Jehovi pripada večna slava
„Svaki ću te dan blagosiljati i hvaliću ime tvoje za sve vekove“ (PSALAM 145:2).
1. Zašto je David imao mnogo razloga da slavi Jehovu?
JEHOVIN lojalni sluga David imao je mnogo razloga da slavi Boga. Taj poznati kralj starog izraelskog naroda poznavao je Jehovinu veličinu i dobrotu, znao je da Njegovo Kraljevstvo večno traje. Najviši je dostojan slave zato što zadovoljava potrebe svih živih, i iskazuje milosrđe svojim vernim slugama.
2. (a) U kom je obliku napisan 145. psalam? (b) Kojim pitanjima ćemo se pozabaviti?
2 Tu je slavu Bogu David izrazio u 145. psalmu. Početna slova stihova tog akrostihovanog psalma odgovaraju redosledu slova hebrejske abecede; izostavljeno je samo jedno slovo abecede (nun). Oblik akrostiha služio je verovatno za bolje pamćenje. Međutim, 145. psalam slavi Jehovu rečima: „Svaki ću te dan blagosiljati i hvaliću ime tvoje za sve vekove“ (Psalam 145:2). Ali, kako bi taj psalam trebalo da deluje na nas? U kom smislu može da nam pomogne obzirom na naš odnos prema Bogu? Da bismo to utvrdili razmotrimo najpre stihove 1 do 10.
Jehovina veličina — nedokučiva
3. Šta mi poput Davida dugujemo ’našem Bogu i Kralju‘ i zašto?
3 Iako je David bio kralj, priznao je da iznad njega stoji Jehova kao suveren, kad je rekao: „Uzvisiću te, Bože moj, kralju moj, blagosloviću ime tvoje za sve vekove“ (Psalam 145:1). S jednakim strahopoštovanjem, uzvisuju Jehovini svedoci Božje ime i slave ga širom čitave Zemlje. Učestvovanje u toj aktivnosti obogaćuje naš život. Kao David i mi dugujemo Jehovi ’našem Bogu i Kralju‘ poslušnost i podložnost. I to s pravom! On je „Kralj večnosti“ (Otkrivenje 15:3). Osim toga, Isus Hrist kao veći David koji od 1914. vlada s nebeskog brda Sion, ostavio nam je istaknuti primer podložnosti Jehovi, Večnom Kralju.
4. Kako možemo ’blagosiljati ime Božje‘?
4 David je rekao da želi ’blagosiljati ime Božje‘. Kako je to nekom čoveku uopšte moguće? Blagosiljati nekoga, između ostalog znači, dobro govoriti o njemu. Blagosiljajući Božje ime dokazujemo da posedujemo duboku ljubav prema njemu i njegovom svetom imenu, Jehova. Mi se nikada ne žalimo na Boga, nikada ne tražimo njegove pogreške, nikada ne dovodimo u pitanje njegovu dobrotu. Samo s takvim stanovištem i samo ako smo se predali Jehovi, i ako smo kao njegovi kršteni svedoci sačuvali besprekornost, možemo reći kao David da želimo ’uvek i doveka blagosiljati Božje ime‘. Sačuvamo li se u Božjoj ljubavi primićemo dar večnog života, a tada ćemo moći večno da blagosiljamo Jehovu (Juda 20, 21).
5. Kako na nas treba da utiče želja da „svaki dan“ slavimo Jehovu?
5 Ako mi zaista ljubimo našeg Darovaoca života, reći ćemo zajedno s Davidom: „Svaki ću te dan blagosiljati i hvaliću ime tvoje za sve vekove“ (Psalam 145:2). Kako bi beskoristan bio dan u kom ne bismo blagosiljali Boga! Ne budimo nikada toliko zaposleni ili u tolikoj meri zabrinuti za materijalne stvari, da bismo propustili da svakodnevno govorimo dobro o našem nebeskom Ocu ili da mu se molimo. Da se moramo svaki dan moliti ukazao je Isus u uzornoj molitvi, rečima: „Daj nam hleb naš za ovaj dan prema dnevnoj potrebi“ (Luka 11:3, NW). Mnoge punovremene sluge slave svakodnevno Boga u svojoj hrišćanskoj službi propovedanja. Ali, bez obzira na naše okolnosti, neka nas srce navede da svaki dan slavimo Boga na bilo koji način. Razmislimo! Kao Jehovi predani svedoci s nadom na večni život, imamo divan izgled da zauvek slavimo njegovo ime (Jovan 17:3).
6. Zašto je Jehova dostojan „svake hvale“?
6 Mi zaista imamo razloga da svaki dan slavimo Boga, jer David nastavlja: „Velik je Gospod i dostojan hvale, veličanstvo se njegovo ne može dostići“ (Psalam 145:3). Jehova je jedinstven po svojoj veličini, da, on je apsolutni suveren. Vavilonski kralj Nebukadnezar je priznao: „Nikog nema koji bi ruci njegovoj odoleo, i koji bi mu rekao Šta radiš?“ (Danijel 4:35). Jehova je „silan iznad svih bogova“ (Psalam 96:4). Nikakvo čudo da je ’svake hvale dostojan‘. Nema preuzvišenih reči kad se radi o tome da njega slavimo! Njemu pripada neograničena, večna slava.
7. Šta dokazuje da je Božja ’veličina nedokučiva‘?
7 Jehovino ’veličanstvo se ne može dostići‘. Bez obzira koliko da je telesno veliki, njegova je stvarna veličina u tome kakav je on Bog. Da, sve što je stvorio previše je čudesno da bismo to mogli shvatiti, a i mi sami smo „divno stvoreni“ (Psalam 139:14; Jov 9:10; 37:5). Osim toga i njegovo ponašanje je jednostavno veličanstveno. On verno ispunjava svoja obećanja i s puno ljubavi otkriva svoje namere. Ipak, nikada nećemo znati sve o njemu. Do u svu večnost, moći ćemo da rastemo u spoznanju o njemu, njegovim delima stvaranja i njegovim namerama (Rimljanima 11:33-36).
Hvaliti Jehovina dela
8. (a) Kako su „sva kolena“ hvalila Jehovina dela? (b) Kakvo će verovatno biti stanovište naše dece prema obožavanju Jehove, ako ih budemo poučavali o njegovim delima i postupcima? (v) Šta je radio pomazani ostatak kao radostan ’naraštaj‘?
8 U slavu našeg neistraživo velikog Boga toliko se toga može reći da se David osetio navedenim da izgovori sledeće reči: „Nek sva kolena hvale dela tvoja i silu tvoju kazuju“ (Psalam 145:4). Ljudi su iz naraštaja u naraštaj hvalili Jehovina dela i govorili o njegovim moćnim delima. Kakva je samo prednost da pričamo o tome svima s kojima vodimo biblijski studij! Možemo, na primer, govoriti o tome da je Bog sve stvorio (Postanje 1:1–2:25; Otkrivenje 4:11). Možemo im pričati o moćnim delima koja je prouzročio kada je oslobađao Izraelce iz egipatskog ropstva, kada im je pomagao da izvojuju pobede nad kananejskim neprijateljima, kad ih je u staroj Persiji sačuvao od istrebljenja, i još o mnogo čemu drugome (Izlazak 13:8-10; Sudije 4:15; Ester 9:15-17). Nismo li podstaknuti da i svojoj deci pričamo o Jehovinim delima i postupcima? Budemo li tako vaspitavali svoju decu i ako ona budu videla da i mi radosno služimo Bogu, tada će i sama vrlo verovatno obožavanje Boga smatrati radošću i rasti s ’radošću Jahvinom kao svojom jakošću‘ (Nehemija 8:10, St; Psalam 78:1-4). Pomazani ostatak sačinjava radosni ’naraštaj‘ Jehovinih svedoka i hvali Božja dela „velikom mnoštvu“, koje pripada naraštaju onih koji će nastaniti rajsku Zemlju (Otkrivenje 7:9).
9. U šta možemo biti sigurni ako razmišljamo o Božjim delima i našim postupcima?
9 Dok razmišljamo o Božjim delima i moćnim postupcima, u nama raste uverenje da Jehova neće „ostaviti naroda svoga, radi velikog imena svoga“ (1. Samuelova 12:22; Psalam 94:14). Stignu li nas kušnje, teškoće i progonstvo, možemo biti mirni i čvrsto uvereni da će „mir Božji“ zaštititi naše srce i misli (Filipljanima 4:6, 7). Koliko je onda odgovarajuće da razgovaramo s drugima o našem nebeskom Ocu punom ljubavi, koji nas štiti!
10. Šta između ostalog pripada Jehovinim ’čudesima‘ i kako nam koristi ako razmišljamo o tome?
10 Mi moramo odvojiti vreme da razmišljamo o Jehovinom veličanstvu i njegovim delima, jer David kaže dalje: „Ja ću slavnu svetlost veličanstva tvoga kazivati“ (Psalam 145:5). Božje dostojanstvo uliva strah, ono je bez premca (Job 37:22; Psalam 148:13). Zato se David bavio blistavom slavom Jehovinog dostojanstva. Psalmista je bio zainteresovan i za Božja ’čudesa‘. U to se između ostalog ubraja da je Bog u potopu pokazao pravednost time što je uništio grešnike, a sačuvao bogobojazne ljude (Postanje 7:20-24; 2. Petrova 2:9). Razmišljanje o tim događajima jača naš odnos prema Jehovi i osposobljava nas da govorimo drugima o njegovom dostojanstvu i njegovim divnim delima. Tokom 40 dana koje je proveo u pustinji, Isus je bio ojačan da ostane postojan u iskušenjima tako što je razmišljao o onome što je saznao kroz otvorena nebesa (Matej 3:13–4:11). Zatim je razgovarao s drugima o Jehovinom dostojanstvu i njegovim divnim delima.
11. (a) Zašto je stanovnike Jerihona spopao strah? (b) Ispunjeni kakvim duhom govore Jehovini svedoci o ’silnoj moći‘ i ’veličanstvu‘ Božjem?
11 Time što govorimo o Božjem dostojanstvu i njegovim delima mi navodimo i druge da govore o tome. David je rekao: „Propovedaće ljudi silnu moć tvoju i ja ću je kazivati [ja je želim objaviti, NW]“ (Psalam 145:6). Rahab je govorila o strahu koji je spopao stanovnike Jerihona kad su čuli kako je Jehova spasao Izraelce u Crvenom moru i kako im je pomogao da pobede dva amorejska kralja. U Jerihonu se sigurno puno govorilo o tim ’stvarima koje ulivaju strah‘ (Jošua 2:9-11). I „velika nevolja“ koja predstoji sigurno će ulivati strah (Matej 24:21). Ali, ono što je tako zastrašujuće za ljude otuđene od Boga, uliva pravednim srcima „strah Jehovin“, što znači zdrav strah pred njim (Poslovice 1:7). Ispunjeni takvim duhom strahopoštovanja, Jehovini svedoci govore o dokazima Božje moći. Da, veliki čudotvorac je najvažnija tema u razgovorima pomazanika s njihovim drugovima koji imaju zemaljsku nadu! Oni čak ni pod progonstvom ne daju da se odvrate od toga da pričaju drugima o tim stvarima i o Jehovinom „veličanstvu“ (Dela 4:18-31; 5:29).
Slaviti Jehovu radi njegove dobrote
12. Kako Jehovina dobrota izvire iz nas?
12 Jehova je dostojan slave ne samo radi svoje veličine, nego i radi svoje dobrote i pravednosti. Zato je David rekao: „Nek se hvali velika dobrota tvoja i slavi pravda tvoja“ (Psalam 145:7). Jehovina dobrota je tako velika da mi, kad se bavimo time, „kipimo“ od radosnog izražavanja. Na hebrejskom se ovde posreduje misao da voda izvire, šikne iz nekog izvora. Neka onda zahvalna slava Bogu izvire kao iz gorskog potoka (Poslovice 18:4). Izraelci su zaboravili Jehovinu dobrotu, što je za njih značilo veliku duhovnu štetu (Psalam 106:13-43). Neka naše srce bude prepuno zahvalnosti, da bi se drugi pokajali kad saznaju kako je Jehova dobar svojim njemu predanim Svedocima (Rimljanima 2:4).
13. Kako bi na nas trebalo uticati manifestovanje Božjeg prava i pravde?
13 Na klicanje bi nas trebalo navesti i Božje manifestovanje prava i pravde. Posedujući takvo stanovište mi ćemo najpre tražiti ne samo Božje Kraljevstvo nego i njegovu pravednost. Uvek ćemo biti zainteresovani da svojim načinom života doprinesemo slavljenju Jehove. Da, mi ćemo biti redovni objavitelji Kraljevstva, bogato zaposleni u Božjoj službi. Nikada nećemo umuknuti u slavljenju Jehove (Matej 6:33; 1. Korinćanima 15:58; Jevrejima 10:23).
Jehova je milostiv
14. Šta dokazuje da je Jehova ’milostiv i milosrdan‘?
14 David navodi još neka daljnja Jehovina hvale vredna svojstva, kad kaže: „Milostiv je i milosrdan Gospod, spor na gnev i pun dobrote“ (Psalam 145:8). Bog je milostiv utoliko što je bezgranično dobar i velikodušan (Matej 19:17; Jakov 1:5). On čini dobro čak i onima koji mu ne služe (Dela 14:14-17). Jehova je takođe milostiv i saosećajan, ’opominje se da smo prašina‘. On ne prezire slomljeno srce, niti postupa s nama prema našim gresima nego je daleko milosrdniji od nekog čovečijeg oca punog ljubavi (Psalam 51:17; 103:10-14). Najveći dokaz svog milosrđa Bog je pokazao poslavši svog ljubljenog Sina, koji je umro da bismo se mi mogli pomiriti s Bogom i tako stvarno okusiti njegovu milost (Rimljanima 5:6-11).
15. Zašto se može reći da je Jehova Bog ’spor na srdžbu‘ i ’bogat dobrotom‘?
15 Naš je nebeski Otac spor na srdžbu. U njega nema izliva gneva. Osim toga Jehova je „bogat dobrotom“. Ova hebrejska reč označava dobrotu koja izvire iz ljubavi i istraje na nekoj stvari, dok ne bude ispunjena svrha iste. Jedan drugi prevod glasi „lojalna ljubav“. Na primer, Bog pokazuje privrženu ljubav ili lojalnu ljubav kad oslobađa ljude ili ih ostavlja na životu, kad ih štiti i olakšava teškoće u kojima se nađu, i kad ih otkupljuje od greha na osnovu otkupnine (Psalam 6:4; 25:7; 31:16, 21; 40:11; 61:7; 119:88, 159; 143:12; Jovan 3:16). Okolnost da Jehova nije prouzročio Armagedon odmah posle ’rata na nebu‘ omogućila je mnogima da budu spašeni — što je takođe izraz Božje velike privržene ljubavi (Otkrivenje 12:7-12; 2. Petrova 3:15).
16. Kako je Jehova dokazao da je „dobar svima“?
16 Razmatrajući Božje milosrđe mi zaista možemo govoriti o velikodušnosti. David je rekao: „Dobar je Gospod svima i žalostiv na sva dela svoja“ (Psalam 145:9). Da, Bog je bio dobar prema Izraelcima. Takođe se može reći da „on čini da sunce njegovo grane i zlima i dobrima i pušta kišu i na pravednike i na nepravednike“ (Matej 5:42-45). U Edenu je Jehova obećao „seme“ koje će biti blagoslov. Kasnije je rekao Avrahamu: „I posredstvom tvog semena sigurno će se svi narodi blagosloviti“ (1. Mojsijeva 3:15; 22:18, NW). I danas u ovo „vreme kraja“ njegova je dobrota toliko velika da svako može ’doći i uzeti vodu života zabadava‘ (Danijel 12:4; Otkrivenje 22:17). Jehova je spreman da pokaže dobrotu svim razumom obdarenim stvorenjima i ta bi njegova dobrota trebalo da prouzroči da mu se stalno osećamo sve više privučeni.
17. U kom je smislu Jehova „milosrdan svim delima svojim“?
17 Jehova je „milosrdan svim delima svojim“ (St), time što bogato brine za ljude i životinje. On je taj „koji daje hranu svakome stvorenju“ (Psalam 136:25; 147:9). Nipošto nije slučaj da Bog poštuje bogate a da prezire potlačene, da uzdiže ponosne, a da su mu ponizni odvratni, da uzvisuje lude, a mudre da ponižava. Doduše, tako postupaju grešni ljudi, ali ne i naš milosrdni nebeski Otac (Psalam 102:17; Sofonija 3:11, 12; Propovednik 10:5-7). A kako je tek veliko Božje milosrđe, dobrota i lojalna ljubav, posredstvom čega je omogućeno spasenje kroz otkupnu žrtvu njegovog ljubljenog Sina! (1. Jovanova 4:9, 10).
Lojalni blagosiljaju Jehovu
18. (a) Kako mogu Božja dela „slaviti“ Boga? (b) Kada treba da se osetimo navedeni da slavimo Jehovu?
18 Jehovi pripada slava svih dela stvaranja, a David je to ovako izrazio: „Slaviće te, Gospode, sva dela tvoja i vernici [lojalni, NW] blagosiljaće te!“ (Psalam 145:10). Božja dela stvaranja „slave“ ga kao što dobro sagrađena kuća slavi svog graditelja, a lepa vaza svog veštog lončara. (Uporedi Jevrejima 3:4; Isaija 29:16; 64:8.) Dela koja je Jehova stvorio toliko su divna da se i anđeli i ljudi osećaju podstaknuti da ga slave. Božji anđeoski sinovi su klicali s odobravanjem kad je on stvarao Zemlju (Job 38:4-7). David je rekao da „nebesa objavljuju slavu Božju; o delu ruku njegovih prostranstva govore“ (Psalam 19:1-6, NW). Mi možemo slaviti Jehovu gledajući sokola kako lebdi u zraku ili srnu kako skakuće po travnatim brežuljcima (Job 39:26; Pesma nad pesmama 2:17). Dostojno je slave i kad se ubiru plodovi s polja, ili se uzima obrok s prijateljima (Psalam 72:16; Poslovice 15:17). I naše divno konstruisano telo može nas navesti na izjave zahvalnosti i slave Bogu (Psalam 139:14-16).
19. Ko su „lojalni“ i šta oni rade?
19 Jehovu slave i njegovi duhom pomazani „lojalni“ koji se još nalaze na Zemlji. Oni govore dobro o njemu i čeznu da bi se njegova volja vršila na Zemlji, kao što se već vrši na nebu (Matej 6:9, 10). Pomazanici razgovaraju s drugima o Božjim divnim delima, a rezultat toga je stalni rast velikog mnoštva. Svi njegovi članovi služe zajedno s lojalnim pomazanicima kao revni objavitelji Kraljevstva. Da li te zahvalnost za to navodi na redovno učestvovanje u tom delu slavljenja Boga?
20. (a) Kako će biti posvećeno Jehovino ime? (b) Koja nam još pitanja ostaju za razmatranje, u vezi 145. psalma?
20 Kao Jehovini svedoci mi slavimo Boga kao i David. Svetiti Jehovino ime i tom imenu iskazivati dostojnu slavu, za nas je nešto najznačajnije. Pošto će Božje ime biti posvećeno kroz Božje Kraljevstvo, biblijska nauka o Kraljevstvu je bitan sastavni deo dobre vesti koju objavljujemo. Da li se 145. psalam odnosi i na to? Šta će pokazati naše razmatranje preostalog dela tog psalma? U kom se još pogledu dokazuje da je Jehova dostojan večne slave?
Kako bi odgovorio?
◻ Kako možemo blagosiljati Jehovino ime?
◻ Koja su neka hvale vredna Božje dela?
◻ Kako ćemo postupati ako cenimo Jehovinu dobrotu?
◻ Na koji način je pokazano Božje milosrđe?
[Slika na 27. strani]
Da li pričaš svojoj deci o Jehovinim moćnim delima, kao što su to činili bogobojazni roditelji u starom Izraelu?
[Slika na 30. strani]
Kao što dobro sagrađena kuća donosi njenom graditelju dobar glas, tako i Jehovi njegova dela stvaranja donose slavu