Da li tražimo slavu koja dolazi od Boga?

1, 2. (a) Na šta ukazuju hebrejske reči koje su u Svetom pismu prevedene kao „slava“ ili „čast“? (b) Koja ćemo pitanja razmotriti u ovom članku?

NA ŠTA pomislimo kada čujemo reč „slava“? Da li pomislimo na veličanstvenu lepotu Božjih dela stvaranja? (Ps. 19:1). Ili na čast koja se iskazuje ljudima zbog toga što su izuzetno bogati, mudri ili uspešni? Hebrejske reči koje su u Svetom pismu prevedene kao „slava“ ili „čast“ ukazuju na težinu nečega. U drevna vremena, kovani novac se izrađivao od srebra i zlata. Što je bio teži, njegova vrednost je bila veća. Zato se i reči koje se prevode kao „slava“ ili „čast“ odnose na nešto što je izuzetno vredno i cenjeno.

² Ljudi obično iskazuju čast onima koji su uticajni i poznati. Međutim, kakvim osobama Bog iskazuje čast? U Poslovicama 22:4 piše: „Poniznost i strah od Jehove donose bogatstvo, čast i život.“ U Jakovljevoj poslanici stoji: „Ponizite se pred Jehovom, i on će vas uzvisiti“ (Jak. 4:10). Kako Bog iskazuje čast, to jest slavu, ljudima? Zbog čega im je može uskratiti? Kako možemo pomoći drugima da traže slavu koja dolazi od Boga?

3-5. Kako nam Jehova iskazuje čast?

³ Psalmista je bio uveren da će mu Jehova pružati vođstvo i voditi ga do istinske slave. (Pročitati Psalam 73:23, 24.) Kako Jehova to radi? Na više načina. Na primer, on pomaže svojim poniznim slugama da razumeju njegovu volju i da mu se približe (1. Kor. 2:7; Jak. 4:8).

⁴ Pored toga, Jehova im iskazuje čast time što im dopušta da propovedaju dobru vest (2. Kor. 4:1, 7). Budući da ga hvale i pomažu drugima u službi propovedanja, Jehova im kaže: „Ja iskazujem čast onima koji meni iskazuju čast“ (1. Sam. 2:30). U skladu s tim, oni imaju dobro ime kod njega, a i na dobrom su glasu u skupštini (Posl. 11:16; 22:1).

⁵ Šta u budućnosti mogu očekivati oni koji se ’uzdaju u Jehovu i drže se njegovog puta‘? U Bibliji stoji: „On [Jehova] će te uzvisiti i ti ćeš zemlju posedovati. Kad zli budu istrebljeni, ti ćeš to gledati“ (Ps. 37:34). Božje sluge imaju izuzetnu nadu da će živeti večno (Ps. 37:29).

6, 7. Zašto mnogi nisu verovali da je Isus Mesija?

⁶ Da li se može desiti da nam Jehova ne iskaže čast? To bi se moglo desiti ako nam je mnogo stalo do mišljenja ljudi koji nemaju dobar odnos s Bogom. Pogledajmo šta je apostol Jovan zapisao o nekim uticajnim ljudima koji su živeli u Isusovo vreme: „Mnogi od poglavara [su] poverovali u [Isusa], ali zbog fariseja to nisu priznavali, da ne bi bili izbačeni iz sinagoge, jer su više voleli slavu koja dolazi od ljudi nego slavu koju daje Bog“ (Jov. 12:42, 43). Bilo bi daleko bolje za njih da nisu pridavali toliku važnost mišljenju fariseja.

⁷ Isus je nešto ranije rekao zašto mnogi nisu poverovali da je on Mesija. (Pročitati Jovana 5:39-44.) Izraelci su tada već vekovima čekali Mesiju. Kada je Isus počeo sa svojom službom, neki su možda na osnovu Danilovog proročanstva razumeli da je došlo određeno vreme da se pojavi Hrist. Mesecima pre toga kada je Jovan Krstitelj počeo da propoveda, mnogi su se pitali: „Da nije možda on Hrist?“ (Luka 3:15). Međutim, kada se Mesija pojavio, oni koji su proučavali svete spise nisu ga prihvatili. Isus je razotkrio šta je bio uzrok kada ih je upitao: „Kako biste mogli verovati, kad prihvatate slavu jedan od drugoga, a ne tražite slavu koja dolazi od jedinog Boga?“

8, 9. Kako nam slava koja dolazi od ljudi može postati važnija od slave koja dolazi od Boga? Navedi primer.

⁸ Da bismo bolje razumeli kako nam slava koja dolazi od ljudi može postati važnija od slave koja dolazi od Boga, možemo kao primer uzeti svetlost. Svemir je veličanstven. Možda smo noću posmatrali vedro nebo i bili oduševljeni lepotom i sjajem hiljada zvezda. „Slava zvezda“ je zaista predivna (1. Kor. 15:40, 41). Međutim, teško da bismo videli njihovu svetlost ako bismo posmatrali nebo u velikom gradu. Da li to znači da je svetlost ulične rasvete, sportskih terena i drugih objekata jača od svetlosti zvezda? Ne, naravno. To jednostavno znači da su nam gradski izvori svetlosti mnogo bliži i da zato ne vidimo zvezde. Da bismo jasno videli lepotu noćnog neba, moramo se udaljiti od veštačkog osvetljenja.

⁹ Slično tome, ako volimo slavu koja dolazi od ljudi, tada nećemo toliko ceniti slavu koja dolazi od Boga. Mnogi ne prihvataju dobru vest zato što se plaše šta će njihovi poznanici ili članovi porodice misliti o njima. Međutim, da li bi se i Božjim slugama moglo desiti da požele da dobiju slavu od ljudi? Recimo da neki mladi brat dobije područje na kome ga ljudi poznaju, ali ne znaju da je on Jehovin svedok. Da li će se ustručavati da tamo propoveda? Ili možda neko ima duhovne ciljeve, a drugi ga ismevaju zbog toga. Da li će dozvoliti onima koji ne cene duhovne stvari da utiču na njegove odluke? Ili je možda neko počinio ozbiljan greh. Da li će pokušati da to sakrije jer se plaši da ne izgubi ugled u skupštini i razočara one do kojih mu je stalo? Ako mu je najvažnije da sačuva prijateljstvo s Jehovom, tada će tražiti da mu starešine pomognu. (Pročitati Jakovljevu 5:14-16.)

10. (a) Šta nam se može desiti ako nam je i suviše važno šta drugi misle o nama? (b) Zašto je dobro da budemo ponizni?

¹⁰ Možda se trudimo da duhovno napredujemo, ali nam neki brat povremeno skrene pažnju na nešto što treba da ispravimo. Da li ćemo prihvatiti njegove savete ili ćemo ih ignorisati zbog ponosa ili želje da sačuvamo ugled i opravdamo svoje postupke? Ili recimo da s nekim suvernikom treba da nešto obavimo. Da li će nam biti veoma važno kome će se pripisati zasluga za dobre ideje i trud? Ako se nađemo u nekoj od navedenih situacija, nemojmo zaboraviti da „ko je ponizan, stiče čast“ (Posl. 29:23).

11. Čega treba da budemo svesni kada nas drugi pohvale i zašto?

¹¹ Nadglednici i braća koja žele da služe u tom svojstvu takođe treba da paze na to da ne traže slavu od ljudi (1. Tim. 3:1; 1. Sol. 2:6). Kako neki brat treba da reaguje kada ga suvernici pohvale za nešto što je dobro uradio? Naravno da neće podići sebi spomenik kao što je to Saul učinio (1. Sam. 15:12). Međutim, da li zaista razume da je uspešan samo zahvaljujući Jehovinoj nezasluženoj dobroti, kao i da njegov uspeh u budućnosti zavisi od Jehovinog blagoslova i pomoći? (1. Petr. 4:11). Ono što u sebi osećamo kada nas drugi pohvale otkriva kakvu slavu zaista tražimo (Posl. 27:21).

12. Zašto neki Judejci nisu prihvatili ono što im je Isus govorio?

¹² Neispravne želje nas takođe mogu sprečiti da dobijemo slavu koja dolazi od Boga. One nas mogu navesti da ne želimo ni da čujemo istinu. (Pročitati Jovana 8:43-47.) Isus je rekao nekim Judejcima da ne prihvataju ono što im govori zato što ’žele da postupaju po željama svog oca, Đavola‘.

13, 14. (a) Šta su naučnici otkrili o tome kako naš mozak reaguje na ljudski govor? (b) Na osnovu čega biramo koga ćemo slušati?

¹³ Ponekad nam se može desiti da čujemo samo ono što želimo (2. Petr. 3:5). Jehova nam je dao predivnu sposobnost da ignorišemo zvuke koje ne želimo da čujemo. Razmislimo nakratko koliko različitih zvukova upravo čujemo. Verovatno do ovog trenutka neke od njih nismo ni primetili. Kako je to moguće? Naš mozak nam omogućuje da se usredsredimo na jednu stvar iako u isto vreme možemo da čujemo i druge zvuke. Međutim, kada je reč o ljudskom govoru, stvari stoje drugačije. Naučnici su utvrdili da je za mozak teže da u isto vreme razabere šta govori više osoba. To znači da ukoliko nam se dve osobe obraćaju u isto vreme, moramo izabrati koju od njih ćemo slušati. A naš izbor će zavisiti od toga koga želimo da slušamo. U prvom veku, neki Judejci su hteli da postupaju po željama svog oca, Đavola, i zato nisu slušali Isusa.

¹⁴ U Bibliji piše da nam se i mudrost i ludost takoreći obraćaju nastojeći da nam privuku pažnju (Posl. 9:1-5, 13-17). Zato treba da izaberemo koga od njih ćemo poslušati. Šta ćemo izabrati zavisi od toga kome želimo da ugodimo. Ako smo Isusove ovce, slušaćemo njegov glas i ići ćemo za njim (Jov. 10:16, 27). Isus je rekao da su njegovi sledbenici „na strani istine“ (Jov. 18:37). Oni „ne poznaju glas stranaca“ (Jov. 10:5). Ponizno idu za Isusom i Bog im iskazuje čast (Posl. 3:13, 16; 8:1, 18).

15. Zašto je Pavle rekao da su njegove nevolje bile slava za Efešane?

¹⁵ Kako možemo pomoći drugima da traže slavu koja dolazi od Boga? Svojom istrajnošću. Pavle je skupštini u Efesu napisao sledeće: ’Molim vas da ne klonete zbog mojih nevolja koje radi vas podnosim, jer su one vaša slava‘ (Ef. 3:13). Šta znače ove Pavlove reči? Pošto je služio svojoj braći uprkos nevoljama, Pavle im je pokazao da je služba Bogu nešto najvažnije za hrišćane. Da je prestao da služi Bogu kada je naišao na nevolje, onda bi njegovi suvernici mogli pomisliti da prijateljstvo s Jehovom, služba propovedanja i hrišćanska nada nisu toliko dragoceni. Pavle im je svojom istrajnošću pokazao da je vredno svake žrtve biti Hristov učenik.

16. Šta se Pavlu desilo u Listri?

¹⁶ Razmislimo o tome kako su Pavlova revnost i istrajnost pozitivno uticale na njegove suvernike. U Delima apostolskim 14:19, 20 piše: „Iz Antiohije i Ikonije stigli su Judejci i pridobili narod, tako da su Pavla kamenovali i odvukli ga izvan grada [Listre], misleći da je mrtav. Ali kad su se učenici okupili oko njega, on je ustao i ušao u grad. Sutradan je s Varnavom otišao u Dervu.“ Zamisli koliko mu je bilo teško da samo dan nakon što su ga kamenovali skoro do smrti, pređe pešice put od 100 kilometara!

17, 18. (a) Kako je možda Timotej saznao za nevolje koje je Pavle doživeo u Listri? (b) Kako je Pavlova istrajnost uticala na Timoteja?

¹⁷ Da li je Timotej bio među učenicima koji su tada pomogli Pavlu? U Delima apostolskim se ne govori o tome. Međutim, on je znao šta se dogodilo. Pavle je u drugoj poslanici Timoteju napisao: „Ti si dobro upoznao moje učenje, moj način života [...] ono što mi se dogodilo u Antiohiji [izbacivanje iz grada], u Ikoniji [pokušaj kamenovanja], u Listri [kamenovanje], progonstva kakva sam podneo. Ali Gospod me je iz svega izbavio“ (2. Tim. 3:10, 11; Dela 13:50; 14:5, 19).

¹⁸ Timotej je dobro znao da je Pavle istrajao u svim tim teškoćama i on je dosta toga naučio od njega. Kada je apostol Pavle ponovo došao u Listru, video je da je Timotej odličan primer u skupštini i da su o njemu „dobro govorila braća u Listri i Ikoniji“ (Dela 16:1, 2). Timoteju su nakon nekog vremena bile poverene veće odgovornosti (Fil. 2:19, 20; 1. Tim. 1:3).

19. Kako naša istrajnost može uticati na druge?

¹⁹ Ako budemo istrajni u vršenju Božje volje, naš primer će pomoći mladima da još bolje služe Bogu. Oni posmatraju kako razgovaramo s ljudima u službi propovedanja, ali i kako izlazimo na kraj sa životnim problemima. Pavle je rekao da je ’sve podnosio‘ da bi drugima pomogao da ’dobiju spasenje i večnu slavu‘ (2. Tim. 2:10).

20. Zašto i dalje treba da tražimo slavu koja dolazi od Boga?

²⁰ Sasvim sigurno i dalje treba da ’tražimo slavu koja dolazi od jedinog Boga‘ (Jov. 5:44; 7:18). Jehova daje ’večni život onima koji traže slavu‘ od njega. (Pročitati Rimljanima 2:6, 7.) Pored toga, naša ’ustrajnost u dobrim delima‘ pomaže drugima da ostanu verni Bogu i dobiju večni život. Zato dajmo sve od sebe da i dalje tražimo slavu koja dolazi od Boga.