Knjiga dostojna poverenja — 4. deo

RUŠEVINE palata i kraljevskih grobnica pružaju samo nagoveštaj o veličanstvenosti, moći i bogatstvu drevnog dvojnog carstva Medije i Persije. Pre nego što su se ove dve sile ujedinile, Medija je bila nadmoćnija. Ali 550. pre n. e. došla je pod upravu persijskog kralja Kira II, koji je zatim vladao nad Medo-Persijom. Sa središtem koje se nalazilo severno od Persijskog zaliva, njeno ogromno područje se kasnije protezalo od Egejskog mora preko Egipta, pa sve do severozapadne Indije, obuhvatajući tako zemlju Judejaca.

Medo-Persija je vladala nad judejskim narodom više od 200 godina — od osvajanja Vavilona 539. pre n. e. pa sve dok nju samu nisu porazili Grci 331. pre n. e. Brojne biblijske knjige govore o značajnim događajima koji su se odigrali u tom periodu.

Biblija nam govori da je kralj Kir II oslobodio Judejce iz ropstva u Vavilonu i dozvolio im da se vrate u Jerusalim i obnove Božji hram, koji su Vavilonci uništili 607. pre n. e. (Jezdra 1:1-7; 6:3-5). Ovaj izveštaj potvrđuje jedan drevni glineni dokument, poznat kao Kirov cilindar, pronađen 1879. u ruševinama drevnog Vavilona. Na njemu se Kir pominje po imenu i kaže se da je politika ovog kralja bila da vrati porobljene narode u njihovu domovinu zajedno s predmetima iz njihovih svetilišta. Biblijski pisac Isaija zapisao je sledeće Jehovine proročanske reči o Kiru: „’Izvršiće sve što želim‘, izvršiće ono što sam rekao za Jerusalim: ’Opet će se izgraditi‘, i za hram: ’Položiće se njegovi temelji‘“ (Isaija 44:28).

Štaviše, Kir je naredio da trošak obnove hrama „snosi kraljev dvor“, kao što stoji u Jezdri 6:3, 4. Ova iznenađujuća izjava slaže se sa svetovnom istorijom. „Persijski kraljevi su podupirali obnovu svetilišta širom područja kojim su vladali, što je bila politika od koje nisu odstupali“, navodi knjiga Persia and the Bible.

Biblija nam govori da su protivnici Judejaca kasnije napisali pismo Dariju Velikom (takođe poznatom kao Darije I) osporavajući njihovu tvrdnju da je Kir odobrio obnovu hrama. Darije je zapovedio da se pronađe Kirov dekret. Šta se zatim desilo? U prestonici Ekbatani pronađen je svitak u kom je zabeležena Kirova odluka. Zato je Darije napisao: „Ja, Darije, izdajem ovu naredbu. Neka se [obnova hrama] odmah izvrši!“ Tada je protivljenje prestaloa (Jezdra 6:2, 7, 12, 13).

Svetovna istorija potvrđuje te detalje. Na primer, u Ekbatani se nalazila Kirova letnja rezidencija i moguće je da je odatle izdao dekret. Takođe, arheološka otkrića pokazuju da su se medo-persijski vladari veoma zanimali za verska pitanja u svom kraljevstvu i pisali pisma kako bi rešavali sporna pitanja.

U snu koji je imao pod Božjim nadahnućem, prorok Danilo je video kako jedna za drugom iz mora izlaze četiri zveri. Svaka je predstavljala jednu svetsku silu. Prva, krilati lav, predstavljala je Vavilon. Druga je bila „kao medved“. U izveštaju se kaže: „Bilo joj je rečeno: ’Ustani, jedi mnogo mesa!‘“ (Danilo 7:5). Strašni medved predstavljao je Medo-Persiju.

U skladu s Danilovim proročanstvom, Medo-Persija je pokazivala neutoljivu glad za osvajanjem. Nedugo nakon Danilove vizije, Kir je porazio Međane, a zatim poveo rat protiv susedne Lidije i Vavilona. Njegov sin Kambiz II osvojio je Egipat. Kasnije su medo-persijski vladari još više proširili teritoriju.

Kako možemo biti sigurni u ovo objašnjenje? U viziji koja je povezana sa ovom, Danilo je video ovna kako „bode prema zapadu i prema severu i prema jugu“. To proročanstvo se ispunilo kada je Medo-Persija počela da „bode“, to jest napada druge narode, uključujući i moćni Vavilon. Božji anđeo je objasnio tu viziju Danilu: „Ovan koga si video, koji ima dva roga, predstavlja kraljeve Medije i Persije“ (Danilo 8:3, 4, 20).

Pored toga, oko dva veka pre pada Vavilona, prorok Isaija je prorekao i ime persijskog kralja — koji se tada još nije rodio — i njegovu strategiju za osvajanje Vavilona. Isaija je napisao: „Ovako govori Jehova svom pomazaniku Kiru, koga drži za desnicu, da pred njim pokori narode... da pred njim otvori dvokrilna vrata, da nijedna vrata ne budu zatvorena“ (Isaija 45:1). I Isaija i Jeremija su prorekli da će presušiti vavilonske „reke“, to jest kanali povezani s rekom Eufrat koji su služili kao zaštita oko grada (Isaija 44:27; Jeremija 50:38). Grčki istoričari Herodot i Ksenofont potvrdili su proročansku tačnost Biblije, uključujući i činjenicu da su Vavilonci priređivali gozbu iste noći kada je Kir zauzeo grad (Isaija 21:5, 9; Danilo 5:1-4, 30). Skrenuvši tok Eufrata, Kirova vojska je pregazila vode i ušla u grad kroz otvorene kapije, a pri tom gotovo da nije naišla na otpor. Moćni Vavilon je pao u jednoj noći!

To je zatim vodilo do neverovatnog događaja koji je predstavljao ispunjenje jednog drugog proročanstva. Prorok Jeremija je ranije prorekao da će Božji narod nakon 70 godina biti oslobođen iz ropstva u Vavilonu (Jeremija 25:11, 12; 29:10). To se ispunilo tačno na vreme i izgnanici su mogli da se vrate u svoju domovinu.

Ubrzo nakon što je Medo-Persija osvojila Vavilon, Danilo je zabeležio proročanstvo koje rasvetljava jedan veoma važan događaj u ostvarenju Božje namere za ljude. Anđeo Gavrilo je otkrio Danilu kada će se tačno pojaviti Mesija — obećano „potomstvo“ iz Postanka 3:15. Rekao je: „Od časa kad izađe reč da se Jerusalim obnovi i ponovo sagradi pa do Mesije, Vođe, biće sedam nedelja, i još šezdeset i dve nedelje“, ukupno 69 nedelja (Danilo 9:25). Kada je započeo taj proročanski period?

Iako je Kir dozvolio Judejcima da se vrate u svoju zemlju ubrzo nakon pada Vavilona, Jerusalim i njegove zidine su godinama kasnije još uvek bili razrušeni. Godine 455. pre n. e. kralj Artakserks je dao dozvolu svom peharniku Nemiji, Judejcu, da se vrati u Jerusalim i počne s njegovom obnovom (Nemija 2:1-6). Time je započeo period od 69 nedelja.

Međutim, to nisu bile doslovne nedelje od po sedam dana, već periodi od po sedam godina. Čak i neki prevodi Biblije prenose izraz „nedelja“ kao „godišnja nedelja“b (Danilo 9:24, 25). Trebalo je da se Mesija pojavi nakon 69 „nedelja“, a pošto je svaka trajala sedam godina, to je ukupno iznosilo 483 godine. Proročanstvo se ispunilo 29. n. e. kada se Isus krstio, tačno 483 godine posle 455. pre n. e.c

Nepogrešivo ispunjenje Danilovog proročanstva samo je jedan u nizu dokaza koji potvrđuju da je Isus zaista Mesija. Ti dokazi takođe zasiguravaju našu nadu za budućnost. Isus će kao Kralj Božjeg nebeskog Kraljevstva okončati okrutnu ljudsku vlast. Nakon toga će se ispuniti još mnoga biblijska proročanstva, uključujući i ona koja govore o uskrsenju mrtvih i beskrajnom životu u Raju na zemlji (Danilo 12:2; Jovan 5:28, 29; Otkrivenje 21:3-5).