Iako si od praha, odlučno stremi napred!
„Jer on zna za građu našu, pamti da smo prah (PSALAM 103:14).
1. Da li je Biblija naučno tačna kad kaže da su ljudi načinjeni od praha? Objasni.
U FIZIČKOM smislu, mi smo prah. „Gospod, Bog, stvori čoveka od praha zemaljskoga i dunu mu u nos dah života; i čovek posta živo biće“ (Postanje 2:7). Ovaj jednostavan opis stvaranja čoveka u skladu je s naučnom istinom. Svi od preko 90 elemenata od kojih se sastoji ljudsko telo mogu se naći u ’prahu zemaljskom‘. Jedan hemičar je jednom tvrdio da se odraslo ljudsko telo sastoji od 65 posto kiseonika, 18 posto ugljenika, 10 posto vodonika, 3 posto azota, 1,5 posto kalcijuma, i 1 posto fosfora, s ostatkom koji se sastoji od drugih elemenata. Da li su te procene u potpunosti tačne nevažno je. Činjenica ostaje: „Mi smo prah“!
2. Kakvu reakciju u tebi izaziva način na koji je Bog stvorio ljude, i zašto?
2 Ko bi, osim Jehove, mogao da stvori tako komplikovana stvorenja ni od čega više nego od praha? Božja dela su savršena i bez mane, tako da njegov izbor da stvori čoveka na taj način sigurno nije razlog za žalbu. Zaista, to što je Veličanstveni Stvoritelj bio u stanju da stvori čoveka iz praha zemaljskog na strahopoštovanja vredan i divan način povećava naše cenjenje Njegove neograničene moći, umeća, i praktične mudrosti (Deuteronom 32:4; Psalam 139:14).
Promena okolnosti
3, 4. (a) Kod stvaranja čoveka od praha, šta Bog nije nameravao? (b) Na šta je David ukazivao u Psalmu 103:14, i kako nam kontekst pomaže da dođemo do tog zaključka?
3 Stvorenja od praha imaju ograničenja. Međutim, Bog nije nikada nameravao da ona budu tegobna ili preterano ograničavajuća. Ona nisu bila postavljena da bi prouzrokovala obeshrabrenje ili da bi dovela do toga da budu nesrećni. Ipak, kao što ukazuje kontekst Davidovih reči u Psalmu 103:14, ograničenja kojima su ljudi podložni mogu prouzrokovati obeshrabrenje i vode do toga da budemo nesrećni. Zašto? Kada su Adam i Eva postali neposlušni Bogu, oni su za svoju buduću porodicu izazvali jednu izmenjenu situaciju. To što su načinjeni od praha, poprimilo je nove konotacije.a
4 David je govorio ne o prirodnim ograničenjima koja bi čak i savršeni ljudi načinjeni od praha imali, nego o ljudskim slabostima prouzrokovanim nasleđenom nesavršenošću. Inače on ne bi rekao o Jehovi: „On ti sve grehe oprašta, sve bolesti isceljuje tvoje. On izbavlja život tvoj od groba. . . ne postupa s nama po gresima našim, niti vraća po nepravdama našim“ (Psalam 103:2-4, 10). Uprkos tome što su načinjeni od praha, da su savršeni ljudi ostali verni, oni nikad ne bi pogrešili, zgrešili, tako da im bude potrebno oproštenje; niti bi imali bolesti koje zahtevaju lečenje. Iznad svega, oni nikad ne bi morali da siđu u grob iz koga mogu biti vraćeni jedino uz pomoć vaskrsenja.
5. Zašto nam nije teško da razumemo Davidove reči?
5 Budući nesavršeni, svi smo mi iskusili stvari o kojima je govorio David. Mi smo stalno svesni svojih ograničenja usled nesavršenosti. Tužni smo kad ponekad izgleda da ona narušavaju naš odnos s Jehovom ili s našom hrišćanskom braćom. Žalosni smo što nas naše nesavršenosti i pritisci Sotoninog sveta povremeno bacaju u utučenost. Pošto se Sotonina vladavina brzo približava svom kraju, njegov svet vrši sve veći pritisak na ljude uopšte a naročito na hrišćane (Otkrivenje 12:12).
6. Zašto se neki hrišćani mogu osećati obeshrabreno, i kako Sotona može iskoristiti tu vrstu osećanja?
6 Osećaš li da vođenje hrišćanskog života postaje sve teže? Čuje se kako neki hrišćani zapažaju da što su duže u istini to izgleda da postaju sve nesavršeniji. Međutim, verovatnije je da jednostavno postaju svesniji svojih sopstvenih nesavršenosti i svoje nesposobnosti da se povinuju Jehovinim savršenim merilima na način na koji bi oni to želeli. Međutim, to je, u stvari, verovatno posledica toga što hrišćani nastavljaju da rastu u spoznanju i cenjenju Jehovinih pravednih zahteva. Bitno je da nikada ne dozvolimo da nas ikakva takva svesnost obeshrabri do tačke da činimo ono što Đavo želi da činimo. Tokom vekova on uvek iznova pokušava da iskoristi obeshrabrenje da bi prouzrokovao da Jehovine sluge napuste pravo obožavanje. Međutim, istinska ljubav prema Bogu, kao i ’puna mržnja‘ prema Đavolu, većinu njih sprečava od činjenja toga (Psalam 139:21, 22; Poslovice 27:11).
7. U kom pogledu možemo povremeno biti kao Jov?
7 Ipak, Jehovine sluge se mogu s vremena na vreme osećati obeshrabreno. Razlog bi, takođe, mogao biti nezadovoljstvo našim sopstvenim dostignućima. Mogu biti uključeni i fizički faktori ili zategnuti odnosi s članovima porodice, prijateljima, ili kolegama na poslu. Verni Jov je postao tako obeshrabren da je molio Boga: „Oh, kad bi ti hteo da me u Šeol skloniš, i da me sakriješ dokle gnev tvoj ne utoli, da mi rok odrediš pa da me se setiš!“ Dakle, ako su teške okolnosti mogle kod Jova ’pravednog čoveka, koji se boji Boga i uklanja se od zla‘, izazvati napade obeshrabrenja, nije čudo što se ista stvar može dogoditi i nama (Jov 1:8, 13-19; 2:7-9, 11-13; 14:13).
8. Zašto povremeno obeshrabrenje može biti pozitivan znak?
8 Kako je utešno znati da Jehova gleda na srca i ne previđa dobre poticaje! On nikada neće odbaciti one koji se u svoj iskrenosti trude da mu ugode. Povremeno obeshrabrenje, u stvari, može biti pozitivan znak, koji ukazuje na to da mi ne shvatamo našu službu Jehovi olako. Gledano s tog aspekta, onaj ko se nikad ne bori s obeshrabrenjem možda nije tako duhovno svestan svojih slabosti kao što su drugi svojih. Seti se: „Ko misli da stoji, neka pazi da ne padne!“ (1. Korinćanima 10:12; 1. Samuilova 16:7; 1. Kraljevima 8:39; 1. Letopisa 28:9).
I oni su bili načinjeni od praha
9, 10. (a) Čiju veru hrišćani treba da oponašaju? (b) Kako je Mojsije reagovao na svoj zadatak?
9 Jevrejima 11. poglavlje navodi određen broj prethrišćanskih svedoka Jehove koji su iskazivali jaku veru. Hrišćani prvog veka i hrišćani savremenog doba čine slično. Pouke koje možemo od njih naučiti neprocenjive su. (Uporedi Jevrejima 13:7.) Na primer, čiju bi veru hrišćani bolje mogli da oponašaju nego veru Mojsija? On je bio pozvan da objavljuje poruke osude najmoćnijem svetskom vladaru svog vremena, egipatskom faraonu. Danas, Jehovini svedoci moraju da objavljuju slične poruke osude protiv krive religije i drugih organizacija koje se protive Hristovom uspostavljenom Kraljevstvu (Otkrivenje 16:1-15).
10 Ispunjenje ovog zadatka nije laka dodela, kao što je pokazao Mojsije. „Ko sam ja da idem Faraonu, i da izvedem sinove Izraelove iz Egipta?“ pitao je on. Možemo razumeti njegova osećanja nedoraslosti. On je takođe brinuo o tome kako će drugi Izraelci reagovati: „Oni mi neće verovati niti će poslušati glasa moga.“ Jehova mu je zatim objasnio kako može dokazati svoje opunomoćenje, ali je Mojsije imao drugi problem. On je rekao: „Ah, Gospode, nisam rečit čovek, niti sam pre to bio, niti od kako si progovorio sa slugom svojim, nego sam sporih usta i spora jezika“ (Izlazak 3:11; 4:1, 10).
11. Poput Mojsija, kako bismo mogli reagovati na teokratske obaveze, ali iskazivanjem vere, u šta možemo biti uvereni?
11 Povremeno se možemo osećati kao što se osećao Mojsije. Premda smo svesni naših teokratskih obaveza, možda se pitamo kako ih uopšte možemo ispuniti. ’Ko sam ja da pristupim ljudima, nekima od njih s višim socijalnim, ekonomskim ili obrazovnim statusom, i da se osmelim da ih poučavam putevima Božjim? Kako će moja duhovna braća reagovati kada dajem komentare na hrišćanskim sastancima ili iznosim prezentacije s podijuma u Školi teokratske službe? Zar oni neće videti moju nedoraslost?‘ Ali seti se, Jehova je bio s Mojsijem i osposobio ga je za taj zadatak zbog toga što je Mojsije iskazivao veru (Izlazak 3:12; 4:2-5, 11, 12). Ako mi oponašamo Mojsijevu veru, Jehova će takođe biti s nama i osposobiće nas za naše delo.
12. Kako nas Davidova vera može ohrabriti kad se suočimo s obeshrabrenjem zbog grehova i propusta?
12 Svako ko se oseća frustriranim ili obeshrabrenim zbog grehova ili propusta može se svakako povezati s Davidom kad je rekao: „Ja priznajem prestupe svoje, i greh moj je jednako preda mnom.“ Moleći se Jehovi, David je takođe rekao: „Pogled svoj od greha moga skidaj i očisti sva nedela moja.“ Međutim, on nikada nije dozvolio da ga obeshrabrenje liši njegove želje da služi Jehovi. „Ne odbij me od lica svoga, svetog duha svoga ne uzmi od mene!“ Jasno je da je David bio „prah“, ali se Jehova nije okrenuo od njega, jer je David iskazivao veru u Jehovino obećanje da neće prezreti „srca skrušena“ (Psalam 38:1-10; 51:5, 11, 13, 19 [51:3, 9, 11, 17, DK]).
13, 14. (a) Zašto ne treba da postanemo sledbenici ljudi? (b) Kako primeri Pavla i Petra pokazuju da su čak i oni bili načinjeni od praha?
13 Zapazi, međutim, da iako treba da gledamo na to „veliko mnoštvo svedoka“ kao na ohrabrenje da „trčimo u bitku koja nam je određena“, nama se ne kaže da postanemo njihovi sledbenici. Kaže nam se da sledimo stope „Glavnog zastupnika i Usavršitelja naše vere, Isusa“, a ne nesavršenih ljudi — niti čak vernih apostola iz prvog veka (Jevrejima 12:1, 2; 1. Petrova 2:21, NW).
14 Apostoli Pavle i Petar, stubovi u hrišćanskoj skupštini, povremeno su se spoticali. „Jer ne činim dobro što hoću nego zlo što neću činim“, pisao je Pavle. „Ja nesrećni čovek!“ (Rimljanima 7:19, 24). I Petar je u jednom trenutku prevelikog samopouzdanja rekao Isusu: „Ako ćeš i svima biti povod spoticanja, nećeš to nikad meni biti.“ Kada je Isus upozorio Petra da će Ga se tri puta odreći, Petar se arogantno usprotivio svom Učitelju, hvaleći se: „Da bih znao i umreti s tobom, neću te se odreći.“ Ipak, on se jeste odrekao Isusa, greška koja je prouzrokovala da gorko plače. Da, Pavle i Petar su bili načinjeni od praha (Matej 26:33-35).
15. Uprkos činjenici da smo načinjeni od praha, kakav podstrek imamo da idemo napred?
15 Međutim, uprkos svojim slabostima, Mojsije, David, Pavle, Petar, i drugi poput njih izašli su kao pobednici. Zašto? Zato što su iskazivali jaku veru u Jehovu, bezuslovno se uzdali u njega, i ostajali blizu njega uprkos padovima. Oni su se oslanjali na njega da pruži ’snagu iznad onog što je normalno‘. I on je to činio, nikad ne dozvoljavajući da dožive pad bez oporavka. Ako mi neprestano iskazujemo veru, možemo biti sigurni da će kad se suđenje bude vršilo u našem slučaju, ono biti u skladu s rečima: „Jer Bog nije nepravedan da zaboravi trud vaš i ljubav koju pokazaste za ime njegovo.“ Kakav podstrek nam to daje da idemo napred uprkos činjenici da smo načinjeni od praha! (2. Korinćanima 4:7, NW; Jevrejima 6:10).
Šta znači biti stvoren od praha za nas kao pojedince?
16, 17. Kad je reč o suđenju, kako Jehova primenjuje načelo objašnjeno u Galatima 6:4?
16 Iskustvo je mnoge roditelje i učitelje naučilo mudrosti prosuđivanja dece ili učenika prema individualnim sposobnostima, ne na temelju poređenja s braćom i sestrama ili drugim učenicima. To je u skladu s biblijskim načelom koje je hrišćanima rečeno da slede: „A svaki da ispita svoje djelo, i tada će sam u sebi imati slavu, a ne u drugome [„a ne u poređenju s drugom osobom“, NW]“ (Galatima 6:4, DK).
17 U skladu s ovim načelom, iako Jehova postupa sa svojim narodom kao s jednom organizovanom grupom, on ih prosuđuje kao pojedince. Rimljanima 14:12 kaže: „Tako će dakle svaki od nas dati Bogu račun za sebe.“ Jehova dobro zna genetsku građu svakog od njegovih slugu. On zna njihovu fizičku i mentalnu građu, njihove sposobnosti, njihove nasleđene jake strane i slabosti, mogućnosti koje imaju, kao i meru do koje koriste te mogućnosti da donose hrišćanske plodove. Isusovi komentari o udovici koja je ubacila dva mala novčića u hramsku riznicu i njegova ilustracija o semenu posejanom na dobroj zemlji ohrabrujući su primeri za hrišćane koji se možda osećaju depresivno zbog nemudrog upoređivanja sebe s drugima (Marko 4:20; 12:42-44).
18. (a) Zašto treba da utvrdimo šta biti prah znači za nas pojedinačno? (b) Zašto iskreno samoispitivanje ne treba da prouzrokuje da očajavamo?
18 Bitno je da utvrdimo šta biti od praha znači u našem pojedinačnom slučaju tako da možemo služiti do našeg najpotpunijeg potencijala (Poslovice 10:4; 12:24; 18:9; Rimljanima 12:1). Jedino time što smo duboko svesni naših ličnih manjkavosti i slabosti možemo ostati budni na potrebu i mogućnosti poboljšanja. U vršenju samoispitivanja, nikada nemojmo prevideti moć svetog duha u pomaganju da se poboljšamo. Uz pomoć njega, stvoren je svemir, napisana je Biblija, i, usred sveta koji je na umoru, dovedeno je u postojanje miroljubivo društvo novog sveta. Zato je Božji sveti duh sigurno dovoljno moćan da onima koji mole za njega pruži mudrost i snagu potrebnu da se sačuva besprekornost (Mihej 3:8; Rimljanima 15:13; Efescima 3:16).
19. Za šta to što smo načinjeni od praha nije izgovor?
19 Kako je utešno znati da Jehova pamti da smo prah! Međutim, mi nikada ne treba da rezonujemo da je to nekakav opravdan izgovor za to da se opustimo ili čak možda za činjenje neispravnog. Ni u kom slučaju! To što Jehova pamti da smo prah izraz je njegove nezaslužene dobrohotnosti. Ali mi ne želimo biti „bezbožnici, koji blagodat [„nezasluženu dobrohotnost“, NW] Boga našega pretvaraju u razuzdanost i odriču se jedinoga Gospodara i Gospoda našeg Isusa Hrista“ (Juda 4, DS). To što smo načinjeni od praha nije izgovor da budemo bezbožni. Hrišćanin se trudi da se bori s neispravnim sklonostima, bijući svoje telo i vodeći ga kao roba, kako bi izbegao da ’ožalošćava svetoga duha Božjega‘ (Efescima 4:30; 1. Korinćanima 9:27).
20. (a) U koja dva aspekta mi imamo ’obilje toga da radimo u delu Gospodovom‘? (b) Zašto imamo razloga za optimizam?
20 Sada, tokom završnih godina Sataninog svetskog sistema, nije vreme za usporavanje — ne što se tiče propovedanja o Kraljevstvu i ne što se tiče potpunijeg razvijanja plodova Božjeg duha. Na oba područja mi imamo ’obilje toga da radimo‘ (NW). Sada je vreme da idemo napred jer mi znamo da ’trud naš neće biti uzaludan‘ (1. Korinćanima 15:58). Jehova će nas podržati, jer je o njemu David rekao: „Neće nikad dati da pravednik posrne“ (Psalam 55:23 [55:22, DK]). Kakva je radost znati da Jehova nama lično dopušta da učestvujemo u najveličanstvenijem delu koje je nesavršenim ljudskim stvorenjima ikada dodeljeno da obavljaju — i to uprkos tome što smo načinjeni od praha!
[Fusnota]
a Biblijski komentar Herders Bibelkommentar, komentarišući Psalam 103:14, primećuje: „On dobro zna da je stvorio ljude od praha zemaljskog, i on zna slabosti i prolaznu prirodu njihovog života, koja ih teško opterećuje sve od prvobitnog greha“ (naglašeno od nas).
Možeš li objasniti?
◻ Kako se Postanje 2:7 i Psalam 103:14 razlikuju u ukazivanju na ljudska stvorenja kao načinjena od praha?
◻ Zašto je Jevrejima 11. poglavlje izvor ohrabrenja za hrišćane danas?
◻ Zašto je mudro primeniti načelo postavljeno u Galatima 6:4?
◻ Kako mogu Jevrejima 6:10 i 1. Korinćanima 15:58 pomoći u sprečavanju obeshrabrenja?
[Slike na 10. strani]
Hrišćani oponašaju veru svojih suobožavalaca, ali oni slede Usavršitelja njihove vere, Isusa