„Budite sveti...“

„Nego po svecu koji vas je pozvao, budite i sami sveti u svom vladanju. Jer je napisano: „Budite sveti jer sam ja svet“ (1. Petrova 1:15, 16, dr Čarnić).

 1, 2. a) Koje su opominjuće reči stajale na turbanu prosveštenika i kojoj su svrsi služile? b) Zašto je na mestu da se danas podsećamo na Jehovinu svetost? v) Na šta opominje Petar u odnosu na svetost?

„SVETOST pripada Jehovi“. Ove opominjujuće reči bile su vidljive za sve, ugravirane na pločici od čistog zlata koja je bila pričvršćena na turbanu izraelskog prvosveštenika (2. Mojsijeva 28:36-38). Služile su kao svetleći podsetnik da su Izraelci, suprotno od neizraelskih naroda (koji su slavili nečista božanstva), obožavali jednog čistog, svetog Boga.

² Ukoliko si već Jehovin svedok, da li ceniš to da je Bog kojeg obožavaš, bez mane, čist, svet i pravedan? Podsećanje na ovakvu osnovnu istinu izgleda možda suvišno. Na kraju krajeva nama je, kao Jehovinom narodu, dozvoljen uvid u „duboke stvari Božije“ – komplikovana biblijska proročanstva, primenu biblijskih temeljnih načela i biblijske nauke (1. Korinćanima 2:10; uporedi Danilo 12:4). Ipak, nekima očigledno nedostaje od srca dolazeće cenjenje Jehovine svetosti. Zašto? Zato što se svake godine hiljade upuštaju u razne oblike nemorala. Hiljade drugih traži zlo upuštajući se u postupke koji samo što nisu direktno kršenje biblijskih zakona. Neki zaista ne shvataju ozbiljnost reči iz 1. Petrove 1:15, 16: „Nego po svecu koji vas je pozvao, budite i sami sveti u svom vladanju. Jer je napisano: „Budite sveti jer sam ja svet“ (dr Čarnić).

Sveti Bog — sveti obožavaoci

 3. Šta se pripisuje Jehovi u Mojsijevoj pesmi?

³ „Jedan nesavršen čovek da bude svet? Nemoguće!“ može neko da kaže. Ali osmotrimo pozadinu Petrove opomene. Ovde apostol citira reči koje su prvi put bile upućene Izraelcima kratko nakon izlaska iz Egipta. Kroz ovo čudesno oslobođenje, Jehova se pokazao kao spasitelj, kao onaj koji ispuni obećanje i kao „ratnik“ (2. Mojsijeva 3:14-17; 15:3). U pesmi slavlja nad porazom Egipćana u Crvenom moru, Mojsije je otkrio još jednu fasetu Jehovine ličnosti: „Ko je kao ti među bogovima, Jehova? Ko je kao ti slavan u svetosti?“ (2. Mojsijeva 15:11, NS). Ovo je prvi izveštaj o tome da je Jehovi pripisana svetost.

 4. a) U kom pogledu je Jehova ,moćan u svetosti’? b) Kako se Jehova razlikovao u tome od hananskih bogova?

⁴ Herbrejske i grčke reči prevedene u Bibliji sa „svet“ znači doslovno „svetao, nov, svež, neumrljan i čist“. Tako je Mojsije predstavio Jehovu kao čistog do najvišeg stepena, slobodnog od svake nečistoće i pokvarenosti, kao nepopustljivog i netrpeljivog prema nečistoći (Avakum 1:13). Jehova je bio u krajnjoj suprotnosti prema bogovima Hanana, zemlje koju su Izraelci trebali uskoro da nastane. Dokumenti iskopani u Ras Šamri, gradu na severu sirijske obale, daju istina ograničen ali dovoljno razjašnjen uvid u panteon Hananejaca. U ovim dokumentima se govori o bogovima koji su u knjizi Hananejci od Džona Greja opisani kao „kavgadžije, ljubomorni, osvetoljubivi i razvratni.“

 5, 6. a) Kako je slavljenje neobuzdanih bogova delovalo na Hananejce? b) Kako je obožavanje svetog Boga delovalo na Izraelce?

⁵ Kao što je prorečeno, hananska kultura bila je ogledalo neobuzdanih bogova koje su tamo obožavali. U delu Religija izraelskog naroda piše: „Oponašati ponašanje božanstva smatra se kao služba za boga... (Boginja plodnosti) Astarta ima mnogo sluškinja i slugu koji su opisani kao posvećeni... Oni se posvećuju u njenoj službi prostitucije.“ Naučnik Vilijam F. Olbrajt pisao je povodom ovoga da je „erotski aspekt njihovog kulta .. morao pasti do krajnje prljavih dubina socijalne degradacije“. Obožavanje faličkih „svetih stubova“, žrtvovanje dece, magija, bajanje, rodoskrvnjenje, sodomija i bestijalnost – sve je to u Hananu pripadalo ’delima onih naroda’ (2. Mojsijeva 34:13; 3. Mojsijeva 18:2-25; 5. Mojsijeva 18:9-12).

⁶ Jehova je naprotiv ’moćan u svetosti’. Nije mogao podnositi takvu degradaciju svojih obožavalaca (Psalam 15). Zato, suprotno od degradirajućih bogova Hanana, Jehova je podigao nivo svoga naroda. Ponovo je opomenuo svoje obožavaoce rečima koje je Petar kasnije citirao: „Budite sveti; jer sam ja svet“ (3. Mojsijeva 11:44; 19:2; 20:26).

’Zakon je svet, pravedan i dobar’

 7, 8. Kako su se Izraelci mogli „pokazati svetim“? b) Uporedi Jehovin zakon sa Hamurabijevim zakonikom.

⁷ ’Pokazati se svetim’ nije značilo ni savršenstvo a ni licemerstvo; značilo je poslušnost prema obimnom zakoniku kojeg su Izraelci dobili preko Mojsija (2. Mojsijeva 19:5, 6). Za razliku od zakona bilo koje druge nacije, Božji zakon mogao je biti označen kao „svet i pravedan i dobar“ (Rimljanima 7:12).

⁸ Istina, tačno je da Hamurabijev zakonik iz Vavilona (koji navodno vremenski prethodi Mozaitskom zakonu) obrađuje slične teme. Neki od njegovih zakona – kao na primer zakon koji zahteva „oko za oko“ na principu odmazde – slični su temeljnim načelima Mozaitskog zakona. Zato kritičari tvrde da je Mojsije samo posudio zakone iz Hamurabijevog zakonika. Ali, Hamurabijev zakonik je u suštini samo glorifikovao Hamurabija i služio njegovim političkim interesima. Božji zakon, naprotiv, bio je dat Izraelcima, njima svo vreme za dobro, da bi mogli ostati na životu’ (5. Mojsijeva 6:24). Osim toga, nema mnogo dokaza da su Hamurabijevi zakoni u Vavilonu ikada bili pravno obavezujući; verovatno su služili samo kao „pravna pomoć za one koji traže savet“ (Nova Enciklopedija Britanika, izdanje 1985, tom 21, strana 921). Mozaitski zakon je, međutim, bio obavezan i prekršitelj je morao računati sa pravednom kaznom. Na kraju, Hamurabijev zakonik je uglavnom određivao kako se treba postupati sa prekršiteljima; samo 5 od njegovih 280 zakona bili su direktne zabrane. Božji zakon, naprotiv, naglašava sprečavanje prekršaja a ne kažnjavanje.

 9. Kakav uticaj je imao Mozaitski zakon na život Jevreja?

⁹ Pošto je Mozaitski zakon bio ,svet, pravedan i dobar’, snažno je uticao na lični život Jevreja. Regulisao je njihovo obožavanje, obezbedio subote ili slobodne dane, kontrolisao privrednu strukturu nacije, sadržavao nekoliko propisa o odeći i dao korisna uputstva o prehrani, polnom životu i higijeni. Čak su i normalne telesne funkcije bile obuhvaćene Mozaitskim zakonom.

„Jehovina zapovest je čista“

 10. a) Zašto se Zakon bavio sa tolikim područjima života? b) Kako je Zakon doprineo fizičkoj čistoći i dobrom zdravlju? (Osmotri takođe fusnotu.)

¹⁰ Ovi detaljni propisi za svakodnevni život služili su uzvišenijoj svrsi: da očiste Izraelce – fizički, duhovno, mentalno i moralno. Na primer, zakoni koji su zahtevali kupanje, zakopavanje ekskreta, karantin za obolele od zaraznih bolesti i uzdržavanje od određene hrane, svi su služili za poboljšanje zdravlja i fizičke čistoćea (2. Mojsijeva 30:18-20; 3. Mojsijeva, poglavlje 11; 13:4, 5, 21, 26; 15:16-18, 21-23; 5. Mojsijeva 23:12-14).

 11. Šta znači biti obredno nečist?

¹¹ Ipak, dobro zdravlje i higijena bili su prema duhovnoj čistoći drugorazrednog značaja. Zato je onaj koji je jeo zabranjenu hranu, imao polne odnose ili se dotakao leša bio proglašen obredno nečist (3. Mojsijeva, poglavlje 11, 15; 4. Mojsijeva, poglavlje 19). Time je nečist bio odvojen od obožavanja – u nekim slučajevima pod pretnjom smrtne kazne (3. Mojsijeva 15:31; 22:3-8). Ali kakve veze su takve zabrane imale sa duhovnom čistoćom?

 12. Kako su zakoni o obrednoj čistoći doprineli duhovnoj čistoći?

¹² Karakteristike paganskog obožavanja su bile prostitucija, obožavanje mrtvih i lumpovanje. U delu Internešnel Standard Bajbl Enciklopedija čitamo: „Polni odnos kao mogućnost obožavanja Jahvea nije dolazio u obzir. Zato se kroz sve postupke ove vrste postajalo nečistim... Mrtvacima se u Izraelu davala dostojna čast, ali ni u kom slučaju neprikladno poštovanje, niti su bili predmet obožavanja ... Druženje sa paganskim susedima na njihovim svečanostima, koje su uključivale svečane gozbe, bilo je za jednog Izraelca nemoguće jer je njihova hrana bila nečista.“ Tako su propisi Mozaitskog zakona sačinjavali „pregradni zid“ koji je odvajao od nečistih religioznih elemenata (Efescima 2:14).

 13. Kako je Zakon unapređivao mentalnu čistoću?

¹³ Zakon je takođe pridoneo i mentalnoj čistoći Izraelaca. Na primer, odredbe u vezi bračnih intimnosti su služile da se nivo razmišljanja podigne na viši stepen (3. Mojsijeva 15:16-33). Izraelci su učili da se u polnom životu samosavladavaju, a ne da se kao Hananejci predaju neobuzdanoj strasti. Zakon je čak učio svoje sledbenike da drže pod kontrolom svoje osećaje i želje i osuđivao je pohlepne misli (2. Mojsijeva 20:17)

 14. Kako je Božji zakon na jedinstven način doprineo moralnoj čistoći?

¹⁴ Najznačajnije je ipak bilo to da je Zakon naglašavao moralnu čistoću. Istina, tačno je da je takođe i Hamurabijev zakonik osuđivao neispravnosti kao što je brakolomstvo. Pa ipak, u jednom članku časopisa Biblikal Arkeolodžist piše. „Za razliku od Vavilonaca i Asiraca koji su na brakolomstvo gledali jedino kao zločin protiv vlasničkog prava muža, zakonodavstvo Starog testamenta tretira brakolomstvo kao težak moralni prekršaj.“

 15. a) Opiši, kako je za jednog Izraelca bilo potrebno da uloži znatne napore da bi ostao čist? b) Kakvu su korist imali Izraelci od ovakvih napora?

¹⁵ Kako li su istinite reči psalmiste: „Zapovest Jehovina je čista, prosvetljuje oči.“ (Psalam 19:8, NS). Priznajemo, ostati čistim zahtevalo je ponekad znatne napore. Majke su već nekoliko nedelja posle rođenja deteta morale da idu gore u Jerusalim da se podvrgnu proceduri čišćenja (3. Mojsijeva 12:1-8; Luka 2:22-24). Muškarci i žene morale su se kako posle bračnog odnosa tako i posle drugih tome sličnih situacija obredno očistiti (3. Mojsijeva 15:16, 18; 5. Mojsijeva 23:9-14; 2. Samuilova 11:11-13). Ako su se savesno držali Zakona i ostali čisti, to je služilo ,njima samima na korist’ – telesno, duševno, moralno i duhovno (Isaija 48:17). Osim toga, važnost i ozbiljnost da se ostane čistim su kod njih ostavile neizbrisiv utisak. Najzad, ovi savesno uloženi napori da se sačuva svetost doneli su Božje priznanje, što je bilo najvrednije.

Čist u nečistom svetu

 16, 17. a) U kojoj meri se danas traži od hrišćana da ostanu čisti? b) Zašto je danas tako teško ostati čist? v) Kako su prominentni ljudi izneverili kao primer vredan oponašanja?

¹⁶ Sada možemo bolje razumeti Pavlove reči upućene hrišćanima: „Kao poslušna deca ne upravljajte se po pređašnjim požudama, koje ste imali u svom neznanju, nego po svecu koji vas je pozvao, budite i sami sveti u svom vladanju. Jer je napisano: „Budite sveti, jer sam ja svet“ (1. Petrova 1:14-16; dr Čarnik).

¹⁷ Priznajemo to nije lako. Svuda, kuda god pogledamo vidimo ljude koji varaju, koji su nepošteni i vode nemoralan život. Njujork tajms izveštava: „Sve više Amerikanaca odlučuje se za predbračni zajednički život.“ Čak i neki prominentni ljudi daju loš primer. Neki od najpoznatijih velikana u sportu, politici i svetu zabave danas javno praktikuju neke oblike nečistoće. Jedan sportski navijač se žalio: „Čovek je strašno razočaran kad se u nekoga veruje kao u dobar primer, pa se pokaže da je pokvaren.“ U čemu je ovde problem? Više popularnih atletičara je priznalo da uzimaju droge. Kako često pojedinci koji važe za idole vode nečist, da, čak odvratan život kao brakolomci, bludnici; homoseksualci, lezbijke, lopovi, ucenjivači ili narkomani? Istina, oni možda izgledaju telesno čisti, ali usta su im prepuna prljavog načina govora. Možda čak i uživaju u omalovažavanju javne pristojnosti, hvaleći se svojim nemoralnim ispadima.

 18. Kako mnogi koji vode nečist život, ,žanju što su posejali’?

¹⁸ Ali, sledeće biblijske reči ne mogu se lako izbrisati: „Bog se ne da ružiti („Boga ne možeš vući za nos“, Bajington). Jer šta čovjek posije ono će i požnjeti. Jer koji sije u tijelo svoje, od tijela će požnjeti pogibao“ (Galatima 6:7, 8).Posledice razvratnog ponašanja su često obolenja ili čak rana smrt zbog bolesti kao što su sifilis, gonoreja i sida, da nabrojimo samo neke od najčešćih. Ponekad su takođe mentalna i emocionalna labilnost, depresije pa čak i samoubistvo rezultat promiskuiteta. Ko nemoralno postupa ismejava možda druge koji se trude da ostanu čisti, ali smeh prestaje kada rugač počne da ,žanje što je posejao’ (Uporedi Rimljanima 1:24-27).

 19, 20. Kako se sveštenstvo hrišćanstva u religioznom i moralnom pogledu pokazalo nečisto?

¹⁹ Mi živimo u svetu koji je u religioznom pogledu iskvaren. Sveštenici mogu nositi lepa, čista odela, ali oni zastupaju nečiste vavilonske nauke i običaje kao što su idolopoklonstvo, trojstvo, pakao, besmrtnost ljudske duše i čistilište. Oni su kao religiozne vođe kojima je Isus rekao: „Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lijepi, a unutra su puni kostiju mrtvačkijeh i svake nečistote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja“ (Matej 23:27, 28).

²⁰ Štaviše, sveštenstvo trpi nečistoću u svom stadu. Ono dopušta da pojedinci koji su poznati kao nemoralni i nečisti – bludnici, brakolomci i homoseksualci – nadalje uživaju dobar ugled. U časopisu Njusvik je o tome pisalo: „Ričard Sajp, psiholog i bivši sveštenik iz Merilanda, zaključuje da je oko 20 procenata od 57 000 katoličkih sveštenika u SAD homoseksualci... Drugi terapeuti predpostavljaju da bi danas prava brojka mogla biti blizu 40 procenata.“ Katolički teolog Džon J. Meknil (priznati homoseksualac) otvoreno opravdava homoseksualnost rečima: „Ljubav između dve lezbijke ili dva homoseksualca, pod uslovom da se radi o konstruktivnoj ljudskoj ljubavi, nije ni grešna a niti osuđuje ljubavnike od Božjeg plana, već može biti sveta ljubav“ (Hrišćanski vek).

 21. Zašto je za nas danas aktuelna opomena „Svetost pripada Jehovi“

²¹ Opomena na turbanu prvosveštenika je time aktuelnija nego ikad: „Svetost pripada Jehovi“ (2. Mojsijeva 28:36). Jehova zahteva, čak zapoveda da ostanemo čisti u svakom pogledu. Ali kako nam je to moguće? Koja područja zahtevaju naročitu pažnju? U sledećem članku biće razmotrena ova pitanja.

[Fusnote]

Pitanja za ponavljanje

◻ Kako je Jehova ’moćan u svetosti’ i šta to znači za njegove obožavaoce?

◻ U čemu se razlikovao Mozaitski zakon od zakona svih drugih nacija?

◻ Kako je Mozaitski zakon zahtevao telesnu, duhovnu, duševnu i moralnu čistoću?

◻ Kako mnogi koji vode nečist život ’žanju što su posejali’?

[Slika na 11. strani]

Obožavanje raskalašnih bogova je vodilo ka degradaciji Hananejaca

[Slika na 12. strani]

Hamurabijev zakonik je uspostavio red i slavio kralja, ali nije doneo svetost Vaviloncima