Vrhunske tačke Biblije Psalam 107 do 150

Srećan Bog, srećan narod

Sreća je cilj kojeg većina ljudi nikada ne dostigne. Međutim, za jednu malu grupu ljudi sreća je način života. Kakav ključ za to oni poseduju? Pravo obožavanje! Psalmi nas uveravaju da je Jehova srećan Bog, pa prema tome i mi možemo biti srećni obožavajući ga. Kao dokaz toga razmotrimo petu knjigu psalama, to jest Psalme 107 do 150.

Jehova je izbavitelj

Pročitaj Psalme 107 do 119. Uslišena je molitva Jevreja za oslobođenje iz vavilonskog zarobljeništva i oni „koje je izbavio Jehova“slave taj povratak pesmom (Psalam 107). Već ranije izbavljen, David je spevao pesmu Bogu i njegovoj dobroti i ljubavi (Psalmi 108 i 109). Davidov Gospod, a to je Isus Hrist, Jehovinom snagom treba da pokori Božje neprijatelje (Psalam 110). Uz to što oslobađa svoj narod, Jehova blagosilja čestitog čoveka koji ga se boji (Psalmi 111 n 112). Nakon svog oslobođenja iz Vavilona, Jevreji pevaju Halel Psalme, odnosno pesme hvale, na velikim godišnjim svečanostima (Psalam 113—118). Psalam 119 je najduži i svi, osim dva, od njegovih 176 stihova odnose se na Božju reč ili zakon.

◆ 107:27— Kako im ’sve mudrosti nestaje’?

Slično moreplovcima u razornoj oluji, mudrost Jevreja se pokazala uzaludna za vreme njihovog zarobljeništva u Vavilonu, jer su sva ljudska sredstva za njihovo oslobađanje nestala. Ali, okrenuvši se Jehovi usred te olujne situacije dobili su oslobođenje. On je prouzrokovao da se simbolična oluja stiša, te ih je odveo u sigurno ,,pristanište“ u Judeju (Psalam 107:30).

◆ 110:3— Šta znači ’mladost kao rosa’?

Rosa je povezana s blagoslovom, produktivnošću i obiljem (1. Mojsijeva 27:28). Rosne kapi su blage, osvežavajuće i brojne. U ovo vreme vojne sile mesijanskog kralja, njegovi podanici se brzo i radosno nude, i to u tako velikom broju da se mogu uporediti s rosnim kapima. Upravo kao osvežavajuća rosa, danas u Jehovinoj organizaciji brojni mladi muškarci i žene služe Bogu i svojim drugovima u veri.

◆ 116:3— Šta su „užeta smrti“ (ST)?

Izgledalo je da je smrt toliko stegla psalamistu svojom neraskidivom užadi da je bilo nemoguće izbeći joj. Užad koja je jako stisnuta oko udova prouzrokuje oštru bol, pa grčka Septuaginta prevodi hebrejsku reč za „užad“ kao „boli“. Zato je Isus kad je umro, bio u paralizovanom stisku, ili bolima, smrti. Prema tome, kad je Bog vaskrsnuo Isusa, on ga je ’razdrešio smrtnih sveza’ (Dela apostolska 2:24).

◆ 119:83— Zašto je psalmista bio kao meh“?

Dok je čekao na Jehovu da ga uteši, psalmista je bio poput meha koji se obesi kad nije u upotrebi. Zbog dima u šatoru ili kući koja nema dimnjaka, taj meh postepeno potamni, osuši se i smežura. Tako je bilo i sa psalmistom u rukama progonitelja (stavak 84 Ps 119). Njegovo nevoljno stanje verovatno se videlo u njegovom tužnom izgledu i izboranom licu, a njegovo je čitavo telo možda izgledalo kao da se sasušilo (Uporedi Psalam 32:4). Na taj način se on možda osećao tako bezvrednim kao osušeni meh kojeg su drugi odbacili kao nepodesnog da se u njega stavi tečnost. Ipak, on nije ’zaboravio Božje propise’.

◆ 119:119— Na koji način Bog uklanja bezbožnike poput gara (šljake, NS)?

Šljaka koja se oblikuje na rastopljenom metalu ili u peći za topljenje, bezvredan je otpad, nešto nečisto što treba odbaciti. Tako rafiner odvaja metale poput zlata ili srebra od takve „šljake“. Slično tome, Jehova smatra bezbožnike prikladnima samo za to da se bace na gomilu šljake, pa ih uklanja, odvajajući ih od onih koji su vredni i koji uživaju njegovu naklonost (Uporedi Jezekilj 22:17—22).

Pouka za nas: Slično starim Jevrejima, i Jehovini svedoci danas čekaju izbavljenje — ovog puta kroz oluju Armagedona (Otkrivenje 16:14, 16). U od Boga određeno vreme ovaj će sastav stvari biti zbrisan u tom velikom ratu. Oni koji ne traže spasenje od Jehove biće u potpuno beznadežnom položaju dok ih budu razbacivali talasi ovog velikog uništenja. Preživeli će, međutim, ’hvaliti Jehovu za milost njegovu’. Prema tome, u ovim poslednjim danima, i Isusovi pomazani sledbenici i „veliko mnoštvo“ mogu svoje puno poverenje staviti na Jehovu (Psalam 107:31; Otkrivenje 7:9).

’Pesme za penjanje’

Pročitaj Psalme 320 do 134. Ovih 15 psalama naziva se pesmama ’za penjanje’ (ili ’onih koji se penju’). Istraživači se ne slažu oko tačnog značenja reči ’penjanje’, ali verovatno su ove psalme pevali Izraelci koji su išli, ili penjali se u uzvišeni grad Jerusalim na svoje tri godišnje svečanosti (Psalam 122:1).

◆ 120:4— Kakve su to ’oštre strele’ i ’goruće ugljevlje’?

Uvredljiv (klevetnički) jezik može biti tako razoran kao neko oružje ili vatra (Priče Solomunove 12:18; Jakov 3:6). U odmazdi će Jehova klevetnički jezik ućutkati, i to kao ratnim strelama. Zanimljivo je da drveni ugalj načinjen od grmolike žutilovke vrlo snažno sagoreva, što ukazuje na žestinu božanske osude nad ’lukavim jezikom’ (Psalam 120:2, 3).

◆ 131:2— Kako duša postaje slična „detetu“?

Pre nego što je odbijeno od prsiju, dete traži svoju majku da bi zadovoljilo svoju želju da bude nahranjeno. U rukama svoje majke dete nalazi zadovoljstvo, sigurnost i utehu. Zadovoljan zbog svoje poniznosti, psalmista se oseća ’smireno i umireno’ (NS) slično detetu u rukama majke. Ponizno čekanje na Jehovu i vršenje njegove volje donosi sigurnost i bogate blagoslove.

Pouka za nas: Mada Jehova može izbaviti svoj narod iz nevolje, on ih ne štiti od svake nedaće. Nedaće su zapravo potakle na sastavljanje ovih psalama. Međutim, Bog „neće dopustiti da budete kušani preko vaših snaga, nego će vam zajedno s kušnjom dati srećan ishod, da je možete podneti“ (1. Korinćanima 10:13, ST). Jehova nas štiti od duhovne propasti. On može tako upravljati događajima da otkloni samu nevolju ili da nas ojača kako bismo odoleli pritisku. U tom pravcu je vrlo utešno i korisno jedinstvo koje uživamo na našim hrišćanskim sastancima (Psalam 133:1—3).

Hvale vredan Bog

Pročitaj Psalme 135 do 145. U suprotnosti s idolima, čiji tvorci postaju sličan njima, Jehova je hvale vredan Bog i Izbavitelj (Psalmi 135, 136). Čak i kad je bio u Vavilonu, njegov narod nije zaboravio „pesmu sionsku“ (Psalam 137). David kaže da će kraljevi slaviti Jehovu i kliče kako je divno stvoren (Psalmi 138, 139). On moli za Božju zaštitu i hvali njegovu dobrotu, znajući da samo dobar odnos s Jehovom donosi pravu sreću (Psalmi 140—145).

◆ 138:2— Kako Bog uzvisuje svoju reč iznad svog imena?

Kad Jehova objavi nešto na temelju svog imena, mi očekujemo da će se to ispuniti. Međutim, on uvek nadmaši naša očekivanja. Bog uzvisuje svoju „reč“ tako što njeno ispunjenje čini većim od onoga što smo očekivali.

◆ 139:9— Šta znači „na krilima zore“?

Ovaj izraz opisuje svetlost u zoru, kao da ima krila, brzo se širi preko neba od istoka prema zapadu. Da David uzme „krila zore“ i preseli se na najdalji zapadni deo, i tamo će biti pod Jehovinom brigom i nadzorom (Psalam 139:10; uporedi Amos 9:2, 3).

◆ 141:3— Zašto je David želeo da se čuvaju ’vrata njegovih usta’?

David je znao kakvu štetu može napraviti jezik i kako je za nesavršene ljude kušnja da govore brzopleto, prenagljeno, naročito onda kad su isprovocirani. Mojsije je bio najkrotkiji čovek na Zemlji, a ipak je pogrešio svojim jezikom u vezi vode na Merivi (4. Mojsijeva 12:3; 20:9—13). Potrebno je dakle imati kontrolu nad ustima da bi se izbegle reči koje nanose štetu i da bi se sačuvalo dobro srce (Jakov 3:5—12).

◆ 142:7— Zašto je David mislio da je njegova duša u „tamnici“?

On se osetio tako usamljenim sa svojim problemima kao da je bio u mračnoj, opasnoj tamnici, neshvaćen i odvojen od svih ljudi. Kad imamo slične osećaje i mislimo da nam je „desnica“ otvorena za napad, mi možemo s pouzdanjem pozvati Jehovu u pomoć (Psalam 142:3—7).

Pouka za nas: U Psalmu 139 David izražava oduševljenje što Bog ’kuša i zna’ njega i njegove puteve. Umesto da gleda kako da to izbegne, David se želeo još više predati Jehovinom vodstvu i nadzoru. On je znao da ga Bog stalno posmatra. Takvo saznanje ne samo da odvraća nekoga od pogrešnog postupanja, nego i pruža najveću utehu. Činjenica da Jehova vidi naša dela, razume naše probleme i uvek je spreman pomoći nam, stvara duboki osećaj sigurnosti i mira, koji je od bitne važnosti za našu sreću.

Slavite Jah!

Pročitaj Psalme 146 do 150. Ovi psalmi ističu temu čitave knjige Psalama — „Slavite Jah, narode!“ Svaki od tih psalama počinje i završava ovim uzvišenim rečima. Sve to dovodi do velikog krešenda u 150. psalmu koji poziva sve što je stvoreno da ’slavi Jah’.

◆ Psalam 146:3— Zašto se ne treba uzdati u ljudske vođe?

Ljudske vođe su smrtne. Oni ne mogu spasiti ni sebe ni one koji se u njih uzdaju. Tako je pouzdanje u ljudske vođe konačno uzdrmano smrću. Ali, „blago onome... kojemu je nadanje u Jehovi Bogu njegovu“ (Psalam 146:5, 6). Psalmista je uvideo potrebu za vođstvom koje je iznad onoga što ljudi mogu pružiti.

◆ 148:4— Šta je ’voda nad nebesima’?

Psalmista je očigledno mislio na vodonosne oblake iznad Zemlje koji se prazne s vremena na vreme u obliku kiše, koja onda opet otiče u mora i okeane. Taj ciklus je bitan za život, a njegovo postojanje odaje slavu Stvoritelju. Pošto se o atmosferskom prostoru između zemlje i oblaka može govoriti kao o nebesima, psalmista se osvrnuo na oblake kao na ’vode nad nebesima’.

Psalmi potvrđuju sledeću istinu: Da bi bili istinski srećni, potreban nam je dobar odnos sa Jehovom. Tako se cilj čitavog Božjeg naroda i svrha našeg postojanja može sažeti u psalmistovom zaključnom pozivu: „Sve što diše neka slavi Jah. Slavi Jah, narode!“ (Psalam 150:6, NS).