Vrhunske tačke Nehemija 1:1—13:31

Pravo obožavanje pobeđuje

Pravo obožavanje pobeđuje, ako odlučno delujemo i nepokolebljivo se pouzdamo u Jehovu. To je tema knjige Nehemije. Ona predstavlja živopisan izveštaj obnove Jerusalimskog zida pod odvažnim vodstvom Nehemije. Knjiga obuhvata ključni period vremena, onaj od kojeg počinje 70 godišnjih nedelja do pojave Mesije. (Danilo 9:24—27). Početni stavak i izveštaj o prvoj osobi dokazuju da je pisac knjige Nehemija. Knjiga je nastavak knjige o Jezdri i sledi tok radnje nekih dvanaest godina događaja izveštenih od Jezdre. Kada čitamo taj opis vidimo kako izvanredno Jehova upravlja događajima tako da se izvrši njegova volja. Takođe možemo opaziti kako on hrabri i bodri verne sluge.

Jerusalimska nevolja

Molimo pročitajte Nehemiju 1:1—2:20. Nehemija, peharnik persijskog kralja, saznao je da su Jerusalimski zidovi još razvaljeni i da je tamošnji narod „u velikoj nevolji“. Duboko potišten, Nehemija izliva svoje srce Jehovi u gorljivoj molitvi. Njegovu tugu opaža kralj koji omogućuje Nehemiji put u Jerusalim da tamo izvidi mogućnost obnove gradskih zidina.

◆ — Koje godine je to bilo?

Bilo je to dvadesete godine kralja Artakserksa (Dugoruki). (2:1) Pošto je Hislev (novembar—decembar) pre Nizana (mart—april) očigledno su persijski kraljevi brojali svaku godinu svoga vladanja od jeseni do jeseni ili od vremena kad su zapravo stupili na presto. Pouzdane istorijske činjenice i ispunjena biblijska proročanstva, ukazuju na 455 god. pr. n. r. vr. kao onu na čiji Nizan pada dvadeseta godina vladavine kralja Artakserksa. Dakle, Nehemijin izveštaj počinje u jesen 456. god. pr. n. r. vr. a proglas o obnovi Jerusalimskog zida je objavljen u proleće 455. god.

◆ 2:4 — Da li je to bila krajnja, očajna molitva?

Ne, jer stanje u kom se nalazio opustošeni Jerusalim bilo je predmet Nehemijinih molitvi ,,dan i noć“ duže vreme. (1:4, 6) Kada se Nehemiji pružila prilika da kaže kralju Artakserksu svoju želju da obnovi Jerusalimske zidine, opet se pomolio, radeći tako ono što je učinio već toliko puta. Jehovin povoljan odgovor imao je za posledicu opunomoćenje Nehemije da izvrši obnovu gradskih zidova.

Pouka za nas: Nehemija je tražio Jehovino vodstvo. Kada smo suočeni s teškim odlukama i mi bismo takođe trebali „ustrajati u molitvi“ i postupati u skladu s Jehovinim vodstvom. — Rimljani 12:12.

Zid izgrađen usprkos protivljenju

Čitaj 3:1 — 6:19. Čim je započeta izgradnja zida, počeli su neprijatelji da zadirkuju i da se rugaju. Kasnije prete napadom. Neustrašiv, Nehemija podstiče radnike: ,Mislite na Jehovu, velikog i strašnog“. Polovina radnika je stražarila s kolima i lukovima, a ostali su radili s pripremljenim oružijem. Uprkos pretnjama i drugim spletkama, Jevreji su završili zidine za 52 dana!

◆ 3:5 — Ko su bili ti „plemeniti“?

To su bili istaknuti Jevreji među stanovnicima Tekoe grada nekih šesnaest kilometara južno od Jerusalima. Ti „plemeniti“ su bili očigledno preponosni da bi se ponizili i radili pod jarmom nadglednika imenovanih od Nehemije. — Uporedi Jeremija 27:11.

◆ 4:17 — Kako su radili jednom rukom?

Zidari su upotrebljavali obe ruke za svoj posao. Oni su imali oružije pri ruci. (4:18) Nosioci tereta mogli su lako imati oružije u jednoj ruci i držati u ravnoteži tovare sa smećem ili krhotinama na svojim ramenima ili glavama. — 1. Mojsijeva 24:15, 45.

◆ 5:7 — Zašto je lihvarstvo zlo?

Ono predstavlja direktnu povredu Jehovinog zakona. (3. Mojsijeva 25:36; 5. Mojsijeva 23:19) „Stotina“, ako se uteruje mesečno, dovela bi do 12 posto godišnje. (5:11) Narod je već bio u strašnim poteškoćama zahvaljujući oskudici i velikim persijskim porezima. (5:3, 4) Ipak bogati su nemilosrdno nametnuli velike kamate svojoj siromašnoj braći.

◆ 6:5 — Zašto „otvoreno pismo“?

Poverljiva pisma su se često stavljala u pažljivo zapečaćene svilene vrećice. Stoga Sanavalovo slanje „otvorenog pisma“, moglo je značiti namernu uvredu. Ili, pošto optužbu u „otvorenom pismu“ može neko drugi da pročita, mogao se nadati da bi to moglo tako uznemiriti Nehemiju da napusti Jerusalim i skine sa sebe svu odgovornost. Sanavalat se takođe mogao nadati da bi pismo moglo izazvati takvu uzbunu koja bi zaustavila rad Jevreja.

Pouka za nas: Ne bismo smeli gledati na teški rad kao na nešto ispod našeg dostojanstva i držati se po strani kao „plemeniti“ Tekoanci. Naprotiv, trebali bismo se trošiti kao obični Tekoanci koji su izvršavali dvostruku dužnost. — Nehemija 3:5, 27.

Pravo obožavanje oživljeno

Čitajte 7:1 — 10:39. Čitav posao je učinjen s jednom namerom: obnoviti pravo obožavanje. Nakon popisivanja stanovništva narod se sakupio oko Jezdre i Levita da bi slušali čitanje i tumačenje Zakona. Pošto su ,,stekli saznanje“, radosno slave praznik senica. Narod je postio i ispovedao svoje grehe, a zatim su preduzeti koraci za ispravljanje tih grešaka.

◆ 7:6 — Zašto se taj popis razlikuje od Jezdrinog?

Oba izveštaja su saglasna u tome da se, osim robova i pevača, vratilo ukupno 42 360 ljudi. Jezdra 2:64, 65; Nehemija 7:66, 67) Ali postoje razlike u broju povratnika u pojedinim porodicama. Najverovatnije, Jezdra i Nehemija su upotrebljavali različite metode u sastavljanju svojih popisa. Na primer, jedan je mogao popisati one koji su bili zapisani za povratak, dok je drugi brojao one koji su se vratili. Neki sveštenici, a možda i drugi, nisu bili u mogućnosti da odrede svoje poreklo. (7:64) To može objasniti zašto broj pojedinačnih popisa ne iznosi ukupno 42 360.

◆ 8:8 — Kako je Zakon ,,dobio smisao“?

Očigledno, osim što su upotrebljavali dobar izgovor i razgovetno čitali, Jezdra i njeni pomoćnici su tumačili i primenjivali načela Zakona tako da ga je narod mogao bolje razumeti. Publikacije koje se temelje na Bibliji, kao i sastanci Jehovinog naroda takođe služe „osmišljavanju“ Božije reči.

◆ 9:1 — Zašto su Izraelci stavili na sebe kostret i zemlju?

Staviti na sebe kostret — tamno obojenu odeću istkanu od kozije dlake — bio je znak žalosti. Slično tome, staviti zemlju ili pepeo na glavu ili telo, označavalo je duboko tugovanje ili poniženje. (1. Samuilova 4:12; 2. Samuilova 13:19) Jevreji su to činili da bi tako izrazili svoje tužio i ponizno uviđanje svojih greha. Iza toga je sledio sporazum o priznanju, „pouzdani dogovor“. (9:38) Isto tako, mi moramo ponizno prepoznati naše grehe, ako hoćemo da sačuvamo naš dobar odnos s Bogom. — 1. Jovanova 1:6—9.

◆ 10:34 — Da li su u Zakonu zapoveđeni darovi u drvetu?

Ne, ali trebalo je mnogo drva za vatru na oltaru. Očigledno, među povratnicima bio je nedovoljan broj Netineja — neizraelskih robova u hramu koji su bili „sakupljači drva“. (Isus Navin 9:23, 27) Tako da bi osigurali stalnu zalihu drva, žrebom je odlučeno koje pleme treba u određeno vreme da nabavlja drva.

Pouka za nas: „Radost Jehovina“ je proizlazila iz dobijanja spoznanja iz Božije reči, njene primene u život i podvrgavanje teokratskom vodstvu. (8:10) Slično tome, Jehovini Svedoci cene važnost ličnog studija, redovnog posećivanja sastanaka i učestvovanja u službi propovedanja u održavanju radosti.

Radosno svečano otvaranje

Čitaj 11:1 — 12:47. Da bi Jerusalim nastavio da bude dalje središte pravog obožavanja, trebao je veći broj stanovnika. Pored dobrovoljaca, žrebom je izabran po jedan od deset stanovnika zidina da se preseli u grad. Zatim je gradski zid svečano otvoren uz radosnu povorku. Prinesene su velike žrtve i klicanje naroda se moglo čuti nadaleko.

◆ 11:2 — Zašto su dobrovoljci bili „blagoslovljeni“?

Ostaviti nasleđena imanja i preseliti u Jerusalim značilo je sigurno trošak i određenu štetu. Oni koji su živeli u gradu bili su izloženi različitim opasnostima. Pod takvim okolnostima, drugi su gledali na dobrovoljce kao na ljude vredne pohvale i bez sumnje molili su Jehovu da ih blagoslovi.

◆ 12:27 — Kada je zid bio svečano otvoren?

Zidine su završene dvadesetog dana šestoga meseca, Elula, god. 455. pr. n. r. vr., a potrebna sakupljanja su se odvijala sledećeg meseca. (6:15; 8:2; 9:1) Svečano otvaranje je verovatno sledilo odmah kao vrhunac radosnih događaja.

Pouka za nas: Duh dobrovoljnog davanja i izrazi zahvalnosti Jehovi u pesmi i muzici bili su oduševljavajući. Danas, na sastancima i drugim prilikama, Jehovini Svedoci dobrovoljno služe u korist drugih i punim srcem pevaju hvale Jehovi Bogu.

Nečistoća odstranjena

Čitaj 13:1—31. Nakon povratka s persijskog suda, Nehemija je zabrinut onim što se desilo za vreme njegove odsutnosti. Preduzima hitne mere za rešavanje problema.

◆ 13:3 — Ko sačinjava „strance“?

Te „strance“ uključivali su očigledno takvi tuđinci kao Moavci, Amonci i polu—izraelski sinovi tuđinaca. (13:1, 2) To možemo naslutiti iz činjenice da su Izraelci već ranije otpuštali tuđe žene i tuđe sinove. (Jezdra 10:44) Jevreji su ponovo uzimali žene tuđinke i to je zahtevalo izuzeće tih žena i njihovog potomstva iz zajednice, iz same zemlje i na taj način i od prednosti obožavanja s Jehovinim narodom. — Nehemija 13:23—31.

Pouka za nas: Jevreji koji su stalno grešili predstavljaju upozoravajući primer za nas. Trebali bismo uvek na budemo budni i da pazimo da ne zapadnemo u materijalizam, pokvarenost ili otpadništvo.

Knjiga Nehemije naglašava načelo da „ako sam Jehova ne gradi kuću, od slabe je koristi veliki trud njenih graditelja“. (Psalam 127:1 NS) Osnovna pouka za sve nas je u tome da u svim našim nastojanjima možemo uspeti samo uz Jehovin blagoslov. A taj blagoslov zavisi od održavanja pravog obožavanja na prvom mestu u našim životima.