Poverenje u nesavršenom svetu

„NE ČINIM dobro što hoću nego zlo što neću činim.“ Da li uviđaš da je i s tobom tako? Neka te ohrabri saznanje da je i apostol Pavle imao isti problem; pa ipak, on je bio čovek od izvanrednog hrišćanskog integriteta. Zar to nije protivrečno? U svom pismu hrišćanima u Rimu, Pavle je analizirao taj problem: „A kad činim ono što neću, već to ne činim ja, nego greh koji prebiva u meni.“ Na koji greh ukazuje, i kako ga je savladao tako da bi bio čovek od integriteta? (Rimljanima 7:19, 20).

Pavle je u svom pismu prethodno napisao: „Kao što po jednom čoveku dođe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše.“ Taj ’jedan čovek‘ bio je Adam (Rimljanima 5:12, 14). Adamski greh — greh prvog čoveka, Adama — jeste uzrok nasleđenog nesavršenstva ljudskog roda i temeljni razlog zbog kog je čuvanje integriteta pravi izazov.

Pavlovo gledište o „prvobitnom grehu“, kako se obično naziva, danas nije naširoko prihvaćeno zato što je u teološkim krugovima biblijski izveštaj o stvaranju odbačen u korist teorija o evoluciji. „Izučavaoci su gurnuli u stranu čitav taj odlomak“, kaže jedan savremeni komentar o Rimljanima 5:12-14. Međutim, još pre sto godina, biblijski komentari su dosledno objašnjavali da „je Adam kada je zgrešio... tim grehom i njegovim posledicama uprljao sve njegovo potomstvo“.a

Prvobitni gubitak integriteta

Baš kao što danas mnogi poriču postojanje Adama, prvog čoveka, tako se i Sotona Đavo odbacuje kao neka mitska ličnost.b Ali ništa manji autoritet do sam Isus Hrist, govori nam da taj „nije čvrsto stajao u istini“, drugim rečima, nije bio dostojan poverenja (Jovan 8:44, NW). A Adam i njegova žena, Eva, upravo su se na Sotonin podsticaj pobunili protiv Jehove i na ispitu narušili svoj integritet (Postanje 3:1-19).

Pošto svi potičemo od Adama, svi nasleđujemo sklonost ka grehu. Mudar čovek Solomon je rekao: „Nema na zemlji pravednog čoveka koji dobro čini, a da nikada ne greši“ (Propovednik 7:20). Ipak, svaki čovek može biti dostojan poverenja. Kako je to moguće? Tako što čovek ne mora biti savršen da bi sačuvao integritet.

Osnova integriteta

Izraelski kralj David napravio je mnoge greške, uključujući i dobro potvrđen preljubnički odnos s Vitsavejom (2. Samuilova 11:1-27). Davidovi mnogi promašaji istakli su da je bio daleko od savršenstva. Šta je onda Jehova video u tom čoveku? Obraćajući se Davidovom sinu, Solomonu, Jehova je rekao: ’Idi preda mnom kako je išao David, otac tvoj, s celim i pravim srcem‘ (1. Kraljevima 9:4). Uprkos mnogim Davidovim greškama, Jehova je priznao njegovu temeljnu pouzdanost. Zašto?

David je dao odgovor kada je rekao Solomonu: „Gospod ispituje svačije srce i prozire sve namere i svaku misao“ (1. Letopisa 28:9). David je pravio greške, ali je bio ponizan i želeo je da čini ono što je pravo. Dosledno je prihvatao ukor i ispravku — zaista, tražio je to. „Ispitaj me, Gospode, i iskušaj me, pretopi [„prečisti“, NW] bubrege moje i srce moje“, molio je (Psalam 26:2). I David je bio prečišćen. Na primer, ograničenja koja su bila posledica njegovog greha s Vitsavejom, trajala su sve do kraja njegovog života. Pa ipak, David nikada nije pokušavao da opravda svoje neispravno postupanje (2. Samuilova 12:1-12). Što je još važnije, nikada nije odstupio od pravog obožavanja. Iz tog razloga, i zbog Davidove prave, iskrene skrušenosti i pokajanja, Jehova je bio spreman da mu oprosti grehe i da ga prihvati kao čoveka od integriteta. (Vidi i Psalam 51.)

Dostojan poverenja pod kušnjom

Sotona Đavo je iskušavao Isusa pokušavajući da slomi njegov integritet. Isus je morao da sačuva svoj integritet kroz teškoće i patnju, nasuprot Adamu, čija je poslušnost kao savršenog čoveka bila iskušana jednostavno tako što se od njega tražilo da sluša božanski zakon. Osim toga, Isus je bio pod pritiskom saznanja da od njegovog integriteta zavisi otkup ljudske porodice (Jevrejima 5:8, 9).

Sotona, odlučan da slomi Isusov integritet, pristupio mu je kada je Isus bio najslabiji — posle 40 dana provedenih u meditiranju i pošćenju u pustinji. Tri puta je iskušavao Isusa — da pretvori kamenje u hleb; da skoči s vrha hrama, uz pretpostavku da će anđeoskom intervencijom biti spasen i da će to dati čudesan znak kao dokaz njegovog mesijanstva; i da prihvati vladanje nad svim kraljevstvima ovog sveta u zamenu za samo jedan „čin obožavanja“ Sotone. Ali Isus je odbacio sve kušnje, sačuvavši svoj integritet prema Jehovi (Matej 4:1-11 (NW); Luka 4:1-13).

Jovov integritet

Jovov stav, sačuvati svoj integritet pod kušnjom, dobro je poznat. Zanimljivo je što Jov nije razumeo zašto mu se događaju nesreće. Nije znao da mu je Sotona pripisao lažne motive, navodeći da Jov služi Bogu iz sebičnih razloga i tvrdeći da će Jov spremno narušiti svoj integritet da bi spasao svoju kožu. Bog je dozvolio da Jov bude podvrgnut nekim veoma mučnim iskustvima da bi pokazao da Sotona nije u pravu (Jov 1:6-12; 2:1-8).

Na scenu su stupila tri lažna prijatelja. Oni su namerno pogrešno prikazali Božja merila i namere. Čak je i Jovova žena, koja takođe nije mogla da shvati sporno pitanje, propustila da ohrabri svog supruga u vreme velike potrebe (Jov 2:9-13). Ali Jov je ostao postojan. „Do poslednjeg svog uzdaha svoju ću ja nevinost [„integritet“, NW] braniti. Hoću da s opravdam i neću smalaksati. Srce moje ni jednoga dana moć života mi ne prebacuje“ (Jov 27:5, 6).

Jovov izvanredan primer, zajedno sa integritetom mnogih drugih vernih muškaraca i žena, kao što je zabeleženo u Bibliji, dokazao je da je Sotona lažov.

Integritet i hrišćanska služba

Da li je integritet osobina koju Jehova poštuje samo radi ličnog zadovoljstva? Ne. Integritet ima suštinsku vrednost za nas ljude. Isus nas je za našu korist savetovao da ’ljubimo Gospoda, Boga svoga svim srcem svojim i svom dušom svojom i svim umom svojim‘. Zaista, to je „najveća i prva zapovest“, a držanje te zapovesti iziskuje muškarca, ženu ili dete od integriteta (Matej 22:36-38). Šta to obuhvata i koje su nagrade?

Čoveku od integriteta mogu verovati ne samo drugi ljudi već, što je još važnije, i Bog. Čistota njegovog srca vidi se u njegovim postupcima; on nije licemeran. Nije podao, niti iskvaren. Apostol Pavle je to ovako izrazio: „Mi odbacujemo stidne stvari koje se čine u tajnosti, ne ponašamo se lukavo, niti reč Božju izvrćemo, nego se objavljivanjem istine otvoreno pokazujemo svačijoj ljudskoj savesti pred Bogom“ (2. Korinćanima 4:2).

Zapazi da Pavle spominje stavove koji su povezani sa hrišćanskom službom. Kako hrišćanski sluga može služiti drugima ako njegove ruke nisu čiste, ako nije čovek od integriteta? Poglavar jednog irskog religioznog reda, koji je nedavno podneo ostavku, dobro ilustruje ovu misao. On je priznao da je „dozvolio jednom pedofiličnom svešteniku da još dugo nakon što je bilo otkriveno njegovo zlostavljanje dece i dalje radi s decom“, prema novinama The Independent. Izveštaj je objasnio da je to zlostavljanje trajalo više od 24 godine. Taj sveštenik je bio u zatvoru četiri godine, ali zamisli samo patnju koju je nanosio toj deci koju je zlostavljao tokom tih godina, zato što je njegovom nadgledniku nedostajao moralni integritet da preduzme akciju!

Integritet — nagrade

Apostol Jovan je bio neustrašiv čovek. Zbog njihovog vatrenog oduševljenja, Isus je nazvao njega i njegovog brata Jakova „sinovi gromova“ (Marko 3:17). Čovek od izvanrednog integriteta, Jovan, zajedno s Petrom, objasnio je jevrejskim vladarima da ’ne može da ne govori‘ o stvarima koje je video i čuo dok je bio sa Isusom. Jovan je takođe bio jedan od apostola koji su rekli: „Više treba Boga slušati negoli ljude“ (Dela apostolska 4:19, 20; 5:27-32).

Izgleda da je Jovan, kada je već duboko zašao u svoje devedesete, bio proteran na ostrvo Patmos „zbog govorenja o Bogu i svedočenja o Isusu“ (Otkrivenje 1:9, NW). Možda je mislio da je u tim godinama gotovo s njegovom službom. Ali samo je čoveku od takvog integriteta mogao biti poveren zadatak da napiše uzbudljivu viziju Otkrivenja. Jovan je u ovome bio veran. Kakva je to bila prednost za njega! A trebalo je da uslede još mnoge. Kasnije, izgleda u blizini Efesa, napisao je svoje Jevanđelje i tri pisma. Kakve velike prednosti kao kruna 70-godišnje verne službe u kojoj je sačuvao poverenje!

Biti osoba od integriteta, uopšte uzev, pruža duboko zadovoljstvo. Biti dostojan poverenja s Božjeg gledišta donosi večne nagrade. Danas, ’veliko mnoštvo‘ pravih obožavalaca priprema se da uđe u novi svet mira i harmonije, sa izgledom na večni život (Otkrivenje 7:9). U bitnim pitanjima morala i obožavanja mora se podržavati integritet, uprkos kušnjama u ovom sistemu stvari i mnogim izazovima koje Sotona može naneti. Budi siguran da možeš uspeti uz snagu koju daje Jehova! (Filipljanima 4:13).

Govoreći i o sadašnjosti i o budućnosti, psalmista David uverava sve nas kada u zahvalnoj molitvi Jehovi kaže: „Ti si me podržao zbog čistote moje [„zbog mog integriteta“, NW], i daješ mi da pred licem tvojim doveka stojim. Blagosloven Bog... Amin! Amin!“ (Psalam 41:13, 14).

[Fusnote]

[Slika na 4. strani]

Uprkos svojim greškama, David je dokazao da je dostojan poverenja

[Slika na 5. strani]

Isus nam je ostavio najizvanredniji primer pouzdanosti

[Slike na 7. strani]

Biti pouzdan donosi veliko zadovoljstvo