Pomozite svojoj deci da napreduju

KAD je u pitanju odgajanje dece, mnogi roditelji kopaju i rukama i nogama za odgovorima koji su im, u stvari, lako dostupni u vlastitom domu. Bezbrojne porodice poseduju Bibliju, ali ona na polici skuplja prašinu umesto da se upotrebi u podizanju dece.

Istina, mnogi su danas skeptični u pogledu korišćenja Biblije kao vodiča u porodičnom životu. Oni je odbacuju kao zastarelu, staromodnu ili prestrogu. Ali jedno pošteno ispitivanje otkriće da je Biblija praktična knjiga za porodicu. Pogledajmo kako.

Pravo okruženje

Biblija govori ocu da na svoju decu gleda kao na „grane maslinove oko trpeze“ (Psalam 128:3, 4). Nežne mladice ne bi izrasle u drveta koja nose plod bez pažljivog uzgajanja, to jest, ispravnog prehranjivanja, zemljišta i vlage. Isto tako i uspešno odgajanje dece zahteva rad i staranje. Deci je potrebno zdravo okruženje da bi odrasla do zrelosti.

Prvi sastojak jednog takvog okruženja jeste ljubav — među supružnicima i između roditelja i dece (Efescima 5:33; Titu 2:4). Mnogi članovi porodice vole jedni druge, ali ne vide potrebu da tu ljubav izraze. Ipak, razmislite: da li biste s pravom mogli govoriti da ste komunicirali s nekim prijateljem ako ste mu pisali pisma koja nikada niste adresirali, na koja nikada niste nalepili markicu, niti ih poslali? Slično tome, Biblija pokazuje da je prava ljubav daleko više od osećanja koje greje srce; ona se izražava putem reči i postupaka (Uporedite s Jovanom 14:15 i sa 1. Jovanovom 5:3). Bog je dao primer, kada je svoju ljubav prema Sinu pretočio u reči: „Ovo je sin moj ljubljeni, u kome je moje blagovoljenje“ (Matej 3:17).

Pohvala

Kako roditelji mogu svojoj deci pokazivati takvu ljubav? Za početak, tragajte za dobrim. Lako je deci naći grešku. Njihova nezrelost, neiskustvo i sebičnost pojavljivaće se na bezbroj načina, dan za danom (Poslovice 22:15). Ali, ona će svakog dana učiniti i mnoge dobre stvari. Na šta ćete se usredsrediti? Bog ne premišlja o našim greškama nego se seća dobra koje činimo (Psalam 130:3; Jevrejima 6:10). Isto tako treba mi da postupamo s našom decom.

Jedan mladić zapaža: „U celom svom životu kod kuće, ne mogu se setiti nijednog oblika pohvale — bilo za rezultate kod kuće ili u školi.“ Roditelji, ne zanemarujte ovu vitalnu potrebu kod svoje dece! Svu decu treba redovno pohvaljivati za dobre stvari koje čine. To će umanjiti opasnost da odrastaju „malodušni“, ubeđeni da ništa što urade ne može biti dovoljno dobro (Kološanima 3:21).

Komunikacija

Još jedan dobar način da izrazite ljubav prema vašoj deci jeste da sledite savet iz Jakova 1:19 (Ča): „Svaki čovek neka bude brz čuti, spor govoriti, spor na gnev.“ Da li navodite svoju decu da se otvore, i zaista slušate šta imaju da kažu? Ako vaša deca znaju da ćete im držati pridiku još pre nego što završe, ili da ćete se razljutiti kad saznate kako se stvarno osećaju, tada ona mogu zadržati svoja osećanja za sebe. Ali, ako znaju da ćete ih stvarno saslušati, daleko je verovatnije da će vam se otvoriti. (Uporedite s Poslovicama 20:5.)

Ipak, šta ako vam otkriju osećanja za koja znate da su neispravna? Da li je onda vreme za ljutitu reakciju, pridiku, ili neku disciplinu? Istina, neki detinji izlivi mogu jako otežati to da ste ’spori na govoru i spori na srdnji‘. Ali, uzmite opet u obzir Božji primer s njegovom decom. Da li on stvara atmosferu morbidnog straha, tako da se njegova deca plaše da mu kažu kako se zaista osećaju? Ne! Psalam 62:8 (NW) kaže: „Uzdaj se u [Boga] u svako doba, o narode. Pred njim izlivaj srce svoje. Bog nam je utočište.“

Tako, kad je Avram bio zabrinut zbog Božje odluke da uništi gradove Sodom i Gomor on nije oklevao da svom nebeskom Ocu kaže: „Nezamislivo je da ti postupiš na taj način... Zar Sudija cele zemlje neće učiniti ono što je ispravno?“ Jehova nije ukorio Avrama; On ga je saslušao i umirio njegove strahove (Postanje 18:20-33, NW). Bog je izuzetno strpljiv i nežan, čak i kad njegova deca izlivaju osećanja koja su u potpunosti neopravdana i nerazumna (Jona 3:10–4:11).

Roditelji slično treba da stvore okruženje u kojem se deca osećaju bezbedno da otkriju svoja najdublja osećanja, bez obzira na to koliko bi ona mogla biti uznemiravajuća. Dakle, ako vaše dete usplamtelo izliva osećanja, slušajte. Umesto da grdite, priznajte detetova osećanja i izvucite uzroke. Na primer, mogli biste kazati: ’Izgleda da se ljutiš na tog i tog. Da li želiš da mi kažeš šta se dogodilo?‘

Upravljati gnevom

Naravno, nijedan roditelj nije toliko strpljiv kao Jehova. A deca zasigurno mogu iskušavati strpljenje svojih roditelja do krajnjih granica. Ako ste s vremena na vreme gnevni na svoju decu, nemojte se brinuti da vas to čini lošim roditeljem. Katkad, sasvim opravdano ćete biti gnevni. Sam Bog se s pravom razgnevi na svoju decu, čak i na neke koji su mu veoma dragi (Izlazak 4:14; Ponovljeni zakoni 34:10). Ipak, Njegova Reč nas uči da svoj gnev kontrolišemo (Efescima 4:26).

Kako? Ponekad pomaže ako napravite pauzu nekoliko trenutaka, kako biste svom gnevu dali šansu da se ohladi (Poslovice 17:14). I upamtite, radi se o detetu! Ne očekujte ponašanje svojstveno odraslima ili zrelo razmišljanje (1. Korinćanima 13:11). Ako razumete zbog čega vaše dete postupa na određeni način, to može ublažiti vaš gnev (Poslovice 19:11). Nikada ne zaboravite na tu veliku razliku između činjenja nečeg lošeg i bivanja lošim. Vikanje na dete da je loše može ga navesti da se pita: ’Zašto da uopšte pokušavam da budem dobar?‘ Ali ukoravanje deteta s puno ljubavi pomoći će detetu da se idući put popravi.

Održavanje reda i poštovanja

Jedan od velikih izazova s kojima se roditelji suočavaju jeste poučavati decu osećaju reda i poštovanja. U današnjem popustljivom svetu, mnogi se pitaju čak da li je uopšte ispravno da ograničavaju svoju decu. Biblija odgovara: „Mudrost daju prut i opomene, ali dete samom sebi ostavljeno mater svoju osramoti“ (Poslovice 29:15). Neki se zgražavaju na reč „prut“, smatrajući da ona podrazumeva neku vrstu zlostavljanja deteta. Ali to nije tako. Hebrejska reč za „prut“ označavala je štap, poput onog koji je pastir upotrebljavao da svoje ovce vodi, a ne da ih napada.a Dakle, prut predstavlja disciplinu.

U Bibliji, disciplinovati prvenstveno znači poučavati. Zbog toga knjiga Poslovica nekih četiri puta kaže: ’Slušaj disciplinu‘ (Poslovice 1:8, NW; 4:1; 8:33; 19:27). Deca treba da nauče da činjenje onoga što je ispravno donosi nagradu i da činjenje onoga što je neispravno donosi loše posledice. Kazna može pomoći da se negativne lekcije utisnu, baš kao što nagrade — na primer, pohvala — mogu naglasiti pozitivne. (Uporedite sa Ponovljenim zakonima 11:26-28). Roditelji dobro čine ako oponašaju Božji primer u pogledu kažnjavanja, jer je on rekao da će ih kazniti „s mjerom“ (Jeremija 46:28, DK). Nekoj deci je potrebno samo nekoliko strožih reči da bi se upristojila. Drugoj su potrebne čvršće mere. Ali kažnjavanje „s mjerom“ nikada ne bi uključilo bilo šta što bi dete zaista emocionalno ili fizički povredilo.

Uravnotežena disciplina treba da obuhvati poučavanje dece granicama i ograničenjima. Mnogo toga jasno je definisano u Božjoj Reči. Biblija uči o poštovanju granica oko privatnog vlasništva (Ponovljeni zakoni 19:14). Ona postavlja fizička ograničenja, karakterišući kao neispravno ljubav prema nasilju ili namerno povređivanje drugih (Psalam 11:5; Matej 7:12). Ona uspostavlja seksualna ograničenja, osuđujući incest (Levitska 18:6-18). Čak priznaje lična i emocionalna ograničenja, zabranjujući nam da druge nazivamo pogrdnim imenima ili da koristimo druge oblike verbalnog zlostavljanja (Matej 5:22). Poučavanje dece o tim granicama i ograničenjima — kako rečima tako i primerom — od suštinske je važnosti za stvaranje zdravog porodičnog okruženja.

Još jedan ključ za održavanje reda i poštovanja u porodici leži u razumevanju porodičnih uloga. Danas, u mnogim porodicama su takve uloge nejasne ili pomešane. U nekim porodicama, roditelj će svoje tegobne probleme poveriti detetu, probleme za čije rešavanje dete nije opremljeno. U drugim, deci se dozvoljava da budu mali diktatori, koji donose odluke za čitavu porodicu. To je pogrešno i štetno. Roditelji su obavezni da se brinu o potrebama svoje male dece — bilo fizičkim, emocionalnim ili duhovnim — a ne obrnuto (2. Korinćanima 12:14; 1. Timoteju 5:8). Osmotri primer Jakova, koji je prilagodio korak čitave porodice i pratnje, kako ne bi bio pretežak za malecke. On je razumeo njihove granice i postupio u skladu s tim (Postanje 33:13, 14).

Staranje za duhovne potrebe

Za zdravo porodično okruženje, ništa nije važnije od duhovnosti (Matej 5:3, NW). Deca imaju veliki kapacitet za duhovnost. Ona su puna pitanja: zašto postojimo? ko je napravio zemlju i životinje, drveta i okeane na njoj? zašto ljudi umiru? šta se dešava posle? zašto se dobrim ljudima dešavaju loše stvari? Spisak izgleda beskrajan. Često, roditelji su ti koji više vole da ne razmišljaju o tim stvarima.b

Biblija snažno podstiče roditelje da provode vreme pružajući svojoj deci duhovnu poduku. Ona o toj poduci govori sa srdačnim izrazima, kao o stalnom dijalogu između roditelja i dece. Roditelji mogu poučavati svoju decu o Bogu i njegovoj Reči kada hodaju zajedno, sede zajedno u kući, pred spavanje — kad god je to moguće (Ponovljeni zakoni 6:6, 7; Efescima 6:4).

Biblija čini i više od toga da preporučuje takav jedan duhovni program. Ona takođe obezbeđuje materijal koji vam je potreban. Na kraju krajeva, kako biste odgovorili na gore pomenuta dečja pitanja? Biblija sadrži te odgovore. Oni su jasni, oni očaravaju i pružaju mnogo nade u ovom beznadnom svetu. Što je još bolje, shvatanje biblijske mudrosti može vašoj deci pružiti najotpornije sidro, najsigurnije vođstvo u današnjem konfuznom vremenu. Pružite im to, i ona će zaista napredovati — sada i u budućnosti.

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 11. strani]

Tragajte za nekim načinom da svom detetu redovno pružate specifične pohvale

[Okvir na 9. strani]

Kako deci pomoći da napreduju

• Obezbedite jedno sigurno okruženje u kojem će se osećati voljeno i željeno

• Redovno ih pohvaljujte. Budite specifični.

• Budite dobar slušač.

• Napravite pauzu kada se gnev rasplamsa

• Postavite jasna, dosledna ograničenja i granice

• Prilagodite disciplinu potrebama svakog deteta

• Ne očekujte od svog deteta više nego što je razumno

• Starajte se za duhovne potrebe putem redovnog studija Božje Reči

[Okvir na 10. strani]

Pre svog vremena

BIBLIJSKE pouke su narodu drevnog Izraela pomagale da se raduje daleko superiornijem nivou porodičnog života u odnosu na nivo okolnih naroda. Istoričar Alfred Ederšajm komentariše: „Izvan granica Izraela, teško da bi bilo moguće sa ikakvom podesnošću govoriti o nekom porodičnom životu, ili čak o porodici, onako kako mi razumemo te termine.“ Na primer, među drevnim Rimljanima zakon je ocu davao apsolutnu vlast u okviru porodice. On je mogao svoju decu prodati u ropstvo, naterati ih da rade kao radnici ili čak da ih ubije — i to nekažnjeno.

Neki Rimljani su Jevreje smatrali čudnima što su se prema svojoj deci ophodili nežno. U stvari, rimski istoričar iz prvog veka, Tacit, napisao je protiv Jevreja jedan odlomak pun mržnje, govoreći da su njihovi običaji „odmah perverzni i odvratni“. Međutim, on je izjavio: „Među njima je zločin ubiti bilo koje novorođeno odojče“, naveo je.

Biblija je pružala jedan uzvišeni nivo. Ona je učila Jevreje da su deca dragocena — u stvari da se na njih gleda kao na nasleđe lično od Boga — i da se s njima trebalo u skladu s tim i postupati (Psalam 127:3). Očigledno su mnogi živeli po tom savetu. U povezanosti s tim, čak je i njihov jezik nešto otkrivao. Ederšajm primećuje da je pored reči za sina i kćerku, drevni hebrejski jezik posedovao devet reči za decu, i svaka se primenjivala na drugačiji uzrast. Na primer, postojala je reč za dete koje se još uvek dojilo majčinim mlekom, i jedna druga za dete koje je odbijeno od sise. Za malo stariju decu, postojala je reč koja je ukazivala da ona postaju čvrsta i snažna. A za stariju omladinu, postojala je reč koja je doslovno značila ’osloboditi se‘. Ederšajm komentariše: „Sigurno, oni koji su tako duboko posmatrali dečji život kako bi pružili slikovito određenje za svaku daljnju fazu njegovog postojanja, mora da su bili nežno privrženi svojoj deci.“