’Vaša dela biće nagrađena‘

NA ČELU svoje vojske, kralj Asa žurno prelazi dolinu od judejskih brda do priobalne ravnice. Tamo gde se dolina širi, Asa zastaje i u čudu skoro ostaje bez daha. Ugledao je ogroman logor u kome doslovno ima milion etiopskih vojnika. Njegova vojska je skoro upola manja.

O čemu Asa razmišlja uoči bitke? Da li o tome kako da organizuje vojsku? Kako da ih ohrabri? Da li da napiše pismo svojoj porodici? Ne, ne razmišlja o tome. Asa se u toj ozbiljnoj situaciji moli Jehovi.

Pre nego što razmotrimo njegovu molitvu i saznamo šta se desilo, pogledajmo kakav je čovek bio kralj Asa. Zašto je u ovoj situaciji tako postupio? Da li je imao osnova da traži i očekuje Božju pomoć? Kako nam zapis o kralju Asi pomaže da razumemo da Jehova blagosilja dela svojih slugu?

ASA PODUPIRE OBOŽAVANJE JEHOVE

U periodu od 20 godina nakon što je Izrael podeljen na dva kraljevstva, Judino kraljevstvo se potpuno iskvarilo paganskim običajima. Kada je Asa postao kralj 977. pre n. e., čak je i kraljevski dvor bio uprljan obožavanjem hananskih bogova i boginja plodnosti. Ali zapis o Asinoj vladavini, napisan pod Božjim nadahnućem, kaže da je on „činio ono što je dobro i ispravno u očima Jehove, njegovog Boga“. Asa je ’uklonio oltare tuđih bogova i obredne uzvišice, oborio obredne stubove i posekao obredna debla‘ (2. Let. 14:2, 3). Osim toga, proterao je iz Jude „hramske bludnike“, koji su u ime religije upražnjavali homoseksualne odnose. Ali Asa se nije zaustavio na tome. Podsticao je narod da ’traži Jehovu, Boga svojih praočeva, i da se drži zakona i zapovesti‘ (1. Kralj. 15:12, 13; 2. Let. 14:4).

Jehova je bio zadovoljan onim što je Asa činio i nagradio ga je time što je u zemlji vladao mir. Zato je kralj mogao reći: „Tražili [smo] Jehovu, svog Boga. Tražili smo ga, i on nam je dao mir na svim našim granicama.“ Narod je iskoristio period mira da utvrdi gradove širom Jude. U Bibliji se kaže: „Tako su gradili i imali su uspeha“ (2. Let. 14:1, 6, 7).

NA BOJNOM POLJU

Imajući u vidu ono što smo saznali o Asi, ne treba da nas iznenadi što se molio Jehovi kada se suočio s najbrojnijom vojskom koja se spominje u Svetom pismu. Asa je znao da Bog nagrađuje svoje sluge kada iskazuju veru u njega. U molitvi je preklinjao Jehovu za pomoć. Shvatio je da ukoliko se oslanja na Boga i ima njegovu podršku, uopšte nije važno koliko je brojan i moćan neprijatelj. Ishod tog sukoba mogao je ili proslaviti ili osramotiti Jehovu, i Asa je to spomenuo u molitvi. Kralj se molio: „Pomozi nam, Jehova, Bože naš, jer se na tebe oslanjamo i u tvoje ime smo izašli na ovo mnoštvo. Jehova, ti si naš Bog, ne daj da smrtni čovek bude jači od tebe“ (2. Let. 14:11). Asa je u suštini rekao: ’Etiopska vojska u stvari napada tebe, Jehova. Nemoj dozvoliti da tvoje ime bude osramoćeno time što će obični ljudi poraziti one koji nose tvoje ime.‘ Zato je „Jehova porazio Etiopljane pred Asom i pred Judom, i Etiopljani su pobegli“ (2. Let. 14:12).

Jehovin narod i danas ima mnogo moćnih neprijatelja. Mi se ne borimo s njima doslovnim oružjem na nekom bojnom polju. Ali ipak možemo biti sigurni da će Jehova nagraditi pobedom sve svoje verne sluge koje vode duhovni rat u njegovo ime. Možda se mi lično borimo da ne podlegnemo ležernom stavu što se tiče morala i nekim svojim slabostima, ili se trudimo da zaštitimo svoju porodicu od iskvarujućih uticaja. Međutim, s kakvim god problemima da se suočavamo, mogu nas ohrabriti reči iz Asine molitve. Njegova pobeda je u stvari bila Jehovina pobeda i ona pokazuje šta mogu očekivati svi oni koji se oslanjaju na Boga. Nijedna ljudska sila ne može opstati pred Jehovom.

OHRABRENJE I UPOZORENJE

Kad se Asa vraćao iz bitke, u susret mu je došao prorok Azarija. On ga je ohrabrio, ali i upozorio: „Čujte me, Aso i ceo Judin i Venijaminov narode! Jehova će biti s vama sve dok vi budete s njim. Ako ga budete tražili, daće vam da ga nađete, ali ako ga ostavite, i on će ostaviti vas.“ Još mu je rekao: „A vi budite hrabri i nemojte da vam klonu ruke, jer će vaša dela biti nagrađena“ (2. Let. 15:1, 2, 7).

Ove reči mogu ojačati našu veru. One nam garantuju da će Jehova biti s nama sve dok mu verno služimo. Možemo biti sigurni da nas čuje kad ga molimo za pomoć. Azarija je rekao: „Budite hrabri.“ Često nam je potrebna velika hrabrost da bismo činili ono što je ispravno, ali znamo da uz Jehovinu pomoć možemo uspeti u tome.

Asina baka Maha je načinila „jezivog idola za obožavanje obrednog debla“. Nije mu bilo lako da je svrgne s položaja „kraljice majke“, ali je u tome ipak uspeo i spalio njenog idola (1. Kralj. 15:13). Jehova je blagoslovio, to jest nagradio Asu zbog njegove odlučnosti i hrabrosti. I mi moramo nepokolebljivo zastupati Jehovu i njegova pravedna merila, bez obzira na to da li članovi naše porodice verno služe Jehovi. On će nas nagraditi ako mu ostanemo verni.

Jedan od blagoslova koje je Asa imao bilo je i to što je video kako su mnogi Izraelci iz severnog kraljevstva ogrezlog u otpadništvu prešli kod njega u Judu kad su shvatili da ima Jehovinu naklonost. Oni su toliko cenili ispravan način obožavanja Jehove da su bili spremni da napuste svoj dom da bi živeli među Jehovinim slugama. Asa i celo kraljevstvo Jude ’sklopili su savez da će tražiti Jehovu svim svojim srcem i svom svojom dušom‘, i narod se zbog toga radovao. Do čega je to dovelo? Bog im je ’dao da ga nađu i Jehova im je dao mir na svim njihovim granicama‘ (2. Let. 15:9-15). I mi se radujemo kad oni koji vole pravdu počnu da služe Jehovi na ispravan način.

Međutim, u rečima proroka Azarije bilo je i upozorenja. On je rekao: ’Ako ostavite Jehovu i on će ostaviti vas.‘ Nemojmo dozvoliti da nam se tako nešto desi, jer posledice zaista mogu biti tragične (2. Petr. 2:20-22). Sveto pismo nam ne kaže zašto je Jehova upozorio Asu, ali je očigledno da se kralj nije obazirao na to.

„BEZUMNO SI POSTUPIO“

Trideset i šeste godine Asinog vladanja, izraelski kralj Vasa je pokazao svoje neprijateljstvo prema Judi. Možda je Vasa želeo da spreči svoje podanike da odlaze kod Ase i da se okrenu ispravnom načinu obožavanja Jehove, pa je iz tog razloga počeo da utvrđuje pogranični grad Ramu, udaljen osam kilometara severno od Jerusalima. Umesto da traži Božju pomoć, kao što je to učinio kad su ga napali Etiopljani, Asa je tražio pomoć od ljudi. Poslao je dar kralju Sirije tražeći od njega da napadne severno kraljevstvo Izraela. Kada je sirijska vojska napala neke izraelske gradove, Vasa je obustavio radove u Rami (2. Let. 16:1-5).

Jehovi se nije dopalo ono što je Asa uradio i zato je poslao proroka Ananija da mu to kaže. Budući da je Asa već ranije video kako je Jehova postupio sa Etiopljanima, morao je znati da „Jehova očima svojim pretražuje svu zemlju da bi pokazao svoju silu štiteći one koji su mu odani celim srcem“. Možda je dobio loš savet ili je možda smatrao da Vasa i njegova vojska nisu toliko velika pretnja i da zato sam može da reši tu situaciju. U svakom slučaju, Asa se nije uzdao u Jehovu već u nesavršene ljude. Ananije mu je rekao: „Bezumno si postupio u tome, i zato će se od sada dizati ratovi na tebe“ (2. Let. 16:7-9).

Asa se loše poneo kad je čuo te reči. Naljutio se na Ananija i bacio ga u klade (2. Let. 16:10). Da li je Asa možda pomislio: ’Zar posle toliko godina verne službe zaslužujem ovakav prekor?‘ Da li je možda u poodmaklim godinama izgubio zdravo rasuđivanje? Sveto pismo nam ne kaže ništa o tome.

U trideset i devetoj godini svog vladanja, Asa je dobio tešku bolest nogu. U Bibliji se kaže: „Ni dok je bio bolestan nije tražio Jehovu nego lekare.“ Izgleda da je Asa u to vreme zanemario svoje duhovno zdravlje. Po svemu sudeći, do kraja života nije promenio svoj stav. Umro je u četrdeset i prvoj godini svog vladanja (2. Let. 16:12-14).

Uprkos svemu, izgleda da su Asine dobre osobine i revnost za ispravan način obožavanja Jehove prevagnule u odnosu na njegove greške. Nikada nije prestao da služi Jehovi (1. Kralj. 15:14). Šta onda možemo naučiti iz njegovog životnog iskustva? Ono nam pomaže da shvatimo koliko je važno da razmišljamo o tome kako nam je Jehova ranije pomagao, jer nas takva dragocena sećanja mogu podstaći da ga molimo za pomoć kada se suočavamo s novim kušnjama. I ne smemo misliti da nam nije potreban biblijski savet zato što godinama verno služimo Bogu. Bez obzira na to koliko mu dugo već verno služimo, Jehova će nas prekoriti ako grešimo. S poniznošću i blagošću treba da prihvatimo ispravku da bismo imali koristi od nje. Što je najvažnije, naš nebeski Otac će biti s nama sve dok smo mi s njim. Jehova pretražuje celu zemlju da bi našao one koji su mu verni. Nagrađuje ih tako što ih štiti svojom silom. Jehova je to učinio za Asu, a to može učiniti i za nas.

[Istaknuti tekst na 9. strani]

Jehova nagrađuje svoje verne sluge koje vode duhovni rat

[Istaknuti tekst na 10. strani]

Potrebna nam je hrabrost da bismo činili ono što je pred Jehovom ispravno