Da li si čist u svakom pogledu?
„Otstupite, otstupite, izidite odatle, ne dotičite se ničega nečista; izidite ispred njega, očistite se vi koji nosite sude Jehovine“ (Isaija 52:11).
1. a) Kako je po jednom carevom ukazu Jehovino posuđe smelo biti vraćeno u Jerusalim? b) Kako su neki sudovi bili oskrnavljeni?
IZNENADA su bili slobodni – posle 70 godina zarobljeništva! Carev ukaz, izdat oko 538. godine pre n.e. dozvolio je jevrejskom narodu da se vrate i da ponovo izgrade „dom Jehove Boga Izrailjeva“ (Jezdra 1:2, 3). Potom je usledilo još nešto što je izazvalo senzaciju: „I car Kir (persijski) izdade sudove doma Jehovina koje bijaše odnio iz Jerusalima car Navuhodonosor“ (Jezdra 1:7, 8). Među njima su se nalazili sveti sudovi koje su Valtazar i njegovi velikaši oskrnavili, besramno ih upotrebljavajući da slave krive bogove u noći kad je Vavilon pao (Danilo 5:3, 4). Sada su nekadašnji zarobljenici mogli vratiti ovo posuđe u Jerusalim i upotrebiti ga za slavljenje Jehove.
2. a) Kojeg Isaijinog proročanstva su se sećali Izraelci? Na koga se odnosilo? b) Zašto su bili opomenuti da se ne dotiču ničeg nečistog?
2 Dok su se Jevreji uzbuđeno pripremali za odlazak, bez sumnje su se setili reči proroka Isaije: „Otstupite, otstupite, izidite odatle, ne dotičite se ničega nečista; izidite ispred njega, očistite se vi koji nosite sude Jehovine“ (Isaija 52:11). Naravno, leviti su preuzeli sam transport posuđa (4. Mojsijeva 1:50, 51; 4:15). Ipak, Isaija je predskazao da će svi povratnici biti časni nosioci posuđa. Tako su bili svi zaduženi da budu čisti. Za razliku od Izraelaca koji su izašli iz Egipta, oni nisu smeli da Vaviloncima oduzmu predmete od vrednosti (Uporedi 2. Mojsijeva 12:34-38). Njihov povratak nije smeo uslediti iz materijalističkih ili sebičnih razloga. Što se tiče vavilonskih „gadnih bogova“ već samim dodirom istih bi se isprljalia (Jeremija 50:1, 2). Samo ako su bili čisti u svakom pogledu, Jevreji su mogli da se vrate „svetim putem“ u Jerusalim (Isaija 35:8, 9).
3. Ko danas nosi Jehovino „posuđe“? Zašto je za njih velik izazov da ostanu čisti?
3 Današnji Jehovini svedoci kao nosioci Jehovinog „posuđa“ moraju takođe biti čisti. Apostol Pavle je citirao Isaijine reči i primenio ih je na hrišćane svojih dana: „Očistimo se od svakog telesnog i duhovnog kaljanja, dovršavajući svoju svetost u strahu pred Bogom“ (2. Korinćanima 6:17 do 7:1, dr Čarnić). Pored toga što živimo u jednom nečistom svetu, mi se moramo boriti i protiv nasleđenih naginjanja palog tela (1. Mojsijeva 8:21). Jeremija 17:9 nas upozorava: „Srce je prijevarno više svega i opako; ko će ga poznati?“ Neki zavaravaju sami sebe pa i druge time što ostavljaju utisak da vode čist i Bogu dopadljiv život, iako u stvarnosti nije tako. To je jedna vrsta licemerstva. Zato se moramo pitati: „Preduzimam li sve što je u mojoj moći da bi pred Jehovom bio u svakom pogledu čist?“ U tome nam mogu pomoći sledeća četiri aspekta čistoće.
4. Zašto fizička čistoća ima prioritet u Jehovinom narodu? b) Zašto je ponekad teško održati visoki nivo čistoće?
4 Kako u staro vreme tako i danas fizička čistoća u Jehovinom narodu ima prioritet (2. Mojsijeva 30:17-21; 40:30-32). Da li bi mi poštovali „Jehovino posuđe“ ako bi naša kosa, naše ruke, naše lice, naši zubi ili nokti na prstima bili prljavi ili ako bi naše telo širilo neugodan miris? Lako se može desiti da niski nivo ovoga sveta utiče na nas (Rimljanima 12:2).
5. a) Zašto je važno da sačuvamo visoki nivo čistoće? Navedi neke mesne primere za primenu ovog saveta. b) Kakvu pomoć mogu pružiti starešine?
5 Kako se možemo razlikovati od sveta ako se spustimo na njegov niski nivo? Zar ne bi prljav stan ili neuredno mesto obožavanja bio razlog da se huli na riječ Božiju’? (Titu 2:5). Ali ako održavamo ličnu higijenu, pokupimo razbacano smeće na mestu gde se održava kongres, pomažemo kod održavanja kraljevske dvorane i održavamo naš stan – čak i najskromniji – čist i uredan, time doprinosimo slavljenju Boga. (Uporedi 1. Petrovu 2:12). Vi starešine, dajte dobar lični primer što se tiče čistoće! ,Ne uzdržavajte se’ kad je potrebno dati odgovarajući savet (Dela apostolska 20:20).
6. Šta bi trebalo biti merilo za našu odeću koju nosimo na sastancima i u službi propovedanja?
6 Kako je sa odećom koju nosimo kod obožavanja na sastancima i u službi propovedanja? Ne treba li biti ,uredna i skromna’? (1. Timoteju 2:9; Jevrejima 10:23-25). Ne treba misliti da je uredna odeća potrebna samo onda ako učestvujemo u nekoj tački programa. Previše nonšalantna odeća je nepristojna i neskromna za obožavanje. Otrcana tašna za literaturu ili Biblija koja je pohabana ili ima magareće uši može odvratiti od vesti o Carstvu.
Izbeći unutrašnje prljanje
7. Šta je prema Filipljanima 4:8 ključ za čistoću mišljenja?
7 Prema Filipljanima 4:8 Pavle je savetovao: „A dalje, braćo moja, što je god istinito, što je god pošteno, što je god pravedno, što je god prečisto, što je god preljubazno, što je god slavno, i još ako ima koja pohvala, to mislite.“ A sa svih strana dolaze iskušenja na nas da bi pogledali u „dubine sotonine“ (Otkrivenje 2:24).
8. Kako se mogu objasniti opasnosti koje nastaju u različitim oblicima zabave? Navedi mesne primere.
8 Na primer, video-kaseta sa neobično nasilničkim i porno filmovima, koje se mogu lako nabaviti, dovele su neke do ozbiljnih problema. U Evropi, jedan oženjen brat gledao je video filmove u kojima su prikazivane nečiste radnje dok je njegova žena već spavala. Seme greha prodrlo je kod njega tako duboko da nije prezao od brakolomstva (Uporedi Jakov 1:14, 15). U jednoj afričkoj državi, grupa mladih svedoka pozajmila je od svojih školskih prijatelja video filmove nečiste sadržine i gledala te snimke kada njihovi roditelji nisu bili kod kuće. Jedan starešina iz Nigerije je objasnio: „Često proizlazi veća opasnost od regularnih TV-programa u kojima se isto tako prikazuju nasilje, zločin, ratovi i ljubavne scene a bračna vernost se prezire“. Takođe jeftini senzacionalni časopisi, pornografske revije, erotski romani i filmovi kao i bezvredna muzika ubraja se u daleko rasprostranjene opasnosti.
9. a) Zašto moramo biti izbirljivi u onome što slušamo, gledamo i čitamo? b) Kako trebamo reagovati ako se suočimo sa nečim sumnjivim?
9 Ne možemo sebi dozvoliti da uprljamo naše misli nečim što „je sramno i govoriti“ (Efescima 5:12). Zato budi probirljiv u tome šta slušaš, gledaš i čitaš. Budi na oprezu i postupaj brzo ako treba odbaciti materijal kom se može prigovoriti (Psalam 119:37). To zahteva pravo samosavladavanje i slikovito govoreći, možda čak da ,biješ svoje telo i da ga praviš robom’ (1. Korinćanima 9:27). Ne zaboravi da ono što gledamo u tajnosti primećuje ,onaj koji se ne vidi’ (Jevrejima 11:27). Zato izbegavaj ono što je sumnjivo. ,Uveravaj se neprestano šta je ugodno Gospodu’ (Efescima 5:10).
Biti stalno „na oprezu“ da bi ostali moralno čisti
10. Iz kojeg razloga svake godine biva tako puno njih ukoreno ili isključeno? b)Koji biblijski primer treba da nas vodi na odmoru i na radnom mestu?
10 Prema Efescima 5:5 Pavle nas upozorava: „Jer ovo da znate da ni jedan kurvar, ili nečist, ili tvrdica (koji je idolopoklonik), neće imati dijela u carstvu Hrista i Boga.“ Ipak svake godine biva na hiljade ukoreno ili isključeno zbog polnog nemorala – ,greha protiv sopstvenog tela’ (1. Korinćanima 6:18). U mnogim slučajevima ovo se jedino može pripisati okolnosti da dotični ne „ostaje na oprezu prema... (Božijoj) reči“ (Psalam 119:9, NS). Mnoga braća, na primer, popuštaju na opreznosti u moralnom pogledu kada su na odmoru. Zapostavljajući teokratsko društvo, sklapaju poznanstvo sa svetskim izletnicima. Smatrajući da se radi o „zaista prijatnim ljudima“, učestvovali su sa njima u sumnjivim aktivnostima. Drugi su se opet previše sprijateljili sa kolegama na poslu. Jedan hrišćanski starešina se toliko spetljao sa jednom službenicom da je napustio svoju porodicu i nastavio da živi sa tom ženom. Zbog toga je bio isključen. Kako su samo istinite biblijske reči: „Rđavo društvo kvari korisne običaje!“ (1. Korinćanima 15:33, NS).
11. Zašto se društveno sastajanje hrišćana treba ispravno nadgledati?
11 Iz Južne Afrike se izveštava: „Daljnja opasnost za moralno poštenje proizlazi iz velikih zabava... Neke su bile održane nakon poslepodnevnog programa oblasnog kongresa.“. Naravno, ako se hrišćani sastaju u manjem okviru takve prilike se pod dobrim nadzorom teško mogu izroditi u „pirovanja“ (Galatima 5:21). Ako se serviraju alkoholna pića, neka to bude umereno i pod nadzorom. „Vino je potsmjevač“, i pod njegovim uticajem neka braća su popustila u svojoj opreznosti i probudila uspavane slabosti (Priče Solomunove 20:1). Tako su se dva mlada objavitelja nakon prekomernog uživanja alkohola upustila u homoseksualne radnje.
12, 13. a) Kako neki nastoje da opravdaju nemoralno ponašanje? Zašto su takva razmišljanja prevarna? b) Kako se možemo sačuvati od svega što ugrožava dobro moralno ponašanje?
12 Ono što se gleda jeste naše srce, bez obzira koliko čisti izgledamo po spoljašnosti. Razmišljajmo o tome kada smo u kušnji da pogrešimo (Priče Solomunove 21:2). Neki očigledno misle da će im Bog oprostiti njihove ponovljene izlete u nemoral zato što su slabi. Ali ne znači li to da „su nezasluženu dobrotu našeg Boga izokrenuli kao izvinjenje za razuzdanost“? (Juda 4, NS). Neki čak misle da ih Jehova ne vidi (Jezekilj 8:12). Zapamtimo da „nema stvorenja koje je nevidljivo pred njim, nego je sve golo i otkriveno u očima onoga kome mi polažemo račun“ (Jevrejima 4:13, dr Čarnić).
13 Zato budi na oprezu i čuvaj se svega što može ugroziti dobro moralno ponašanje. „Blud i svaka nečistoća ili lakomost da se ni ne spominju među vama, kao što dolikuje svetima, ni sramotno ponašanje, ni budalasti razgovori, niti skaradne šale, što ne bi priličilo“ (Efescima 5:3, 4, NS). ’Gnušajte se zla’ čak i onda kada bi to telu priređivalo puno zadovoljstvo (Rimljanima 12:9).
Ostati duhovno čist
14, 15. a) Kako su se neki izložili opasnosti duhovne zaraze? b) Kako su otpadnici ’svojim ustima doveli svoje bližnje u propast’? v) U kojem pogledu su otpadnici stvarno nečisti i šta su zaboravili?
14 Neki su se izložili opasnosti duhovne zaraze prateći religiozne emisije na radiju i televiziji. U jednoj afričkoj zemlji neki su gledali TV-filmove u kojima je sujevernost tradicionalnih animističkih religija prikazivana u pozitivnom svetlu. Apostol Pavle je upozoravao pred još većom smrtnom opasnošću, naime pred otpadnicima koji ,potkopavaju nečiju veru’ (2. Timoteju 2:16-18). Takvih osoba ima još uvek (2. Petrova 2:1-3). Ponekad im uspeva da zaprljaju nečije misli. U Pričama Solomunovim 11:9 piše: „Otpadnik svojim ustima dovodi bližnjega u propast“, NS.
15 Otpadnici često apeluju na ego i tvrde da nam je oduzeta sloboda, pa i sloboda da sami tumačimo Bibliju (Uporedi 1. Mojsijevu 3:1-5). U stvari, oni ciljaju na to da isprljaju druge a nemaju šta da ponude osim povratka odvratnim naukama „Vavilona velikog“ (Otkrivenje 17:5; 2. Petrova 2:19-22). Drugi apeluju na telo time što ranije saradnike pozivaju „da se ne naprežu tako jako“, jer je ponizna delatnost svedočenja od kuće do kuće „nepotrebna“ ili „nebiblijska“ (Uporedi Matej 16:22, 23). Oni sa takvim uglađenim govorom možda izgledaju čisti u fizičkom i moralnom pogledu. Ali u duhovnom pogledu su nečisti jer su popustili pred poniznim, nezavisnim razmišljanjem. Oni su zaboravili sve što su naučili o Jehovi, njihovom svetom imenu i njegovim osobinama. Oni ne priznaju da su sve biblijske istine dobili posredstvom „vernog i razboritog roba“ – divnu nadu o Carstvu, rajsku Zemlju, opovrgavanje krivih nauka kao što su trojstvo, besmrtnost ljudske duše, večne muke i čistilište (Matej 24:45-47).
16. Kako će se pravednici izbaviti „znanjem“?
16 Interesantno je šta je primetio jedan pokrajinski nadglednik iz Francuske: „Neka braća su zavedena jer im nedostaje tačno znanje.“ Zato se u Pričama Solomunovim 11:9 kaže: „Pravednici se izbavljaju znanjem.“ To ne znači da trebamo slušati otpadnike ili da se zadubimo u njihovu literaturu, nego da kroz marljivi lični studij Biblije i biblijskih publikacija Zajednice postignemo „tačno spoznanje svete tajne Božije“. Ko bi, nakon sticanja takvog znanja, bio tako radoznao da bi poklonio bilo kakvu pažnju izjavama otpadnika? Ne dozvoli da te iko ’obmane nagovarajućim argumentima’ (Kološanima 2:2-4), Krivu religioznu propagandu – sasvim svejedno odakle poticala, treba izbegavati kao otrov. Zašto bi se obraćali nekom drugom kada naš Gospod upotrebljava „vernog i razboritog roba“ da nam prenese „riječi vječnoga života“? (Jovan 6:68).
Hoćeš li ostati čist?
17, 18. Zašto je važno da pazimo na a) fizičku čistoću, b) čistoću misli, v) moralnu čistoću i g) duhovnu čistoću?
17 Pred Jehovim Bogom ostati čist obuhvata mnogo toga. Ako naše telo, naš stan, našu odeću i našu kraljevsku dvoranu održavamo čistom i urednom time ukrašavamo vest o Carstvu. Ako održavamo čiste misli pomoći će nam da u moralnom i duhovnom pogledu ostanemo čisti. To od nas zahteva da sledimo Pavlovu opomenu iz Filipljana 4:8, da upravimo naše misli na stvari koje su istinite, poštene i pohvalne.
18 Takođe razumemo bolje nego ikada da moramo kako u našim rečima tako i u našim postupcima ostati moralno čisti. Jehova nas izričito upozorava da oni koji se upuštaju u bilo koji oblik nemorala neće naslediti njegovo Carstvo (1. Korinćanima 6:9-11). Sasvim svejedno koliko nam takve nečiste stvari mogu izgledati ugodne, ako sejemo u telo od tela ćemo požnjeti pogibao (Galatima 6:8). I na kraju, potrebno je ostati duhovno čist, čist u odnosu na nauke. Ova čistoća pomaže nam da sačuvamo čistoću našeg srca i naših misli. Tako ćemo biti potstreknuti uvek da istražujemo kako Bog misli o nekoj stvari, a ne naše sopstveno mišljenje.
19. Šta može pomoći kako pomazanicima tako i „velikom mnoštvu“ da u svakom pogledu ostanu čisti?
19 Uskoro će sotona, đavo, glavni uzročnik nečistoće, zajedno sa svojim demonima biti bačen u duboki ponor. Neka sve Jehovine sluge – pomazanici i „veliko mnoštvo“ – kao nosioci Jehovinih sudova ostanu čisti do tog vremena (Otkrivenje 7:9, 13-15; 19:7, 8; 20:1-3). Borba je neumoljiva i teška. Ne zaboravljamo da Jehova bogato daje od svoga „duha svetosti“ (Rimljanima 1:4). Osim toga, njegova čista organizacija sa starešinama spremna je da nam pomogne ispravnim biblijskim savetima. Sa ovakvom podrškom i našom odlučnošću, možemo ostati čisti u svakom pogledu.
[Fusnote]
a Hebrejska reč za „gadni bogovi“, gilulim, bila je prezirni izraz koji je prvobitno značio „kuglice od đubreta“ – za Jevreje nešto odvratno (5. Mojsijeva 23:12-14; 1. Carevima 14:10; Jezekilj 4:12-17).
Pitanja za ponavljanje
◻ Zašto su Jevreji koji su se vratili iz Vavilona morali biti čisti?
◻ Kako možemo paziti na fizičku čistoću?
◻ Kako možemo štiti naš um od zaraze?
◻ Kako možemo biti oprezni pred moralnim opasnostima?
◻ Kako možemo sačuvati našu duhovnu čistoću?
[Slika na 16. strani]
Naši stanovi treba da budu primer čistoće
[Slika na 17. strani]
Hrišćani moraju upotrebiti dobru moć rasuđivanja i izbegavati video i TV-filmove koji mogu zatrovati naš um
[Slika na 19. strani]
Revni svedoci održavaju duhovnu čistoću i nalaze zaštitu i radost u marljivom studiju Biblije