Gorući od želje za osvetom, Ohozija je poslao zapovednika sa 50 vojnika da uhapsi Iliju. Kada ga je našao „kako sedi na vrhu brda“a, zapovednik vojske mu je u kraljevo ime osorno naredio da siđe, najverovatnije s namerom da ga odvede na pogubljenje. Iako su znali da je Ilija Božji čovek, vojnici su sebi dali za pravo da mu prete. Kako su samo pogrešili! Ilija je rekao zapovedniku: „Ako sam ja Božji čovek, neka dođe vatra s nebesa i spali tebe i pedesetoricu ljudi s tobom.“ Tada se Bog umešao: „I vatra dođe s nebesa i spali njega i njegove ljude“ (2. Kraljevima 1:9, 10). Tragična sudbina koja je zadesila ove vojnike očigledan je dokaz da Jehova nije ravnodušan kada se neko prema njegovim slugama ophodi s prezirom i nipodaštavanjem (1. Letopisa 16:21, 22).

Šta je pomoglo Iliji da istraje uprkos tome što je bio okružen tvrdoglavim i buntovnim ljudima? Odgovor na to pitanje važan je i za nas. Da li ste ikada bili razočarani zbog toga što neko do koga vam je stalo odbija savete i uporno čini ono što je loše? Kako se možete izboriti s takvim osećanjima? Prisetimo se gde su vojnici pronašli Iliju – na „vrhu brda“. Ne možemo sa sigurnošću znati zbog čega je Ilija bio tamo, ali znamo da je on bio čovek koji se redovno molio Bogu. Moguće je da se povukao na to osamljeno mesto kako bi se na miru molio (Jakovljeva 5:16-18). Poput njega, i mi treba redovno da izdvajamo vreme kako bismo se u miru približili Bogu u molitvi i izlili mu svoje srce. Ti tihi trenuci će nam pomoći da istrajemo čak i kada drugi oko nas postupaju drsko i ignorišu posledice svojih postupaka.