Jov je izdržao — možemo i mi!
„Eto blaženim nazivamo one koji su izdržali“ (JAKOV 5:11, Ča).
1. Šta je jedan stariji hrišćanin rekao o svojim kušnjama?
’ĐAVO me goni! Osećam se baš kao Jov!‘ Ovakvim rečima, A. H. Makmilan izrazio je svoja osećanja jednom bliskom prijatelju u centrali Jehovinih svedoka. Brat Makmilan završio je svoj zemaljski put u starosti od 89 godina, 26. avgusta 1966. On je znao da zasluge za vernu službu pomazanih hrišćana kao što je on „idu za njima“ (Otkrivenje 14:13). Zaista, oni će bez prekida nastaviti u Jehovinoj službi kroz uskrsenje u besmrtni život na nebu. Njegovi prijatelji su se radovali što je brat Makmilan dobio tu nagradu. Međutim, u svojim poslednjim godinama na zemlji, on je bio napadan različitim kušnjama, uključujući zdravstvene probleme koji su ga učinili veoma svesnim Sotoninih pokušaja da slomi njegovu besprekornost prema Bogu.
2, 3. Ko je bio Jov?
2 Kad je brat Makmilan rekao da se oseća baš kao Jov, on je ukazivao na jednog čoveka koji je izdržao velike ispite vere. Jov je živeo u „zemlji Uzu“, verovatno u severnoj Arabiji. Kao potomak Nojevog sina Sima, on je bio obožavalac Jehove. Jovovi ispiti verovatno su se dogodili negde između smrti Josifa i vremena kad se Mojsije pokazao čestitim. Tokom tog perioda niko na zemlji nije bio jednak Jovu u odanosti Bogu. Jehova je gledao na Jova kao na neporočnog, čestitog, bogobojaznog čoveka (Jov 1:1, 8).
3 Kao „najviđeniji od svih sinova Istoka“, Jov je imao mnogo slugu, a njegova stoka je brojala 11 500 grla. Ali, za njega je od najveće važnosti bilo duhovno bogatstvo. Poput bogobojaznih očeva danas, Jov je najverovatnije poučavao svojih sedam sinova i tri kćerke o Jehovi. Čak i kad više nisu živeli u njegovom domu, on je delovao kao porodični sveštenik prinoseći žrtve za njih, za slučaj da su sagrešili (Jov 1:2-5).
4. (a) Zašto progonjeni hrišćani treba da razmišljaju o Jovu? (b) S obzirom na Jova, koja pitanja ćemo osmotriti?
4 Jov je osoba o kojoj progonjeni hrišćani mogu razmišljati da bi se ojačali za strpljivu ustrajnost. „Eto“, pisao je učenik Jakov, „blaženima nazivamo one koji su izdržali. Čuli ste za Jovovu strpljivost i videli ste svršetak Gospodnji, jer je Gospod mnogomilostiv i milosrdan“ (Jakov 5:11, Ča). Poput Jova, Isusovim pomazanim sledbenicima i današnjem ’mnoštvu velikom‘ potrebna je ustrajnost da bi se uspešno suočili s ispitima vere (Otkrivenje 7:1-9). Dakle, koje je kušnje Jov izdržao? Zašto su se one dogodile? I kako mi možemo izvući korist iz njegovih iskustava?
Goruće pitanje
5. Nepoznato za Jova, šta se događalo na nebu?
5 Nepoznato za Jova, na nebu je uskoro trebalo da bude postavljeno jedno veliko sporno pitanje. Jednog dana, „pristupiše sinovi Božji pred Gospoda“ (Jov 1:6). Božji jedinorođeni Sin, Reč, bio je prisutan (Jovan 1:1-3). Prisutni su bili i pravedni anđeli i neposlušni anđeoski „sinovi Božji“ (Postanje 6:1-3). Sotona je bio tu, jer se njegovo zbacivanje s neba neće dogoditi do nakon uspostave Kraljevstva 1914. (Otkrivenje 12:1-12). U Jovovo vreme, Sotona će postaviti jedno goruće pitanje. On se spremao da dovede u pitanje ispravnost Jehovinog suvereniteta nad svim Svojim stvorenjima.
6. Šta je Sotona nastojao da uradi i kako je on oklevetao Jehovu?
6 „Odakle ti dolaziš?“ pitao je Jehova. Sotona je odgovorio: „S puta i šetnje po zemlji“ (Jov 1:7). On je tražio koga da proždere (1. Petrova 5:8, 9). Slamajući besprekornost pojedinaca koji služe Jehovi, Sotona je nastojao da dokaže da niko neće potpuno slušati Boga iz ljubavi. Postavljajući pitanje, Jehova je pitao Sotonu: „Jesi li video služitelja moga Jova? Nema ga onakvog na zemlji, dobar je to i pravedan čovek, koji se boji Boga i uklanja se od zla“ (Jov 1:8). Jov je udovoljavao božanskim merilima koja su uzimala u obzir njegovu nesavršenost (Psalam 103:10-14). Ali, Sotona je uzvratio: „Da li se nesebično Jov boji Boga? Nisi li ga ti podigao, njega i dom njegov i sve što je njegovo? Dela ruku njegovih blagoslovio si, i stada njegova prekriliše zemlju“ (Jov 1:9, 10). Tako je Đavo oklevetao Jehovu ukazujući da Ga niko ne voli i ne obožava zbog onoga što On jeste već da On potkupljuje stvorenja da Mu služe. Sotona je tvrdio da Jov služi Bogu zbog sebične koristi, a ne iz ljubavi.
Sotona napada!
7. Na koji je način Đavo izazvao Boga i kako je Jehova reagovao?
7 „Ali“, rekao je Sotona, „ispruži ruku svoju, dotakni se onoga što sve ima, i siguran sam da će te u oči opsovati.“ Kako će Bog reagovati na takav uvredljiv izazov? „Evo“, rekao je Jehova, „predajem ti sve što on ima, samo na njega ne diži ruke svoje.“ Đavo je rekao da je sve što je Jov posedovao bilo blagoslovljeno, umnoženo i zaštićeno. Bog će dozvoliti da Jov pati, iako u njegovo telo nije smelo da se dira. Odlučan da učini zlo, Sotona je napustio taj sastanak (Jov 1:11, 12).
8. (a) Kakve je materijalne gubitke Jov doživeo? (b) Šta je bila istina o ’plamenu Božjem‘?
8 Uskoro je počeo sotonski napad. Jedan od Jovovih slugu doneo mu je sledeće loše vesti: „Volovi orahu, i magarice pasijahu pokraj njih. Saveji udariše i oteše ih, a momke mačem pobiše, i samo ja jedan utekoh da ti to javim“ (Jov 1:13-15). Zaštita oko Jovovog vlasništva bila je uklonjena. Skoro istovremeno, bila je primenjena direktna demonska sila, jer je jedan drugi sluga izvestio: „Plamen Božji spade s neba i spali ovce i momke, i uništi ih“ (Jov 1:16). Kako je to đavolski učinjeno da izgleda da je Bog bio odgovoran za takvu nevolju čak i nad njegovim vlastitim slugom! Pošto munja dolazi s neba, lako se moglo dogoditi da Jehova bude optužen, ali u stvarnosti ta vatra je bila demonskog porekla.
9. Kako je ekonomska šteta uticala na Jovov odnos s Bogom?
9 Kako je Sotona nastavljao svoj napad, još jedan sluga je izvestio da su Haldejci odveli Jovove kamile i pobili sve druge sluge (Jov 1:17). Iako je Jov tako doživeo ekonomsku štetu, to nije uništilo njegov odnos s Bogom. Da li i ti možeš izdržati veliki materijalni gubitak a da to ne slomi tvoju besprekornost prema Jehovi?
Dolazi još veća tragedija
10, 11. (a) Šta se dogodilo s desetoro Jovove dece? (b) Nakon tragične smrti Jovove dece, kako je on gledao na Jehovu?
10 Đavo nije bio gotov s Jovom. Jedan drugi sluga je izvestio: „Sinovi tvoji i kćeri tvoje jeđahu i pijahu vino u kući brata svoga najstarijega, i gle, vetar veliki dođe preko pustinje, i udari u četiri ugla od kuće, i ona se sruši na decu, i svi pogiboše, i samo ja jedan utekoh da ti to javim“ (Jov 1:18, 19). Onaj ko je pogrešno informisan mogao bi da kaže da je opustošenje koje je prouzrokovao taj vetar bilo ’delo Božje‘. Međutim, demonska sila je dodirnula Jova u posebno osetljivu tačku.
11 Pogođen tugom, Jov je ’razdro plašt svoj, obrijao glavu svoju, pa se bacio na zemlju, i poklonio se‘. Ipak, poslušaj njegove reči: „Gospod dade, Gospod uze; da je blagosloveno ime Gospodnje!“ Izveštaj dodaje: „U svemu ovome niti sagreši Jov, niti Bogu koju nepravednost prebaci“ (Jov 1:20-22). Sotona je još jednom bio pobeđen. Šta ako mi doživimo bolan gubitak i tugu kao Božje sluge? Nesebična odanost Jehovi i pouzdanje u njega može nam omogućiti da izdržimo kao čuvari besprekornosti, baš kao što je to učinio Jov. Pomazanici i njihovi drugovi koji imaju zemaljsku nadu sigurno mogu crpsti utehu i snagu iz ovog izveštaja o Jovovoj ustrajnosti.
Pitanje dobija na žestini
12, 13. Na jednom drugom sastanku na nebu, šta je Sotona zahtevao i kako je Bog odgovorio?
12 Jehova je uskoro sazvao još jedan sastanak u nebeskim dvorima. Jov je ostao bez dece i bio je osiromašen čovek, na izgled pogođen od Boga, ali njegova besprekornost je bila netaknuta. Naravno, Sotona neće priznati da su njegove optužbe protiv Boga i Jova bile lažne. Sada je trebalo da „sinovi Božji“ čuju argument i protivargument dok je Jehova navodio Đavola da pitanje dovede do konačnog obračuna.
13 Pozivajući Sotonu da položi račun, Jehova je pitao: „Otkud dolaziš ti?“ Kakav je bio odgovor? „S puta i šetnje po zemlji.“ Jehova je ponovo skrenuo pažnju na svog neporočnog, čestitog, bogobojaznog slugu Jova, koji se još uvek čvrsto držao svoje besprekornosti. Đavo je odgovorio: „Kožu za kožu! Sve što čovek ima daće za život svoj. Ispruži samo ruku i dotakni se kostiju njegovih i mesa njegova, i siguran sam da će te u oči opsovati.“ Zato je Bog rekao: „Evo predajem ti ga, samo mu život poštedi“ (Jov 2:2-6). Aludirajući da Jehova još nije uklonio sve zaštitne barijere, Sotona je zahtevao da dotakne Jovove kosti i telo. Đavolu nije bilo dozvoljeno da ubije Jova; ali Sotona je znao da će ga fizička bolest mučiti i učiniti da izgleda kao da trpi kaznu od Boga za tajne grehe.
14. Čime je Sotona udario Jova i zašto nijedan čovek tom stradaocu nije mogao da pruži olakšanje?
14 Otpušten sa tog sastanka, Sotona je nastavio sa zlobnim uživanjem. On je udario Jova „zlim prištem od pete do temena“. Kakvo je samo zlopaćenje Jov podneo dok je sedeo u pepelu i strugao sebe komadom crepa! (Jov 2:7, 8). Nijedan ljudski lekar ne bi mogao da mu donese olakšanje od te užasno bolne, odvratne i ponižavajuće patnje, jer je to bilo prouzrokovano sotonskom silom. Samo je Jehova mogao da izleči Jova. Ako si bolesni Božji sluga, nikada nemoj zaboraviti da ti Bog može pomoći da izdržiš i da ti može pružiti život u novom svetu oslobođenom bolesti (Psalam 41:2-4; Isaija 33:24).
15. Na šta je Jova nagovarala njegova žena i kakva je bila njegova reakcija?
15 I na kraju, Jovova žena je rekla: „Još istraješ u dobroćudnosti [’besprekornosti‘, NW] svojoj! Proklinji Boga i umri!“ „Besprekornost“ označava neporočnu odanost, i ona je možda govorila sarkastično da navede Jova da prokune Boga. Ali, on je odgovorio: „Kao luda žena govoriš. Što? Dobro smo primili od Boga, a zlo zar da ne primamo?“ Čak ni ovaj Sotonin manevar nije delovao, jer nam se kaže: „U svemu ovome ne sagreši Jov usnama svojim“ (Jov 2:9, 10). Pretpostavimo da protivnički članovi porodice kažu da se mi nerazumno umaramo u hrišćanskim aktivnostima i nagovaraju nas da se odreknemo Jehove Boga. Poput Jova, mi možemo izdržati takav ispit zato što volimo Jehovu i želimo da hvalimo njegovo sveto ime (Psalam 145:1, 2; Jevrejima 13:15).
Tri arogantne varalice
16. Ko je došao navodno da teši Jova, ali kako je Sotona manipulisao njima?
16 U onome što se pokazalo kao još jedan sotonski plan, tri „prijatelja“ došla su navodno da uteše Jova. Jedan je bio Elifas, verovatno potomak Avrama preko Esava. Pošto je Elifas imao prvenstvo u govorenju, nesumnjivo je on bio najstariji. Prisutan je bio i Vildad, potomak Soijena, jednog od Avramovih sinova od Heture. Treći čovek je bio Sofar, nazvan Namaćanin čime se identifikuje njegova porodica ili mesto prebivanja, verovatno u severozapadnoj Arabiji (Jov 2:11; Postanje 25:1, 2; 36:4, 11). Poput onih koji pokušavaju da navedu Jehovine svedoke da se odreknu Boga danas, tim triom je manipulisao Sotona u naporu da navede Jova da prizna da je kriv za lažne optužbe i da slomi njegovu besprekornost.
17. Šta je uradio gostujući trio i šta oni nisu radili sedam dana i sedam noći?
17 Taj trio je napravio veliku predstavu saosećanja plačući, cepajući svoju odeću i bacajući prašinu na svoje glave. Ali onda su sedeli s Jovom sedam dana i sedam noći ne izgovorivši nijednu reč utehe! (Jov 2:12, 13; Luka 18:10-14). Te tri arogantne varalice bile su toliko lišene duhovnosti da nisu imale ništa utešno da kažu o Jehovi i njegovim obećanjima. Ipak, oni su izvlačili pogrešne zaključke i spremali su se da ih upotrebe protiv Jova čim završe s formalnostima javnog tugovanja. Interesantno je da je, pre nego što je završilo sedmodnevno ćutanje, mladić Elijuj seo na udaljenosti na kojoj je mogao čuti razgovor.
18. Zašto je Jov tražio mir u smrti?
18 Jov je konačno prekinuo tišinu. Ne izvukavši nikakvu utehu iz gostujućeg trija, on je prokleo dan svog rođenja i pitao se zašto se njegov mizerni život i dalje produžava. On je tražio mir u smrti, čak i ne pomišljajući da bi više ikada mogao imati stvarnu radost pre nego što umre, pošto je bio siromah, ožalošćen i teško bolestan. Ali, Bog nije dozvolio da Jov bude pogođen do te mere da umre (Jov 3:1-26).
Jovovi tužioci napadaju
19. U kojim je pogledima Elifas lažno optužio Jova?
19 Elifas je prvi govorio u svakom od tri kruga debate koja je nadalje ispitala Jovovu besprekornost. U svom prvom govoru, Elifas je pitao: „Pamtiš li ti da je ikad nevini propao?“ On je zaključio da je Jov sigurno uradio nešto zlo da primi Božju kaznu (Jov 4. i 5. poglavlje). U svom drugom govoru, Elifas se rugao Jovovoj mudrosti i pitao je: „Šta li znaš ti što i mi ne znamo?“ Elifas je ukazivao da je Jov nastojao da se pokaže nadmoćniji od Svemoćnog. Završavajući svoj drugi napad, on je opisao Jova kao krivog za otpad, podmićivanje i varanje (Jov 15. poglavlje). U svom završnom govoru, Elifas je lažno optužio Jova za mnoge zločine — iznuđivanje, uskraćivanje hleba i vode od siromašnih i tlačenje udovica i siročadi (Jov 22. poglavlje).
20. Kakva je bila priroda Vildadovih napada na Jova?
20 Kao drugi u svakom od tri kruga debate, Vildad je obično sledio opštu temu koju je postavio Elifas. Vildadovi govori su bili kraći ali zajedljiviji. On je čak optužio Jovovu decu da su uradila nešto neispravno i tako zaslužila smrt. Pogrešnim rezonovanjem, on je upotrebio sledeću ilustraciju: kao što se papirus i trska suše i uvenu bez vode, tako je i s onima ’svima koji na Boga zaboravljaju‘. Ta izjava je tačna, ali ona se ne odnosi na Jova (Jov 8. poglavlje). Vildad je svrstao Jovove nevolje među one koje dolaze na zle (Jov 18. poglavlje). U svom kratkom trećem govoru, Vildad je prigovarao da je čovek „crv“ i „moljac“ i da je zato nečist pred Bogom (Jov 25. poglavlje).
21. Za šta je Sofar optužio Jova?
21 Sofar je bio treći koji je govorio u toj debati. Uopšte uzev, njegov sled zaključivanja odgovorao je onome Elifasa i Vildada. Sofar je optužio Jova za zloću i podsticao ga je da odbaci svoje grešne postupke (Jov 11. i 20. poglavlje). Nakon dva kruga Sofar je prestao da govori. Nije imao ništa da doda u trećem krugu. Međutim, tokom cele debate Jov je hrabro odgovarao svojim tužiocima. Na primer, on je u jednom trenutku rekao: „Nemili ste vi tešioci. Kad će jednom svršiti ti prazni govori?“ (Jov 16:2, 3).
Mi možemo izdržati
22, 23. (a) Kao u Jovovom slučaju, kako Đavo može nastupiti pokušavajući da slomi našu besprekornost prema Jehovi Bogu? (b) Iako je Jov podnosio različite ispite, šta možemo pitati o njegovom stavu?
22 Poput Jova, mi se možemo odjednom suočiti s više kušnji i Sotona može upotrebiti obeshrabrenje ili druge faktore u svojim naporima da slomi našu besprekornost. On može pokušati da nas okrene protiv Jehove ako imamo ekonomskih teškoća. Ako umre neka voljena osoba ili doživimo neku bolest, Sotona može pokušati da nas navede da okrivimo Boga. Poput Jovovih prijatelja, neko nas može čak lažno optužiti. Kao što je brat Makmilan ukazao, Sotona može ’da nas goni‘, ali mi možemo izdržati.
23 Kao što smo do sada primetili, Jov je podnosio svoje različite kušnje. Međutim, da li je on to jedva podnosio? Da li je on u stvarnosti imao slomljen duh? Hajde da vidimo da li je Jov zaista izgubio svaku nadu.
Kako bi odgovorio?
◻ Koje je veliko pitanje Sotona postavio u Jovovo vreme?
◻ Kakvim je sredstvima Jov bio ispitan do krajnje granice?
◻ Za šta su Jova optužila njegova tri „prijatelja“?
◻ Kao u Jovovom slučaju, kako Sotona može pokušati da slomi našu besprekornost prema Jehovi?
[Slika na 10. strani]
A. H. Makmilan