Da li si zadovoljan sa Jehovinim duhovnim pripremama?
„’Iskušajte me, molim, u tome’, rekao je Jehova nad vojskama, ’da li vam neću otvorit ustave nebeske i stvarno na vas izliti blagoslov, dok nema više potrebe’“ (Malahija 3:10, NS).
1. Sa kojim pripremama se udovoljava želji većini živih stvorenja?
AKO prestaneš da dišeš, umrećešza nekoliko minuta. Ako prestaneš da piješ vodu, umrećeš za nekoliko dana. Ako prestaneš da jedeš umrećeš za nekoliko nedelja. Ako prestaneš da se hraniš Jehovinim duhovnim pripremama kada umreš bićeš mrtav zauvek. Jehova brine za vazduh, vodu i hranu, što je svim živim stvorenjima potrebno. Stoga je Psalmista rekao Jehovi: „Ti otvaraš ruku svoju i udovoljavaš želji svega živog“ (Psalam 145:16, NS). Želji većine živih stvorenja se sasvim udovoljava materijalnim pripremama. Ali, kod ljudskih stvorenja nije tako.
2. Šta je želja čovečjeg srca i koje pripreme su potrebne da joj se udovolji?
2 Isus je na to ukazao rekavši: „Ne živi čovek samo o hlebu, nego od svake izjave koja izlazi iz Jehovinih usta“ (Matej 4:4, NS). Niža stvorenja nemaju pojma o večnosti, ali čovek ga ima kako to proizlazi iz Propovednika 3:11: „I nedogledno vreme stavio im je u srce“ (NS). Prevod Bakotić kaže: „On je njima u srce i misao o večnosti metnuo.“ Dakle, želja čovečjeg srca je da živi do u nedogledno vreme, da, zauvek. Ali, za to nedostaju vazduh, voda i hleb. Za večan život je potrebna duhovna hrana, zasnovana na „svakoj reči koja izlazi iz Jehovinih usta“ Danas je nalazimo u jednoj jedinoj knjizi, u Bibliji, a njena zaliha je neiscrpljiva — u njoj ima sve što ti treba, više nego što možeš primiti. Ta zaliha se nikad neće isprazniti.
3. Šta je Isus istaknuo kao najvažniju stvar i koju je tajnu Pavle upoznao?
3 Isus nas je učio da se molimo za potrebnu fizičku hranu: „Daj nam danas naš hleb za ovaj dan. Ali, ipak je stavio duhovne stvari na prvo mesto kad je kratko iza toga rekao: „Tako nastavite najpre da tražite carstvo i njegovu pravednost“ (Matej 6:11, 33, NS). Fizička hrana daje nam snagu za jedan dan; neprestano uzimanje duhovne hrane može nas za ceo život, da, čak svu večnost održavati na životu. Radi toga nemoj biti previše zabrinut za materijalne stvari. Misli na Pavla. On je govorio o jednom izvoru duhovne snage, koji mu je omogućio da bude zadovoljan pod bilo kojim materijalnim okolnostima: „U svemu i pod svim okolnostima sam upoznao tajnu biti sit, tako i gladovati, kako obilovati, tako oskudevati. Za sve sam jak kroz onoga koji mi snagu daje“ (Filipljanima 4:12, 13, NS).
Na nezadovoljne dolazi nevolja
4. Sa kojim pripremama prvi ljudski par nije bio zadovoljan, i šta su još tražili?
4 Mnogi doduše nisu zadovoljni sa Jehovinim pripremama. Već naši praroditelji nisu bili zadovoljni. Oni su živeli u rajskom vrtu — očarani su bili lepim predelima, disali su vazduh ispunjen mirisom cveća, krepili su se ukusnom hranom, pevanje ptica je bila serenada njihovim ušima. Osim toga, imali su zanimljiv posao negovanja edenskog vrta i blagosiljajući zadatak da napune zemlju sa savršenim potomcima. Ali, oni su bili sebični. Nije im bilo dosta ono što im je Bog dao. Tražili su više. Hteli su da odlučuju sami za sebe šta je ispravno a šta neispravno. To su i učinili, a prva odluka koju su doneli bila je kobna. Izgubili su sve, ne samo za sebe nego i za svoje potomstvo (1. Mojsijeva 3:1-7, 16-19).
5. Čime je Jehova blagoslovio Izraelce, a kako su oni na to reagovali?
5 Njihov loš primer su oponašali Izraelci. Bog ih je oslobodio iz egipatskog ropstva, učinio ih je nacijom, dao im je savršen zakon, vodio ih je na njihovim putovanjima po pustinji, snabdeo ih je odećom koja se nije istrošila, te ih izdržavao na čudesan način s manom koja je padala s neba i vodom koja je izvirala iz stene. Ali oni nisu bili zadovoljni sa Jehovinim pripremama (1. Korinćanima 10:1-5). Lutajući po pustinji uvek su se iznova žalili (2. Mojsijeva 13:21, 22; 4. Mojsijeva 11:1-6; 5. Mojsijeva 29:5).
6. Sa kojim postupcima su Izraelci na sebe kao nacija navukli uništenje?
6 Čak i posle njihovog naseljavanja u Obećanoj zemlji, još uvek su gunđali — bila je to plodna, dobro navodnjavana zemlja „u kojoj teče mleko i med.“ Još uvek nezahvalni i nezadovoljni sa Jehovinim pripremama, napustili su njegovo obožavanje, pa su se obratili idolopokloničkom obožavanju seksa, žrtvovali svoju deca Molohu i time na sebe kao nacija navukli uništenje. Posle njihovog oslobođenja iz vavilonskog ropstva, sledili su usmene tradicije koje su Božju reč učinile nevažećom. Konačno su ubili svog Mesiju, Isusa Hrista (5. Mojsijeva 6:3; 8:7-9; Sudije 10:6; 1. Carevima 14:22-24; 2. Carevima 21:1-16; Isaija 24:1-6; Matej 15:3-9; 27:17-26).
7. U kom pogledu je današnje sveštenstvo hrišćanstva nastavilo put nevernih sveštenika Malahijinog vremena?
7 Do današnjeg dana ljudi uopšte daju prednost krivim religioznim verskim gledištima. Sveštenstvo prezire Jehovino ime, da, čak ga i ne upotrebljava. Oni ga obeščašćuju sa nebiblijskim naukama kao na primer sa naukom o trojstvu, besmrtnosti duše i večnim paklenim mukama. Ne samo da su njihove nauke zaražene neistinama koje potiču iz starog Vavilona i Egipta, već su i u mnogim slučajevima zatrovane osporavanjem Hristove otkupne žrtve i prihvatanjem teorije o evoluciji. Oni otimaju Jehovi, poput sveštenika Malahijinog vremena, slavu koju on zaslužuje (Malahija 1:6-8; 3:7-9).
8. a) Koji poziv su odbili sveštenici Malahijinog vremena i današnje religiozne vođe? b) Ko je taj poziv prihvatio i sa kojim rezultatom?
8 Izraelci povratnici su tada bili ohrabreni da se očiste i vrate Jehovi, „Vratite se k meni, i ja ću se vratiti k vama“, rekao je Jehova. Osim toga, on ih je pozivao: „’Iskušajte me, molim, u tome’, rekao je Jehova nad vojskama, ’da li vam neću otvoriti ustave nebeske i stvarno na vas izliti blagoslov, dok nema više potrebe’“ (Malahija 3:7, 10, NS). Samo jedan ostatak jevrejske nacije se vratio; danas je iz krivih religija sveta izašao veran ostatak duhovnih Izraelaca. Kao njegovi svedoci slave Jehovu zajedno sa rastućim velikim mnoštvom drugih, ovcama sličnih obožavalaca (Jovan 10:16). Jehova je na njima ispunio svoje obećanje i ’otvorio ustave nebeske i izlio na njih blagoslov, dok nije više bilo potrebe’ — stvarno, gozba duhovne hrane! (Isaija 25:6).
Duhovna hrana u izobilju
9. Koje duhovne pripreme stoje danas na raspolaganju, kojim sredstvima i sa kakvim rezultatom?
9 „Veran i razborit rob“ koga je Isus prorekao za naše vreme, marljivo sprema duhovnu hranu u izobilju (Matej 24:45). Samo prošle godine je preko 3 miliona Jehovinih svedoka u 208 zemalja i ostrva i otprilike na 200 jezika duhovnu hranu posredovalo drugima, i to kroz posete od kuće do kuće i rasturanjem stotina miliona knjiga, časopisa i Biblija. Mnogi su se tom duhovnom hranom služili i okrepili: za godinu dana bilo je preko 225 000 novokrštenih!
10. Koje pripreme nam stoje na raspolaganju za uvažavanje Pavlove opomene da se sastajemo?
10 Jehovine duhovne pripreme uključuju takođe oblasne kongrese, pokrajinske kongrese i pet nedeljnih sastanaka koji se redovno održavaju u nešto više od 51 000 skupština Jehovinih svedoka — sve to biva iz poslušnosti prema opomeni Pavla iz Jevreja 10:25 (NS), da „ne propuštamo naše sastanke.“
11. Kako se može objasniti poželjan način pripremanja duhovne hrane.
11 Kada žena poziva goste na gozbu, ne sprema samo jedno parče mesa koje baca na tanjir. Ona upotrebljava začine i sosove za bogaćenje ukusa i garnira jelo raznim dodacima kako bi bilo poželjno očima. Već sam izgled i miris izazivaju naviranje vode u ustima i nadražuju sokove za varenje. Na isti način se sprema Jehovina duhovna hrana – ne u dosadnom, enciklopedijskom stilu, već na ukusan način koji osvežava um i srce. Svaki hrišćanin bi trebalo da sledi taj primer. „Zar samo uho ne ispituje reči kao što nepce kuša hranu?“ (Jov 12:11, NS).
12. Koje primere imamo za ukusno pripremanje duhovne hrane?
12 U prvom zadatku našeg Vodiča za Teokratsku školu propovedanja naglašava se važnost ugodnih reči. Solomun je upotrebljavao ne samo ispravne reči već i ugodne (Propovednik 12:10). U Psalmu 45:2, NS, je o Mesiji, Isusu Hristu, prorečeno sledeće: „Po usnama ti se ljupkost prosula“ Tako je i bilo. Njegovi slušaoci su se divili „dopadljivim rečima koje su izlazile iz njegovih usta.“ Sav narod se tiskao uz njega da ga, sluša, rano ujutro su dolazili u templ i slušali ga sa zadovoljstvom i divili se njegovom načinu učenja. Službenici koji su trebali da ga uhapse izjavili su: „Nikada niko nije govorio kao on“ (Luka 4:22, NS; 19:48; 21:38; Marko 12:37; Matej 7:28; Jovan 7:46, NS). Mi smo dobili knjigu Vodič da nam se pomogne da govorimo ugodne reči istine. Da li je u potpunosti koristiš?
13. Koliko je izrazit savet iz Efescima 5: 15-17 da „koristimo vreme“, i zašto se to toliko naglašava?
13 Reči koje su zapisane u Efescima 5:15-17 opominju nas: „Zato dobro pazite kako postupate, ne kao ludi, nego kao mudri; koristeći svoje povoljno vreme, jer su dani zli. Zato prestanite biti nerazumni, nego i dalje uočavajte šta je Jehovina volja“ (NS). Grčka reč koja je ovde prevedena sa „vreme“, ne znači samo vreme u ’opštem smislu, nego označava jedno određeno vreme, vreme koje je povoljno za jednu posebnu svrhu. Grčki glagol preveden sa „koristiti“ stoji u intenzivnom obliku i „znači u ovom kontekstu verovatno ’intenzivno koristiti’, to jest zgrabiti svaku priliku koja se pruža“ (Novi internacionalni teološki rečnik Novog zaveta, sveska 1, strana 268). Da li grabiš vreme od svog vremenskog plana kako bi postao mudar, koristeći se Jehovinim duhovnim pripremama? Trebalo bi da to radiš. Svi bi trebali da to radimo. Zašto? „Jer su dani zli.“
Od duhovne pustinje do duhovnog raja
14. Koji biblijski stavak nam služi kao jedan primer koja je to karakteristika engleskog prevoda Novi svet — Studijska Biblija?
14 Jedna istaknuta duhovna priprema je naš Novi svet prevod Svetog pisma —sa paralelnim stavcima – objavljen godine 1984 (na engleskom jeziku). On ima mnogo karakteristika koje nam omogućuju da ’korišćenjem vremena’ proširimo naše saznanje. Jedan primer za to su paralelni stavci. Uzmimo Psalam 1:3 gde govori o stanju čoveka koji razmišlja o Božjem zakonu dan i noć. Taj stavak glasi: „Biće kao stablo zasađeno pokraj potoka, što u svoje vreme donosi plod i lišće mu nikada ne vene, i sve što radi uspevaće“ (NS). Ovaj stavak može još mnogo više da se istražuje nego što površan čitaoc može da shvati.
15. Koja se pitanja postavljaju u vezi sa stablom spomenutim u Psalmu 1:3 i koje objašnjenje se nalazi u Isaiji 44:4?
15 Zapazi sledeće: Stablo je bilo zasađeno. Ko ga je zasadio? Ono raste pokraj potoka (množina). Da li može jedno te isto stablo da raste pokraj više potoka? Ne. Dakle, ispitaj stvar. Od kakve je važnosti ovo stablo? Tvoje duhovno oko će se otvoriti pomoću paralelnih stavaka. Tamo su navedeni Isaija 44:4 i 61:3 kao i Jeremija 17:8. U Isaiji 44:4 se kaže da će Božje sluge biti kao stabla „pokraj jaraka punih vode“ (NS). Mnogo jaraka? Da, jer potoci su jarci za navodnjavanje voćaka u voćnjaku.
16. Koje daljne razjašnjenje proizlazi iz Isaije 61:3 i Jeremije 17:8?
16 U Iasiji 61:3 nazivaju se neki od tih stabala kao „visoko drveće pravde, sad Jehovin, da njega ulepšaju“ (NS). Jehova ih sadi i navodnjava i on je taj koga plodovi drveća ulepšavaju. Čovek koji o Božjem zakonu razmišlja dan i noć, postaće prema Jeremiji 17:8 „kao pokraj voda zasađeno drvo što žile pušta pravo prema toku vode; neće videti kad pripeka dođe nego će se lišće njegovo pokazati obilnim. I u sušnoj godini neće ga biti briga, niti prestaje rađati rod“ (NS). Lišće njegovo neće venuti; što god radi uspevaće.
17. Koja slika nastaje sada u vezi Psalma 1:5, i koju ulogu igramo mi u tome?
17 Sada nam je sinulo pred očima! Psalam 1:3 je naslikavanje divne slike. Oni koji razmišljaju o Jehovinom zakonu dan i noć, jesu kao stabla zasađena pokraj nepresušnog izvora vode. Oni nisu više deo duhovno osušenih svetskih organizacija, nego su sada povezani sa Božjom organizacijom koja je obilno snabdevena osvežavajućom vodom istine. Zaista, oni se nalaze u duhovnom raju gde se duhovno osvežavaju i donose duhovne plodove Jehovi na slavu. I razmisli, Bog upotrebljava svoje Svedoke da bi vodio ljude iz bezvodnih, sasušenih svetskih organizacija u osvežavajući, dobro navodnjavan duhovni raj.
18. Kako reaguju neki kad vide izvrsnu spretnost drugih u svedočenju i zašto možda njima to ne uspeva tako dobro?
18 Da bi to delo uspešno izvršili, moramo naše misli i srce obučavati i kontrolisati tako da upotrebljavamo sve Jehovine duhovne pripreme. Slušajući nečije objašnjenje biblijskog stavka, neki kažu: „Želeo bih da Bibliju poznajem tako dobro kao on!“ Ali, ako bi takvi sami sebe osposobljavali intenzivnim proučavanjem Biblije, mogli bi takođe rasti u poznavanju Biblije. Slušajući kako neko svedoči na vratima, neki kažu: „Želeo bih da znam da tako dobro svedočim kao on!“ Ali, ako bi oni sami sebe uzeli u stegu i redovno učestvovali u službi propovedanja, koristeći se knjigom Razgovori na temelju pisma, mogli bi i oni postati spretniji u svedočenju. Slušajući kako neko drži biblijsko predavanje, neki kažu: „Želeo bih da mogu da održim predavanje kao on!“ I opet, ako bi takvi sebe uzeli u stegu i dobro pripremali svoje govore u Teokratskoj školi propovedanja, razrađujući pritom zadatke iz knjige Vodič, mogli bi i oni napredovati u veštini govora.
19. Koji je ključ za razvijanje naših sposobnosti u svedočenju?
19 Dobro je želeti, ali želja bez rada ne obavlja posao. Radom želja postaje stvarnost. Disciplinuj sebe da koristiš vreme i obavljaj posao kojim ostvaruješ želju. Mišić koji se ne upotrebljava zakržljaće. Neupotrebljavana veština će nestati. Ako ne koristiš svoj um, venuće sposobnost razmišljanja. Ne koristiš li svoje saznanje izgubićeš ga. U svakom slučaju važi pravilo: Što ne koristiš, izgubićeš. „Upotrebom se obučava moć — sposobnost opažanja.“ Tada će „sposobnost razmišljanja paziti na tebe i razboritost će te čuvati“ (Jevrejima 5:14, NS;. Priče Solomunove 2:11, NS).
20. Šta ćemo izbeći ako se koristimo Jehovinim duhovnim pripremama, i šta ćemo dobiti?
20 Dakle, koristi se Jehovinim duhovnim pripremama. Raduj se zajedno sa njegovim zadovoljnim obožavaocima. Utekni gladi koja je prorečena od Amosa: „Gle, dolaze dani’, izjava je Suverenog Gospoda Jehove, ’kada ću poslati glad na zemlju, ne glad hleba ni žeđ vode, nego slušanja reči Jehovinih“’ (Amos 8:11, NS). Priključi se onima koji jedu i raduju se, a ne onima koji odbijaju hranu i koji će se postideti: „Zato je Suvereni Gospod Jehova rekao ovako: ’Gle, sluge će moje jesti, a vi ćete gladovati. Gle, sluge će moje piti, a vi ćete biti žedni. Gle, sluge će se moje veseliti, a vi ćete se stideti’“ (Isaija 65:13, NS).
Da li se sećaš?
◻ Kako je nacija Izrael pokazala svoje nezadovoljstvo sa Jehovinim pripremama?
◻ Kako se Malahija 3:10 ispunjava na Jehovinim svedocima?
◻ Koje je osnovno značenje Psalma 1:3?
◻ Zašto je neophodno da upotrebljavamo stvari koje smo kroz Jehovine duhovne pripreme naučili?