Razotkrivanje zmije

„A jedan dan dođoše sinovi Božji da stanu pred Jehovom, a među njih dođe i Sotona“ (JOV 1:6).

 1. a) Odakle potiče ime Sotona, i koje značenje ima? b) Koliko puta se pojavljuje reč „sotona“ u Bibliji, i za koja pitanja to daje povod?

ODAKLE potiče ime Sotona? Šta znači? Ono je u Bibliji sastavljeno iz tri hebrejska slova, ש (sin), ט (tet) i נ (nun). Sa dodatim odgovarajućim samoglasnicima ona čine reč „sotona“; prema naučniku Edvardu Langtonu, to je „izvedeno iz korena reči koja znači ,pružanje otpora’ ili ,biti protivnik, odnosno kao takav postupati’“. (Uporedi 1. Petrova 5:8.) Ime Sotona pojavljuje se u Bibliji preko 50 puta, u Hebrejskim spisima 18 puta i to samo u knjigama 1. Dnevnika, Jova i Zaharije. To nam daje povod za pitanja: Kada je čovek postao svestan Sotonine pobune i aktivnosti? Kada je Sotona kao takav prvi put jasno označen u Hebrejskim spisima?

 2. Na koje pitanje nije bilo odmah odgovoreno posle pobune Adama i Eve?

² Biblija objašnjava jednostavnim ali značajnim rečima, kako su se pobuna i greh na Zemlji uselili u rajski vrt na Bliskom istoku. (Vidi 1. Mojsijeva, 2. i 3. poglavlje.) Onaj što je Adama i Evu naveo na neposlušnost označava se samo sa zmija, i nema nikakvih indicija šta je ili ko je bila ta inteligentna sila, koja je pozajmila svoj glas zmiji. U svakom slučaju Adam je imao mnogo vremena da razmisli o događajima koji su doveli do toga da bude isteran iz rajskog vrta (1. Mojsijeva 3:17, 18, 23; 5:5).

 3. Kako je Adam zgrešio, iako nije bio prevaren, i šta je to značilo za čovečanstvo?

³ Sigurno mu je bilo jasno da životinje nemaju sposobnost govora kao ljudi. Takođe je znao da Bog sa njim nikada nije govorio preko životinje pre nego što je Eva bila navedena na neposlušnost. Dakle, ko je pozvao njegovu ženu da bude neposlušna Bogu? Pavle je rekao da je ona, a ne Adam, bila potpuno prevarena (1. Mojsijeva 3:11-13, 17; 1. Timoteju 2:14). Možda je Adam spoznao da je nevidljivo stvorenje ponudilo alternativu za poslušnost prema Bogu. Iako zmija nije direktno govorila sa njim, odlučio se da se priključi svojoj ženi u neposlušnosti. Adamov nameran, svestan akt neposlušnosti je razorio njegovu savršenu mustru života, prouzrokovao manu greha i odveo ga do već izrečene presude na smrt. I tako je Sotona, koji je upotrebio zmiju, postao prvi ubica (Jovan 8:44; Rimljanima 5:12, 14).

 4, 5. a) Koja proročanska presuda je donesena za zmiju? b) Koju zagonetku sadrži to proročanstvo?

⁴ Pobuna u Edenu je dala povoda Bogu za proročansku presudu. Ta presuda je uključivala „svetu tajnu“ koja će tek hiljade godina kasnije da bude potpuno demaskirana. Bog je rekao zmiji: „I ja ću staviti neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvojega i semena njenog. Ono će ti glavu zgnječiti, a ti ćeš mu zgnječiti petu“ (Efescima 5:32; 1. Mojsijeva 3:15, NS).

⁵ Ovo važno proročanstvo sadrži više zagonetki. Ko je stvarno mišljen sa „ženom“? Da li je to bila Eva ili se radilo o simboličnoj ženi većeg značaja od Eve? Sem toga, šta je mišljeno sa ,semenom žene’ i ,semenom zmije’? I ko je u stvari bila zmija, čije će seme da živi u neprijateljstvu sa semenom žene? Kao što ćemo o tome još govoriti, Jehova je očigledno odlučio da na ova pitanja bude potpuno i sasvim odgovoreno tek u određeno vreme. (Uporedi Danilo 12:4 i Kološanima 1:25, 26.)

Daljnji dokazi za pobunu na nebu

 6. Koji znakovi za pobunu na nebu su otkriveni neposredno pre potopa?

⁶ U toku biblijske istorije, i to neposredno pre potopa, oko 1 500 godina posle čovečjeg greha, bili su otkriveni daljnji znakovi pobune u nadljudskom području. Iz biblijskog izveštaja saznajemo „da su sinovi pravoga Boga počeli motriti ljudske kćeri i da su zapazili kako one dobro izgledaju; i tada uzeše sebi žene, naime, sve koje su izabrali“. Bastardno potomstvo, proizašlo iz tog neprirodnog odnosa, bili su „nefilimi“; „to bijahu silni ljudi, od starine na glasu“ (1. Mojsijeva 6:1-4; uporedi Jov 1:6, što se tiče identiteta „sinova pravoga Boga“). Oko 2400 godina kasnije, Juda je u kratkom komentaru za tadašnje događaje izjavio, napisavši: „Anđele, ... koji su napustili svoja prava boravišta, čuva on u večnim okovima pod dubokom tamom za sud velikoga dana“ (Juda 6, NS; 2. Petrova 2:4, 5).

 7. Šta nedostaje u mnogim istorijskim knjigama Biblije uprkos zlobe čovečanstva?

⁷ U ono vreme pre potopa „čovekovo nevaljalstvo na Zemlji je bilo izuzetno veliko i svako naginjanje misli u njegovom srcu uvek samo zlo“. Pa ipak, u inspirisanoj biblijskoj knjizi 1. Mojsijevoj, Sotona nije izričito označen kao pokretačka snaga za pobunu anđela i za čovečju poročnost (1. Mojsijeva 6:5). I stvarno, u svoj istoriji naroda Izraela i Jude, koji su se stalno isticali idolopokloničkom službom i padanjem u krivo obožavanje, u inspirisanim biblijskim knjigama Sudije, Samuila i Carevima, Sotona nikada nije bio označen da je nevidljivo vršio uticaj iza tih promašaja — mada je on po vlastitoj izjavi ,prohodio i obilazio zemlju’ (Jov 1:7; 2:2).

 8. Da li je Jov bio svestan koju ulogu je igrao Sotona u vezi njegovih patnji? Kako to znamo?

⁸ Čak ako bi osmatrali značajan izveštaj o Jovu i njegovim iskušenjima, možemo zaključiti da Jov svoja iskušenja nikada nije pripisivao protivniku, Sotoni. Očigledno nije bio svestan da je ishod njegovog ponašanja bio predmet spornog pitanja (Jov 1:6-12). Jovu nije bilo poznato da je Sotona, koji je pred Jehovom izazvao sumnju u njegovu neporočnost, bio odgovoran za njegovu nesreću. Kad mu je njegova žena izrekla ukor: „Zar si još postojan u neporočnosti? Prokuni Boga i umri!“, on je jednostavno odgovorio: „Kad od Boga primamo dobro, zar da onda i zlo ne primamo?“ Pošto on u stvari nije znao ko prouzrokuje njegove kušnje, očigledno ih je pripisao Bogu i zato jednostavno verovao da mora da ih prihvati. Prema tome Jovova vernost je bila postavljena na vrlo veliku kušnju (Jov 1:21; 2:9, 10, ST).

 9. Šta bi mogli da se pitamo u vezi Mojsija?

⁹ Ipak sada se postavlja pitanje: Zašto Mojsije, koji je kao što smatramo napisao knjigu Jova i tako znao da je Sotona obilazio Zemlju, nije imenom nazvao ovoga ni u jednoj knjizi Pentateuha, koje takođe od njega potiču? Da, zašto se Sotona uopšte tako retko spominje u Hebrejskim spisima?a

Zašto se Sotona tako retko spominje?

10. Zašto se Sotona samo retko spominje u Hebrejskim spisima?

¹⁰ Istina, Jehova je najavio od demona inspirisane aktivnosti, ali je u svojoj mudrosti očigledno imao dobre razloge da Sotona, njegov protivnik bude samo retko spomenut u Hebrejskim spisima (3. Mojsijeva 17:7; 5. Mojsijeva 18:10-13; 32:16, 17; 2. Dnevnika 11:15). Mada su hebrejski pisci morali da imaju određeno znanje o Sotoni i njegovim buntovničkim postupcima na nebu, bili su inspirisani da zapišu i razotkriju samo grehe Božjeg naroda i okolnih naroda i da dotične opomenu zbog njihove zlobe (2. Mojsijeva 20:1-17; 5. Mojsijeva 18:9-13). Sotonino ime retko je pomenuto.

11, 12. Odakle znamo da su hebrejski pisci Biblije znali za Sotonu i njegov uticaj?

¹¹ S obzirom na događaje u Edenu, ponižavanje „sinova pravoga Boga“ i izveštaj u knjizi Jova, inspirisani hebrejski biblijski pisci su apsolutno znali o zlom, nadljudskom uticaju Sotone. Prorok Zaharija, koji je svoju knjigu pisao krajem šestog veka pre n.e. je video u viziji „Isusa, poglavara svešteničkog, ... i Sotonu koji mu stajaše s desne strane, da ga pre (optuži). A Jehovin anđeo reče Sotoni: Jehova da te ukori, Sotono, Jehova da te ukori“ (Zaharija 3:1. 2). I prepisivač Jezdra, koji je u petom veku pre n.e. zapisao istoriju Izraela i Jude, izvestio je: „Ali usta Sotona na Izrailja i navrati Davida da izbroji Izrailja“ (1. Dnevnika 21:1).

¹² Prema tome sveti duh je u vreme Zaharije još jasnije u Pismu označio Sotoninu ulogu. Ali moralo je da prođe još pet vekova pa da ovo zlo stvorenje bude potpuno raskrinkano u Božjoj reči. Šta bi, po biblijskoj osnovi, mogao da bude razlog za taj vremenski tok potpunog otkrivanja Sotone?

Ključ zagonetke

13-15. a) Koje osnovne istine su ključ za odgovor na pitanje, zašto se Sotona samo veoma retko spominje u Hebrejskim spisima? b) Kako je Sotona Isusovim dolaskom potpuno izašao u javnost?

¹³ Hrišćanin koji veruje Božjoj reči, ne smatra kritiku Biblije za ključ na ovo i prethodno postavljena pitanja, jer je po njoj Biblija samo literarno majstorsko delo, kao proizvod ljudskog duha. Ključ se otkriva u dve osnovne biblijske istine. Prvu je ovako opisao kralj Solomun: „Staza pravednika je kao blistava svetlost, koja je sve svetlija do punog dana“ (Priče Solomunove 4:18, NS; uporedi Danilo 12:4; 2. Petrova 1:19-21). Istina se u Božjoj reči postepeno otkriva u Božje određeno vreme, odgovarajuće potrebama i sposobnostima njegovih slugu da je prihvate (Jovan 16:12, 13; uporedi 6:48-69).

¹⁴ Druga osnovna istina je sadržana u sledećim rečima koje je apostol Pavle napisao hrišćanskom učeniku Timoteju: „Sve je Pismo od Boga nadahnuto i korisno za poučavanje, ... da bi čovek Božji bio potpuno sposoban, sasvim opremljen za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17, NS). Božji sin, Isus je trebao da razotkrije Sotonu, što bi onda bilo zapisano u Bibliji, za duhovno opremanje hrišćanske skupštine, da se suprotstavi Sotoni i da podupre Jehovin suverenitet (Jovan 12:28-31; 14:30).

¹⁵ Prema tim osnovnim istinama zagonetka iz 1. Mojsijeve 3:15 je malo po malo bila rešena. Pod vođstvom svetog duha, Božje delujuće sile, Hebrejski spisi su bacili zračak svetlosti na dolazećeg Mesiju ili seme (Isaija 9:6, 7; 53:1-12). Paralelno tome primili su bleske svetlosti koji osvetljavaju ulogu Sotone kao Božjeg protivnika i neprijatelja čovečanstva. Ali Isusovim dolaskom Sotona je sasvim izašao u javnost kada je preduzeo otvorene, direktne napade na obećano seme, Isusa Hrista. Kad su događaji u prvom veku hrišćanskog doba dobili svoj tok, uloga „žene“, Jehovine duhovne organizacije na nebu, i uloga semena, Isusa Hrista, bila je razjašnjena u Hrišćanskim grčkim spisima. Istovremeno je uloga Sotone, „prazmije“, još više otkrivena (Otkrivenje 12:1-9; Matej 4:1-11; Galatima 3:16; 4:26).

Otkrivena sveta tajna

16, 17. Šta je obuhvatala sveta „tajna Hristova“?

¹⁶ Apostol Pavle je opširno pisao o svetoj „tajni Hristovoj“ (Efescima 3:2-4; Rimljanima 11:25; 16:25). Ova sveta tajna je bila u vezi sa istinitim „semenom“, koje je konačno trebalo da zgnječi prazmiju, Sotonu, đavola (Otkrivenje 20:1-3, 10). To se delimično sastojalo u tome da je Isus prvi i primarni član onog „semena“, kojem bi se sem toga priključili „suvladari“, prvo od Jevreja i kasnije od Samarjana i pagana, pri čemu bi se broj toga „semena“ upotpunio (Rimljanima 8:17; Galatima 3:16, 19, 26-29; Otkrivenje 7:4; 14:1).

¹⁷ Pavle je izjavio: „U drugim generacijama ova tajna nije bila otkrivena ljudskim sinovima kao što je sada svojim svetim apostolima i prorocima preko duha otkrivena“. I šta je bila ta tajna? „Da ljudi iz naroda budu sunaslednici i pripadnici istog tela, kao i zajedničari obećanja sa Isusom Hristom kroz dobru vest“ (Efescima 3:5, 6, NS; Kološanima 1:25-27).

18. a) Kako je Pavle pokazao da je bilo potrebno vreme da se otkrije značenje „svete tajne“? b) Kako se ovo razotkrivanje odrazilo na razumevanje u vezi „prazmije“?

¹⁸ Pavle je bio dirnut, da je od svih ljudi baš on bio upotrebljen, ,da mnogobošcima kao radosnu vest objavi neistraživo bogatstvo Hristovo, i da svima rasvetli u čemu se sastoji tajna koja je od večnosti bila skrivena u Bogu, tvorcu svega’. Kološanima je pisao: „Tajnu koja je bila sakrivena od postanja svijeta i naraštaja, a sad se javi svetima njegovijem.“ Kad je tajna u vezi „semena“ konačno otkrivena, logično je da je usledilo i potpuno razotkrivanje velikog protivnika, „prazmije“. Očigledno je Jehova hteo da postavi sporno pitanje u vezi Sotone ispred svega drugog tek pošto Mesija bude došao. I ko bi za to bio u boljem položaju od semena, samog Isusa Hrista, da razotkrije Sotonu? (Efescima 3:8, 9, dr Čarnić; Kološanima 1:26).

Isus otkriva protivnika

19. Kako je Isus razotkrio protivnika?

¹⁹ Na početku svoje službe Isus je otvoreno odbio kušača rečima: „Idi od mene, sotono; jer stoji napisano: Jehovi Bogu svojemu poklanjaj se i njemu jedinome služi“ (Matej 4:3, 10). Drugom prilikom je Isus razgolitio svoje klevetničke religiozne neprijatelje, koji su hteli da ga ubiju, tako što je njihovog podgovarača otkrio i optužio kao silu koja je bila iza zmije u Edenu. Rekao je: „Vi ste od svog oca, đavola, i želje svog oca želite da izvršite. On je bio krvnik ljudski od početka i nije čvrsto stajao u istini, zato što istina nije u njemu. Kad govori laž, on govori po svom nahođenju, jer je lažov i otac laži“ (Jovan 8:44, NS).

20. Zašto je Isus mogao da otkrije Sotonu?

²⁰ Zašto je Isus mogao da bude tako siguran pri optuživanju Sotone? Odakle ga je poznavao tako dobro? Zato što je na nebu živeo zajedno sa Sotonom! Isus, Reč, je poznavao Sotonu još dok se ovaj nije pobunio protiv suverenog Gospoda Jehove (Jovan 1:1-3; Kološanima 1:15, 16). Posmatrao je prepredeni postupak, kada je Sotona u Edenu upotrebio zmiju. Takođe je video kakav je podmukli uticaj Sotona izvršio na bratoubicu Kajina (1. Mojsijeva 4:3-8; 1. Jovanova 3:12). Kasnije je Isus bio prisutan u Jehovinom nebeskom dvoru, ,kad su sinovi istinitog Boga ušli unutra i kad je Sotona stao usred njih’ (Jov 1:6; 2:1). Isus ga je znao sasvim dobro i hteo je da ga otkrije onakvog kakav i jeste - kao lažova, ubicu, klevetnika i neprijatelja Božjeg (Priče Solomunove 8:22-31; Jovan 8:58).

21. Na koja pitanja mora još da se odgovori?

²¹ U vezi ovog moćnog neprijatelja, koji je uticao na čovečanstvo i njegovu istoriju, nastaju neka pitanja: U kojoj meri će Sotona još da bude razgolićen u Hrišćanskim grčkim spisima? I kako možemo da se odupremo njegovim lukavim napadima da bi sačuvali našu hrišćansku vernost? (Efescima 6:11, dr Čarnić).

[Fusnota]

Da li se sećaš?

◼ U vezi 1. Mojsijeve 3:15, koje zagonetke treba da se reše?

◼ Koji dokazi postoje u Hebrejskim spisima za pobunu na nebu?

◼ Koje dve istine nam pomažu da razumemo zašto se Sotona retko spominje u Hebrejskim spisima?

◼ Šta ima zajedničko sveta „tajna Hristova“ sa otkrivanjem Sotone i njegove uloge?

[Slike na 9. strani]

Sotonin uticaj na čovečanstvo jasno se mogao spoznati u svetu pre potopa

[Slika na 10. strani]

Bio je to Sotona — stvarna osoba — koji je u vezi Jovove vernosti izazvao Boga