Izgradi poverenje u Jehovu — marljivim proučavanjem njegove reči
„Privijte srce svoje k svijem riječima koje vam ja danas zasvjedočavam... Jer nije prazna riječ da za nju ne marite, nego je život vaš“ (5. Mojsijeva 32:46, 47).
1, 2. a) Sa kakvim očekivanjem su Izraelci bili u moavskim dolinama? b) Koju opomenu je Mojsije dao narodu?
DUGO lutanje po pustinji približavalo se kraju. Samo je krivudavi tok reke Jordan delio Izraelce od dugo očekivanog ulaska u obećanu zemlju. Izgled na ulazak u zemlju je naveo Mojsija, njihovog vođu da ipak trezveno razmišlja. Nije zaboravio da se narod nekada spoticao, jer im je nedostajalo poverenje u Jehovu, i da im je zbog toga bio zabranjen ulazak u Hanansku zemlju (4. Mojsijeva 13:25 do 14:30).
2 Zato je Mojsije pozvao sve Izraelce u moavske doline koje su udubljene između niskih brežuljaka. Pošto je izneo pregled istorije naroda i ponovio Božji zakon, počeo je sa izlaganjem koje je neko jedanput označio kao njegovo uzvišeno delo. Na visoko poetskom jeziku je pozvao Izrael da imaju poverenje u njega i da slušaju „Boga vernosti, kod kojega nema nepravednosti; on je pravedan i čestit“. Na kraju je dao ovu izjavu: „Privijte srce svoje k svijem riječima koje vam ja danas zasvjedočavam, i kazujte ih sinovima svojim da bi držali sve riječi ovoga zakona i tvorili ih. Jer nije prazna riječ da za nju ne marite, nego je život vaš“ (5. Mojsijeva 32:4, 46, 47).
Upraviti srce na Božju Reč
3, 4. a) Na šta su Izraelci trebali da uprave svoje srce, i šta je to obuhvatalo? b) Kako su Mojsijev savet prihvatile kasnije generacije?
3 Mojsije je opominjao Izraelce da uprave svoje srce na sve svete spise, a ne samo na njegovu uzbudljivu pesmu. Pozvao ih je: „Poklonite (Božjem zakonu) ... vašu pažnju“ (Ajnhajtsiberzecung), „tačno pazite“ na to (Ehter-Bibel), ili o tome „razmislite“ (Living Bajbl). Samo ako su bili dobro upoznati sa zakonom mogli su ,da zapovede svojim sinovima da paze da čine sve reči toga zakona’. Prema 5. Mojsijevoj 6:6-8 Mojsije je pisao: „I neka ove riječi koje ti ja zapovijedam danas budu u srcu tvom. ... I veži ih sebi na ruku za znak, i neka ti budu kao počeonik među očima.“
4 Biblijski komentator V. X. Dejvi je o tome rekao: „Ove reči ... su od Jevreja doslovno shvaćene, i u njima sadržana uputstva su preokrenuta u sujeverne običaje. Izvesne stavke ... su pisali na pergamentu i za vreme molitve nosili na ruci i na čelu.“ U Isusovim danima su nošeni ukrašeni kovčežići sa biblijskim natpisima, takozvani filakteriji; izvesne jevrejske sekte čine to čak i da nas (Matej 23:5). V. X. Dejvi priča dalje: „Ljudi su u svojoj gluposti bili zadovoljni da na telu nose prepis prostih reči zakona, umesto da svojim životom pokažu da su sledili u njemu sadržane zapovesti.“
5. Kako treba ispravno da se primene reči koje je Mojsije izgovorio prema 5. Mojsijevoj 6:6-8?
5 Ne, Božji zakon se nije trebao nalaziti na njihovoj doslovnoj ruci ili čelu, već ,u njihovim srcima’. Da bi pogled stalno držali uperen na zakon koji kao da je napisan na jednoj tabli između njihovih očiju ili zavezan na njihovoj ruci, nije bilo dovoljno da se postigne samo čisto znanje, za to su morali da razviju duboko cenjenje.
Pripreme za upoznavanje Božjeg zakona
6, 7. a) Koje pripreme je učinio Jehova da bi upoznao Izraelce sa Mozaitskim zakonom? b) Kako je Božjem narodu u drevno vreme bilo možda još moguće da bude poučen u Božjoj reči?
6 Ali kako su Izraelci mogli da upoznaju 600 odredaba Zakona? Na početku su prepisi o tome bili nesumnjivo retki. Ako bi u buduće car vladao u Izraelu, tada bi trebao da „prepiše sebi u knjigu ovaj zakon, ... i neka ga čita dok je živ, da se uči bojati se Jehove Boga svojega, držati sve riječi ovoga zakona“ (5. Mojsijeva 17:18, 19). Bog je brinuo za to da zakon bude pročitan u svakoj sedmoj godini povodom praznika Senica (5. Mojsijeva 31:10-13). Pri tome se sigurno radilo o vrlo izgrađujućim prilikama, ali su bile retke da bi posredovale podrobno spoznanje.
7 Sem toga Jehova je uputio Levijevo pleme da uči Jakova u njegovim sudskim odlukama i Izrael u njegovom zakonu’ (5. Mojsijeva 33:8, 10; uporedi Malahiju 2:7). Leviti su nekoliko puta sprovodili akcije poučavanja koje su koristile celoj naciji (2. Dnevnika 17:7-9; Nemija 8:7-9). Kao što izgleda, Božja reč je tokom vremena svima bar delimično stajala na raspolaganju.a Zato je psalmista mogao da napiše: „Srećan je čovek ... koji uživa u zakonu Jehovinom i prigušenim glasom čita zakon dan i noć“ (Psalam 1:1, 2, NS). Od Mojsija dodeljena opomena da se srce upravi na Božju reč’ bila je istog značaja kao i zapovest da se sprovodi revan biblijski studij.
Danas upraviti naše srce na Božju Reč
8. U kojoj meri je Izrael pazio na Mojsijevo uputstvo, i do čega je to dovelo?
8 Izrael je ipak ispustio iz vida Mojsijeva uputstva. Kad je nacija konačno uvela monarhiju, većina careva je očigledno propustila ,da izvrši prepis zakona i sve dane svog života da čitaju u njemu’. U sedmom veku pre n. e. u danima cara Josije, „zakonik“ kao da je bio zagubljen (2. Carevima 22:8-13). Loš primer vođa je nesumnjivo ubrzao otpad nacije. Odgovarajuće Mojsijevom upozorenju to je 607. godine pre n.e. dovelo do nacionalne katastrofe (5. Mojsijeva 28:15-37; 32:23-35).
9. Kako se hrišćani danas nalaze u sličnoj situaciji kao Izraelci u drevno vreme?
9 Slično Izraelcima u drevno doba, hrišćani danas stoje na pragu obećane zemlje – pravednog novog Božjeg sveta (2. Petrova 3:13). Alarmirajući događaji se ocrtavaju na horizontu: izjava „Mir i sigurnost!“, uništenje „Vavilona velikog“ i napad ,Goga od Magoga’. Ovi događaji će staviti na probu naše poverenje u Jehovu. Stoga je nužno potrebno da sada ,upravimo naše srce na Božju reč’ (1. Solunjanima 5:3; Otkrivenje 18. poglavlje; Jezekilj 38. poglavlje).
10. Zašto neki možda zanemaruju svoj lični studij?
10 To svakako nije uvek jednostavno današnjim ,kritičnim vremenima, sa kojima se teško izlazi na kraj’ (2. Timoteju 3:1). Svetovni posao, odgajanje dece, škola kao i zadaci u skupštini mogu da iziskuju vrlo mnogo vremena. Zato bi mi mogli naginjati da to navedemo kao izgovor za zanemarivanje našeg biblijskog studija, i da sebe uveravamo kako mi već dosta činimo da izađemo na kraj. Ipak, Biblija opominje svakog hrišćanina: „Razmišljaj o tim stvarima, sasvim im se posveti’ (1. Timoteju 4:15, 16, NS). Osmotrimo nekoliko razloga zašto je to od tako velikog značaja.
Ojačati naš odnos sa Bogom
11, 12. a) Kako je na Jova delovalo kad je bolje upoznao Boga? b) Zašto mi danas možemo imati jasniju predstavu o Bogu nego Jov u svoje vreme?
11 Jov je bio čovek koji se ,bojaše Boga, i uklanjaše se oda zla’. Pošto mu se Jehova pojavio iz jednog vihora, Jov je mogao da kaže: „Ušima slušah o tebi, a sada te oko moje vidi“ (Jov 1:1, 42:5). Da li je nama danas moguće da „vidimo“ Boga, tj., ne samo da ga poznajemo, nego da smo i sa mnogim fasetama njegove ličnosti temeljno upoznati? Sasvim sigurno! Na stranama Biblije Jehova je o sebi više otkrio nego što je to čak i Jovu bilo poznato.
12 Možemo još bolje da shvatimo dubinu Božje ljubavi, pošto znamo da je on ,toliko ljubio svet da je i sina svojega jedinorodnoga dao’ (Jovan 3:16). Kroz biblijska proročanstva nama je Božja namera u osnovnim crtama tačno poznata – čak do kraja Milenijuma! (Otkrivenje, poglavlja 18 do 22). Takođe imamo na raspolaganju izveštaj o Božjem načinu postupanja sa hrišćanskom skupštinom: primanje pagana, postavljanje „vernog i razboritog roba“, koji se brine za ishranu njegovog naroda, pozivanje „velikog mnoštva naroda“, koje ima nadu da će zauvek živeti u raju na Zemlji (Matej 24:45; Otkrivenje 7:9, 14-17; Efescima 3:3-6). Pošto smo videli duboke stvari Božje i osmotrili veličanstvena dela koja je za nas učinio, jednostavno moramo uzviknuti: „O dubino bogatstva, mudrosti i znanja Božjeg!“ (Rimljanima 11:33, NS).
13. Kako možemo da ,tražimo’ Boga i kakva je korist od toga?
13 Psalmista je rekao: „svijem srcem svojim tražim tebe.“ To isto možemo i mi činiti ako svakodnevno razmatramo biblijski materijal; to znatno doprinosi jačanju naše veze sa Jehovom. Savesno proučavanje je takođe pomoć da naše puteve ,utvrdimo da bi održali Božje odredbe’ (Psalam 119:5, 10).
Studij nam pomaže da branimo našu veru
14. Opiši od kakve je vrednosti da možemo da branimo našu hrišćansku nadu.
14 „Ne želim Jehovine svedoke u mojoj kući!“ rekao je jedan Ganac dvojici koji su sa njim razgovarali. Takođe ih je izgrdio, zato što Svedoci „odbijaju transfuziju krvi i što ne pozdravljaju državnu zastavu“. Takve primedbe se više puta iznose u službi propovedanja. Kakve li sramote – ili kakvo bi poniženje to bilo, ako se ne bi mogli odbraniti ,pred svakim koji traži razlog nade, koja je u nama’! (1. Petrova 3:15, NS). Na sreću, Svedoci su mogli na temelju Biblije delotvorno da obrazlože ispravan stav o krvi i da takođe pokažu kako poštuju državne simbole, ali da se moraju čuvati od idolopoklonstva. Rezultat? Taj čovek je bio vrlo impresioniran spremnim odgovorima. Danas su i on i njegova žena kršteni Jehovini svedoci.
15. Kako nas lični studij oprema za službu propovedanja?
15 Pavle poziva svakoga od nas: „Daj ove od sebe da se pokažeš pred Bogom priznatim, kao radnik koji se nema čega stideti, koji ispravno rukuje rečju istine.“ Lični studij će nam pomoći ne samo da sami ostanemo na stazi života, nego takođe da budemo „potpuno sposobni, sasvim opremljeni“, da drugima pri tome pomognemo (2. Timoteju 2:15; 3:17, NS).
Izbeći Sotonine zamke
16. Koje su neke od sotoninih zamki u koje bi Jehovin narod mogao da upadne?
16 Reklame danas apeluju svim sredstvima na „želje tela i želje očiju“ i podstiču na „upadljivo isticanje svojih sredstava za život“ (1. Jovanova 2:16, NS). U medijima se proslavlja nemoral i kolege na poslu ili školski drugovi često vode nemoralan život. Mogla bi nam biti poslata izazivačka otpadnička literatura, iako je nismo naručili. Neka braća su iz radoznalosti čitala takvu prljavu literaturu – i pretrpela slom svoje vere. Tu je onda još i sebični, telesni „duh, koji sada deluje u sinovima neposlušnosti“. Kako bi lako mogli da budemo zaraženi time i da razvijemo negativan, nezadovoljan duh! (Efescima 2:2, NS).
17, 18. Kako nas lični studij može sačuvati da se ne okliznemo?
17 Naravno, malo je onih koji namerno idu Sotoni u zamku. Tim što zanemaruju lični studij, oni pre liče na jedan čamac čije sidro se odvezalo. Oni se polako otiskuju i postaju izvrstan cilj za sotonske napade (Jevrejima 2:1). Na primer, jedan mladi brat se upleo u nemoralne postupke sa školskom drugaricom. „Ustanovio sam“, ispričao je, „da je uglavnom zbog toga išlo tako daleko, jer sam bio duhovno izgladneo. Nisam imao lični studij. Zato nisam mogao da odolim iskušenju.“ Lični studijski program je onda pomogao ovom bratu da postane duhovno jak.
18 Sotona je odlučio da uništi članove Božjeg naroda što više može. Ako naš razum stalno punimo dobrim stvarima koje potiču iz Božje reči i od njegovog vernog upravitelja, možemo da izbegnemo da upadnemo u Sotonine zamke (Filipljanima 4:8). Svuda u Bibliji i u publikacijama Udruženja Kule stražare, smo pozvani da se čuvamo od materijalizma, nemorala, otpadničkog razmišljanja i negativnog duha. Ako ovim pozivima stvarno poklonimo više nego običnu pažnju, nećemo se nikada okliznuti.
Pripreme Jehovine organizacije koje nam pomažu
19. Šta dokazuje primer etiopskog uškopljenika u vezi nužnosti vođstva?
19 Studiranje je težak posao. Zato možemo biti zahvalni da nam Jehovina organizacija u tome mnogo pomaže. U poslednjim godinama neki su zahtevali da se pojedincima prepusti da sami tumače Bibliju. Etiopski evnuh je javno priznao da mu je potrebno vođstvo. Kao obrezani proselit, nesumnjivo je već posedovao znatno biblijsko znanje. To se može spoznati već iz same činjenice da je pokušao da proučava tako teško proročanstvo kao što je Isaija 53. poglavlje. Ipak kad je bio upitan da li razume ono što čita, priznao je: „Kako bih mogao ako me ko ne uputi?“ (Dela apostolska 8:26-33).
20. a) Za koje pripreme se pobrinula Jehovina organizacija da bi nam pomogla u našem ličnom studiju Biblije? b) Kako ti smatraš te pripreme?
20 Isto tako Jehovinom narodu je i danas potrebno duhovno vođstvo. Pošto s obzirom na duhovne stvari ima želju da ,saglasno govori’, on zahvalno prihvata pomoć Jehovine organizacije – kako li je to veličanstvena pomoć! (1. Korinćanima 1:10). Preko časopisa Kula stražara i Probudi se! stalno nam pristižu informacije. Veliki broj knjiga i brošura koje obrađuju široki izbor biblijskih tema nam stoji na raspolaganju. Za čitaoce na engleskom jeziku, Voč Tauer Pablikejšns Indeks 1930-1985 (Indeks publikacija Kule stražare) je od naročitog blagoslova, jer se radi o pomoćnom sredstvu, koje služi za to ,da se neprestano traži mudrost, kao srebro i kao sakriveno blago’ (Priče Solomunove 2:2-4).
21. a) Kako je apostol Pavle pokazao interes za lični studij? b) Koje preporuke dobijamo da bi mogli da olakšamo lični studij?
21 Da li izvlačiš punu korist iz publikacija Zajednice, time što ih upotrebljavaš za studij i za istraživanje? Ili te publikacije uglavnom služe kao dekoracija za tvoju policu? Interesantno je da je Pavle jednom prilikom dao uputstvo Timoteju da mu ponese „knjige – a naročito one pergamente“ u Rim; time je očigledno mislio na delove Jevrejskih spisa (2. Timoteju 4:13, dr Čarnić). Nesumnjivo je hteo da ih ima pri ruci da bi mogao bolje da proučava i istražuje. Ako si do sada propustio da skupiš sopstvenu biblioteku teokratske literature, onda bi trebalo bezuslovno da to nadoknadiš, da bi mogao intenzivno da proučavaš. Čuvaj ove publikacije na dobro prilaznom i preglednom mestu i u urednom i čistom stanju. Izaberi sebi jedno mirno i dobro osvetljeno mesto za proučavanje. Redovno isplaniraj vreme za lični studij.
22. Zašto je danas važnije nego ikada ranije ,da upravimo naše srce na Božju reč’?
22 Mi smo kao i Izraelci u svoje vreme, kad su logorovali u plodnim moavskim ravnicama, na pragu novog sveta. Za nas je danas važnije nego ikada ranije da revno proučavamo Božju reč, da ,iskoristimo preostalo vreme’, možda tako što ćemo žrtvovati druge interese, kao na primer gledanje televizije, za studij (Efescima 5:16). „Razvijte čežnju za nepokvarenim mlekom koje pripada reči“, opominje nas Petar, „da njim uzrastete“, i to ne samo ka zrelosti, nego i „za spasenje“ (1. Petrova 2:2, NS; uporedi Jevrejima 5:12-14). Naš život je na kocki. Zato se moramo suprotstaviti svakom naginjanju da popustimo u ličnom studiju. Upotrebljavajmo ga kao sredstvo za produbljavanje naše ljubavi prema Bogu i poverenja prema njemu; tu je takođe mogućnost da produbimo naše cenjenje za organizaciju, kojom se on služi da nam pomaže. Da, želimo revno i redovno ,da upravljamo naše srce na Božju reč’. „Nije prazna riječ da za nju ne marite, nego je život vaš.“
[Fusnote]
a Obično su komadići glinenih posuda (ostraka) bili upotrebljavani kao jeftin materijal za pisanje. U Međunarodnoj standardnoj biblijskoj enciklopediji (1986) piše: „Ostraku je mogla da upotrebljava i najsiromašnija klasa ljudi, koja za „sebe nije mogla da nabavi neki drugi materijal za pisanje.“ Nije poznato u kojem su obimu Izraelci u drevno doba upotrebljavali ostraku da zapišu biblijske tekstove. Ali interesantno je da su ostrake sa biblijskim tekstovima koji potiču iz sedmog veka n. e. pronađeni u Egiptu, iz čega se može zaključiti da je jednostavan narod na taj način imao pristup delovima Biblije.
Misli za ponavljanje
◻ Zašto je Mojsije opominjao Izraelce ,da uprave svoje srce na Božju reč’, i kako su to trebali da učine?
◻ Kako lični studij jača naš odnos prema Bogu i kako nam pomaže da branimo našu veru?
◻ Koju ulogu igra lični studij kada se radi o izbegavanju Sotoninih zamki?
◻ Za koje pripreme se Jehovina organizacija pobrinula da bi nam olakšala proučavanje Božje reči?