni (25:14). Navalova žena Avigeja uvidela je da njenom domu preti opasnost, pa je krišom odnela hranu Davidu i izgladila spor. David ju je blagoslovio zbog njene razboritosti i otpustio je u miru. Kada je Avigeja rekla Navalu šta se dogodilo, srce mu je zamrlo i za desetak dana je umro. David se potom oženio ljupkom i lepom Avigejom.

24. Kako je David ponovo poštedeo život Saulu?

²⁴ Saul je po treći put krenuo u fanatičnu poteru za Davidom, i David je ponovo bio milostiv prema njemu. Saul i njegovi ljudi su „spavali dubokim snom koji je Jehova pustio na njih“. To je Davidu omogućilo da uđe u logor i uzme Saulovo koplje, ali nije hteo da digne ruku „na Jehovinog pomazanika“ (26:11, 12). David je po drugi put morao da se skloni kod Filisteja, koji su mu dali Siklag da živi u njemu. Odande je odlazio u vojne pohode protiv drugih izraelskih neprijatelja.

25. Koji je treći veliki Saulov greh?

²⁵ Saulovo samoubistvo (28:1–31:13). Filistejski saveznički knezovi skupili su vojsku i došli u Sunam. Tada se Saul ulogorio na gori Gelvuji. Izbezumljeno je tražio vođstvo od Jehove, ali nije dobio odgovor. Da je bar Samuilo bio tamo! Saul se prerušio i otišao u En-Dor, iza filistejskih bojnih redova, kako bi pronašao ženu koja je znala da priziva duhove. Tako je počinio još jedan težak greh. Kada ju je pronašao, molio ju je da mu dozove Samuila. Saul je brzopleto zaključio da je utvara koja se pojavila umrli Samuilo. Međutim, „Samuilo“ nije imao utešnu vest za kralja. Saopštio mu je da će sutradan umreti i da će mu se kraljevstvo uzeti, kako mu je Jehova i rekao. U drugom logoru, filistejski saveznički knezovi su se pripremali za boj. Kada su u svojim redovima videli Davida i njegove ljude, postali su sumnjičavi i poslali su ih kući. Davidovi ljudi su stigli u Siklag baš u pravi čas. Razbojnička četa Amaličana odvela je sa sobom porodice i imovinu Davida i njegovih ljudi, ali oni su krenuli u poteru za njima i sve povratili, ne pretrpevši nikakvu štetu.

26. Kako se završilo loše kraljevanje prvog izraelskog kralja?

²⁶ Na gori Gelvuji je započela bitka. Izraelci su doživeli težak poraz, a Filisteji su preuzeli vlast nad važnim područjima u zemlji. Poginuli su Jonatan i drugi Saulovi sinovi, a smrtno ranjeni Saul je izvršio samoubistvo bacivši se na svoj mač. Pobednici Filisteji obesili su tela Saula i njegova tri sina na zidine grada Vet-Sana, ali su ljudi iz Javisa u Galadu prekinuli tu sramotu skinuvši ih odande. Loše kraljevanje prvog izraelskog kralja katastrofalno se završilo.

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

27. (a) U čemu su pogrešili Ilije i Saul? (b) U kom pogledu su Samuilo i David dobar primer nadglednicima i mladim Božjim slugama?

²⁷ Prva Samuilova opisuje mnoge uzbudljive istorijske događaje. Otvoreno piše o svemu, otkrivajući i slabosti i snagu izraelskog naroda. Govori o četvorici vođa u Izraelu — o dvojici koji su se držali Božjeg zakona i o dvojici koji to nisu činili. Prisetimo se Ilijevih i Saulovih propusta: Ilije nije radio ono što je trebalo da radi, a Saul je drsko postupao. S druge strane, Samuilo i David su od mladosti pokazivali da vole Jehovine naredbe i zato su u svemu napredovali. Svi nadglednici mogu izvući vredne pouke iz toga. Treba da budu odlučni, da paze na čistoću i red u Jehovinoj organizaciji, da poštuju njegovo teokratsko uređenje, da budu neustrašivi, staloženi, hrabri, dobri i obzirni prema drugima (2:23-25; 24:5, 7; 18:5, 14-16). Treba napomenuti i da je dvojici uspešnih vođa pomoglo to što su od rane mladosti dobijali teokratsku pouku i da su odmalena hrabro objavljivali Jehovine poruke i čuvali ono što im je bilo povereno (3:19; 17:33-37). Bilo bi jako lepo da svi mladi u Jehovinoj organizaciji budu poput mladog Samuila i Davida.

28. Kako je naglašena važnost poslušnosti i koji su savet iz Prve Samuilove kasnije ponovili drugi pisci Biblije?

²⁸ Od svih poučnih reči koje su zapisane u ovoj knjizi posebno je važno zapamtiti one kojima je Samuilo pod Jehovinim nadahnućem osudio Saula što nije ’izbrisao spomen na Amalika pod nebesima‘ (P. zak. 25:19). Pouka „poslušnost je bolja od žrtve“ ponavlja se u različitim situacijama koje su opisane u Osiji 6:6, Miheju 6:6-8 i Marku 12:33 (1. Sam. 15:22). Vrlo je važno da i mi izvučemo pouku iz ovog nadahnutog izveštaja tako da uvek i u svemu slušamo glas svog Boga Jehove. U 1. Samuilovoj 14:32, 33 ukazuje se na važnost poslušnosti u pogledu svetosti krvi. Kada je narod jeo meso iz kog nije propisno istekla krv, smatralo se da „greši Jehovi“. Iz Dela apostolskih 15:28, 29 jasno se može videti da se isto načelo primenjuje i na hrišćansku skupštinu.

29. Koju grešku izraelskog naroda i njene posledice opisuje Prva Samuilova i na šta upozorava samovoljne osobe?

²⁹ Prva Samuilova prikazuje žalosnu grešku izraelskog naroda koji je počeo da misli kako Božje vladanje s neba više nije praktično (1. Sam. 8:5, 19, 20; 10:18, 19). Ona slikovito i proročanski opisuje ljudsku vlast, koja je puna zamki i zapravo nema nikakvu budućnost (8:11-18; 12:1-17). Za Saula kaže da je u početku bio skroman čovek na kojem je bio Božji duh (9:21; 11:6), ali kako je slabila njegova ljubav prema pravdi i vera u Boga, tako se narušila i njegova sposobnost ispravnog prosuđivanja, a srce mu se ispunilo gnevom (14:24, 29, 44). Njegova početna revnost sasvim je izgubila vrednost zbog njegovih kasnijih drskih postupaka, neposlušnosti i neverstva Bogu (1. Sam. 13:9; 15:9; 28:7; Jezek. 18:24). Budući da je izgubio veru u Boga, postao je nesiguran, a ta nesigurnost je prerasla u zavist, mržnju i ubistvo (1. Sam. 18:9, 11; 20:33; 22:18, 19). Na kraju je umro kako je i živeo — nije stekao ni Božju naklonost ni naklonost svog naroda. On služi kao upozoravajuć primer svima koji bi mogli da postanu „samovoljni“ poput njega (2. Petr. 2:10-12).

30. Koje Samuilove osobine mogu koristiti današnjim hrišćanima?

³⁰ Međutim, u knjizi su navedeni i dobri primeri. Prisetimo se, recimo, vernog Samuila, koji je celog života služio izraelskom narodu i nije nikoga prevario, nije bio pristran niti je ikome povlađivao (1. Sam. 12:3-5). Još od detinjstva je bio spreman da posluša (3:5), bio je pristojan i pun poštovanja (3:6-8), pouzdano je izvršavao svoje dužnosti (3:15), bio je potpuno predan svojoj službi i odan Bogu (7:3-6; 12:2), voljan da sasluša (8:21), spreman da sprovede Jehovine odluke (10:24), hrabro je prenosio osudu čak i osobama na visokom položaju (13:13), bio je nepopustljiv kada se radilo o poslušnosti (15:22) i istrajan u izvršavanju dobijenog zadatka (16:6, 11). Osim toga, i drugi su dobro govorili o njemu (2:26; 9:6). Njegova služba Bogu od rane mladosti može ohrabriti mlade da i oni služe Bogu (2:11, 18), a njegova postojanost u službi koju nije prekidao do kraja života može pomoći onima koji su umorni usled starosti (7:15).

31. U kom smislu je Jonatan pružio dobar primer?

³¹ Osim toga, u knjizi je naveden odličan primer koji je pružio Jonatan. On nije bio ogorčen što je David bio pomazan da primi kraljevsku vlast koja je mogla njemu da pripadne. Baš naprotiv, bio je svestan Davidovih dobrih osobina i sklopio je savez prijateljstva s njim. Takva nesebična prijateljstva mogu delovati vrlo pozitivno i ohrabrujuće na sve one koji verno služe Jehovi (23:16-18).

32. Koje dobre osobine možemo primetiti kod Ane i Avigeje?

³² Žene se mogu ugledati na Anu, koja je redovno pratila svog muža na mesto gde su se prinosile žrtve Jehovi. Ona je bila ponizna žena koja je uviđala važnost molitve i koja je bila spremna da se odrekne zajedničkog života sa svojim sinom kako bi održala reč i pokazala da ceni Jehovinu dobrotu. Bila je bogato nagrađena kada je videla kako on započinje svoju plodnu službu Jehovi, koja je trajala ceo život (1:11, 21-23, 27, 28). Osim toga, tu je i Avigeja, koja je pokazala podložnost i razumnost. David ju je zbog toga pohvalio i kasnije se čak i oženio njom (25:32-35).

33. Na šta bi trebalo da nas podstaknu Davidova neustrašivost, ljubav i vernost?

³³ David je svoju ljubav prema Jehovi dirljivo izrazio u psalmima koje je napisao u pustinji dok ga je progonio Saul, otpali „Jehovin pomazanik“ (1. Sam. 24:6; Ps. 34:7, 8; 52:8; 57:1, 7, 9). Prisetimo se samo s kakvim je iskrenim cenjenjem David posvetio Jehovino ime kada se suprotstavio rugaču Golijatu! „Ja na tebe idem u ime Jehove nad vojskama... Danas će te Jehova predati meni u ruke... I svi narodi na zemlji znaće da Izrael ima Boga. Sve ovo mnoštvo znaće da Jehova ne spasava ni mačem ni kopljem, jer je bitka Jehovina i on će vas predati nama u ruke“ (1. Sam. 17:45-47). David je bio hrabar i veran Jehovin ’pomazanik‘, koji je veličao Jehovu kao Boga cele zemlje i kao jedini Izvor pravog spasenja (2. Sam. 22:51). I mi uvek treba da oponašamo primer tog neustrašivog Božjeg sluge!

34. Kako je David bio uključen u daljnji razvoj Jehovine namere u vezi s Kraljevstvom?

³⁴ Kako se u Prvoj Samuilovoj razvija Božja namera u vezi s Kraljevstvom? Sada dolazimo do najznačajnijih misli ove biblijske knjige. Upravo u ovoj knjizi upoznajemo Davida, čije ime verovatno znači „voljeni“. Jehova je voleo Davida i izabrao ga kao ’čoveka po svom srcu‘, prikladnog da bude kralj u Izraelu (1. Sam. 13:14). Tako je kraljevska vlast prešla na Judino pleme, što je bilo u skladu s Jakovljevim blagoslovom zapisanim u Postanku 49:9, 10. Trebalo je da kraljevska vlast ostane u Judinom plemenu dok ne dođe Vladar kojem će se pokoravati svi narodi.

35. Kako se Davidovo ime dovodi u vezu s Potomkom koji će vladati Kraljevstvom i koje će Davidove osobine on pokazati?

³⁵ Osim toga, Davidovo ime se dovodi u vezu s kraljevskim Potomkom, koji se takođe rodio u Vitlejemu i koji je bio iz Davidove loze (Mat. 1:1, 6; 2:1; 21:9, 15). To je proslavljeni Isus Hrist, „Lav iz Judinog plemena, Davidov koren“ i „koren i Davidov potomak i sjajna zvezda jutarnja“ (Otkr. 5:5; 22:16). Taj ’sin Davidov‘ koji će vladati kao Kralj pokazaće svu nepokolebljivost i hrabrost svojstvenu njegovom slavnom pretku dok se bude borio protiv Božjih neprijatelja. On će ih potpuno poraziti i posvetiti Jehovino ime po svoj Zemlji. Naše pouzdanje u tog Potomka koji će vladati Kraljevstvom stvarno je veliko.

[Fusnota]