Pored toga, zamisao da Zemlja nema čvrst oslonac pokreće još jedno pitanje: Šta našu planetu i druga nebeska tela drži na utvrđenoj putanji? Zapazite fascinantne reči kojima se Bog jednom prilikom obratio Jovu: „Možeš li svezati sazvežđe Kima, ili razdrešiti uža sazvežđu Kesil?“ (Jov 38:31). Jov je tokom svog dugog života iz noći u noć posmatrao kako se ta poznata sazvežđa pojavljuju na nebu i zatim nestaju.c Ali kako to da su izgledala isto, godinu za godinom, deceniju za decenijom? Kakve su sveze držale zvezde i sva druga nebeska tela na okupu? Sigurno je razmišljanje o tome Jova ispunjavalo strahopoštovanjem.

Da su zvezde jednostavno pričvršćene za nebeske sfere, ne bi bilo potrebe za takvim svezama. Tek su oko dve hiljade godina kasnije naučnici saznali više o nevidljivim ’svezama‘ i ’užima‘ koja drže nebeska tela zajedno u njihovom dugom, laganom plesu po mračnom prostranstvu. Isak Njutn i kasnije Albert Ajnštajn postali su čuveni po svojim otkrićima na ovom polju. Naravno, Jov nije znao ništa o silama koje Bog koristi kako bi nebeska tela držao na okupu. Međutim, nadahnute reči zabeležene u Knjizi o Jovu položile su ispit vremena mnogo bolje nego ideje učenog Aristotela. Ko bi mogao pružiti takav uvid osim Zakonodavca?