Gledaj onoga koji čini čudesne stvari!
„Pazi... promatraj Božja čudesa [„čudesne stvari“, NW]“ (JOV 37:14).
1, 2. Do kog zapanjujućeg otkrića se došlo 1922, i kakva je bila reakcija?
JEDAN arheolog i jedan engleski lord godinama su radili zajedno tragajući za blagom. A onda su na groblju egipatskih faraona u čuvenoj Dolini kraljeva arheolog Hauard Karter i lord Karnavon 26. novembra 1922. konačno našli svoju nagradu — grob faraona Tutankamona. Kad su došli do jednih zapečaćenih vrata, izbušili su rupu. Karter je provukao sveću i zavirio unutra.
2 Kasnije je Karter pričao: „Kada lord Karnavon više nije mogao da izdrži te je s nestrpljenjem upitao: ’Da li išta vidiš?‘, jedino što sam mogao da izustim bilo je: ’Da, veličanstvene stvari.‘“ Pored hiljada drugih dragocenosti u grobu je bio i mrtvački sanduk od čistog zlata. Možda si neke od tih ’veličanstvenih stvari‘ video na fotografijama ili na nekoj izložbi u muzeju. Međutim, koliko god da su te muzejske stvari veličanstvene, one verovatno nemaju veze s tvojim životom. Zato hajde da pređemo na čudesne stvari koje definitivno imaju veze s tobom i koje su od velike vrednosti za tebe.
3. Gde nalazimo informacije o čudesnim stvarima koje mogu biti od velike vrednosti za nas?
3 Na primer, razmisli o jednom čoveku koji je živeo pre mnogo vekova, o čoveku koji je vredniji pažnje nego bilo koja filmska ili sportska zvezda, ili član neke kraljevske porodice. Za njega se govorilo da je najviđeniji od svih ljudi na Orijentu. Prepoznaćeš njegovo ime — to je Jov. O njemu je napisana cela jedna biblijska knjiga. Pa ipak, jedan od Jovovih savremenika, mladi čovek po imenu Elijuj, osećao se dužnim da ga ispravi. U stvari, Elijuj je rekao da je Jov pridavao preveliku pažnju sebi i onima oko sebe. U 37. poglavlju Jova nalazimo još neke konkretne i mudre savete koji mogu biti od prave vrednosti za svakog od nas (Jov 1:1-3; 32:1–33:12).
4. Šta je vodilo do Elijujevog saveta zabeleženog u Jovu 37:14?
4 Jovova tri navodna prijatelja su nadugačko govorila o područjima u kojima je prema njihovom mišljenju Jov zgrešio u mislima ili delima (Jov 15:1-6, 16; 22:5-10). Elijuj je strpljivo sačekao kraj tog razgovora. Zatim je progovorio pokazujući uvid i mudrost. Dotakao se mnogih vrednih stvari, ali zapazi ovu ključnu misao: „Pazi, Jove, na sve ove stvari, promatraj Božja čudesa“ (Jov 37:14).
Onaj ko je izvršio ta dela
5. Šta obuhvataju ’Božja čudesna dela‘ na koja je ukazao Elijuj?
5 Zapazi da Elijuj nije predložio Jovu da obrati pažnju na sebe, na njega ili na druge ljude. On je mudro pozvao Jova — a poziva i nas — da promatramo čudesna dela Jehove Boga. Šta po tvom mišljenju obuhvata fraza ’Božja čudesna dela‘? Štaviše, s obzirom na brige koje možda imaš vezano za zdravlje, finansijsku situaciju, budućnost, svoju porodicu, kolege na poslu i komšije, zašto treba da promatraš Božja dela? Bez sumnje, čudesna dela Jehove Boga uključuju njegovu mudrost i vlast nad svim materijalnim stvarstvom koje nas okružuje (Nemija 9:6; Psalam 24:1; 104:24; 136:5, 6). Da bismo to jasno sagledali, obratimo pažnju na jednu poruku iz knjige Isusa Navina.
6, 7. (a) Koja je čudesa izveo Jehova u danima Mojsija i Isusa Navina? (b) Da si bio svedok bilo kog od tih dela u vreme Mojsija ili Isusa Navina, kako bi reagovao?
6 Jehova je naneo nevolje drevnom Egiptu i zatim je razdvojio Crveno more tako da je Mojsije mogao odvesti drevne Izraelce u slobodu (Izlazak 7:1–14:31; Psalam 106:7, 21, 22). U 3. poglavlju Isusa Navina govori se o sličnom događaju. Trebalo je da Isus Navin, Mojsijev naslednik, prevede Božji narod preko još jedne vode i zatim u Obećanu zemlju. On je rekao: „Osveštajte se, jer će sutra Jehova činit čudesa među vama“ (Isus Navin 3:5). Koja čudesa?
7 Pa, izveštaj pokazuje da je Jehova otvorio vodenu prepreku, reku Jordan, tako da je na hiljade muškaraca, žena i dece prešlo preko suve zemlje (Isus Navin 3:7-17). Da smo bili tamo i posmatrali kako se reka otvara i kako sav taj narod bezbedno prelazi, bili bismo zadivljeni tim čudesnim događajem! To je pokazalo da Bog poseduje moć nad delima stvaranja. Ipak, upravo sada — za našeg života — postoje stvari za koje se isto može reći da su čudesne. Da bismo videli koje su neke od tih stvari i zašto treba da im obratimo pažnju, osmotrimo Jova 37:5-7.
8, 9. Na koja čudesa ukazuje Jov 37:5-7, i zašto treba da razmišljamo o njima?
8 Elijuj je rekao: „Glasom svojim Bog veličanstveno grmi! Velika on dela čini, koja mi ne razumemo.“ Šta je Elijuj imao na umu kad je rekao da Bog čini stvari na ’veličanstven‘ način? Pa, on spominje sneg i pljusak. Te stvari prekidaju rad zemljoradnika na polju i daju mu vremena i razloga da razmišlja o Božjim delima. Mi možda nismo zemljoradnici, ali kiša i sneg utiču na sve nas. U zavisnosti od toga gde živimo, sneg i kiša mogu i nas da prekinu u nečemu. Da li uzimamo vremena da razmišljamo o tome ko stoji iza tih čudesa i šta to znači? Da li si to ikada uradio?
9 Zanimljivo je što u 38. poglavlju Jova možemo pročitati da sam Jehova Bog razmišlja na sličan način dok Jovu postavlja značajna pitanja. Iako je naš Stvoritelj ta pitanja postavio Jovu, ona se sigurno tiču i nas, našeg stava, života i naše budućnosti. Zato pogledajmo šta je Bog pitao, i razmislimo o tome šta je sve to podrazumevalo — da, uradimo ono na šta nas podstiče Jov 37:14.
10. Kako na nas treba da utiče 38. poglavlje Jova, i koja su pitanja tamo iznesena?
10 Trideset osmo poglavlje počinje sledećim rečima: „Jehova odgovori Jovu iz vihora i reče: Ko je taj koji namisli moje nerazumnim rečima zamračuje? Opaši se sad kao junak; ja ću tebe pitati, a ti odgovaraj!“ (Jov 38:1-3). Time je dat ton razgovoru. To je pomoglo Jovu da uskladi svoje razmišljanje s činjenicom da stoji pred Stvoriteljem svemira i da mu je odgovoran. Dobro je da i mi to uradimo, a i naši savremenici. Zatim se Bog dotakao onih stvari koje je Elijuj ranije spomenuo. „Gde si bio kad sam zemlju osnovao? Kaži, ako razuma imaš. Ko je meru njenu odredio, znaš li ti to? ili: ko je njojzi oblik dao? Znaš li ti osnove njene, ili ko joj je kamen ugaoni metnuo“ (Jov 38:4-6).
11. Šta Jov 38:4-6 treba da nam pomogne da shvatimo?
11 Gde je bio Jov — gde je bio bilo ko od nas — kada je nastajala Zemlja? Da li smo mi bili te arhitekte koje su projektovale našu planetu i, na osnovu tog projekta, postavile dimenzije kao nekim lenjirom? Nikako! Ljudi tada nisu čak ni postojali. Govoreći o Zemlji kao o nekoj zgradi, Bog je pitao: „Ko joj je kamen ugaoni metnuo?“ Znamo da je Zemlja na tako preciznoj udaljenosti od Sunca da nam to omogućuje ne samo egzistenciju već i prijatan život. Naša planeta je i odgovarajuće veličine. Kada bi bila mnogo veća, vodonik ne bi mogao da prođe kroz atmosferu i naša planeta bi bila negostoljubiva za život. Jasno je da joj je neko „kamen ugaoni metnuo“ na pravo mesto. Da li je Jovu pripadala zasluga za to? ili nama? ili ona pripada Jehovi Bogu? (Poslovice 3:19; Jeremija 10:12).
Koji čovek ima odgovore?
12. O čemu nas pitanje iz Jova 38:6 navodi da razmišljamo?
12 Bog je pitao i ovo: „Znaš li ti osnove njene?“ Nije li to dobro pitanje? Verovatno smo čuli za termin koji Jov nije poznavao — za gravitaciju. Većina nas razume da gravitaciona sila ogromne mase Sunca zadržava našu planetu na njenom mestu, što znači da su njene osnove takoreći uglavljene. Pa ipak, ko u potpunosti razume gravitaciju?
13, 14. (a) Šta se mora priznati o gravitaciji? (b) Kako treba da reagujemo na ono što se ističe u Jovu 38:6?
13 Jedna nedavno objavljena knjiga priznaje da je ’gravitacija najpoznatija prirodna sila koja se najmanje razume‘ (The Universe Explained). Ona dalje kaže: „Izgleda da se gravitaciona sila neprestano kreće kroz prazan prostor, bez nekog vidljivog načina. Međutim, poslednjih godina naučnici počinju da teoretišu kako se gravitacija možda kreće u talasima sačinjenim od čestica nazvanih gravitoni... Ali niko nije potpuno siguran da one postoje.“ Razmisli šta to sve podrazumeva.
14 Nauka je dosta napredovala otkada je Jehova pre 3 000 godina postavio Jovu ova pitanja. Ipak, ni mi ni stručni fizičari ne možemo u potpunosti objasniti gravitaciju koja održava Zemlju na ispravnoj putanji, tačno tamo gde i treba da bude kako bismo uživali u životu (Jov 26:7; Isaija 45:18). Ovim ne želimo sugerisati da svi treba da se upustimo u pomno istraživanje misterija gravitacije. Umesto toga, obraćanje pažnje samo ovom jednom aspektu Božjih čudesa treba da utiče na naše gledište o njemu. Da li imaš strahopoštovanje prema njegovoj mudrosti i njegovom znanju, i da li shvataš zašto treba još da učimo o njegovoj volji?
15-17. (a) Na šta se usredsredio Jov 38:8-11, i do kojih je to pitanja vodilo? (b) Šta se mora priznati u pogledu znanja o okeanima i o tome kako su raspoređeni na planeti?
15 Stvoritelj je nastavio s pitanjima: „Ko je more vratima zatvorio kada je iz krila materina izjurilo, i kada mu od oblaka ja odeću pravih i od tame povoj njegov? i kada mu zakon svoj nametnuh i postavih njemu vrata i prevornice, i rekoh mu: Dovde ćeš dopreti, nećeš dalje ići, ovde će da stane bes valova tvojih?“ (Jov 38:8-11).
16 Zatvaranje mora uključuje kontinente, okeane i plimu i oseku. Koliko dugo čovek posmatra i istražuje te stvari? Hiljadama godina — a u poslednjem veku vrlo intenzivno. Mogao bi pomisliti da je većina onoga što treba znati o tome do sada već sigurno utvrđena. Ipak, ako bi ove 2001. godine istražio tu temu u ogromnim bibliotekama ili iskoristio ogromne mogućnosti pretraživanja po Internetu u potrazi za najnovijim činjenicama, šta bi pronašao?
17 U jednoj opšteprihvaćenoj enciklopediji pronašao bi sledeće priznanje: „Raspored kontinentalnih ploča i okeanskih basena na površini planete kao i to kako su raspoređeni različiti reljefi, već dugo su među najvećim zagonetkama naučnog ispitivanja i teoretisanja.“ Nakon što je to rekla, ta enciklopedija je pružila četiri moguća objašnjenja, ali je rekla da su ta objašnjenja „samo neka od mnogih hipoteza“. Kao što možda i znaš, hipoteza znači da „ne postoji dovoljno dokaza te stoga pruža samo jedno nesigurno objašnjenje“.
18. Na koje te zaključke navodi Jov 38:8-11?
18 Zar se time ne ističe pravovremenost pitanja koja nalazimo u Jovu 38:8-11? Sigurno da nama ne pripada zasluga za podešavanje svih tih obeležja naše planete. Nismo mi postavili Mesec tako da njegova privlačna moć doprinosi stvaranju plime i oseke koje obično ne štete obalama niti nama lično. Ti znaš ko je to bio, Onaj koji čini čudesne stvari (Psalam 33:7; 89:9; Poslovice 8:29; Dela apostolska 4:24; Otkrivenje 14:7).
Odaj Jehovi dužno priznanje
19. Na koje realnosti fizičkog sveta usmeravaju našu pažnju poetski izrazi iz Jova 38:12-14?
19 Priznanje za Zemljinu rotaciju, na koju se ukazuje u Jovu 38:12-14, ne može se odati ljudima. Zahvaljujući toj rotaciji imamo svitanje zore, koje često svojom lepotom oduzima dah. Dok se sunce diže, odlike naše planete postaju jasnije, kao što meka glina poprima oblik pod pečatom. Kada čak i samo malo obratimo pažnju kretanju Zemlje, moramo se diviti tome što se ona ne kreće prebrzo, što bi, razume se, bilo katastrofalno. Niti se ona okreće tako sporo da bi dani i noći, kada bi bili duži, prouzrokovali tako visoke i niske temperature da bi ljudski život bio nemoguć. Iskreno rečeno, treba da budemo srećni što je tu brzinu okretanja podesio Bog, a ne neka grupa ljudi (Psalam 148:1-5).
20. Kako bi odgovorio na pitanja koja su postavljena u Jovu 38:16, 18?
20 Zamisli sada kako ti Bog postavlja sledeća pitanja: „Jesi l’ dopro do izvora morskih, i jesi li po dnu ambisa hodio?“ Čak ni okeanograf ne bi mogao da dâ potpun odgovor! „Jesi li pogledom svojim prostor zemlje sagledao? Govori der, ako sve to znaš“ (Jov 38:16, 18). Da li si posetio i istražio sve predele na svetu, ili bar dobar deo njih? Koliko bi nam života trebalo da bismo pregledali predivne lokacije i čudesa naše planete? I kako bi to predivni trenuci bili!
21. (a) Koja naučna gledišta mogu biti izazvana pitanjima iz Jova 38:19? (b) Na šta treba da nas navedu činjenice o svetlosti?
21 Pogledaj i duboka pitanja iz Jova 38:19: „Koji je put koji k stanu svetlosti vodi? i tama- gde li mesto je njezino?“ Možda ti je poznato da se dugo zadržalo gledište da svetlost putuje poput talasa, poput mreškanja vode. Onda je 1905. godine Albert Ajnštajn objasnio da se svetlost ponaša poput paketa, to jest čestica energije. Da li je stvar time bila rešena? Pa, jedna nedavno objavljena enciklopedija pita: „Da li je svetlost talas ili čestica?“ Ona odgovara: „Kako se čini, [svetlost] ne može biti oboje, pošto se ta dva modela [talasi i čestice] toliko razlikuju. Najbolji odgovor jeste da svetlost strogo gledano nije ni jedno ni drugo.“ Ipak, Sunčeva svetlost nas i dalje greje (direktno i indirektno), čak iako u ovom pogledu nijedan čovek ne može u potpunosti objasniti Božja dela. Uživamo u hrani kao i u kiseoniku koje biljke stvaraju zahvaljujući svetlosti. Možemo čitati, videti lica onih koje volimo, posmatrati zalazak Sunca i tako dalje, i tako dalje. I dok to činimo, zar ne treba da priznamo da su sve to Božja čudesa? (Psalam 104:1, 2; 145:5; Isaija 45:7; Jeremija 31:35).
22. Kako je David reagovao na Božja čudesa?
22 Da li je cilj našeg dubokog razmišljanja o Jehovinim čudesnim delima samo da budemo impresionirani, da se ispunimo strahopoštovanjem ili da zanemimo zbog svega toga? Teško. Psalmista David je priznao da je nemoguće shvatiti i govoriti o svim Božjim delima. On je napisao: „Mnoga su čudesa tvoja Jehova, Bože moj... Hteo bih javiti i kazivati ih, ali im nema broja“ (Psalam 40:6). Međutim, on sigurno nije mislio da će ćutati o tim veličanstvenim delima. David je to i pokazao kada je odlučno rekao u Psalmu 9:2: „Hvaliću te, Jehova, svim srcem svojim! Kazaću sva čudesa tvoja!“
23. Kako na tebe utiču Božja čudesna dela, i kako možeš drugima pomoći?
23 Zar ne treba i mi da budemo tako podstaknuti? Zar ne treba da nas osećaj divljenja prema Božjim čudesima pokrene da govorimo o njemu, o onome što je učinio i o onome što će još učiniti? Odgovor je očigledan — treba da ’kazujemo po narodima slavu njegovu, po svim plemenima čudesa njegova‘ (Psalam 96:3-5). Da, možemo pokazati da s poniznošću cenimo Božja čudesa tako što ćemo prenositi drugima ono što smo naučili o njemu. Čak i ako su oni odrasli u društvu koje nije uvažavalo Stvoritelja, naše pozitivne, poučne reči mogu ih probuditi da priznaju Boga. I više od toga, one ih mogu navesti da požele da uče o onome koji je „sve stvorio“, o Jehovi, Onome koji čini čudesa, i da mu služe (Otkrivenje 4:11).
Kako bi odgovorio?
• O kojim Božjim delima si pokrenut da razmišljaš kada čitaš podsticaj iz Jova 37:14?
• Koje su neke stvari koje su istaknute u 37. i 38. poglavlju Jova koje nauka ne može u potpunosti da objasni?
• Šta misliš o Božjim čudesnim delima, i na kakvo te postupanje to podstiče?
[Slika na 7. strani]
Ko je zatvorio more, držeći ga na njegovom mestu?
[Slika na 7. strani]
Ko je na Zemlji posetio sva divna mesta koja je Bog stvorio?